Folksdojčeri

• 2Ovo se svidja korisnicima: ninoslav1011, W123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ревизоре,
прескочио си пар ствари које сам те досад питао, па ћу те озбиљно само још једном питати зашто нас затрпаваш материјалом са про-усташких форума?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Okt 2014 16:33

Subotica
Od Rudolfa Weissa smo dobili predstavu šta se dešavalo s Nemcima u Subotici u periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata. I ovde postoji masovna grobnica. Tokom jednog dana, 2. 11. 1944. ubijeno je 300 Nemaca i zajedno s Mađarima i antikomunistima (preko 1.000 ljudi) su zakopani u masovnu grobnicu. Danas na tom mestu postoji spomenik, i masovna grobnica je prikladno obeležena, i to od strane Opštine Subotica a na inicijativu porodica ubijenih i tu sahranjenih. Svake godine 02.11. se organizuje komemoracija na tom mestu. Čuli smo isto tako dosta potresnih priča, kao na primer strašne priče o silovanju devojčica (Eva Bischof , 9 god) i žena. U Srpskoj Crnji u novembru 1944. oko 70 žena u jednoj noći izvršilo je samoubistvo jer im je u predvečerje dobošar „najavio“ masovno silovanje.

Dopuna: 10 Okt 2014 17:05

"Otac Vendelin Gruber S.J. (1914-2002), Filipovo/Bačka. Proveo je neko vreme u logoru smrti Gakovo. “Popodne bih odlazio u dečije delove koji su organizovani u većim seljačkim kućama. Tamo su deca, između 20 i 30 njih, ležala unaokolo, samo na slami i oskudno pokrivena. Sama kost i koža, bolesna i sa inficiranim ranama. Niko nije o njima brinuo. Mališani su plakali i tužno vrištali - umirali su od gladi. Drugi su ležali nepokretno; ovi više nisu imali snage ni da plaču. Išao sam od sobe do sobe, svuda ista slika. Žena koja je preuzela brigu kao starateljica, me je odvela do jedne sobe pozadi. Pažljivo je povukla pokrivač sa gomile dece. Kakav prizor! “Jesu li još živa?”, upitah drhteći. Mališani u redu na krpama su skoro goli; sama kost i koža. Hvatali su vazduh otvorenim ustima.Poslednje što je svet mogao da im ponudi. “Ove smo izdvojili jer više ne mogu da vare hranu pa će prvi umreti”, glasio je odgovor.” (LW III, 623; VDJ 244 ff.)

Šuco , svemoćni komandant logora Gakovo, odgovarajući na pitanje šta nameravaju komunisti da urade sa preživelom decom, kaže ocu Vendelinu Gruberu:”Ne brini druže pope! Sve će biti u redu! Naša socijalistička država će brinuti o deci. Sada će biti odgovarajuće hranjena, a onda smeštena u državne dečje domove. Već je stigla napredna zabavilja. Ona će sad da preuzme odgovornost za dobro vaspitanje. Ova deca će biti Titovi pioniri i hrabri borci za našu oslobodilačku revoluciju. Videćeš, ova fašistička, kapitalistička deca će postati uzorni članovi oslobođene radničke klase i oduševljeni pobornici bolje budućnosti.” (LW III, 624; VDJ, 254 f.)

• 3Ovo se svidja korisnicima: ninoslav1011, HP 35, W123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Okt 2014 17:16

Revizor ::Subotica
Od Rudolfa Weissa smo dobili predstavu šta se dešavalo s Nemcima u Subotici u periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata. I ovde postoji masovna grobnica. Tokom jednog dana, 2. 11. 1944. ubijeno je 300 Nemaca i zajedno s Mađarima i antikomunistima (preko 1.000 ljudi) su zakopani u masovnu grobnicu. Danas na tom mestu postoji spomenik, i masovna grobnica je prikladno obeležena, i to od strane Opštine Subotica a na inicijativu porodica ubijenih i tu sahranjenih. Svake godine 02.11. se organizuje komemoracija na tom mestu. Čuli smo isto tako dosta potresnih priča, kao na primer strašne priče o silovanju devojčica (Eva Bischof , 9 god) i žena. U Srpskoj Crnji u novembru 1944. oko 70 žena u jednoj noći izvršilo je samoubistvo jer im je u predvečerje dobošar „najavio“ masovno silovanje.

Od Rozenkrojca Minhenhauzena dobijamo pretstavu sta se desavalo sa fasisticke manjine koje su za par godina dok su glumili gazde pocinili veliki broj zlocina :
fasisti i nazisti, nisu mogli da sakriju zlocine u kojima su luksuzirali 4 godine.
kada se stvar preokrenula, njihovo nehumano ponasanje prema "nearijevske" komsije, koje su ubijali, klali, pljackali ponasajuci se kao neki huni i varvari, a ne kao neki "arijevci", izaslo je na svetlost dana. NIKO nije silom terao ove Nazi-folksfojcere- madjare i ostale fasisticke pudlice, da cine zlo , da satire cele familije, oni su dobrovoljno ubijali decu, maltretirali zene, streljali i pljackali.
ako je neki LUDAK u 1945 mislio da ce partizani i rusi nositi cokolade i bombone i cvece zlotvorima, i njihovim zenama, onda problem je kod ludaka a ne kod onih koji su izgubili clanove svoje familije, cija su deca zaklana u neki "konz-lager" , cije su kuce ukradene i naseljene od okupara, ili spaljene.

Citat:U Srpskoj Crnji u novembru 1944. oko 70 žena u jednoj noći izvršilo je samoubistvo jer im je u predvečerje dobošar „najavio“ masovno silovanje.
a sto su se ubijali , mogli su da se udalje, mozda je dobosar saljivdzija neki,a ovi, se potamanise sami sebe, al to je to osecaj krivice, saznanje da je dosao dan za placanje, jer su 4 godina, klali, genocidirali, ubijali dece, silovali, opet- gazdovali na tudje. sami sebe osudili I presudili.
pa posle neko mora da ih zakopava..
ko se vatrom igra, opece se ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:[quote="Revizor
"Otac Vendelin Gruber S.J. (1914-2002), Filipovo/Bačka. Proveo je neko vreme u logoru smrti Gakovo. “Popodne bih odlazio u dečije delove koji su organizovani u većim seljačkim kućama. Tamo su deca, između 20 i 30 njih, ležala unaokolo, samo na slami i oskudno pokrivena. Sama kost i koža, bolesna i sa inficiranim ranama. Niko nije o njima brinuo. Mališani su plakali i tužno vrištali - umirali su od gladi. Drugi su ležali nepokretno; ovi više nisu imali snage ni da plaču. Išao sam od sobe do sobe, svuda ista slika. Žena koja je preuzela brigu kao starateljica, me je odvela do jedne sobe pozadi. Pažljivo je povukla pokrivač sa gomile dece. Kakav prizor! “Jesu li još živa?”, upitah drhteći. Mališani u redu na krpama su skoro goli; sama kost i koža. Hvatali su vazduh otvorenim ustima.Poslednje što je svet mogao da im ponudi. “Ove smo izdvojili jer više ne mogu da vare hranu pa će prvi umreti”, glasio je odgovor.” (LW III, 623; VDJ 244 ff.)

Šuco , svemoćni komandant logora Gakovo, odgovarajući na pitanje šta nameravaju komunisti da urade sa preživelom decom, kaže ocu Vendelinu Gruberu:”Ne brini druže pope! Sve će biti u redu! Naša socijalistička država će brinuti o deci. Sada će biti odgovarajuće hranjena, a onda smeštena u državne dečje domove. Već je stigla napredna zabavilja. Ona će sad da preuzme odgovornost za dobro vaspitanje. Ova deca će biti Titovi pioniri i hrabri borci za našu oslobodilačku revoluciju. Videćeš, ova fašistička, kapitalistička deca će postati uzorni članovi oslobođene radničke klase i oduševljeni pobornici bolje budućnosti.” (LW III, 624; VDJ, 254 f.)
[/quote]
eto vidis?
da su ova deca bila u nemackim logorima, ne bi dozivela slobodu: a jugoslovenska drzava je zbrinula decu koja su ostavljena od svojih, cak ni taj otac Vendelin Gruber nije nista ucinio - za to se pobrinula drzava, i ta jadna deca su doziveli i detinjstvo i mladost zahvaljujuci dobrim ljudima uprkos zlocina koje su folksdojceri cinili, pokazali su humanost prema ljudskom bicu, cak i da je neprijateljsko, eto i od komunista ,pokazano je pravo lice ucesnika u ww2 na tlo Jugoslavije a u ovom slucaju Srbije.

Ovaj pop pita sta ce biti sa decom, a deca su postala slobodni gradjani neki mozda jos zivi do dan danas, zahvaljujuci tome sto su pali u rukama oslobodilaca, a ne zveri kao sto su nazisti i njihove pudlice. A njegove kolege "popovi i oci" su masovno " krstili" pravoslavne dece - i nisu pitali sta ce biti sa klincima koji su izdahnuli pre njihovim ocima u najstrasnim mukama,nego su blagosiljali dzelate.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Okt 2014 22:59

NAJVEĆE POMORSKE TRAGEDIJE

1. "Kijangja", Kina

Datum: 4. decembar 1948.
Mesto nesreće: Izvorište reke Huangpu, oko 80 kilometara od Šangaja
Broj žrtava (procena): od 1.750 do 3.920
Za vreme Kineskog građanskog rata, putnički parobrod krcat izbeglicama koji su bežali najezdom snaga komunističke partije eksplodirao je i potonuo pošto se sudario sa zaostalom minom japanske carske mornarice.


2. "Jula", Gambija

Datum: 26. septembar 2002.
Mesto nesreće: Obala Gambije
Zvanično poginulo: 1.863
“Jula”, feribot u vlasništvu vlade Senegala, dizajniran je da primi najviše 580 putnika, a u trenutku kada se za vreme žestoke oluje prevrnuo i potonuo, na njemu se nalazilo najmanje 2.000 ljudi.


3. "Donja Paz", Filipini

Datum: 20. decembar 1987.
Mesto nesreće: Moreuz Tablas, Filipini
Zvanično poginulih: 1.565
Većina putnika broda “MV Donja Paz” spavali su kada se plovilo sudarilo s tankerom “MT Vektor”, koji je prevozio 8.800 barela benzina i nafte. Na “Vektoru” je izbio požar, koji se preneo i na “Donju Paz”, a putnicima nije preostalo ništa drugo nego da skaču u vodu punu ajkula i plivaju između raskomadanih tela. Podaci o broj poginulih variraju zbog pretovarenosti broda i neprijavljenih putnika. Prema nekim procenama, bilo je 4.000 mrtvih, što bi značilo da je to najveća ikada zabeležena mirnodopska katastrofa na moru.


4. "Sultana", SAD

Datum: 27. april 1865.
Mesto: Reka Misisipi, nedaleko od Memfisa, Tenesi
Zvanično poginulo: 1.547

Parobrod “SS Sultana” potonuo je nedaleko do Memfisa, nakon što su eksplodirala tri od ukupno četiri bojlera. Iako se smatra najvećom pomorskom katastrofom u američkoj istoriji, prošla je prilično nezapaženo zato što se se dogodila u vreme ubistva Abrahama Linkolna i nekoliko dana posle završetka građanskog rata u Americi.


5. "Titanik", Atlantski okean


Datum: 15. april 1912.
Mesto: Severni Atlantik
Zvanično poginulo: 1.517
Kada je prvi put isplovio, pre tačno 100 godina, "RMS Titanik" je bio najveći brod na moru. Kao što je poznato, brod je udario u ledeni breg i potonuo usred okeana, na putu iz Sautemptona za Njujork. To je bilo njegovo prvo i poslednje putovanje.


6. "Lusitanija", Irska

Datum: 7. maj 1915.
Mesto nesreće: Old hed of Kinsejl, Irska
Zvanično poginulo: 1.198

Kada je putnički brod “Lusitanija” isplovio iz Njujorka, na njemu su bili sakriveni municija i zalihe za britansku vojsku. Kada ga je pogodio torpedo, potonuo je za svega 18 minuta, nakon čega je pokrenuto pitanje da li se civilni brod može smatrati legitimnim vojnim ciljem.


7. "Dženeral Slokam", SAD

Datum: 15. jun 1904.
Mesto nesreće: Ist river, Njujork
Zvanično poginulo: 1.021

“SS Dženeral Slokam” je putnički brod sagrađen u Bruklinu. Na njemu su se nalazili pripadnici luteranske crkve Svetog Marka, koji su krenuli na izlet Ist Riverom do Long Ajlend Saunda. U jednom trenutku u prostoriji za osvetljenje izbio je požar, koji se širio velikom brzinom. Kada je posada pokušala da ugasi vatru, primetili su da je crevo za vodu istrulilo, isto kao i prsluci za spasavanje, a čamci za spasavanje su bili nedostupni. Na kraju su putnici, od kojih većina nije znala da pliva, poskakakali u reku, a teška vunena odeća natopljena vodom povukla ih je na dno.


8. "Al-Salam Bokačo 98", Egipat

Datum: 3. februar 2006.
Mesto nesreće: Crveno more
Zvanično poginulo: 1.018
“Al-Salam Bokačo” isplovio je pod veoma lošim vremenskim uslovima iz luke Duba u Saudijskoj Arabiji za Safagu na jugu Egipta. Kada je u prostoriji sa mašinama izbio požar, posada je privremeno uspela da ga suzbije, ali je vatra ponovo buknula. Kapetan je izdao naređenje za povratak u luku, ali pošto su pumpe prestale da rade, voda se nakupila u unutrašnjosti broda i on se prevrnuo.


9. "Empres of Ajrlend", Kanada

Datum: 29. maj 1914.
Mesto nesreće: reka Sen Loren, Poant-o-Per, Kvebek
Zvanično poginulo: 1.012
Kanadski prekookeanski parobrod “Empres of Ajerlend” plovio je po gustoj magli niz reku Sen Loren, kada se sudario sa norveškim teretnim brodom za transport uglja. Voda je prodrla kroz okrugle brodske prozore i brod je veoma brzo potonuo. To je najveća pomorska katastrofa u istoriji Kanade. Olupina broda se nalazi na dubini od svega 40 metara, zbog čega je dostupna roniocima, od kojih su se mnogi domogli dragocenih suvenira.


10. "Hong Moh", Kina

Datum: 3. mart 1921.
Mesto nesreće: Južno knesko more
Zvanično poginulo: 1.000
Putnički parobrod “SS Hong Moh”, koji se kretao iz Singapura prema Amoju (Kina) potonuo je 1921. godine nakon što se nasukao na Bele stene u vodama ostrva Lamok u Južnom kineskom moru. Brod je pukao napola, a kada su tri dana kasnije stigli prvi čamci za spasavanje, većina putnika i članova posade već su bili mrtvi.

VILHELM GUSTLOFF: 9343 ŽRTVE

Najpoznatiji brodolom svih vremena potonuće je Titanica i smrt 1517 putnika, ali malo je poznata najgora pomorska nesreća u povijesti – potonuće njemačkog broda "Wilhelm Gustloff" u Baltičkom moru, koji je 30. siječnja 1945. za sobom povukao na dno 9343 ljudi, nakon što ga je torpedirala sovjetska podmornica.
Brod je porinut 1937. i dobio je ime po ubijenom lideru švicarske nacionalsocijalističke stranke. U njemačku ratnu mornaricu Kriegsmarine uveden je 1. rujna 1939., na dan početka Drugoga svjetskog rata. Služio je kao brod-bolnica sljedećih godina.
Njegova posljednja plovidba odigrala se u siječnju 1945. godine. Treći Reich se tada već raspadao, a saveznici su nadirali sa svih strana, osobito Crvena armija s istoka. Ona je još potkraj 1944. prešla njemačku granicu. Veliki sovjetski napad na istočnu Prusku započeo je 13. siječnja 1945. Za cijele protuofenzive Crvene armije mnogi njemački civili koji su se našli na putu Sovjetima shvatili su da će uslijediti osvetnički pohodi na njih. Nakon ulaska Sovjeta u Kalinjingradsku oblast uslijedio je pokolj u Nemmersdorfu, zbog čega su Nijemci bili u panici. Planovi za evakuaciju njemačkog stanovništva u zapadnu Njemačku odgođeni su sve dok nije postalo očito da Wehrmacht ne može zaustaviti invaziju Sovjeta. Kilometarske kolone izbjeglica bježale su po snijegu od nadolazeće Crvene armije. Kad bi ih vojska stigla, mnogi su pogibali od zrakoplova ili tenkova.

Ledene sante u moru

Između 23. siječnja i 5. svibnja 1945. oko 200.000 Nijemaca, uglavnom žena, djece i staraca, evakuirano je brodovima iz istočne Pruske i baltičkih država u Dansku u izbjegličke logore u operaciji Hanibal. Tada se dogodila i tragedija Wilhelma Gustloffa. U njega se na posljednjoj plovidbi iz Gotenhafena prema ratnoj luci Kiel ukrcalo mnoštvo vojnika i vojnog osoblja, ranjenika, a veliku većinu putnika činili su civili. Ukupno su bila 10.582 putnika i člana posade na brodu koji je građen za samo 1465 putnika. Svi su bježali iz ruskog obruča u istočnoj Prusiji. Pratio ga je samo torpedni čamac Löwe iako se znalo da vrebaju ruske podmornice.

Ubrzo nakon isplovljenja sovjetska podmornica S-13, kojom je zapovijedao Aleksander Marinesko, uočila je brod. Nešto poslije 21 sat, dok je Gustloff bio udaljen 30 kilometara od Großendorfa i Lebe, podmornica ga je pogodila dvama torpedima.

U panici, koja je uslijedila, mnogi putnici pohrlili su prema čamcima i pojasima za spašavanje. U naguravanju je dio te opreme pao u more. Temperatura je Baltičkog mora u to doba godine oko četiri stupnja, ali zbog hladnoće zraka, oko 15 stupnjeva ispod ništice, bila je i niža. Morem su plutale sante leda. Neki su poginuli odmah od torpeda, drugi su prignječeni ili pregaženi u panici, a neki su se smrznuli nakon skoka u more.

Ginula djeca s pojasima

Mala djeca kojoj su navukli pojase za odrasle utapala su se jer su im glave bile u vodi, a noge u zraku.

Za manje od 45 minuta nakon pogodaka torpeda, pramac Wilhelma Gustloffa uronio je u vodu, a zatim je cijeli brod potonuo, na 44 metra. Njemački brodovi spasili su 1234 čovjeka.

Za žene na brodu Sovjeti su neistinito tvrdili da su bile esesovke iz njemačkih konclogora. Bile su uglavnom pomoćno vojno osoblje.

Dopuna: 10 Okt 2014 23:15

Titovi partizani planiraju uništenje Podunavskih Švaba kao etničke grupe

Posle nemačkog napada na Sovjetski Savez, Titovi partizani otpočeli su svoje terorističke napade i u Banatu. Ovaj čin, sam po sebi, jasno je pokazao da je Titov pokret smatrao Podunavske Švabe kolektivno saveznicima nemačkog neprijatelja. Dr. Janko je izvestio da je za vreme borbi, koje su dovele do povlačenja partizana iz njihove privremeno uspostavljene ''Užičke Republike'', zaplenjena ''Odluka Izvršnog komiteta Antifašističkog fronta''. Ona utvrđuje način na koji je trebalo uništiti nemačku narodnu grupu. Po kažnjavanja ''krivaca'', sve ostale trebalo je raspršiti po svim delovima zemlje i integrisati sa slovenskim stanovništvom. Po Dr. Janku, kada se pročulo za tu ''Odluku'', vodstvo u Banatu zaključilo je da za folksdojčere u Jugoslaviji ne postoji nikakva druga alternativa nego da se u potpunosti oslone na nemačku podršku i zaštitu. U svakom slučaju, običan čovek morao je da oseti da je njegova sudbina sudbina svih Nemaca. Ovo ubeđenje da samo Nemačka može da ih zaštiti bilo je glavni razlog zašto su se snažno branili protiv akcija partizana (Janko: Weg und Ende, 231 f.,237; LW 1, 942).

Pored očigledne genocidne namere, partizani su takođe ugrožavali javnu bezbednost i poredak, koje je okupaciona sila, prema ''Međunarodnoj konvenciji o vođenju rata'', bila obavezna da štiti, nezavisno od toga da li je takva okupacija zemlje legalna ili nije. Prema toj međunarodnoj konvenciji partizane se može pogubiti.
Kako su terorističke akcije partizana učestale, grupno vodstvo je odlučilo da organizuje domobranski puk pod imenom ''Princ Eugen'', koji se sastojao od banatskih građana, sa isključivim ciljem odbrane Banata. To je bilo potpuno legalno po Haškoj konvenciji o vođenju rata (HKVR). Međutim, u aprilu 1942. godine, Hitler je naredio formiranje ''SS dobrovoljačke brdske divizije Princ Eugen'' umesto domobranskog puka. Služenje u njoj bilo je obavezno za sve folksdojčere, budući da je bilo vrlo malo dobrovoljaca. Divizija je imala rahsdojčersko zapovedništvo i rajhsdojčerske oficire, i suprotno prvobitnoj nameri folksdojčerskog rukovodstva, angažovana je protiv Titovih komunističkih partizana van Banata.
Sepa Janka, vođu nemačke narodne grupe zabrinuo je ovaj obrat događaja i on je u komandi SS-a polemisao da je to angažovanje banatskih Nemaca u suprotnosti sa odredbama HKVR. Međutim, morao je da se povinuje pritisku SS-a. Na osnovu te činjenice, Podunavske Švabe morale su da odbace kasnije optužbe za veleizdaju (Janko:Weg und Ende, 206-237; VDJ, 47-49).
Ta ''Waffen SS division'' (SS je akronim za ''Schutzstaffel''), bila je nemačka vojna organizacija, paralelna sa, ali nezavisna od glavne vojske zvane ''Wehrmacht'' koja, međutim, nija sarađivala sa ustaškim jedinicama (Hrvatske oružane jedinice), koje su pokušale da iskorene pravoslavne Srbe u Hrvatskoj i Bosni.

• 4Ovo se svidja korisnicima: markus, AS, HP 35, W123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:NAJVEĆE POMORSKE TRAGEDIJE
mozda trazis partizanske podmornice kako napadaju naciste -folksdojcere u Sremsko more , a?
mislim da lupas gluposti, taman koliko da napunis temu sa "pomorske tragedije" koje nemaju veze sa temu..

a ako te zao za svabove na brodu , otvori temu neku, pa pisi o sovetske podmornice i svabice koje se podavili a bili pomocno osoblje..

Citat:Pored očigledne genocidne namere, partizani su takođe ugrožavali javnu bezbednost i poredak, koje je okupaciona sila, prema ''Međunarodnoj konvenciji o vođenju rata'', bila obavezna da štiti, nezavisno od toga da li je takva okupacija zemlje legalna ili nije. Prema toj međunarodnoj konvenciji partizane se može pogubiti.

Genocidni partizani tamanili jadne naciste i foksdojcere, koji su postovali medjunarodnu konvenciju, a svi oko njih nisu. i bili su zli monstrumi.lelee..e bas su partizani remetili red , mir i harmoniju nazistickog carstva, stvarno nisu bili fer. a bas se folksdojceri lepo zabavljali, malo klali, malo ubijali, malo po konz lagere terali, a ovi teroristi im sve to uskratise.

Citat: Kako su terorističke akcije partizana učestale, grupno vodstvo je odlučilo da organizuje domobranski puk pod imenom ''Princ Eugen'', koji se sastojao od banatskih građana, sa isključivim ciljem odbrane Banata. To je bilo potpuno legalno po Haškoj konvenciji o vođenju rata (HKVR).
Princ Ojgen . fasisti, folksdojceri,, i svi ti mucenici, se okupili da stite nacela Haske Konvencije.. od terorista partizana..

ja se izvinjavam kolega, ali iskreno, koliko puta te ubili, silovali , podavili, maltretirali u logor ovi zlikovacki partizanski teroristi?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Regionalni likvidacioni logor ''Mlekara'' u Kikindi
7. oktobra 1944. godine, dan nakon osvajanja grada Kikinde, ( 30.000 žitelja, 6.000 folksdojčera), organizovan je zatvor za nemačke muškarce. Već prvog dana ubijeno je 28 ljudi. Sledećeg dana još više žrtava iz Kikinde bilo je internirano u ''Mlekari'', a partizani su počeli da tamo zatvaraju i folksdojčere iz sledećih sela: Banatska Topola, Bočar, Bikač, Šarlvil, Hajfeld, Mastort, Mokrin, Nakovo, Rusko Selo, Sv. Hubert, Sanad i Soltur.
Dokumentacija, koju je objavio dr. Peter Bincberger, sadrži registar imena 668 žrtava (6l8 muškaraca i 50 žena) ubijenih u Kikindi. Izuzimajući Mokrin, obuhvaćena su sva druga pomenuta sela, ali nema sumnje da je stvarni broj bio znatno veći. Ocenjujući sve izveštaje očevidaca, procena od 800 do 1.000 ubijenih je realistična.
Prema jednoglasnim izveštajima očevidaca, zatvorenici su bili izloženi stalnim neljudskim, sadističkim mučenjima. Kadgod bi se partizanima prohtelo, proizvoljno bi izvukli nekoliko Nemaca – žrtve bi bile nasmrt prebijene ili noževima kasapljene kao svinje. Među prvima je bila većina intelektualca, uključujući i sveštenika Mihaela Rotena iz Kikinde. 5. Novembar 1944. je stvarno postao krvava nedelja: partizani su pobili oko 100 ljudi, “iz zabave”, među njima i oca Antona Adama iz Šarlvila. Na zlu glasu su bili vikendi od petka do nedelje kao najužasniji dani za bespomoćne zatvorenike. Partizanski običaj proslavljanja vikenda bio je da se ponapijaju pa da muče i ubijaju Nemce. Radnim danima su praznine, koje su ostavili za sobom mrtvi, popunjavane novim ''ljudskim materijalom''.
Roze Mularčik iz Hajfelda piše o jednom klanju petkom u ''Mlekari'': '' 3. novembra 1944. godine bila sam svedok kasapljenja veće grupe ljudi. Pojedinci su već i ranije bivali likvidirani. Ova grupa od 22 muškarca, među njima i dvojice koje sam poznavala iz susednog sela, ubijena je na zverski način. Prvo su svučeni i morali su da legnu, s rukama vezanim iza leđa. Zatim su bili izloženi strahovitom šibanju bičem. Posle su im isekli kaiše mesa sa tela. Nekima su odsecali noseve, jezike, uši ili polne organe. Mogla sam da budem očevidac ovih strašnih zlodela, jer sam u to vreme, sa još jednom ženom, bila zatvorena u sobi u prizemlju. Žrtve su vrištale, previjajući se od bola. To je potrajalo oko sat, a zatim su jauci oslabili i na kraju prestali. Odmah sledećeg dana, kad smo prolazile dvorištem, moglo se naići na jezike, uši i druge delove ljudskih tela rasute svuda unaokolo, a čitavo dvorište bilo je isprskano krvlju.

• 5Ovo se svidja korisnicima: markus, husky, AS, HP 35, W123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
da, da, vodio ih doctor Hanibal Lector licno
a te nozeve za svabove, je licno klingonski knez poklonio partizanima , kad su bili u poseti na Klingonu.
a prica se da je pored politickog komesara Jacka Trboseka, I redovima bio I Hulk mitraljezac I licno Bosko Buha koji je bacao bombe ko petarde na svabove, da ih rastavlja na sastavne delove.

• 4Ovo se svidja korisnicima: WS2, AS, nelsa, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad se već držite kao pijan plota tog wilhelma gustlofa,da upitam šta je bilo sa kapetanima tog broda?Jel to za te časne gromade važi ono "prvo žene i dece" ili "kapetan poslednji napušta brod"?

• 4Ovo se svidja korisnicima: ninoslav1011, AS, HP 35, W123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Revizor, koja je poenta nabrajanja tih navodnih zločina?
Osim što svako jutro uz kafu prvo potražim ovu temu da vidim kakvu novu glupost si lupio.
AKo nemaš dokaze da su Titanik potopili partizani, stvarno ne vidim šta on traži u ovoj temi.Daj makar sliku ledenjaka sa petokrakom?