Ovo je pitanje koje muci Peku Dapcevica od pada Brckog. Inace, za one koji tvrde da je ovo bio sporedni krak u operaciji proboja sremskog fronta, nije lose da podsjetim
Komandant 1. armije, Peko Dapcevic, licno je preuzeo komandu juznom operativnom grupom. Cak dotle da je preselio svoje komandno mjesto u Bijeljinu vec 3 aprila, odmah nakon zauzimanja grada. Stab 1. armije nastavio je da funkcionise u Erdeviku, ali je komandant armije odlucio da licno komanduje na juznom pravcu.
Nije ni cudo, jer je na ovaj pravac pregurpisao polovinu efektiva svoje armije, cetiri divizije (drugu proletersku, petu, sestu i jedanaestu. Plus sedamnaesta divizija, koja je pred operaciju izdvojena iz saastava 2 armije u istocnoj Bosni i potcinjena Pekovoj armiji.
Tako da Peko Dapcevic na juznom pravcu ima pet divizija i konjicku brigadu, a na pravcu proboja mu ostaju cetiri divizije (prva proleterska, cetrdeset osma, dvadeset druga i cetrdeset druga divizija). Prva armija angazovala je na juznom pravcu 56% svojih efektiva.
Elem, sedmog aprila tri divizije bosanske grupe sjede u Brckom i gledaju u Savu i sruseni most.
Sa druge strane Save prodor Bosutske grupe zaustavljen je protivnapadom u Vrbanji. Poslije cjelodnevnih borbi svabe su preotele Vrbanju koju je prethodbnog dana zauzela 3 licka brigada seste divizije. U ovim zestokim borbama gine i komandant 3 brigade, kao i komandant artiljerijske brigade seste divizije. Na kraju dana 7 aprila Bosutska grupa stala je na polozajima
Citat:источна ивица села Врбање — источна ивица Сољани — Галовићев стан — Марчићев стан — Јакобчев стан — источна ивица Ђурића — Сава
Ova linija izlazi na Savu jedno desetak kilometara nizvodno od Brckog. Znaci, Bosanska grupa mora u nasilni prelaz preko Save.
Citat:Неуспех да се овлада мостом на Сави код Брчког и снажан отпор непријатеља на фронту испред Босутске оперативне групе ставио је Босанску оперативну групу пред нове тешкоће. Требало је да се изврши форсирање Саве. Међутим, јединице нису имале довољно средстава за прелаз ове широке и дубоке реке. Поред тога, непријатељ је снажном
ватром бранио прелаз на леву обалу Саве. Форсирање тако велике реке као што је Сава,
без одговарајућих средстава, није било лако изводљиво. Зато је командант 1. армије, генерал Дапчевић, 8. априла послао Генералштабу ЈА телеграм обавештавајући га да се на левој обали Саве воде борбе и да јединице Босанске оперативне групе дивизија неће моћи да пређу Саву још за три до четири дана.
Ovakva situacija dovodo do odlaganja napada za proboj sremskog fronta.
Citat:Наредног дана, 9. априла 1945, командант 1. армије послао је телеграм Генералштабу ЈА извештавајући га да ће 2. и 17. дивизијом наставити продирање узводно уз Саву ка Орашју и Босанском Шамцу и да ће потражити „место за прелаз Саве". По свему судећи, очекивао је да ће узводно од Брчког наћи непоседнуту леву обалу ове реке. Истом депешом је предложио Генералштабу ЈА да 1. армија не полази у пробој сремског фронта док Босанска оперативна група не форсира Саву, а 3. армија Драву, Генералштаб ЈА је усвојио овај предлог, али је сматрао да општи напад треба да отпочне 9, а најкасније 10. априла.
Trazeci izlaz Peko 8 aprila salje drugu proletersku diviziju uz Savu sa zadatkom da ovlada desnom obalom Save od Brckog do Samca. Vec istog dana druga zauzima Orasje, i nastupajuci pod borbom 10 aprila izbija pred Bosanski Samac. Poslije borbi koje su trajale cijelu tu noc i slijedeci dan do 17 casova, 11 aprila oslobodjen je Samac.
Peko Dapcevic, poslije tri dana cekanja, i pod pritiskom iz Generalstaba, donosi odluku 10 aprila da otpocne nasilni prelaz Save i da u Slavoniju prebaci sve tri divizije Bosanske grupe.
Citat:Отпор непријатеља на правцу Брчко — Орашје — Босански Шамац и сазнање да је лева обала Саве поседнута од јединица 47. пука 22. гренадирске дивизије, уверили су команданта 1. армије да ни у рејону Босанског Шамца нема повољних услова за форсирање Саве. Генералштаб ЈА је упозоравао да цела Јужна група дивизија касни и својим закашњењем кочи почетак операција на осталим деловима сремског фронта. Зато је командант 1. армије 10. априла одлучио да још истог дана увече отпочне са форсирањем Саве у рејону Брчког. У вези са овом одлуком, он је 10. априла издао заповест за ,,насилни прелаз" Саве код Брчког и спајање с јединицама Босутске оперативне групе дивизија. Овом заповешћу било је наређено:
Пета дивизија, која се налазила у рејону Брчког, добила је задатак да падом мрака 10. априла отпочне форсирање Саве у рејону Брчког, с циљем да брзо овлада положајима непријатеља на железничкој станици у Гуњи и Рајевом Селу, а потом продужи с продирањем правцем Посавски Подгајци — Бошњаци. Исто тако, овом заповешћу је било наређено да 17. дивизија пређе Саву на месту прелаза 5. дивизије. Друга пролетерска дивизија добила је задатак да се
прикупи у рејону Видовице — Човић Поље — Доњи Жабар, а потом пређе Саву — после прелаза јединица 17. дивизије — и у својству резерве поседне рејон Гуња — Рајево Село.
Da bi ubrzao stvari, Generalstab JA 9. aprila salje svog nacelnika operativnog kod Peke Dapcevica, a od staba 1. armije u Erdeviku trazi da se spremi za proboj sremskog fronta za 11 april ujutro. Medjutim, nakon obilaska fronta i upoznavanja sa situacijom kod Juzne grupe divizija, Generalstab je ponovo odlozio pocetak operacija kod Sjeverne grupe divizija 1. armije u Sremu, za jos jedan dan.
11 divizija prepotcinjena je 6 proleterskoj, koja je konacno uspjela da izvuce sve svoje brigade iz Bosutskih suma i da ih prikupi na frontu Vrbanja - Soljani. Cijeli 9 april proveden je u ponavljanim napadima na liniju Vrbanja - Drenovci - Djurici, ali bez uspjeha.
Da bi rjesio situaciju, stab seste proleterske 10. aprila donosi odluku da teziste napada prenese na svoje lijevo krilo i da rijesi Gunju.
Citat:Поступајући по добијеној заповести, јединице 1. личке и 5. козарачке бригаде кренуле су ка Дреновцима у 19.30 часова и у 23 часа ушле у ово село без борбе и ослободиле га. Исто тако, јединице 8. црногорске и 12. крајишке бригаде 11. дивизије кренуле су у напад у 21 час на непријатељско упориште у Ђурићима и у 24 часа, са малим отпором непријатељских заштитница, ушле у Ђуриће. Потом су продужиле наступање ка Гуњи и у 4 часа ујутро 11.
априла ушле у ово село без борбе. Тамо су се среле са јединицама 5. дивизије.
Тако се фронт 1. армије у рејону Брчког, рано ујутро 11. априла, протезао на линији Врбања —
Посавски Подгајци. Ноћу 10/11. априла извршен је прелаз једног дела јединица 5. дивизије преко Саве код Брчког, без борбеног додира са непријатељем.
Nakon sto je neprijatelj napustio Gunju, 5 divizija prelazi Savu bez otpora 11 aprila, da bi za njom presla i 17 divizija.
5. i 11. divizija 12. aprila bezuspjesno napadaju neprojateljske polozaje u Posavskim Podgajcima i Vrbanji. Komandant 1. armije, koji jos uvijek direktno komanduje Juznom grupom divizija, uvodi u borbu i 17 diviziju. Napad pocinje u 18 casova i nakon tri sata borbe u 21 cas zauzeti su Posavski Podgajci.
6. i 11. divizija napadaju i zauzimaju Vrbanju u noci 12/13 aprila.
Nocu 13/14 aprila jedinice Juzne grupe divizija napadaju i oslobadjaju Zupanju.
Citat:На тај начин, Јужна група дивизија 1. армије успела је да, после десетодневних тешких и веома напорних борби, избије на линију Винковци — Жупања. Овој групи дивизија 1. армије, и поред великог залагања бораца и старешина, није пошло за руком да разбије снаге непријатеља на јужном крилу сремског фронта и обухвати и одсече његове снаге источно од линије Винковци — Жупања.
Malo i sa druge strane.
Citat:
IZVJEŠTAJ GLAVNOG STOŽERA MINISTARSTVA ORUŽANIH SNAGA NDH OD 20. JANUARA 1945. O DEJSTVIMA
PROTIV JEDINICA NOVJ U SREMU, SLAVONIJI, BOSNI
I HERCEGOVINI1
Vojnička tajna
DNEVNO IZVJEŠĆE la BROJ 20/45
GLAVNOG STOŽERA MINISTARSTVA ORUŽANIH SNAGA
20. I 1945 god.
Iztočna fronta:
Jake snage XIV partizanskog korpusa vrše pritisak
na Bosansku Posavinu.
Stanje u području Brčkog i Bijeljine još je uviek
ozbiljno. 16. I partizani su ušli u Gradačac, pošto je predhodno po našim četama izpražnjen. Očekuje se napadaj
partizana na Gračanicu.
Sve snage iz šireg područja Brčkog povučene su za
obranu samog grada. Osjeća se oskudica u strjeljivu.
Na Sriemskom odsjeku njemačke napadačke skupine protjerale su neprijatelja dalje, prema iztoku i zauzele 17. I Tovarnik, gdje je slomljen žestok neprijateljski
odpor, te Niemce, Ilince, Mohovo i Babsku, dok je 18. I
nakon žestokih uličnih borbi zauzet Šid.2
Brojni neprijateljski protunapadaji podpomognuti sovjetskim borbenim zrakoplovima odbijeni su. Gubitci su znatni, a znatan je i plien.
Na Dunavu i Dravi mirno.
Vlastito zrakoplovstvo uspješno je surađivalo s
kopnenim snagama.
U zaleđu Dravskog odsjeka uspješna vlastita izviđanja u području kod Slatinskog brda i Đurđenovca, gdje
je palo 17 partizana.
