offline
- Skyrider
- Ugledni građanin
- Pridružio: 15 Mar 2012
- Poruke: 482
- Gde živiš: Novi Beograd
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: Uzelac2106, kenny74, Bane san, prekodrinski, sevenino, dani.tomic, Zandar, mikrimaus, RJ, ikan, cobracro1807, voja64
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Пре неког времена одлучио сам да за матусрски рад пишем о Зимском рату. Тема ми је прошла у избору, и негде у Фебруару почео сам да радим на матурском. ОД литературе сам користио углавном стране изворе и књиге, али тако да је рад практично 95% оригиналан. Радио сам га из неколико пута и завршио пре неког времена. Када сам још у Фебруару тражио литературу за рад, гледао сам и овде али ништа нисам нашао, тако да сам одлучио да кад завршим поставим тему о овом ''заборављеном рату''. Толико до мене, и надам се да ће вам се текст свидети. Поздрав, Sky
Зимски рат-Талвисота
"Све што је требало урадити било је да мало повисимо глас и Финци би нам се покорили. Ако то не би успело испалили бисмо један метак и Финци би подигли своје руке и предали се. Барем смо тако мислили."
Никита Хрушчов
Увод - Пут ка рату
Више од 600 година, Финска је била под влашћу Шведске. Након Швеђана, Финском је 100 година владала царска Русија. Финци су први пут самосталну државу сворили у 20. веку. Прилику за самосталност видели су током Октобарске револуције, и грађанског рата који је уследио у Русији наредних година. Финска је 6. Децембра 1917. прогласила независност. Русија је покушала да Финску задржи у федерацији, али Финци нису хтели аутономију, већ независност. Финици су током 1918. водили рат за независност, у којем их је највише подржавала Немачка због договора о коришћењу финске територије за копнене и поморске базе немачке царске војске и морнарице. Под притиском унутрашњих сукоба у Русији, Владимир Иљич Лењин пристао је на финске захтеве и признао им независност. Финска је из рата изашла као самостална, али односи са суседним државама били су прилично лоши. Совјетски савез им је практично забранио извоз и тиме задао озбиљан ударац нејакој финскиј економији. Осим Совјетског савеза, Финска је имала проблеме и са Норвешком и са Шведском. Са Норвешком због становништва, а са Шведском због острва Аланд у Балтичком мору.
Како је време пролазило, Финска се полако стабилизовала. Одсноси са Норвешком су се поправили до те мере да је 1936. у Ослу потписана конвенција којом су мале скандинавске државе гарантовале помоћ једна другој, у случају агресије на једну од потписница споразума. Током 30-их година, Финска је почела да губи поверење у Лигу народа. Фински министар спољних послова, Арне Коскинен, 1932. је радио на побољшању односа са Совјетским савезом, и склопио споразум о ненападању. Споразум је продужен 1934. на 10 година, али ни Коскинен,ни влада у Хелсинкију нису полагале превелике наде у тај споразум. У том периоду Хитлерова Немачка нагло је ојачала и старо савезништво између Финске и Немачке почело је да се обнавља. Власт у СССР је тај потез видела као претњу и знак сарадње са нацистичком Немачком. Финска власт није била наивна, и знала се никако не може одбранити од силе као што је СССР. Зато је у међуратном периоду (1920-1939) велике наде полагала у пакт ''Финска-Шведска-Норвешка''. Норвежани су били спремни да уђу у савез, али Швеђанима је главни приоритет био да се осигурају од Немачке, због чега су одбили фински прадлог. Тако је Финска остала без подршке скандинавких држава, и поново клизила у рат који сама није могла да добије.
Предратни преговори
Предратна Финска
1938. Финци су одбили Молотовљев прадлог о узајамној помоћи, али су им гарантовали да неће никоме дозволити прелазак прако њихове територије у циљу напада на СССР. Совјети нису били задовољни таквим одговором, јер су знали да Финска никако не може да спречи Немачку да пређе преко њене територије.
Када су у Августу 1939. Молотов и Рибентроп склопили пакт о ненападању, јавност је сазнала за јавни део договора - за међусобну помоћ потписница у случају напада са неке друге стране. Међутим, тајни део споразума био је познат само на највишим позицијама. У тајном делу се говорило о подели територија у Европи између СССР и Немачке. Немачка је тим споразумом добила највећи део Пољске, а СССР је добио део источне Пољске, балтичке државе и целу Финску.
Делегације све три балтичке државе и Финске су убрзо након немачко-совјетског пакта позване у Москву. Једино Финска није поклекла пред совјетским захтевима и једно је она остала неокупирана након 1940. године. Молотов је увидео да од споразума о узајамој помоћи са Финском нема ништа, због чега је пристао да промени ставке у споразуму. Финској је дато више од месец дана да прихвати или одбије споразум. Одлука на то питање је била једна од најутицанијих одлука у модерној финској историји.
Мишљење финске елите се поделило на две струје. Прва, предвођена финским министром спољних послова Елјасом Ерком, сматрала је да совјетска власт блефира, и није схватила значај тог споразума. Друга струја, прадвођена миснитром одбране Јухом Ниуканеном, и врховним командантом војске Карлом Манерхајмом, алудирала је на јако лоше стање у финској војсци, и немогућности да дуго пружа отпор у случају потенцијалног рата са Совјетским савезом.
Разлога за совјетски напад на Финску било је много. Чињеница да финска војска никако не може парирати моћној црвеној армији, незаинтересованост званичне Шведске да пружи помоћ западном суседу у случају инвазије Совјетског савеза (доста Швеђана је добровољно пружило помоћ Финцима током рата) и непријатна билзина финске границе са Лењинградом (32 километара) били су неки од најјачих разлога за напад Совјетског савеза. Совјети су знали да уколико би Немци окупирали Финску, могли би да потпуно одсеку Лењинград од остатка Совјетског савеза, што би значило пад Лењинграда. То Совјети нису смели да допусте. Испоставило се да су били у праву.Током трогодишње опсаде Лењинграда (1941. - 1944.) једини животни пут града је био преко Ладоге. Битно је напоменути да Финци (савезници Немаца од 1941.) под Манерхајмовом командом нису окружили Лењинград, већ су стали на својој граници из 1939. Да су којим случајем Немци окупирали Финску и напали Лењинград са севера, Лењинград би највероватније пао, а преко 3 милиона људи страдало. Због тога су совјети толико инсистирали на померању јужне финске границе на север.
Совјетски план
Совјетски захтеви
5.Октобра 1939. Финска делгација је допутовала у Москву и циљу да покуша да спречи рат. Од Финске се тражило да јужну границу у Карелији повуче до Випурија, да преда острво Сурсари и околна острва у финском заливу, рајбахско полуострво на северо-истоку и полуострво Ханко, одмах поред Хелсинкија. У замену за ове уступке Совјети су нудили двоструко већу територију у источној Карелији, насељену становништвом претежно финског етничког порекла. Финска делегација је одбила тај захтев који је практично био ултиматум. Преговори су прекинути 9. Новембра 1939. и обе стране су се окренулу мобилизацији војске.
Према совјетским плановима, Финска је требало да буде окупирана за мање од месец дана. Црвена армија требало је да продре преко карелијске превлаке и да у року од 2-3 недеље уђе у Хелсинки. На северу, совјетска војска требало је да брзом и добро испланираном акцијом освоји градове Рате и Оул и тиме подели Финску на пола. Релативно лаким продором на југ са тих позиција окупирали би остатак јужне Финске, и чекали улазак главних снага у Хелсинки. Совјетски војници су иронично упозорени да не прелазе границу са Шведском, када буду освојили читаву Финску. Испоставило се да план није текао као што су Совјети очекивали. У јутро 30. Новембра црвена армија је прешла границу и напала прву финску одбрамбену линију свом силом.
Почетак ратних операција
За напад на Финску СССР је одредио трупе из састава Лењинградског војног округа, под командом генерала Кирила Мерецкова. У јутро 30. Новембра совјетско ратно вазду-хопловство бомбардовало је Хелсинки, Випури и остале значајније градове. 14. армија је напала са севера, 8. и 9. са истока, а 7, и 13. са југа, преко Карелијске превлаке. Финску је на северу бранила Лапонска група, на истоку Северна оперативна група и на југу Карелијска армија.
Главна линија напада црвене армије била је преко карелијске превлаке. Од самог почетка рата совјетски планови се нису остваривали. Уместо да ''газе преко Финске'' као што је Стаљин говорио, црвеноармејци су освајали 3-5 километара дневно. Чак и тај минималан напредак је нестао када су стигли до прве озбиљније финске одбрамбене линије, познате као Манерхајмова линија.
Манерхајмова линија
Манерхајмова линија име је добила по врховном команданту финске војске, Карлу Густаву Емилу Манерхајму. Ова линија имала је исту улогу као и француска Мажино линија, иако није била ни приближно исте јачине. Финци су врло добро искористили шумовиту природу терена пуну језера. Изграђена су 3 одбрамбена појаса која су повезивала тврђаву Коивисто на Ладоги и зидине Випурија. Овде су се Финци одлучили за одбрану и формирали Карлијску армију под командом генерала Хуга Остермана. Совјети су до краја Децембра покушавали да масовним јуришима пробију Манерхајмову линију, али једини резултат тих јуриша је био стравичан покољ црвеноармејаца.
Северно од Ладоге совјетска 8. армија покушала је да заобиђе Манерхајмову линију, и нападне Финце од позади. Противнападом код Толвјарвиа, 8. армија је одбачена назад на совјетску територију. Битка код Толвјарвиа била је прва победа финске војске у Зимском рату. Даље на северу 9. совјетска армија је према плану кренула да заузме Оул пресече пругу Оул-Випури. Оул је делио Финску на северни и јужни део, и самим тим представљао једну од кључних тактичких циљева за совјетско напредовање. У бици за Суомусалами црвена армија је претрпела тежак пораз и била је натерана на повлачење. Током повлачења, 44. совјетска моторизована дивизија је опкољена и потпуно уништена. Победа код Суомусалмиа била је највећа финска победа у зимском рату. Финци су имали предност домаћег терена. Знали су како и где треба да се боре са Совјетима. Користили су сурову зиму као савезника, против Совјета који до тада нису имали већих војних сукоба у таквим условима.
Једини какав-такав успех Совјети су постигли на крајњем северу, где је 14. армија уз помоћ северне флоте заузела рајбахско полуострво. Финци су запалили сва села и кренули да се повлаче. Совјети су морали да се пробијају кроз снег у поларном мраку при температури од -40Co. Совјети су се највише плашили војника-скијаша који су свако-дневно терорисали совјетске колоне. Носили су потпуно беле униформе и кретали су се помоћу скија, што им је омогућавало да дневно прелазе и по 80 километара. Због невероватног страха који су изазивали међу совјетским трупама, добили су име ''Бела смрт''. Исти надимак носио је и легендарни снајпериста Симо Хајха.
Симо Хајха - ''Бела смрт''
Славу је стекао борећи се у северној Карелији. Био је познат по томе што није користио оптички нишан, јер је тврдио да одсјај сунца може да ода позицију снајперисте. Такође је држао снег у устима да га не би одао дах на температурама далеко испод нуле. Пред сам крај рата, 6. Марта, Хајху је погодио експлозивни метак и разнео му пола вилице. Након рата се успешно опоравио и наставио да живи као узгајивач паса. Умро је 2002. у дубокој старости. До дана данашњег Хајха држи рекорд за највише убијених противника из снајпера. Током рата убио је више од 540 црвеноармејаца.
Симо Хајха савршено симболично представља дух финске војске и финске нације која је, иако мала, неадекватно опремљена и у сваком смислу инфериорна у односу на моћни Совјетски савез, спремна да се бори за своју државу, народ и слободу.
''Мотти'' тактика
Северно од Карелије, Финци су се одлучили за флексибилну одбрану и герилско ратовање. Таква герилска тактика звала се ''Мотти'' тактика.
''Мотти'' битка код Суомусалмиа
''Мотти'' тактика била је разлог невероватно високих совјетских жртава током рата. Тактика је била врло проста и ефектна. Најчешће је коришћена против совјетских моторизованих дивизија, које су у Финској биле осуђене да се крећу уским, шумовитим путевима, без могућности да иду било куда осим напред и назад. Управо та чињеница била је кључ успеха ''мотти'' тактике. Финске јединице би у заседи чекале повољан тренутак за напад. Поделиле би совјетску колону на више мањих делова и бориле би се одвојено са сваком. Пошто би им блокирале пут срушеним дрвећем, Совјети нису имали избора осим да се укопају и боре са Финцима. Након тога, Финци би их полако окружили и постепено елиминисали једну по једну.
Неке ''мотти'' битке биле су веће и трајале су све до краја рата помоћу снабдевања из ваздуха. Окружене совјетске дивизије су их преживеле, али током рата нису били на располагању совјетској команди. Највећа ''мотти'' битка била је битка код Суомусалмиа, где је читава 44. совјетска моторизована дивизија потучена до ногу. ''Мотти'' тактика је остала забележена као једна од најуспе-шнијих тактика у историји ратовања.
Политичка позадина рата
Упоредо са догађајима на фронту, одвијала се и политичка борба. Након заузимања градића Териоки, Совјети су створили марионетску владу а на њено чело ставили финског комунисту Кусинена. На захтев Лиге народа да се совјетске трупе повуку из Финске, Молотов је одговорио да су они наводно потписали примирје са легалном финском владом. Лига народа ову бесмислицу није прихватила, због чега је избацила СССР из лиге и апеловала на остале чланице да пруже помоћ Финцима. Финска се заиста надала страној помоћи јер сама никако није могла да се бори са моћним Совјетским савезом. На њихову несрећу, добијена помоћ није била ни близу довољна да утиче на исход рата.
Мађарски добровољци, Лапуа, зима1940.
Осим 15.000 добровољаца, махом из Шведске, Данске, Британије, Норвешке и других земаља Финци су и даље били препуштени сами себи.
Видевши да се план не одвија како треба, Совјети су у Јануару послали око 600.000 свежих војника на фронт. Манерхајм је знао да се таквој сили не могу дуго опирати. Од политичког врха је инсистирао да одмах прекину борбе и седну за преговарачки сто, или да хитно траже помоћ од европских сила. Преко шведске владе Финцима је јављено да и у случају мира, услови неће бити исти као у споразуму пре рата. Финска влада није знала како да становништву саопшти могућу капитулацију због реално доброг тренутног стања на фронту. Али и они су знали да је што мања људска жртва апсолутни приоритет.
Финска је шансу видела у изјави Лиге народа да ће преко Шведске територије послати око 100.000 британских, француских и пољских војника до средине Априла. Прави циљ Британије и Француске је било осигуравање шведских рудника челика, који су били у интересу Немачке. Само 15.000 од послатих 100.000 војника пружило би помоћ Финцима у рату. Међутим, ни Шведска ни Норвешка нису биле вољне да пристану на прелазак страних трупа преко своје територије, због претње од немачке окупације. Логистички, операција би била јако компликована. Сво људство, наоружање, техника, опрема и храна морала би да прође кроз само једну норвешку луку и да се довуче на фронт преко само једне пруге, и све то би морало да се претоварује на финске вагоне јер су, слично као и Совјети, имали ширу пругу од Швеђана. Осим тога, сви мостови и важније позиције, у тада још неутралној Шведској и Норвешкој, постале би мете совејтског ратног ваздухопловства. С другe стране, Британци и Французи би ушли у рат са Совјетским савезом, што би одговарало једино Хитлеру. Имајући у виду све наведене чињенице, лако је закључити да је овај спасилачки план био пре свега политичка игра великих играча, а не добро осмишљена и лако реализујућа операција.
Совјетска офанзива и крај рата
Маршал Семјон Тимошенко
Крајем јануара Совјети су извршили прегруписање 600 000 свежих војника. 13. и 7. армија окренуле су се јужној Карелији јужно од Ладоге, а 8. и 15. армија северној Карелији северно од Ладоге. За новог команданта совјетске војске је постављен Семјон Константинович Тимошенко. Након јаке артиљеријске паљбе и бомбардовања авијације, северозападни фронт (у јужној Карелији) 1. Фебруара 1940. кренуо је у одлучујућу офанзиву. Негде око 11. Фебруара појавиле су се прве пукотине у Манерхајмовој линији. Финци су покушали да их затворе, али су сву да одбијени са великим губицима. 13. Фебруара Манерхајмова линија је пробијена на западу у реону села Сума. 17. фебруара Врховна команда финске војске наредила је повлачење десног крила Манерхајмове линије. Једенице су се повукле на други појас Манерхајмове линије. Крајем фебруара, Совјети су почели да окружују Випури. Финска врховна команда послала је последње ресположиве трупе за одбрадну града. У ширем реону града су се одвијале огорчене борбе све до 28. Фебруара када је Фински отпор сломљен. Истог дана пробијен је други појас манерхајмове линије, а 1. Марта и трећи. Тиме је рат практично био одлучен. Финцима је врло брзо било јасно да од савезничке помоћи неће бити ништа. И сам Манерхајм је тада схватио да би свака еветуална помоћ савезника била узалудна. Никаква страна помоћ није могла да окрене ток рата. Један од министара је од њега затражио да преузме потпуну одговорност за понижавајућу капитулацију коју су политичари морали да потпишу. Манерхајм им је одговорио: ,,Ја сам вам објаснио војну ситуацију. Ваш је посао, господо, да правите политичке одлуке, а не мој'' .
Трагичан епилог зимског рата
Финској власти било је јасно да мора да прихвати совјетске услове мира. Званична делегација Финске отпутовала је у Москву почетком Марта. Све Финске јединице повукле су се у Випури и припремиле се за последњи отпор. 4. Марта Совјети су направили један мостобран преко залива и потпуно окружили Випури. Финска одбрана била је прикрају. Остала је без људства, без морала, без муниције, али се није предала. Борила се све до краја, до јутра 13. Марта када су испаљени и последњи хитци зимског рата. 13. Марта Финци су коначно били поражени. Рат је био завршен.
Заставе на пола копља
Примирје је закључено у Москви 12. Марта 1940. Финци су у рату имали око 23 000 погинулих и 43 000 рањених. С друге сране, Совјети су претрпели неочекивано велике губитке, чак и за њихове стандарде. Изгубили су скоро 127 000 људи, док је око 260 000 било рањено. Бледо издање Црвене армије само је још више по-дстакло Хитлера у намери да изведе инвазију на Совјетски савез. Зимски рат за Совјете је био пирова победа, али према речима маршала Тимошенка, Совјети су много научили у том тешком рату у коме су се Финци херојски борили.
Цена примирја за Финску била је жестока. Битно је напоменути да Финска није потписала капитулацију већ примирје, што је значило да Финска није била окупирана него да је само одлучила да се преда. Не може се са сигурношћу рећи да претња стане помоћи није била разлог због кога је Стаљин прихватио да потпише примирје, али много вероватније да су цена ратовања и страховити губици совјетских војника били прави разлог. Совјетској јавности је представље-но да је осигуравање Лењинграда главна добит рата. Чињеница да малена Финска није прегажена је објашњена тиме да су Финску војно помагале Велика Британија, Француска, Шведска и Италија, док је њихова реална помоћ финској војсци била симболична и слабо утицајна на исход рата. Пробој Манерхајмове линије представљен је као херојска победа црвене армије, које је натерала Финце пред преговарачки сто.
Две недеље касније, СССР је формирао Карелијско-финску совјетску соци-јалистичку републику од територија добијених у рату, а 422 000 карелијских Финаца је напустило Карелију јер нису желели да живе у СССР. Финска је изгубила острво Саурсари и остатак острва око њега, покрајну Сала, полуострво Рајбах на самом северу и полуотрво Ханко (на 30 година) поред Хелсинкија. Међутим, Финцима је најтеже пао губитак читаве Карелије са Випуријем, историјским и културним средиштем финске нације, који је и дан данас у саставу Русије.
Фински територијални губици
Финска је изгубила 10% територије и 13% природног богатства, укључијући и велике залихе дрвне грађе, фабрике, рафинерије, и Випури заједно са саимским каналом који је повезивао градску луку са финским залеђем. То је био озбиљан ударац финској јавности, углавном несвесној критичним стањем на фронту, који је до крајњих граница тестирао Финско јединство. Зимски рат је ујединио Финце и тиме залечио ране из рата за независност, вођеног за слободу финске нације.
Рат је био завршен, али то је била само прва рунда. Само годину дана касније, Финци су у ударним данима операције ''Барбароса'' 25. Јуна 1941. напали СССР на севеном фронту и започели такозвани "Continuation war'' (наставак рата), другу рунду совјетско-финског сукоба у другом светском рату.
Али то је већ нека друга прича...
Закључак
Имајући у виду време, географски положај и значај сукоба, јасно се види зашто зимски рат спада у мање познате ратне сукобе. Рат је вођен за време поштовања споразума Молотов-Рибентроп, на самом северу Европе и без претерано значајне стратешке позиције нападнуте државе. Значај Финске за савезнике био је занемарљив, што и јесте један од главних разлога непомагања Финској у рату, и њеног препуштања Совјетском савезу.
Директна последица рата за Финску било је окретање Немачкој у покушају да се поврате изгубљене територије, што је донекле и изведено. Финци су повратили Карелију и остале територије за време ''Наставка рата'', али су им 1944. те територије одузете једном за свагда. Једна од битнијих последица рата је и масовна селидба више од 420 000 Финаца са својих вековних огњишта у Карелији.
СССР је скупо платио освојене територије, али испоставиће се да је Совјетима Зимски рат помогао да науче грешке и усаврше ратовање у зимским условима. Значај освојених територија за Совјете није био велики, али знање стечено у рату са Финском било је од непроцењивог значаја у борби са Немцима, слабије обученим и лошије опремљеним за рат у неподношљиво хладним зимама на Источном фронту.
Зимски рат је, као и небројено пута дотада, доказао да чисте бројке и снага нису апсолутна гаранција за успех у неком војном сукобу. Финци јесу изгубили рат, али су сачували и одбранили државу са минималним људским и територијалним губицима, уз помоћ знања, храбрости и изванредног командовања генерала и команданата. Зимски рат остаје један од најбољих примера да и мали народи, ма колико инфериорни у односу на противнике, ипак могу да задају озбиљан ударац чак и најјачим противницима, у које Совјетски савез свакако спада.
Списак литературе
1) David Kirby - A Concise History of Finland, Cambridge concise histories, 2006.
2) Други светски рат, Војноисторијски институт ЈНА, књига 1, 1957.
3) http://jna-sfrj.forum-aktiv.com
4) http://www.kevos4.com
5) http://povijest-svijeta.orgfree.com
|
))))))))
...
