Šta je radio u ratu radio...

1

Šta je radio u ratu radio...

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25565
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Радио - станице на тлу Југославије за време Другог св. рата

Поред бројних других области, мене је посебно интересовао и интересује радио. То је и разлог што отварам ову тему. На ФДУ у Беогаду дипломирао сам на предмету Организација радија, а за дипломски рад сам награђен Октобарском наградом Града Београда. Звучи , можда, као хвалисање, али није (мада није лоше похвалити се истинским успехом). У то време није постојао интернет у садашњем облику, радове смо куцали на писаћим машинама, а сва истраживања која су се налазила преда мном морао сам да обавим лично, без удобног седења пред монитором и копи-пејст технологије. Тада је у Србији (без покрајина) било 30 радио - станица и ја сам морао лично да се упознам с радом сваке појединачно. Радећи на дипломској теми, успут сам припремио и скрипта за тај предмет и она се користе до данас. Један део из тих скрипта посвећен је радио-станицама на тлу Југославије за време Другог св. рата па те податке овде, у најкраћем , износим.

Напомена:
данас, са увидом у неисрпно море интернет базе, лако је допуњавати ове текстове (што, са задовољством, очекујем од учесника форума); тада сам морао да се ослоним ''само'' на књиге у којима ова област није много обрађивана. Разлог за тако нешто? Већина учесника који су се бавили организацијом рада ратних радио-станица још увек су били активни и у сенци, па сам до много података морао да долазим научно најнесигурнојом методом - интервјуом са људима који су научили да ћуте (за разлику од њиховог дела - радија).


СТАЊЕ РАДИО-ДИФУЗИЈЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ ДО РАТА

Краљевини Југославији није недостајало ентузијаста, знања, па ни пара да буде у току савремених збивања. Познато је да су наши синеасти ишли укорак са светом, што важи и за дистрибутере и приказиваче. Тако је било и са радио дифузијом.
Већ 23. марта 1924. године оснива се Радио клуб Загреб, а две недеље касније покреће се часопис ''Радио Шпорт, официјени орган Радио-клуба Загреб''. Исте године и у Београду, 19. јула одржана је оснивачка скупштина ''Друштва пријатеља радиофоније и телефоније у Београду'', скраћено ''Друштво радио''.
Представници министарства и Радио-клуба потписали су петог августа 1925. године у Београду уговор о подизању broadcostinga у Загребу или у околини. На позив Радио-клуба одржан је у Загребу 19. септембра 1925. године конгрес опуномоћених делегата сличних организација и основан је Савез радио друштава Краљевине СХС са седиштем у Загребу. Почасни председник био је проф. др Отон Кучера који је одржао далековид реферат о будућности радиофоније. Присутни су били представници из Београда, Загреба, Љубљане, Марибора, Нове Градишке и Новог Сада.
Дана 11. марта 1936. одржана је оснивачка скупштина Радио Загреб АД, а из студија на Марковом тргу 15. маја је емитована прва радијска емисија на Балкану. Додељен им је средњи талас од 350 метара, док му је антенска снага била 350 вати. Тада је на подручју Загреба било свега 290 претплатника, а због слабе снаге мреже, радио је емитовао са антенском снагом упола мањом.
Најдаље забележена чујност била је забележена у Краснићу, 42 километра путем од Загреба. Пријемници у напајани једносмерном батеријском струјом, а уместо звучника коришћене су слушалице. Године 1928. од 28. октобра почиње да ради и Радио-Љубљана, а од 18. марта 1929. године и Радио Београд се укључује у мрежу. Први југословенски програм обављен је 21. јануара 1930. године преносом опере ''Турандот'' и другог фебруара преносом симфонијског концерта из Народног позоришта са Стеваном Христићем као диригентом. Те станице, врло слабе снаге, уз сталне захтеве за појачавање. У Љубљани је чак одашиљач у државном власништву (власништво ''Просветне звезе'', просветног савеза).

Од 1929. године радио је смео да користи само вести агенције ''Авала'', док администрација Краљевине врло безвољно и интерно прихвата промене. Две године пред рат , 17. авугста 1939. одузима се концесија акционарским друштвима и у Београду и у Загребу. Влада Цветковић - Мачек по сугестијама фашиста одузима целу радијску имовину. На чело тако окупираног радија дошао је профашистички настројен Станислав Краков, а главни извор информација постала је злогласна ДНБ. То је трајало све до 27. марта 1941. када је Радио Београд преузео, уз помоћ других пучиста, Стеван Јаковљевић, писац чувене ''Српске трилогије''.


РАДИО У РАТУ

У току рата на нашој територији радило је више емисионих радио-станица различитог квалитета и снаге. Заједничко им је било то да су неке готово или у потпуности преузеле мрежу предратне југословенске дифузије, или су се користиле војним уређајима, ненаменским за ту сврху. Но, како је пропаганда у циљу победе имала као императив слање вести, то се радило по сваку цену (жртвујући све - од квалитета па до живота).
''Захваљујући'' раду пете колоне у руке окупатора пали су неоштећени сви капацитети. Посебно значајни били су предајник у Крњачи и Радио-Скопље које је почело са радом тек на Св. Саву, 27. јануара 1941. године. Оно је неоштећено пало у руке Немцима.

ОКУПАТОРСКЕ РАДИО-СТАНИЦЕ:

1) Зендер Белград (Sonder Belgrade)
Радио је од 1941. до 1944. године. Сарадници су му били Зденко Галовац, Боривоје Огњанов, Дејан Самарџић и други. Интересантно је да се овај радио прославио по најпопуларнијој песми свих времена - ''Лили Марлен'', но то је нека друга прича ( успут - мој рад о успеху те песме практично три деценије се уредно преписује од стране разних истраживача, при чему су многи одавно заборавили да се позову на извор; они поштенији бар напишу - ''извор непознат''; други, пак, присвоје цео текст, не мењајући ни тачку ни зарез. Ладно) .
2. Радио-Загреб
Хрватска државна круговална постаја. Радио-станица НДХ, радила је од пада краљевине СХС до 1945. године.
3. Радио-Љубљана.
Радила је све време окупације.
4. Радио- Скопље.
Радио је на предајнику , за оно време, респектабилне снаге од 20 kW и то на бугарском језику. Као што знамо, Бугари су поновили праксу из година Великог рата - забрањивали су становништву у њиховој окупационој области да говоре и пишу матерњим језиком.
5.Радио-Цетиње.
Монтирано је 1941. године са снагом од 250 вати (иначе треба подсетити да је прва радио-станица на Балкану прорадила на брду Волујица изнад Бара 1904. године, а монтирао ју је лично Маркони. Разлупали су је аустроугарски монитори у ратним дејствима на почетку Великог рата.
Радио-Цетиње емитовало је програм на италијанском и српском језику (нека ме наши чланови из Црне Горе извине, али чак ни у време колаборације са Италијанима и Немцима, никоме није дошло свести да преименује језик).

6. Круговална постаја Сарајево
Усташка радио - станица јачине око 150 вати, домета од 10 до 15 километара. Радила је од 14. јула 1942. до априла 1945.

7. Круговална постаја Дубровник
Усташка радио-станица, радила је од средине 1942. године до ослобођења, са снагом предајника од 200 вати.

8. Круговална постаја Осијек
Основана је 1940 године (!) као помоћна станица Радио-Загреба. Крајем 1941. појачава јој се предајник због одличног положаја у Панонској низији и могућности ометања других станица.

9. Круговална постаја Бања Лука.
Монтирана је у селу Буџаку у пролеће 1943. године. Емитовала је програм Радио-Загреба, повремено и свој.

10. Радио ВК Драже Михајловића.
Давао је емисије од 1943. године. Сарадник радија био је др Ђуро Ђуровић. Заробили су је, код Мионице, припадници Шесте дивизије.

11. Лажна партизанска радио-станица у Београду:
Прорадила је већ 1941. године како би паралисала рад партизанске радио-станице у Ужицу. Организовао ју је Гестапо, а текстове је писао Бошко Бећаревић. Врло брзо је ''проваљена'' и постала је предмет спрдњи по Београду, па су је Немци укинули.


ПАРТИЗАНСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ

1. Илегална радио-станица ЦК КП Хрватске. Прва устаничка радио-станица радила је у Загебу 1941. Није то никакво чудо, с обзиром на то да је и прва грађанска станица прорадила у истом граду, па је висок ниво техничке припреме и искуства допринео тој појави. Организатори и сарадници били су: Раде Кончар, Павле Пап, Ђура Павловић, Стипе Угарковић. Радила је у стану браће Енглер, најпре на немачком, а затим на хрватско-српском. Стипе Угарковић био је и први спикер. У Загребу је, све време рата, од 1941. до 1945. радила неоткривена (!) још једна радио-станица. Преко Турске је слала вести у СССР, а познати глумац и комичар (играјући двоструку игру забављача у кабареу и партизанског обавештајца) Аугуст Цилић, доносио је податке оператерима.

2. Прва радио-станица НОП (народно-ослободилачког покрета).
Прва радио-станица на ослобођеној територији прорадила је у руднику Столице у Западној Србији крајем 1941. године. Јачина је била 40 вати. Технички сарадници били су Исидор Брадарић и Даворјанка Пауновић - Зденка. Текстове су писали Кардељ, Иво Лола Рибар и други високи функционери који су, иначе, били високог интелектуалног нивоа, па се та станица разликовала од других управо по високом стилу изражавања. Престала је с радом октобра исте године повлачењем у Санџак и Босну.

3. Партизанска радио-станица на Овчару
Радила је у лето 1941. године . Емитовала је вести о успесима партизана. Станицу је монтирао потоњи академик, Павле Савић.

4. Партизанска радио-станица у Ужицу
Радила је у новембру 1941. године на таласу од 40.7 метра (!). Емитовала је програм сваки дан. После евакуације пребачена је на Златибор где је пропала. Имала је исте сараднике као она прва станица.

5. Радио-станица АВНОЈА
Радила је на ослобођеној територији Хрватске у јесен 1943. и током 1944. године. Основана је после капитулације Италије на планини Јаворици. Сарадници су били Драга Кајфеш, Вера Јурић, Стеван Рајачић (главни иницијатор). Станица је радила у саставу технике ЦК КП Хрватске.

6. Радио-станица ТАНЈУГА
Почела је с радом 2. децембра 1943. у Јајцу. Успостављена је приликом формирања агенције (телеграфска агенција Нове Југославије) . Емитовала је из Дрвара на нашем и страним језицима. Помиње се (и меша) и као радио-станица АВНОЈА.

7. Радио-станица у Црној Гори
Монитана је у селу Орах крај Никшића 1942. године. Пренесена је из Херцег Новог и према тврдњама историчара из ВИИ није давала емисије.

8. Радио-станица ''Триглав''
Помиње се у Војној енциклопедији, књига седма, страна 514. као емисиона партизанска станица. Историчари из Војно-историјског института претпостављају да се ради о провокаторској станици.

9. Радио - станице ''Зрињски'', ''Шумадија'', ''Слободна Далмација''. Помињу се у литератури без икаквих детаља.

10. Радио-станица ''Слободна Југославија''
Почела је са радом другог новембра 1941. године у оквиру службе Коминтерне, у граду Уфа, на Уралу. Од априла 1942. до краја рата радила је у подрумима зграде Коминтерне у Москви. Њена локација и рад сматрани су најтајнијим делом, а усмеравања таласа су рађена тако вешто да је понекад изгледало да емитује са територије под немачком управом. У почетку се оглашавала сваке вечери у 20.30 на таласу од 30.9 метара. Временом је повећаван и број емисија и њихово трајање, а затим и број предајника. Програм је даван на таласима од 25, 36, 41 и 42 метра. Станицом је руководио Вељко Влаховић који је припремио око 90% емисија. Први спикер био је Драгутин Ђурђев, Титов лични пратилац, а од 1942. радили су Ђуро Салај, Лазар Стефановић и Марија Прежељ. У јуну 1944. са Виса су упућени Ранка Степановић, Магда Брен (за Словенце) и Илија Џувалековски (за македонско подручје).
У другој половини 1942. године успостављена је стална веза са ВШ, која је до краја рата прекидана само двапут: први пут - на пет дана за време Битке на Сутјесци и два дана за време Дрварске операције. Од оснивања ТАНЈУГА, петог децембра 1943. године, добија стални и поуздани извор информација.
Синдикат америчких новинара доделио је специјално признање нашој станици.
Престала је с радом првог марта 1945. године када је процењено да Радио-Беогад може преузети њене функције.

11. Радио ''Крикач''
Једна од најпопуларнијих радио-станица. Радила је у окупраној Љубљани од 17. новембра 1941. до априла 1942. године. Укупно је имитовала 45 емисија које су све биле најављиване и емитоване увек на истој таласној дужини, на велико незадовољство, фрустрацију и бес Немаца и Италијана. Програм су припремали активисти Освободилне фронте Милко Гошић, Милан Осредкар, Милош Брелих, Вида Ласичева и Драго Хартнер. Предајник се чува у Војном музеју у Београду.

12. Радио Београд
Службено, његов ратни период (''период ратног радија'') рачуна се од 1944. до 1948. Овај период обележен је ратним задацима. Тешко је процењив значај радија када се зна да је највећи број ,од око 100.000 апарата, уништен, да је штампа споро и нередовно стизала, а да је гласина и заблуда било много. Важну улогу су имале традиције предратног радија и некомпромитовани људи, односно гласови.
Радио је инсталиран у улици Кнеза Милоша, у згради МИП, мада постоје врло прецизне индиције да је своје прве емисије Радио-Београд емитовао из зграде Службе за трансфузију крви (!). Сарадници су били: Јелена Билбија, Михајло Вукдраговић, Душан Матић, Иван Ковачевић, итд. Нешто кадрова доделио је и ЦК СКОЈ. Руководилац је био Јован Мариновић (улица према Гардијској бригади, од Железничке болнице до капије четири носи његово име !). Глумац Љубиша Јовановић (према коме се Шабац после двехиљадите године срамно понео) , члан КНО, објавио је почетак програма.
Предајник је био у згради САНУ, респектабилне снаге од 300 вати.
Програм се састојао из саопштења ВШ, литерарних дела, вести, емисија на словеначком и македонском језику. Посебно је била популарна емисија ''Диктат'' када је спикер лаганим гласом читао вести које би активисти на терену преписивали и ујутру качили на огласне табле (!).
Ускоро се монтира предајник од 15 киловата, који је смештен у вагонима у Дунав станици. Убрзо се прелази у Макиш и појачава се емисиона снага на 25 киловата. Програм је био специфично ратни - огласи са потрагом за несталим лицима, поруке личне природе, поруке заробљеницима, итд. До краја тог периода, под врло отежаним условима, постављен је предајник у Звечкој, купљен од Руса. Године 1948. морао је да се склапа путем врло успешне импровизације тако да је активиран 1949. године са импресивном снагом од 150 киловата. Он је, наравно, послужио као база за обучавање кадрова за покретање мреже локалних радио-станица, но то је нека друга прича. Њу сам обрадио у мом дипломском раду.

Студио? Wink



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14735

Браво за тему!

Само да појаснимо, у овом раду се ради само о радио-станицама које су емитовале звук, а не телеграфију (којих је било далеко више).



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25565
  • Gde živiš: I ja se pitam...

vathra ::Браво за тему!

Само да појаснимо, у овом раду се ради само о радио-станицама које су емитовале звук, а не телеграфију (којих је било далеко више).


Хвала! Да, хвала и за појашњење. Реч је о broadcasting станицама, са програмом за масовну комуникацију.

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3580
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

Odlična tema! Tokom istraživanja bombardovanja BiH našao sam na podatak da je Krugovalna postaja Sarajevo pogođena bombom, tj da je bomba uletila u podrum zgrade u kojoj je bila smještena, a u kojem su se civili sklonili od bombardovanja.
Bila je smještena u zgradi u kojoj će kasnije biti Radio Sarajevo u ulici Danijela Ozme.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25565
  • Gde živiš: I ja se pitam...

EOD ::Odlična tema! Tokom istraživanja bombardovanja BiH našao sam na podatak da je Krugovalna postaja Sarajevo pogođena bombom, tj da je bomba uletila u podrum zgrade u kojoj je bila smještena, a u kojem su se civili sklonili od bombardovanja.
Bila je smještena u zgradi u kojoj će kasnije biti Radio Sarajevo u ulici Danijela Ozme.


ОТ:
Да ли та улица још носи назив Данијела Озме? Сећам се да је врло потресан текст о њему написала Мира Алечковић.

Иначе, радио-станице у рату није било лако уништити. Предајник је очигледан и њега је лако погодити, али студио може да буде километрима даље од предајника. Ратна пракса наметнула је свашта. На окупационој територији они нису морали да се склањају, тако да је Зондер (или Зендер) Белград (да узмем тај пример) имао седиште у сред Београда и то врло видно обележено. За место предајника још се споре (!). Неки тврде да је био на крову главне поште, где је била немачка команда, а други да је био на крову некадашње хрватске штедионице у Кнез Михајловој улици. На главној пошти је стварно био моћан предајник, али питање је да ли је коришћен за емитовање радијског програма.

offline
  • blake  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 27 Nov 2006
  • Poruke: 976
  • Gde živiš: HR

Pohvala Siriusu za detaljno obradjenu temu!
Ilegalna radio stanica u Zagrebu obradjena je u jednoj od epizoda serije Nepokoreni grad, osamdesetih.
Jedan od organizatora radio stanice CK KPH je narodni heroj Pavle Pap-Šilja.

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 7041

Soldatensender Belgrad (Vojnički radio Beograd) se čuo od Narvika u sjevernoj Norveškoj pa preko kavkaskih vrleti i grčkih ostrva sve do pustinja sjeverne Afrike i Mediterana. Obuhvatao je povelik broj njemačkih vojnika + Lili Marlen slušali su i Englezi. Velika ciljnu grupu što bi se reklo, a i personal stanice umio je na svoju ruku da pogodi u dušu mimo zvaničnog agit - propa. Uglavnom firma se probila u značajnu instituciju. Njemce hoće posa.


Source There are some documents for Propaganda-Abteilung "Südost" at Bundesarchiv - RW 4/231, RW 4/232 - covering 1941 and 1942.
Author Ein Jahr Soldatensender Belgrad, 1942 by Sigrid Heil.

Dosta dobro opisano na Vikipediji
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D.....0%B0%D0%B4


Zanimljivo je i to da je jedna DDR imala svoj Soldatensender koji je osim svog redovnog posla vodio i verbalno - tehničku borbu sa zapadnonjemačkim Soldatensender - om. I tukli se oni tako po etru dosta dugo (često ciljajući pojedinačne jedinice, poput graničara na primjer). Osim toga imala je DDR i Radio Berlin Internacional sa sve međunarodnim redakcijama, popularnom muzikom, dopadljivim sadržajima + popriličnu količinu unikatnih i avangardnih tehničkih rešenja reda moćnih antenskih sistema i slično. Naravno sve svoje izrade, odnosno svojih elektrotehničkih firmi. Rekli bi "zapadnjaci" izvan svojih mogućnosti ako se uzme u obzir koliko su jedni Amerikanci ulupali para i reklame u Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa (i to bez nekog efekta ako mene pitate).

E da, pohvala Sirijusu.

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 5895
  • Gde živiš: Esgaroth

Тај Војнички радио БГ издавао је и плоче...



... а ево и једне дописнице...


Citat:... propaganda card from Soldatensender Belgrad / Soldier's Radio Belgrade / Beograd, which was the Nazis' version of Voice of America on the south-eastern fronts in WWII. Sender Belgrad made famous the German anthem 'Lili Marleen', playing it around 10PM every evening right up until the Red Army showed up. This is a locally produced card for the radio station, used from there with Feldpost designation FPN51096, Propaganda-Staffel 5 Suedoest. http://www.germanpostalhistory.com/php/viewitem.php?itemid=71256

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11646
  • Gde živiš: Vranje

Da malo proširim temu. Nije tačno da slobodna evropa i glas amerike nisu imali efekta na sovjetske slušaoce. Jer, da nije , zašto bi onda sovjetska država oko svih većih gradova pravila prstene ometačkih stanica? I dok se po selima i manjim gradovima moglo slušati (u vreme kada je i ako je bilo struje), to slušanje nije bilo moguće u, naprimer Lenjingradu ili Moskvi.
Jedna od velikih prednosti SSSR-a je bila i činjenica da su se koristile "radiole" - spolja radio, a unutra samo par dioda i zvučnik, dovoljno da se iz naponske mreže izdvoji ton. Pominjana sprava nije imala veze sa radiom, već su slušaoci slušali reemitovanje drugih stanica utisnuto u mrežu za napajanje.

Inače, pesmu o curi koja čeka ispod lampe pred kasarnom slušao je Ficroj Maklin, kako u severnoj Africi, tako i prilikom napredovanja prema Beogradu, kroz Šumadiju.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25565
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Доказали смо и овом приликом - чим иза једне теме стане струка, ето прилике да успе. Wink

Иначе, овде још нисам помињао, а хоћу, и чувену станицу РИАС! Она је директна последица поделе после Другог св. рата и хладног рата. Била је толико моћна да је једном чак и Тито морао да се пожали како се Радио Београд не чује даље од Обедске баре.
Добри човече, добро је што си зачепркао и по тој врсти рата (јер је и то једна од димензија рата). Има ту много тога да се каже, надам се да се сви само загревамо.

ПС
Споменуо сам мој рад о ''Лили Марлен''. Данас сам на путу, па кад се вратим, потражићу тај примерак или га реконструисати.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 829 korisnika na forumu :: 31 registrovanih, 9 sakrivenih i 789 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Andrija357, antonije64, Bane san, cenejac111, CikaKURE, coaaco, draganca, FileFinder, FOX, laurusri, Leonov, Lieutenant, Luka1998, mkukoleca, nemkea71, Parker, Petarvu, procesor, robert1979, sasa87, Stoilkovic, Trpe Grozni, vandrej, vathra, vladulns, wizzardone, wolf431, x9, ZetaMan, |_MeD_|, šumar bk2