Operacija "Dunavski Vilenjak"

1

Operacija "Dunavski Vilenjak"

offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 6460

Operacija "Dunavski Vilenjak" iz septembra 1944. godine. Hitler je žrtvovao 220 brodova, sve sa posadama, pa i oko hiljadu ranjenika sa Istočnog fronta



Tokom velike operacije ”Dunavski vilenjak”, u septembru 1944, pre nego što su potopili više od 220 brodova, odnosno celu Crnomorsku flotilu, Nemci su razmatrali četnički ultimatum da im, u roku od 24 časa, predaju sva plovila. Takav uslov postavio im je komandant Osme grupe jurišnih korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVUO), pukovnik Velimir Piletić, dok su četnici i Rumuni nastavili da uznemiravaju nemačke brodove na Dunavu...

Po saznanjima mladog niškog istoričara, Aleksandra Dinčića, u dnevnom izveštaju komande Jugoistoka, za 3. septembar 1944, piše: ”Srbija - Situacija na Dunavu nepromenjena. ’Vodena vila’ i dalje je usporena, pošto izgleda da je baterija lakih poljskih haubica borbene škole u Nišu okružena u Knjaževcu. Veza ne funkcioniše već dva dana. Jučerašnjim vazdušnim napadom na Niš uništen je municijski transport (9 kamiona) za mornaričke jedinice u Prahovu”...

Navodi se i da je ”držanje četnika sve neprijateljskije, naročito u severozapadnoj, a sada i u jugozapadnoj Srbiji”.

I narednih dana, naročito 5. i 6. septembra, Nemci su pokušali da se, sa inžinjerijskim desantnim jedinicama, iskrcaju u Milutinovcu kod Kladova, ali su Rumuni artiljerijom pogodili dve skele, pa je poginulo 107, ranjeno 38, a nestalo 60 njihovih vojnika. Četnici su, opet, posebno bili aktivni kod Tekije i Sipa.

- S obzirom na to da je bio obavešten o Piletićevom ultimatumu, Adolf Hitler nije dozvolio da celokupna flota padne u ruke četnicima, koje nikada nije smatrao regularnim snagama Kraljevine Jugoslavije i uvek je govorio kako se sa njima ne razgovara, već se streljaju - ističe Dinčić. - Radije je bio spreman da žrtvuje svoje vojnike, kao mnogo puta do tada, na Istočnom frontu, te je naredio da se brodovi potope.

I, tako, 7. septembra 1944, čitave noći čule su se brojne eksplozije u oblasti između Prahova i Donjeg Milanovca. Počeli su da tonu brodovi, a sa njima i Nemci - uključujući i sanitetsko plovilo sa više od hiljadu teško ranjenih vojnika, trensportovanih upravo sa Istočnog fronta.

Istoga dana, vojnoupravni komandant, general Felber - po direktivi nemačkog komandanta Jugoistoka - naredio je komandi Korpusne grupe ”Šnekenburger” da organizuje odbranu fronta Dunav - rumunski deo Banata, do grada Mehadije, a za odbranu od Timoka do Tekije angažovao je i delove borbene grupe ”Fišer”, odnosno oko 7.000 vojnika.

Istoričar Aleksandar Dinčić ukazuje da su četnici napali i kolonu nemačkih mornara koji su pešice krenuli prema Beogradu, a 80 zarobljenih vojnika pukovnik Piletić predao je Crvenoarmejcima, sa kojima su četnici onemogućavali prilaz Dunavu...

- Napad na Nemce prvi su započeli četnici, a onda se stupilo u vezu sa sovjetskim oficirom koji se nalazio na čelu ekspedicione jedinice i tek je prešao Dunav - precizira Dinčić. - S obzirom na to da su Sovjeti očekivali da će najpre naići na partizane, Tito je uložio energičan protest Komandi Crvene armije u Krajovi, zbog saradnje sa četnicima, tvrdeći kako je reč o ”običnom reklamerstvu”. Iako na terenu nije bilo uporišta za takav stav, intervencija je urodila plodom i sovjetski vojnici su se, prilikom ponovnog ulaska u Srbiju, neprijateljski odnosili prema četnicima...

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293......i-vilenjak



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11279

boksi :: Tokom velike operacije ”Dunavski vilenjak”, u septembru 1944, pre nego što su potopili više od 220 brodova, odnosno celu Crnomorsku flotilu, Nemci su razmatrali četnički ultimatum da im, u roku od 24 časa, predaju sva plovila. Takav uslov postavio im je komandant Osme grupe jurišnih korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVUO), pukovnik Velimir Piletić, dok su četnici i Rumuni nastavili da uznemiravaju nemačke brodove na Dunavu...

....

- S obzirom na to da je bio obavešten o Piletićevom ultimatumu, Adolf Hitler nije dozvolio da celokupna flota padne u ruke četnicima, koje nikada nije smatrao regularnim snagama Kraljevine Jugoslavije i uvek je govorio kako se sa njima ne razgovara, već se streljaju - ističe Dinčić. - Radije je bio spreman da žrtvuje svoje vojnike, kao mnogo puta do tada, na Istočnom frontu, te je naredio da se brodovi potope.

...

Istoričar Aleksandar Dinčić ukazuje da su četnici napali i kolonu nemačkih mornara koji su pešice krenuli prema Beogradu, a 80 zarobljenih vojnika pukovnik Piletić predao je Crvenoarmejcima, sa kojima su četnici onemogućavali prilaz Dunavu...

Ово је чланак од пре коју годину.

Због цитираних изјава сам се и учланио на форум Погледа да одговорим Динчићу на његов коментар, и да га питам одакле је извор за ове тврдње.

Колико сам разумео, главни извор су му Пилетићеви мемоари, у којима се помиње да се он чуо телефоном са немачким официром и тражио предају, а остало, укљ. четнички ултиматум Хитлеру и његово одбијање, се не спомиње, те се може рећи да је фантазија аутора...



offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 6460

Dobro otkrij nam neke cinjenice koje ne znamo onda..

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4075
  • Gde živiš: Novi Beograd

Pa evo koliko je Dinčić pouzdan kao autor. Pripremajući tekst o brodovima Rečne ratne flotile od 1945. godine do danas, za Vesnik vojnog muzeja, prikupio sam podatke i o potpoljenim nemačkim ratnim brodovima na Dunavu jer je deo njih posle rata izvađen i krišćen u našoj RRF. Kao izvor sam koristio nemačku arhivsku građu i dve nemačke publikacije objavljene posle rata od strane nemačke mornarice sa detaljnim pregledom sudbine svih njihovih plovnih objekata. Ovo o čemu priča Dinčić odnosi se na nemačke brze desantne barže (Marine Fahr Prahme) od kojih je nakon rata 5 korišćeno u našoj RRF kao RTK. Slovo iza oznake broda govori o koj je verziji barže reč, na primer F137A znači barža F 137 tip A, F 912D znači barža F 912 tip D itd. Ukupno je potopljeno 22 barže od čega su Nemci potpolili sami 20. Potapanje je vršeno 7. septembra u Prahovu i 14. i 16/17. septembra u Brzoj Palanci. Ne pada mi napamet da polemišem sa Dinčićem samo ću da navedem da se u nemačkim dokumentima nigde ne pominju četnici. Inače manji brodovi su prošli dalje uzvodno a barže i još neki veći brodovi su potpopljeni u Kladovu i Brzoj Palanci ali ne zbog junačkih četnika. Doduše ni partizana.

F 137A, F 142A, F 326A, F 332A, F 337A, F 339A, F 342A, F 359A, F 401C, F 537C, F 558C2, F 578C2, potopljeni 7. septembra 1944. godine kod Prahova
F 168A, F 561C2, F 563C2, F 579C2, F 583C2, F 586C2, F 912D, F 914D, F 915D, potopljeni 14. septembra 1944. kod Brze palanke,
F 373A, 16/17. septembra 1944. godine kod Brze Palanke
F 1034DM, Novi Sad 7. oktobar 1944. godine,
F 1036DM, Novi Banovci 6. oktobar 1944. godine,

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11279

Napisano: 31 Jan 2013 16:09

Скен из Пилетићеве књиге:


Ево неколико немачких докумената из Зборника:
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_168.htm
Citat:26. 8. Rumuni su na Dunavu otpočeli neprijateljstva i najpre sprečili plovidbu na odseku Bazias — Turn-Severin. Slaba nemačka posada severne obale Dunava (pretežno protivavionska odbrana) bila je posle borbe uglavnom povučena na srpsku obalu. Istovremeno su naša slaba uporišta na Dunavu (1 landesšicen-bat., 2 rus. bat.) na odseku Gradište — Kladovo napadnuta od četnika s kopna. U međuvremenu je s donjeg Dunava bilo stiglo u Prahovo 12 jedinica ratne mornarice sa 35 natovarenih šlepova, kojima je dalje kretanje uzvodno bilo sprečeno. Komandovanje s obe strane Dunava povereno je generalu Bacingu, komandantu inžinjerije Grupe armija "F", koji je potčinjen vojnoupr. k-tu Jugoistoka. Njemu su za to stajali na raspolaganju:
— 1 bat. 92. gren. brig. (mot.), koja je bila još zauzeta svojim dovođenjem,

— 1. alarmni bat. vazduhoplovstva,

— Borbena grupa "Re" (Rehe) (2 bataljona), sastavljena od pomorskih i kopnenih delova i pojačana 1 l.[akom] bat. [erijom] FH i 8 okl. izv. [iđačkih] kola, kao i

— Grupa "Gvozdena vrata" Dunavske flotile.

U toku narednih dana uspelo je, pomoću Borbene grupe "Re", osloboditi uporišta na Dunavu koja su bila ugrožena s kopna, pojačati ih flakovima, prebačenim s druge strane obale, evakuisati iz slapovitog dela Dunava uzvodno 29 dragocenih teretnih brodova delimično u žestokoj vatrenoj borbi i s I/92. gren. brig. (mot.) prodreti duž severnog dunavskog druma preko Sv. Elena do istočno od Svinite, a posle dovođenja II bat., prodor od Prahova, usled niskog vodostaja i brojnih oruđa koja su dejstvovala sa rumunske obale, nije uspeo ni nakon pokušaja skopčanog s visokim gubicima. Nakon što su ispucali svoju municiju, koju nije bilo moguće iz tog prostora popuniti i posle iskrcavanja rezerve pogonskog goriva, brodovi su razoreni a posada uvrštena u Borbenu grupu "Re".

Iako je na taj način uspela izgradnja jednog, ma i slabog, novog fronta na Dunavu i u Banatu, to je ipak potreba za njegovim pojačanjem i produženjem do u rejon Niš — Skoplje pravila znatne teškoće. Ova potreba izazvana je neprijateljskim obaveštenjima o prodoru jakih ruskih snaga (2 armije i jedan meh.[anizovani] i jedan sam.[ostalni] streljački korpus) ka Turn-Severin — Oršava i preko Dunava u Bugarsku.



Citat:5. 9. 44 po prvi put su se pojavile ruske izviđačke snage u Turn-Severinu, i jake snage, među kojima i motorizovane, u prostoru Krajove. Isprva su one, kroz dolinu Černe, okrenule sa većinom snaga prema severu. Jedan pokušaj slabijih snaga kod Kladova da dosegnu srpsku obalu bio je razbijen od strane Borbene grupe "Re".

U meduvremenu su jake snage Titovih bandi zaposele dolinu Timoka i posle žestokih borbi zauzele Zaječar. Time je bio prekinut jedini upotrebljivi put za dotur do Dunava kao i poprečna veza pozadi istočnog fronta, koji je trebalo tek organizovati. Daljnje banditske snage prodrle su iza leđa naših sopstvenih uporišta u dunavskom luku, da bi sadejstvovale sa nastupajućim sovjetskim snagama i da bi im olakšale formiranje jednog mostobrana. Kao protivmera naređeno je dovođenje i poslednjih delova 1. brd. div., korišćenjem svih sredstava transporta, u njen novi rejon, kao i napad na Zaječar, koji je zauzet 11. 9. Istovremeno je 2. puk "Brandenburg", koji je bio stigao u Beograd, doveden u moto-maršu u luk Timok — Dunav, drumom Požarevac — Žagubica — Bor, koji je bio preplavljen bandama.



Немци јасно наводе да су их четници нападали, али ти напади нису јаки - што се слаже са Пилетићевим наводима да нису имали довољно муниције, а ни тежег оружја.
За погоршање ситуације Немци наводе друге факторе, које Динчић потпуно игнорише.
Ни за какав четнички ултиматум који је дошао до Хитлера не постоје извори. Тражио сам их више пута од Динчића и нисам добио извор, те сматрам да је то потпуна измишљотина.

Dopuna: 31 Jan 2013 16:14

ltcolonel ::Inače manji brodovi su prošli dalje uzvodno a barže i još neki veći brodovi su potpopljeni u Kladovu i Brzoj Palanci ali ne zbog junačkih četnika. Doduše ni partizana.

Колико сам стекао утисак, немачки бродови су имали проблем да плове узводно, и нису имали довољно муниције. Румуне би можда и могли да пређу у тим условима, али је долазак Совјета на Дунав био сигнал да се склања.
Значи, да им је водостај био наклоњенији извукли би се са мањим губицима од Румуна. Овако су морали скоро све да оставе.

----

Небојша,
негде сам нашао податак да су немци имали и ове артиљеријске бродове
http://de.wikipedia.org/wiki/Artillerieträger

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Da li se neki drugi autor bavio ovom cetnickom operacijom izuzev Aleksandra Dincica?
Mislim, da li je Dincicev rad uporediv sa necijim drugim radom?

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4075
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 31 Jan 2013 16:36

Inače kao što sam naveo neki manji nemački brodovi koje nije toliko ometao nizak vodostaj Dunavom (pa su mogli i noću da plove) probili su se uzvodno. Tako su se patrolni čamci tipa FR probili a jedan od njih je nešto kasnije potopljen kod Zemuna da bi posle rata bio izvađen i uveden u naše naoružanje kao PČ 101. Iskorišćen je i kao uzor za izradu prve naše serije PČ od 102 pa nadalje. Naravno ne i PČ 111 on je potpuno druga klasa. Par pomoćnih patrolnih čamaca FHR je ostao u Prahovu (ili Brzoj Palanci) gde su i zarobljeni od Sovjeta nakon toga uvedeni u sastav njihove Dunavske flotile.
Inače barže MFP su bile delimično oklopljene i prilično imune na vatru iz streljačkog oružja. A one su činile okosnicu nemačke flotile koja se probijala uzvodno.

Dopuna: 31 Jan 2013 16:44

Te uslovno rečeno artiljerijske barže su mi mnogo pravile problema ali njih nije bilo mnogo na Dunavu. Nosile su oznaku AT. Međutim sve su potpopljene, bar po nemačkim izvorima još pre nego što su stigle u naše vode. Bilo je i nekoliko sličnih barži namenjenih za upotrebu na Crnom moru koje su nosile oznaku AF - njih je bilo znatno više. Ali po nemačkim podacima i te barže su stradale pre dolaska do Đerdapa. Artiljerijske barže su u borbama igrale ulogu improvizovanih monitora i bile su direktno angažovane u podršci kopnenim jedinicama i zato se daleko više stradale. Po nemačkim izvorima a i literaturi ni jedna artiljerijska barža nije stradala na našem delu Dunava. Doduše ti nemački podaci iz završnih operacija nisu uvek najpouzdaniji.

offline
  • Pridružio: 03 Dec 2012
  • Poruke: 316

O ovom događaju nisam imao skoro nikakva saznanja. Ipak, bilo mi je vrlo sumnjivo kada sam na forumu Pogledi naleteo na ovu temu:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=20.....sc&start=0

Nebojša i Vathra na odličan način demistifikuju jedan istorijski stereotip u nastanku.
Činjenicama i znanjem protiv mistifikacija i senzacionalizma.
Svaka čast, momci!

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2012
  • Poruke: 61

Pošto vidim da je na ovom forumu citirano dosta nemačkih dokumenata iz 1944. godine (ja na žalost ne znam nemački jezik – prevodili su mu prijatelji), neka se postave sva dokumenta u vezi sa ovim događajem. Kada sam u Vojnom arhivu pre šest godina tražio izveštaje komande Jugoistoka i Srbije, našao sam samo do 9. septembra 1944. godine, što se pominje u članku iz V. Novosti i onda sledi prekid trake. Ja sam rekao urednicima da stave da nema izveštaja od 9. pa dalje, kada je operacija bila najaktivnija,kad Rusi sa četnicima sarađuju, ali su rekli da nema potrebe i da je to samo za obične čitaoce. Zašto nisu doneti izveštaji za 10, 11, 12, itd? To je već pitanje za razmišljanje. U zborniku NOR-a (tom 12, knj. 4) tačno su probrani i objavljeni izveštaji gde se četnici ne upliću u neke okršaje i borbe sa Nemcima pa sam mislio da će dokumentacija iz Vojnog arhiva da tu prazninu popuni. A ono izveštaji se završavaju sa 9. septembrom.
U nemogućstvu da vidim ključne dnevne izveštaje, morao sam da koristim memoare Velimira Pilietića. Ipak, bio je oficir i komandant.
Zaista bih voleo da neko napiše opširan prikaz i da demantuje sve što je napisano. U prvom redu, da je potapanje brodova krenulo kasnije a ne kako piše u V.Novostima 7. septembra 1944. godine. Da da neki opipljivi dokaz od onog koji sam ja dao.
U vezi s tim polemisao sam i sa Vatrhrom na Pogledima, ali zaista želim da vidim nemačke izveštaje, pošto vidim da ih Goran stalno baca na ovom forumu. Da vidim, snimim i dam da se prevedu.
Radi pomoći dajem seriju koju sam ja gledao u Vojnom arhivu: T-311, rolna, 193, snimci od 57 do 362. Tu je izveštaj za 9. septembar, gde samo piše da su Rumuni pružili slab otpor u Svinici koja je zauzeta, da Dunavska flotila potpomaže dalje nastupanje i da su Ruski padobranci u Kladovu uništeni. Onda se traka prekida.

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Citat:Kada sam u Vojnom arhivu pre šest godina tražio izveštaje komande Jugoistoka i Srbije, našao sam samo do 9. septembra 1944. godine, što se pominje u članku iz V. Novosti i onda sledi prekid trake. Ja sam rekao urednicima da stave da nema izveštaja od 9. pa dalje, kada je operacija bila najaktivnija,kad Rusi sa četnicima sarađuju, ali su rekli da nema potrebe i da je to samo za obične čitaoce. Zašto nisu doneti izveštaji za 10, 11, 12, itd? To je već pitanje za razmišljanje. U zborniku NOR-a (tom 12, knj. 4) tačno su probrani i objavljeni izveštaji gde se četnici ne upliću u neke okršaje i borbe sa Nemcima pa sam mislio da će dokumentacija iz Vojnog arhiva da tu prazninu popuni. A ono izveštaji se završavaju sa 9. septembrom.

Wassernixe (»Vodena vila« ili »Vila brodarica«). Cilj operacije bio je da se izvrši prodor Diunavom oko 200 šlepova (natovarenih hranom i materijalom) i više manjih drugih plovnih ratnih objekata.
Prodor je trebalo izvršiti na odseku Turnu Severin — Baziaš, uz podršku jedinica Specijalnog štaba »Baciing« (Borbena grupa »Re« •—Kampfgruppe »Rehe«) i mornaričkih jedinica Dunavske ftotale. Prodor je počeo 4. septembra. Drumom južno od Dunava napadala je Borbena grupa »Re« (operacija »Vasernikse«), a drumom severno od Dunava 92. motorizovana grenadirska brigada (operacija »Donauelfe;— »Dunavski vilenjak«). Opširije o tome vidi dok. br. 35, 129 i 168;
AVII, NAV-T-311, r. 191, s. 31—2 .i 37: ratni dnevnik k-ta Jugoistoka za 30. i 31. avgust 1944, r. 192, s. 1044 i 1109—12: belešike i izveštaj kdaJugoistoka od 30. i 31. avgusta, d s. 1124—5: plan Specijalnog štaba »Bacing« od 31. avgusta za operaciju, ir. 193, s. 172—5, 200—3, 273—7,
315—20, 481—7, 576—82. i 603—7: izveštaji k-ta Jugoistoka od 4, 5, 7. 12, 14 i 15. septembra 1944. o početku i taku alkcije.
Detaljnije o sastavu Dunavske floti!e vidi AVII, NAV-T-314, r. 32,s. 217: izveštaj Borbene grupe »Gvozdena vrata« od 21. septembra 1944

Da li ove reference mogu da pomognu?

U cetvrtoj knjizi toma kojeg ste naveli , pogledajte sledece stranice:

Za operaciju Donauelfe (vilenjak) 551,576,586.683, 956

Za operaciju Vasernikse (vila) 550,551,556,576,586,683,956

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 777 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 6 sakrivenih i 733 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, _Sale, A.R.Chafee.Jr., antonic.igor2050, Apok, Arhiv, bojan313, branko7, Chainsaw, cvrle312, darcaud, DJORDJE-NO-1, djordjekec, Drug pukovnik, Eyes Wide Shut, Gama, hatman, Krusarac, Kubovac, kybonacci, Levi, ljs, Marko Marković, Marko Milakov, mgaji21, Milan Miscevic, MiroslavD, pein, Profica, RADOVAN.S, Regrut Boskica, rovac, sasash, Sass Drake, Sirius, spektorsky, VJ, zodiac94