Folksdojčeri

1

Folksdojčeri

offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 6770

Pošto je po Postdamskom sporazumu iz 1945. godine bilo dogovoreno vraćanje Nemaca sa teritorija na kojima su oni vekovima živeli u Nemačku, dakle ljudi koji su se dolaskom Hitlera na vlast i okupacijom Vermahta i SS divizija stravično ogrešili o svoje komšije, oko 11 miliona Nemaca je moralo da napusti svoje domove i imanja koja su konfiskovana. Dodajmo da ne postoje tačni podaci koliko je Nemaca stradalo kod preseljavanja u Zapadnu Nemačku. Govori se o brojci od tri do pet miliona ljudi. Ipak, milioni doseljenika koji su preživeli golgotu proterivanja, činili su značajno biračko telo u novoj nemačkoj državi koje sve posleratne vlade nisu smele da zanemare –ako su želele da osvoje ili ostanu na vlasti!

Nažalost, Postdamska uredba o proterivanju nije važila i za Jugoslaviju pa su ondašnje jugoslovenske vlasti, 1946.godine, od saveznika zatražile dozvolu za proterivanje švapske populacije. Dozvola je uskraćena, ipak su komunisti našli načina da se reše Podunavskih Švaba. Proterani smatraju, da je njihovo raseljavanje bilo nepravedno. Proterani Nemci, zvani Folksdojčeri, su kao obeštećenje za konfiskovanu imovinu u ranijim postojbinama dobili pomoć kod finansiranja novih imanja u Zapadnoj Nemačkoj, dobili isplatu svih vidova socijalnih davanja - od pomoći pa do penzija dodeljenih mnogima koji u nemačke fondove, pre 1945.godine, nisu uplatili ni jednu marku, finansirani su im beskamatni krediti. Godinama je nova nemačka država proteranim Folksdojčerima isplaćivala milijarde ondašnjih maraka. Njhovi raniji sugrađani koji su stradali u ratnom pohodu Vermahta, uglavnom nisu, za razliku od svojih tada proteranih tlačitelja, dobili nikakvo obeštećenje. Naravno da su i zavičajna udruženja takozvanih "Prognanih Nemaca" ranije i danas redovno dobijala ogromne dotacije. O tome svedoče mnogi, često velelepni, kulturni centri i bogato opremljene društvene prostorije, istorijski arhivi, instituti koji se bave proučavanjem života nemačkih grupacija koje su živelevan Nemačke. Sve te beneficije nalsedili su i današnji potomci nekada prognanih Nemaca.

Patronat nad, iz Vojvodine, iseljenim Podunavskim Švabama preuzela je nemačka savezna država- pokrajina Baden-Virtemberg, jer je gro Švaba pre više od dva veka krenuo u naseljavanje Vojvodine iz "Švabena" (Švapske), danas Baden-Virtemberga. Ondašnji glavni "transfer" kretao je iz grada Ulma na Dunavu, odakle su polazili brodovi ili splavovi sa kolonistima koji su, bukvalno, bežali od gladi.

Prema nekim statistikama, 1941. godine, u ondašnjoj Jugoslaviji je živelo oko 480.000 do 500. 000 ljudi nemačkog porekla. Od 200.000 Švaba koji nisu uspeli da pobegnu sa nemačkim okupacionim snagama, računa se da je u logorima od gladi, iznemoglosti i tifusa pomrlo njih oko 47.000. Ovde treba napomenuti, da ni mnogi Srbi od 1941.godine pa do početka slanja masovne američke pomoći 1949./1950. nisu bolje živeli –i oni su gladovali i umirali, bez da je ikada utvrđen tačan broj srpskih žrtava u ratu, i u novonastalom komunističkom režimu. Pojedini nemački izvori tvrde, da je od pola miliona Švaba ukupno pomrlo, poginulo i nestalo, ubrajajući i one koji su stradali u borbenim dejstvima na strani svojih SS-divizija i Vermahta ili je streljano posle zarobljavanja u borbi od strane partizanskih jedinica, oko 90.000 ljudi. Naravno da je poređenje žrtava u odnosu na drugu stranu često veoma neumesno, ali, zaista, šta je čak i tih, navodno 90.000 stradalih Švaba, u odnosu na zločine, masovna streljanja i razaranja koje su pripadnici njihovog naroda, i oni sami, naneli Srbima i Srbiji? Čak i da nisu počinili sve zločine za koje se inače optužuju, Podunavskim Švabama se mora pripisati bar jedan zločin - veleizdaja! I ako su bili državljani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije, oni su se upadom SS-hordi u Vojvodinu ogrešili o Jugoslaviju, stavljajući se na stranu okupatora. Doduše, bilo je i nešto vrlo malo izuzetaka, tako da je nepotrebno te izuzetke uopšte pominjati. Dokazana je činjenica, da od strane komunističkih vlasti nije postojala naredba za uništenje Folksdojčera, postojala je samo želja da se oni proteraju iz Jugoslavije, ali je vlastima posle odbijanja saveznika da dozvole raseljavanje, bilo sve jedno u kome će jugoslovenskom logoru skapati Švabe. Prema tome, stradanje podunavskih Švaba nikako se ne može svrstati u nekakav "genocid". U mnogim danas dostupnim publikacijama, nemački autori, valjda da prikriju ono što su nemačko-dunavskošvapske okupacione snage, dokazano, masovno činile nad srpskim, jevrejskim i romskim življem, moguće pojedinačne osvete nad svojim sunarodnicima u Vojvodini, pripisuju ne Partizanima i Crvenoj armiji nego – Srbima, i pored ozbiljnijih dokaza tvrdeći da je nad Dunavskim Švabama počinjen genocid!

Neki srpski istoričari se pozivaju na toboži ugovor Tito-Vili Brand iz 1973. godine prema kome su, navodno, regulisana potraživanja Podunavskih Švaba prema Jugoslaviji. Taj ugovor
nikada nije prikazan javnosti, ali sudeći po nemačkim izvorima informacija, on se očigledno odnosi samo na pitanje ratne odštete koju je Josip Broz Tito velikodušno oprostio Nemcima, prihvatajući njihov kredit od oko jednu milijardu nemačkih maraka po posebno niskoj kamati. Time je bivši borac protiv srpske vojske, kaplar austrougarske armije u Prvom svetskom ratu i potonji gospodar Jugoslavije, Josip Broz, ili kako mu je već bilo pravo ime, "oprostio" germanskoj strani plaćanje velikih ratnih odšteta državi Jugoslaviji kao i stradalim pojedincima i njihovim porodicama. Gro kredita je otišao u republiku koja nije stradala u Drugom svetskom ratu, jer je od 1941. do 1945. godine bila hitlerova provincija – u Sloveniju u kojoj je izgrađena atomska centrala Krško. Srbima je, tako izgleda, ipak ostala obaveza da i pored Postdama i "dogovora" Tito-Brand, kad-tad obeštete vojvođanske Folksdojčere.

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2623



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11785

У данашњој Политици има текст о реституцији.
Постоји и посебан чланак о фолксдојчерима.

Они нису обухваћени овим законом по неколико основа:
- закон се односи на имовину одузету после 9. марта 1945, док је њима одузета новембр 1944.
- особе које су служиле у окупационим снагама не могу добити повраћај имовине (није појашњено да ли се односи само на стране оружане формације)
- особе које су обештећене у својој земљи.

Текст из Политике (без дела о фолксдојчерима)
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Restit.....je.sr.html



offline
  • Pridružio: 14 Jun 2011
  • Poruke: 357

Napisano: 18 Sep 2011 15:49

koliko je meni poznato veliki dio Austrije je bio okupiran od strane crvene armije i jedna od klauzula mirovnog ugovora od 15 maja 1955 (deset godina poslije rata) da bi se trupe crvene armije povukle iz Austrije, je da ona mora da ostane neutralna zemlja i da se obaveze za kompletno obestecenje folksdojcera protjeranih sa teritorija Jugoslavije. Veliki dio dunavskih folksdojcera se i naselio u oblastima danasnje austrije, dok je juzna njemacka naseljena vecinom iz sudeta.

Dopuna: 18 Sep 2011 16:02

2. Unbeschadet der vorstehenden Bestimmungen wird der Föderativen Volksrepublik Jugoslawien das Recht eingeräumt, österreichische Vermögenschaften, Rechte und Interessen, die sich im Zeitpunkt des Inkrafttretens des vorliegenden Vertrages auf jugoslawischem Gebiet befinden, zu beschlagnahmen, zurückzubehalten oder zu liquidieren. Die österreichische Regierung verpflichtet sich, österreichische Staatsangehörige, deren Vermögen auf Grund dieses Paragraphen herangezogen wird, zu entschädigen.

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 30439
  • Gde živiš: ovalni kabinet

Može li mi ko napisati tačno mesta gde su vojvođanski nemci bili većina - dakle sadašnji naziv sela/varošice ili grada i nekadašnji nemački naziv istog mesta ?
Postoji li neki popis stanovništva po naseljima do početka drugog sv rata u vojvodini ?

Drugo - zna li ko gde se tačno nalazi Jakobsfeld iz istoimenog filma "Zimovanje u Jakobsfeldu" i koje je to mesto ?

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11785

RJ ::Postoji li neki popis stanovništva po naseljima do početka drugog sv rata u vojvodini ?
Пописи су рађени 1921. и 1931. Попис из 1941, као и онај из 1991, није урађен јер је рат већ почео.
На основу података из тих пописа су Жерјавић и Кочовић дошли до процене да је током рата убијено око 26-28 хиљада немаца. Пошто немаца нема у поименичном попису, вероватно су сви страдали од партизана. Кад смо код бројки, 7. брдска СС дивизија Принц Еуген је имала у свом саставу око 20 хиљада војника, док је број који је прошао кроз њу сигурно већи.

offline
  • Jester  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Feb 2008
  • Poruke: 6281
  • Gde živiš: Srbija

rade012 ::Zašto im ne bi trebalo vratiti imovinu? Zato što bi to "vojvodjanima" napravilo probleme?

Jedan primer. U Opštini Alibunar najveće naseljeno mesto je Banatski Karlovac (nekada Karlsdorf). Pre oslobođenja većinsko stanovništvo su bili Nemci, a onda ide citat sa sajta opštine Alibunar:

У Банатски Карловац је досељено 615 породица са укупно 3.775 чланова домаћинства. Насељавање је углавном вршено из подручја Ужица и Чачка. Највећи број нових становника Банатски Карловац је добио 1.марта 1946. године. Око 180 породица пристигло је током лета исте године, док су мање групе пристизале током 1947. и 1948. године. Један број колониста није био задовољан расподелом имовине и условима за живот, тако да се око 80 породица вратило у свој родни крај. Тако је Банатски Карловац добио нове становнике. Поред досељених колониста, у Банатском Карловцу је остао мањи број староседелаца. Већи део староседелаца је депортован у радне логоре широм Југославије, на изградњу земље, а неки од њих и у Совјетски Савез. Услови у тим логорима, од којих је био највећи и најзлогласнији Телећка у околини Титела (Rudolfsgnad), су били тешки и многи су умрли или убијени. Почетком 1950-их година, посредством Црвеног крста било им је омогућено исељавање у Савезну Републику Немачку. Данас њихови потомци живе расути широм света.

Након расподеле кућа пристиглим колонистима, Комисија за насељавање је преко Управе народних добара извршила расподелу пшенице, кукуруза и других намирница. Потом се приступило расподели стоке и сточне хране и пољопривредних алатки. Затим се приступило расподели земљишта. На величину земљишног поседа утицао је број чланова домаћинства.


http://alibunar.org.rs/mdfa/cyr/%D0%93%D1%80%D0%B0.....D1%86.html


Šta ćemo sad?

offline
  • Pridružio: 22 Jun 2011
  • Poruke: 296
  • Gde živiš: Indjija

@RJ

Selo koje je u filmu ,,Salas u malom ritu'' koristeno kao Jakobsfeld danas se naziva Jabuka i nalazi se u blizini panceva

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/4.....ejaca.html

offline
  • Pridružio: 28 Jan 2009
  • Poruke: 765
  • Gde živiš: U drustvu Fallschrimjegera-a....

@ RJ
Evo konkretno Nova Pazova je do kraja rata bilo cisto Nemacko mesto ,posle rata u mestu su ostale samo dve kuce gde su ziveli Nemci ,i ziveli su tu do 70-ih.Kuca pored moje u N Pazovi ,iz te kuce su 2 oficira SS ,jedan je preziveo rat a drugi poginuo ,inace i dan danas jednu trecinu starog groblja zuzimaju nemacki grobovi ,vecina ih je sacuvano dok su neki dosta propali .Sto se tice same okoline u vecini sela(Vojka,Banovci ,Surduk,Dec itd...)je mahom bilo cisto Srpsko stanovnistvo,dok je u Staroj Pazovi odnos stanovnistva bio prilicno slican kao i sad ,odnos Srba i Slovaka pola -pola .Bar po secanju i pricama dede,sem u Pazovi I u Zemunu ,malo broj Nemaca je bio u ovom delu Srema ,takozvanom ,,donji srem"

offline
  • Pridružio: 22 Jun 2011
  • Poruke: 296
  • Gde živiš: Indjija

Sad sam video da je ho shi min pomenuo nemacka groblja pa sam se setio necega. kod nas ovde ima jedan ,,grm'' koji mi zovemo svapsko groblje na kojem su sahranjeni nemacki vojnici iz drugog svetskog rata i neki folksdojceri pa da dodam da je bilo jos sela u sremu gde je bilo folksdojcera

offline
  • ljuba  Male
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 27 Avg 2008
  • Poruke: 23
  • Gde živiš: Surcin

Napisano: 19 Sep 2011 18:02

bilo je dosta nemaca u Surcinu i Becmenu.Ja zivim u kuci koja je bila nekada vlasnistvo nemaca.Pre 6 godina bili su nemci koji su rodjeni u toj kuci kod nas u poseti.U stvari bila je to kao neka eksurzija koja je obilazila surcin,becmen,pazovu i ostala mesta gde su oni ziveli.Jako prijatni ljudi hvale svoj zivot do pocetka rata,oni kazu do hitlera,nikada nisu imali problema sa srbima.Kada su oktobru 1944.morali da napuste srbiju neke moje komsije su im dale konje i kola,kada su bili kod nas ti ljudi su bili pokojni mislim da su hteli da im se oduze.

Dopuna: 19 Sep 2011 18:12

U Surcinu postoji i prica(neprovrena) da je fudbaler Uve Zeler rodjen ovde.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 448 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 1 sakriven i 442 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: branko7, Filip.ue, Marko Marković, Oluj2.1, psyho93