Vazduhoplovne akcije u Aprilskom ratu 1941.god.

14

Vazduhoplovne akcije u Aprilskom ratu 1941.god.

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8321


https://www.ebay.com/itm/H549-Foto-2-WK-SKOPJE-Maz.....SwfrhdXZGb



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • voja64 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 20386

KAKO JE ITEBEJAC BRANIO NEBO NAD SRBIJOM!!!
http://www.yugopapir.com/2019/04/kako-je-pavle-crn.....IPfDleVR8E



Kako je Pavle Crnjanski u aprilskom ratu '41. oborio nemački avion: "Nećeš mi uteći!", rekoh u sebi...
Oktobar 1962: "Iako iza mene stoje skoro tri pune decenije profesionalne pilotaže, hiljade i hiljade časova letenja po svakom vremenu i pri raznim okolnostima, život nastavnika letenja i pilota-akrobate, ipak je moj nezaboravni doživljaj najčvršće vezan za one kratkotrajne aprilske dane 1941 godine.

Marta 1941. godine mobilisan sam iz rezerve kao pilot-lovac, potporučnik. Vazduhoplovna grupa u koju sam došao (31.) imala je tada devetnaest lovačkih Meseršmita 109 i stacionirala je na ratnom aerodromu Krušedol.

Bio sam jedini rezervista među aktivnim lovcima i jedini koji nije nikada dotad leteo aparatima Me-109. Danima sam moljakao komandanta grupe da mi dozvoli letenje na ovoj sjajnoj i modernoj mašini, ali ni on, a ni ostali aktivni oficiri, valjda iz nekakve profesionalne sujete, nisu za to imali ni malo volje.

Ne gubeći nadu bacio sam se na izučavanje eksploatacije Meseršmita. Žedno sam gutao svu mogućnu literaturu o ovom avionu. Rano ujutru, već oko četiri časa, ustajao sam zajedno sa mehaničarima koji su palili i grejali mašine i učio. Ne jedanput sam, sasvim samoinicijativno, dovozio po zemlji Me-109 do starta, gde su ih preuzimali aktivni piloti-oficiri, patrolirajući iznad Vojvodine.

Ti časovi su za mene bili gorko poniženje, ali su mi koristili da se priviknem na ovaj avion, da naučim raspored njegovih komandi, instrumenata, oružja.

Moje rulanje po zemlji i moja rana ustajanja mora da nisu ostala nepoznata komandantu i najzad sam načinio svoje prve letove na Me-109.

Prvog aprila prebazirani smo na jedan ratni aerodrom kod Kragujevca.

Šestoaprilsko jutro zateklo me je već oko pet časova u vazduhu, u patroli. Pre vremena za dežuranje digli su nas zemaljski osmatrači s podatkom da jedan Junkers 88, na velikoj visini, leti iznad naše zone.

Moj drug i ja odmah smo uzleteli i počeli da hvatamo visinu. Osmatrali smo nebo i levo i desno, gore i dole. Nigde nikakve mašine. Nemac mora da je bio upozoren od svojih zemaljskih osmatrača, a to su bili folksdojčeri snabdeveni radio-stanicama (apsurdno ali istinito: kraj samog zemunskog aerodroma bilo je njihovo hitlerovsko gnezdo u selu Francstal), pa je nestao u pravcu Rumunije.

Slećemo. Umorni smo i uzbuđeni. Na aerodromu živost. Oseća se nešto u vazduhu. Beograd još do tada nije bio bombardovan.

Našu patrolu smenjuje poručnik Živica Mitrović i jedan narednik, zaboravio sam njegovo prezime, sećam se da se zvao Sava.

Doručkujem preko volje u oficirokoj menzi. Gledam na časovnik - 7 časova.

Odjednom - uzbuna. Svi u mašine!

Moj pratilac i ja nije trebalo da letimo, jer smo patrolirali čitavih dva sata, ali se prilika ipak ukazala.

Čim je data uzbuna, među aktivnim oficirima nekoliko njih su se izgovarali bolešću! Bilo mi je teško u duši, ali sam ušao u prvu slobodnu mašinu. Vezujem se uz pomoć vojnika.

U ušima krči ratna radio-stanica. Devetnaest lovaca, to je bila za nas impozantna snaga.

U vihorima dima i prašine uzleću prve mašine, na čelu s komandantom grupe.

I tada, to nikada neću zaboraviti, jedan snažan, patetičan glas u slušalicama potresao je čitavo moje biće:

"Nemac je krvnički napao naš glavni grad. Osvetite svoje domove..."

I baš u takvom jednom času, na domaku beogradskog neba, u trenutku kada je trebalo da uletimo u borbu, jedan drugi glas zabrujao je u slušalicama:

"Komandantu trideset i prve lovačke grupe! Odmah se vratite nad Kragujevac ... Nemci bombarduju fabriku i grad!"

Grupa se vraća. Uskoro nad Kragujevcem - čisto, mirno nebo. Niko nije bombardovao grad. Ni jedna jedina nemačka mašina nije se ovde pojavila! Pred sletanje komandant psuje krupno i besno. Čiji je onaj glas koji nas je vratio?

Slećemo. Da, sada je izvesno, sada je sprovedena provera - onaj glas pripadao je petoj koloni...

Pa, ipak, trideset i prva grupa, makar i delimično, učestvovala je u odbrani Beograda. Patrola koja me je smenila, na čelu sa Živicom Mitrovićem, nije čula lažno naređenje za povratak nad Kragujevac.

Živica Mitrović uleteo je u borbu. Već u prvom naletu oborio je Hajnkela. Zatim je skinuo još jednog, i još jednog.

U času kada se spremao za obračun sa četvrtim, njegovi topovi i mitraljezi tupo škljocnuše. Ostao je bez municije. On se kolebao samo sekundu-dve, tada je celom svojom mašinom uleteo u jednog Hajnkela i obe mašine survale su se u plamenu na oranice sremskog sela Krčedina.

Njegovu herojsku smrt, njegove pobede i borbe na nebu Beograda javili su zemaljski osmatrači. Još tri pilota iz ove patrole slavili su pobede, ali su teško oštećeni morali da slete na napušteni zemunski aerodrom. Jedan čak i u plamenu.

Punimo tankove i iznova letimo. Ali, sada u opštem metežu zemaljska osmatračka služba nije u stanju da nam pomogne. Nema nikog na zemlji da nas obavesti, da nas upravi ka cilju, da nam javi: tu i tu su Nemci.

Pipamo po velikom nebu - kao slepi. Ne vidimo Nemce. Ali lepo čujem kako Nemac upozorava druga kraj sebe na nas.

I, uopšte, vazduh je prepun nemačkih reči. Oni brbljaju na našem nebu kao da su na mitingu u rođenoj zemlji, šetkaju se okolo, seju bombe, mitraljiraju.

Očajan sam i ožalošćen.

Sasvim neočekivano, dolazi nam vest od poštarke iz Kruševca. Kako nas je pronašla? Kako je dobila vezu sa grupom? To niko nikada neće znati, kao ni njeno ime, mada bih voleo da se sada javi. Ona je zavapila:

"Piloti, Kruševac bombarduju. Dođite, pomozite nam ..."

Kada smo stigli onamo, jedino što smo videli behu dimovi i ruševine. Opet zakasnili!

Osmog aprila menjamo taktiku. Nemački špijuni nas na otvorenom nebu lako uočavaju i sa zemlje upozoravaju svoje eskadrile. Sada letimo nisko, između planina.

Toga dana patroliramo severno od Niša, u nameri da presrećemo avione iz Bugarske.

Taktika je urodila plodom. Grupa već slavi tri pobede. U samoj kotlini, na relaciji Paraćin - Zaječar, zapažamo, moj pratilac i ja, jednog Henšela. On takođe leti našom taktikom, tik iznad brda. Fotografiše i radijom javlja. Čujemo njegove reči, njegov morze.

Vođa patrole napravi borbeni zaokret, ja to odmah osmotrih. On se baci na Henšela. Ovaj odmah izvede jedan vratolomni ranversman preko desnog krila i okrenu se za 180 stepeni. Vođa je odmah dobio ogromnu brzinu, jer je izveo napad s punim gasom. Bilo je jasno da će prestići Nemca pre nego što bude u stanju da otvori vatru.

Rekoh u sebi: "Uteče mu!"

Instinktivno napravih isti manevar kao i Nemac, ali skidoh gas, poučen iskustvom svog druga. Inercija me prilepi uz sedište, činilo mi se da će mioči iskočiti, glava mi je bučala.

Nemac naraste u mom kolimateru do ogromnih razmera. Jedva da sam bio udaljen od njega stotinak metara. Moja velika brzina beše strašno oružje.

"Nećeš mi uteći!", rekoh u sebi.

Bio sam mu u repu. Školski primer za obaranje. Prsti obe ruke stajali su na okidačima za topove i mitraljeze, ali ih još nisam pritiskao. Setih se udžbenika vazdušnog boja:

"Što bliže neprijatelju, to su veći izgledi na pobedu".

Bio sam mu već na pedeset metara.

"Sad si moj!"

Ugledah mitralješčeve oči kako se raširiše u čudu. Čovek se baci na svoj udvojeni mitraljez, ali nije stigao ni da ga dirne. Pustih rafal od čitave dve sekunde. Moj se avion strese od detonacije, a mitraljezac se odmah skljoka kao vreća u zadnje sedište.

Istog trenutka Henšel se izvrte na leđa, plamen buknu kroz crni, gusti zastor dima.

Mašina zalebde delić sekunde pred mojim očima, onda se sunovrati u dubinu. Trenutak kasnije tresnu u samo podnožje manastira sv. Petke i eksplodira. Kasnije su mi očevici ispričali da ih je bilo trojica, da su leševi identifikovavi, i da se imena sve trojice nalaze sada u Vazduhoplovnom muzeju JRV.

U času kada dolećem nad kragujevački aerodrom, po ondašnjem pravu pilota-lovca koji slavi pobedu, izvodim brišući let i odmah zatim vertikalnu šandelu iznad mora glava. Vidim kako lete u vis kape, kako se vojnici grle...

Bio sam malo ponosan i ogromno radostan."
Idi begaj ovaj moj zemljak iz sela gde živim je kandar bio pravi Lala i još malko đavosak...
Pavle Crnjanski, šef Inspektorata letačko-tehničke službe Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije (Ilustrovana, 1962.)



offline
  • Pridružio: 10 Feb 2010
  • Poruke: 3479

Значи Немци су чак и у централној Србији имали јаку шпијунску мрежу.

offline
  • Pridružio: 13 Avg 2011
  • Poruke: 802
  • Gde živiš: Zajecar

Naravno, kad ih je obaveštajna služba, na zahtev državnog vrha, puštala da rade šta hoće. Sve do 28. marta 1941, a onda je bilo kasno.

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 243

https://www.blic.rs/riznica/osveta-nemcima-kako-su.....jh/76rrp3y
Bombardovanje Austrije
Detalji i činjenice o nemačkom bombardovanju Beograda u aprilu 1941. godine u velikoj meri su poznati javnosti. Međutim, malo se zna o herojskoj akciji pripadnika Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva koji su nakon napada na Beograd bombardovali ciljeve u Trećem rajhu. Feldmaršal Aleksandar Ler je na suđenju posle rata rekao da su napadi kraljevske avijacije značajno usporili aktivnosti nemačke vojske.
Beograd 1941. nakon bombardovanja Foto: Kuća kralja Petra / Arhiva
Beograd 1941. nakon bombardovanja

Šestog aprila, u 6.30 ujutro, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca. Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Beograd je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. godine. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Događaji koji su usledili nisu toliko poznati, a reč je o kontraudaru pilota Kraljevskog vazduhoplovstva na ciljeve u Austriji, Mađarskoj, Albaniji...

Glavnu ulogu u priči imaju pripadnici Osmog bombarderskog puka, koji je 1941. godine bio stacioniran na vojnom aerodromu Rovine (Nova Topola, Banjaluka). Puk je pokrivao zonu dejstva u zapadnom delu Kraljevine Jugoslavije.

Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije je imalo u naoružanju 62 aviona "bristol blenhajm MK-1", i njima su bili opremljeni Prvi i Osmi bombarderski puk i Jedanaesta vazduhoplovna grupa za daljinsko izviđanje.

Komandant Osmog puka Stanko Diklić je u skladu sa planom R-41, 6. aprila 1941. naredio da dva bombardera "bristol blenhajm" polete sa aerodroma Rovine, a za pratnju su im određena dva lovca tipa "hariken" sa obližnjeg aerodroma Aleksandrovac (koji je u ratu 1991–1995. bio takođe vojni aerodrom).

Plan R-41 je predviđao zadatke avijacije u slučaju prekida komunikacija sa komandom u Zemunu. Osmi bombarderski puk nije imao vezu sa Beogradom jer su komunikacije bile presečene u vojnom centru veze koji se nalazio u Zagrebu. Oficiri su za bombardovanje Beograda saznali putem radio-programa.

Prvi zadatak je izveden kako bi se usporila koncentracija trupa nemačke Druge armije. Za komandire-navigatore bombardera su određeni poručnik Ivan Salević i poručnik Ivan Pandža.

Dva Ivana poleću da osvete Beograd

U 14.40 su upaljeni motori dva bombardera na aerodromu Rovine. Posade su spremne da polete na prvi zadatak kojim će ući u istoriju. Bombardovaće Treći rajh, osvetiće Beograd, pokazaće Nemcima svoje borbeno raspoloženje.
Ivan Pandza Foto: Arhiva
Ivan Pandza

Bombarderi su poleteli, a ubrzo zatim im se priključuju dva lovca tipa "hariken" kao zaštita. "Harikenima" su upravljali kapetan prve klase Janko Dobnikar i još jedan nepoznati oficir RVKJ.

Pandžin bombarder

Ivan Pandža je dao naređenje svom pilotu Karlu Murku da leti prema Murskoj Soboti. Iznad gradića Goričko, odakle ruta leta ulazi u vazdušni prostor Trećeg rajha (današnje Austrije), po naređenju komandira bombardera Ivana Pandže, pilot Murko naglo smanjuje visinu, kako bi pokušao da neprimećen dosegne cilj u Gracu i izvrši zadatak.

"Naglo sam počeo da snižavam visinu. Prešli smo granicu u visini krošnji drveća, kako bi nas osmatrači teže uočili. Pravim nagli levi zaokret i snižavam avion u dolinu reke Rabe, čije obale će nas zaklanjati skoro do trenutka kada dođemo do cilja. Letimo i dalje iznad krošnji, dok vrhovi krošnji nestaju ispod mojih stopala. Sa leve strane, na putu koji je iznad nas, vidim ogromnu vojnu kolonu... Vidim mnogo tenkova. Ispod nas sam ugledao prugu iznad koje 'brišem' 380 kilometara na čas... Predgrađe... Teretna železnička stanica je ispred nas", napisao je Karlo Murko u svojoj ispovesti koja je objavljena u knjizi Bristol Blenheim, Yugoslav Story, autora Aleksandra Ognjevića, istoričara vazduhoplovstva.

Murko je naveo da je tada počeo da penje avion na 300 metara i da je dao znak komandiru Ivanu Pandži, koji će "za koju sekundu izbaciti bombe".

"Prva bomba (od četiri, prim. aut.) je pala među vozila, druga na mrežu železničkih skretnica, gde se pojavio veliki krater. Treća bomba je pogodila dvospratno skladište. Četvrta bomba je preletela krov skladišta, te sam počeo naglo da idem u nagli penjući zaokret našim bombarderom, tako da nisam video gde je pala. Van sebe smo od uzbuđenja i zadovoljstva. Učinili smo to. Bombardovali smo Treći rajh! Ovo vam je za Beograd!", naveo je Murko.

Potom su krenuli prema Mariboru. Kada je spustio avion iznad krovova kuća, uočili su kolonu vojnih vozila.

"Pucali smo na njih iz mitraljeza. Napravili smo zaokret i ispalili još jedan rafal po koloni. Na kraju smo shvatili da nam je taj manevar niskog leta i spasao živote, jer su dva 'meseršmita Bf-109' uzletela sa tog aerodroma i pokušala da nas obore. Nestali smo im pred očima", napisao je Karlo Murko.

Salevićev bombarder

Sa aerodroma Rovine poleteo je i bombarder sa posadom pod komandom Ivana Salevića, sa pilotom Đođem Puticom i nepoznatim mitraljescem. Njihovo dejstvo opisano je u izveštaju o prvom bombardovanju Graca, Državnog arhiva austrijske Štajerske.
Ivan Salević Foto: Arhiva
Ivan Salević

"U isto vreme kada je prvi jugoslovenski bombarder izvršio napad na glavnu železničku stanicu u 16.02, drugi bombarder je doleteo prema stanici sa istoka gde je bilo parkirano mnogo transportnih vozila sa našim trupama. Bombarder je ispustio tri bombe. Jedan deo velikog skladišta je izgoreo u kratkom vremenu sa 60 vozila i velikom količinom potrepština", piše u izveštaju.

Jedan od potomaka pilota Ivana Salevića kaže da su meteo-uslovi tokom celog Aprilskog rata bili katastrofalni, "tako da je sam dolazak na cilj u ratnim uslovima smatran malim čudom navigacije s obzirom na tehniku koja im je tada bila na raspolaganju".

"Dakle, Ivan kao navigator i zapovednik bombardera taj posao je obavio na najbolji mogući način. Vratili su se brišući preko vrhova šuma. Bez obzira na to što je napad bio šok iznenađenja, vratili su se u bazu dosta izbušeni jer je napad morao biti izvršen sa male visine. Naime, nakon ispuštanja bombi na poštu i na železničku stanicu, ugledali su veliki logor vojske za koju nisu imali obaveštajne informacije, pa su izvršili rizičan manevar povratka radi dolaska u poziciju za mitraljiranje pešadije. U tom povratku dali su odbrani priliku da se sredi i otvori protivavionsku vatru. Sve je ipak završilo bez težih posledica i zahvaljujući velikoj brzini 'blenhajma', dokopali su se teritorije Jugoslavije bez većih problema", rekao je Salevićev potomak.

Treći bombarder

Prema austrijskom policijskom zapisniku, napad na Grac je u istom momentu izvršio i treći bombarder iz pravca Rijesa (Ries), ali o tome u jugoslovenskim arhivima nema zapisa. (Aleksandar Ognjević, Bristol Blenheim, Yugoslav story, 2014).
Bristol Blenheim Foto: Wikipedia
Bristol Blenheim

Austrijski izvor navodi da je grupa vojnika Desete pancer divizije koje se nalazila u Gracu, njih 500, imala mnogo sreće jer su četiri bombe pale među njih i nisu eksplodirale.

Svi bombarderi su se vratili u bazu Rovine kod Banjaluke i Osmi bombarderski puk tog dana nije imao gubitaka u ljudstvu i tehnici.

Istog dana, po dobijanju informacija, krenulo se sa planiranjem drugog udara na ciljeve u Austriji: Feldbah, Vilah, Firstenfeld, Pinkafeld, Glajhenberg i Vildon, a sve u skladu sa planom R-41.

Sledećih nekoliko dana, Osmi bombarderski puk će u nekoliko navrata napadati ciljeve u Trećem rajhu i aerodrome u Mađarskoj, sa kojih je bombardovan Beograd. U tim napadima će pretrpeti velike gubitke u ljudstvu i tehnici. Njihovi saborci iz Prvog bombarderskog puka će u to vreme bombardovati i usporavati nadiranje nemačkih oklopnih kolona koje su nadirale u Srbiju iz Bugarske.

Istorijski i vojni značaj

Na suđenju u Beogradu 1947. godine nemački feldmaršal Aleksandar Ler je izjavio: "...napadi jugoslovenske avijacije na Grac, Bruk na Muri, Bruk na Lajti i Mistelbah, u grupama od dva do tri dvomotorna aviona, značajno su usporili naše aktivnosti, iako su štete i gubici bili mali." Ler je bio zadužen da sprovede Hitlerovu naredbu o varvarskom bombardovanju Beograda.

Ipak, možda je od svega važniji psihološki momenat, a to je da je vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije pružilo otpor i uspelo da nanese udare na teritoriji neprijatelja.

Biografija Ivana Salevića

Ivan Salević je rođen u selu Dobri Do na planini Goliji, opština Ivanjica, od oca Čedomira i majke Savete Savićević. U detinjstvu seli se u Trnavu kod Čačka. Kao pripadnik Osmog bombarderskog puka učestvovao je u nekoliko akcija u Aprilskom ratu 1941. Pri jednom od letova, kada je vršen prelet sa matičnog aerodroma Borongaj kod Zagreba, pilot bombardera vrši prinudno sletanje pored Karlovca zbog navodnog nestanka goriva. Ivana zarobljava tada već žandarmerija NDH, koja čeka nemačku vojnu patrolu da ga zarobi.

Komandant žandarmerijske stanice upisuje u zabeležbu da je Ivan hrvatski pilot i pušta ga. Ivan odlazi u Rijeku, na tadašnju teritoriju Italije, gde živi ilegalno. Na poziv partizanskog pokreta priključuje mu se i postaje jedan od osnivača čuvene Partizanske eskadrile, u kojoj je bio nastavnik i organizator letenja. Ivanova jedinica, posle napada nemačke vojske na tu jedinicu u Livnu, odlazi preko Hvara za Italiju, pa za Egipat, na preobuku u RAF (Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo Velike Britanije). Na svom putu prema Egiptu, bio je svedok pogibije Ive Lole Ribara na partizanskom aerodromu u Glamoču.

U međuvremenu, posle dogovora između Tita i Staljina, svi piloti kopnenim putem odlaze iz Egipta u Rusiju, gde su imali obuku na avionima "šturmovik". Godine 1944. Ivan se vraća kao komandant Drugog jugoslovenskog vazduhoplovnog jurišnog puka, sačinjenog od "šturmovika (Il-2)" u Jugoslaviju i učestvuje u borbama za njeno konačno oslobođenje.

Tokom službe u RV obavljao je veoma delikatne i odgovorne poslove kao rukovodilac operativnog sektora. Službu je završio kao načelnik kabineta komandanta RV i PVO Jugoslavije. Umro je 1974. godine.

Tekst je za sajt RTS napisao Saša Savićević, sinovac pilota Ivana Salevića. Autor se zahvaljuje na pomoći Aleksandru Ognjeviću i Milanu Rakiću, vazduhoplovnim istoričarima.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 378 korisnika na forumu :: 22 registrovanih, 3 sakrivenih i 353 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amaterSRB, branko7, Danijel Glavas, Faki-Valjevo, Gama, goxin, greenmachine, Joja, JOntra, kybonacci, MIg, MiljanXD, NenadG, pein, sekretar, soonne, SsssssNOVI, USSVoyager, vasa.93, vukovi, zixmix, 187