|
Sticaj okolnosti je da sam u ovoj materiji do guše poslednjih godina. U Požarevcu se nalazi jedinstven ''živi'' spomenik na svetu, spomen-kosturnica Crvene armije. ''Živ'' je jer je za svakog poginulog crvenoarmejca zasađena po jedna breza koja je doneta iz Podmoskovlja.
E, šta je sad interesantno u toj priči? Rusi veoma mnogo drže do negovanja uspomena, održavanja spomenika i svega što uz to ide. Pre mesec dana dobio sam interesantan poziv na mene lično da učestvujem na simpozijumu u Podoljsku. Podoljsk je legendarni deo Moskve (nešto kao Banjica u Beogradu) . Iz njega su krenuli čuveni podoljski kursanti i masovno ginuli zatvarajući breše prema Moskvi i kupujući vreme. O tome sam već pisao povodom filma ''Bitka za Moskvu'' iz cikulsa ''Oslobođenje'' Jurija Ozjerova.
Evo, najpre, originalnog poziva za simpozijum:
Evo i prevoda, kome treba:
https://www.mycity.rs/must-login.png
Tim povodom do oređenog roka sam pripremio teze za rad (тезис) i poslao ih organizatoru, a glavni rad dovršavam ovih dana. Evo i teza, pa možete, ukratko , videti o čemu je reč. Da spomenem da se teze štampaju u uvodniku Simpozijuma, a glavni rad u zborniku. Primetili ste, svakako , u njihovom dopisu da je Podoljsk centar muzealskih ustanova Rusije i da se u njemu nalazi i glavni istorijski arhiv Crvene armije.
Evo i tih teza:
SPOMEN – KOSTURNICA U POŽAREVCU, JEDINSTVEN ŽIVI SPOMENIK NA SVETU
U prvom delu rada autor se bavi kratkim istorijatom borbi i nastalim gubicima jedinica Crvene armije.U borbama za oslobođenje požarevačkog kraja i samog grada (koji se nalazi oko pedeset kilometara geografski udaljen od Beogada) u toku oktobra 1944. godine poginulo je preko četiri stotine boraca Crvene Armije (prema konačnom spisku 441). U želji da se sazna tačan broj, rukovostvo požarevačkih gorana uputilo je pismo br. 56 17. avgusta 1967. godine nadležnim službama u SSSR. Već 9. marta 1968. preko vojnog izaslanika u SFRJ stigao je odgovor sa spiskom. -Prvi crvenoarmejci poginuli su na ovoj teritoriji već 12. oktobra 1944. godine.
U drugom delu rada autor opisuje kako je došlo do ideje da se izgradi spomen-kosturnica i kako je ta ideja realizovana. Dana 14. oktobra 1962. godine, u spomen – kosturnicu uneseni su sanduci sa ostacima 441 poginulog borca. Time je ovaj spomenik započeo svoj spomenički vek.
Rad se u daljem toku bavi time kako je došlo do ideje da se oko spomenika zasadi za svakog poginulog borca po jedna breza, kao simbol života. Ta sadnja je , uz pomoć SSSR realizovana 15.oktobra 1967. godine kada je iz mesta Povarovo u Podmoskovlju vozom dopremljen kontingent breza.
U završnom delu rada autor se bavi sudbinom tih breza. Većina njih živela je svoj biološki vek do dana kada je u zločinačkoj agresiji NATO, krajem marta prvi put bombardovano i petrohemijsko postrojenje u Pančevu. Sve breze na severozapadnoj strani brda su posle petnaest dana izumrle, odnosno osušile se. Na 40. godišnjicu sadnje breza, na inicijativu lokalnog društva srpsko-ruskog prijateljstva ’’Breza’’ a uz ogromnu pomoć Ruskog doma u Beogradu , rukovodstvo muicipijalnog reona Volokolamsk poklonilo je 300 sadnica i one su zasađene 15. oktobra 2007. godine, kojim povodom su se dva grada i bratimila, nastavljajući dalju saradnju kroz međusobne posete.
PS
Slika imam stvarno mnogo, a kad proberem one, autentične, sa otvaranja i kasnije, sa brojnih proslava, biće još jasnije o čemu je reč.
Eto, da se skromno pohvalim - jedan član našeg foruma biće na vrhunskom naučnom skupu posvećenom upravo čuvanju, održavanju, pravnom statusu, itd, spomenika svima onima koji su poginuli ili ubijeni u Drugom svetskom ratu.
|
