offline
- zumzum
- Super građanin
- Pridružio: 26 Avg 2012
- Poruke: 1219
- Gde živiš: Srbija
|
Ajde kad si dao dobar predlog da napisem koju rec, mada je tema opsirna. Krenucu uopsteno, a ko hoce i moze nek dopuni fotografijama i tekstom. Ja ne poznajem previse pojedinacna sredstva ove namene koja su strane proizvodnje, a o domacim mogu ubaciti samo po koju rec jer smo dosta toga i pominjali na drugim temama.
Koncept zadimljavanja bojista je star stotinama godina. Prvi pisani podaci sezu jos u doba Rimljana kad je paljeno sirovo rastinje da bi se prikrili pokreti jedinica. Takodje je za vreme americkog gradjanskog rata General Robert Schenck primenio istu taktiku da prikrije povlacenje svojih trupa.
Te metode zadimljavanja su bile primitivne i bazirane su na stvaranju dima izazivanjem manjih ili vecih pozara, ali su bile delotvorne. Mana ovakvog nacina je bila ta sto je bilo skoro nemoguce kontrolisati plamen koji je cesto znao da promeni pravac i tako onemoguci dalje napredovanje ili povlacenje, kao i da izazove gubitke u redovima onih koji su ga stvorili. Takodje gustina ovako stvorenog dima cesto nije bila dovoljna, stvaranje vise i gusceg dima je cesto postajalo problem po one kojima je njegova upotreba bila deo plana.
Prvi znacajni napredak u upotrebi ovog nacina maskiranja je primecen u 1. sv. ratu. Upotrebljeno je ulje koje je posipano po ugrejanoj metalnoj povrsini. Kako ulje nije imalo direktnog kontakta sa plamenom, nije dolazilo do njegovog paljenja vec se samo stvarao gust dim. Ipak, mane su postojale i kod ovog nacina. I ovaj dim je i dalje bio laksi od vazduha, sto je uticalo na njegovu gustinu i trajnost, bilo je potrebno vreme da se postigne temperatura koja bi omogucila stvaranje dima ,za sta cesto nije bilo vremena. Javio se i problem transporta kontejnera za ulje i citave aparature zbog nepostojanja adekvatnih vozila, a ni cena nije bila zanemariv problem.
Istrazivanja za vreme rata su dovela do toga da se na ratnim brodovima poceo koristiti novi nacin stvaranja dimne zavese. Pomocu snaznih uljnih pumpi u komore za sagorevanje motora je ubrizgavano ulje, cime se dobijao gust , crn, otrovan dim koji je izlazio iz izduvnog sistema. Ipak i ovaj ,,izum" su pratili problemi. Bile su potrebe ogromne kolicine ulja da bi se stvorila samo 1 milju duga dimna zavesa, a ostao je i stari problem dima koji je bio nepostojan i brzo se gubio. Zbog svega ovoga, jako mali broj brodova za vreme 1. sv. rata je koristio ovaj nacin zadimljavanja.
Jos jedan metod zadimljavanja se pojavio u ovom periodu, a to je stvaranje dima hemijskim putem.
To zapravo i nije bio dim vec hemijski gas koji je nastajao u reakciji prilikom mesanja razlicitih jedinjenja. Njegova prednost je bila sto je bio tezi od vazduha tako da je mogao dugo da se odrzi na odredjenom prostoru, a i bilo ga je lako dopremiti do zeljenog mesta jer su se jedinjenja za njegovo stvaranje pakovala u kanistere. Ipak ovaj nacin je imao i mane. Sam gas je bio toksican i uglavnom su jedinjenja za njegovo stvaranje bila na bazi fosfora, takodje nije se mogao koristiti na brodovima u pokretu, a i kolicine koje su mogle biti napravljene nisu bile dovoljne za vece operacije, vec su upotrebljavane samo u manjem obimu.
Nedugo posle 1. sv. rata, veteran Alonzo Patterson je razvio potpuno nov sistem, superiorniji u poredjenju sa svim prethodnim, ali je ostao nepoznat sve do samog ulaska Amerike u 2. sv. rat. Njegova dimna zavesa je bila najveca u istoriji ratovanja i do danas sve poznate tehnike stvaranja dima su bazirane na njegovom sistemu. Izmedju 2 rata Americka vojska je angazovala mnoge velike umove tog doba kako bi im pomogli u resavanju ovog problema. Medju njima je bio i Tomas Edison koji je konstruisao i efikasnu gasnu masinu koja ipak nije zadovoljila zahteve vojske. Tako je kasnije formirani OSRD ( Office of Scientific Research and Development ) nastavio da traga za uspesnim resenjem. Pred sam pocetak rata OSRD je vec planirao da odustane od daljih istrazivanja , posto rezultati eksperimenata u Panami na stvaranju hemijskog i uljnog dimnog generatora nisu dali ocekivane rezultate. Ipak je Pattersonov izum privukao njihovu paznju.
Naime Patterson koji je za vreme prohibicije bio veoma uspesan u svercu alkohola, od agenata koji su pokusali da uhvate flotu njegovih svercerskih brodova, dobio nadimak Smoky (dimni) zahvaljujuci dimu koji je stvarao na svojim brodovima uz pomoc koga je uspevao da umakne poteri.
Pocetkom rata on je ponudio svoj patent vojsci koja je to i prihvatila. Patterson je angazovao svog prijatelja hemicara Harold Levya koji je osim nekoliko poznatih svojih pronalazaka izumeo i celofan.
Levy je bio covek koji je ranije razvio uspesan nacin zadimljavanja za Patersonove svercerske brodove. Sada je trebalo doraditi oprobani sistem i prilagoditi ga mornarici SAD-a. Nakon nekoliko meseci i pokaznih vezbi i demonstracija sistem je usvojen .
Njegov nacin stvaranja dima nije bio ni putem hemijskih jedinjenja ni sagorevanjem. Tajna formula je postala poznata pod nazivom ,,fog oil".
Sistem je finkcionisao tako sto se ovo jedinjenje ubrizgavalo pod pritiskom preko dizni u zagrejanu komoru koja je dovodila do stvaranja uljnih para koje nisu sagorevale, nakon cega je u komoru, protocnim putem ubrizgavan vazduh koji se mesao sa uljnim parama. Nakon izlaska vazduha iz komore, dolazilo je do nagle kondenzacije uljnih para usled cega se stvara tanak sloj dima koji se zadrzavao iznad tla. Po podacima mornarice, ni jedan uredjaj nije mogao na tako kvalitetan nacin i u tako kratkom roku stvoriti dimnu zavesu. Velika prednost ovog sistema je sto nije zapazeno nezeljeno toksicno dejstvo na ljudstvo u kracem vremenskom periodu. Posle duzeg izlaganja
( hronicnog ), moguce je da su se javljali zdravstveni problemi kod posade, ali nije bilo zvanicnih podataka o tome. To je jos jedan od razloga zasto su glavni sastojci dimne smese poznatije kao ,,fog oil" ostali u upotrbi dugo nakon rata. Osnovni sastojak jedinjenja je bilo mineralno ulje, neorganska mineralna so i agens za viskozitet. Ovom jedinjenju se mogao dodavati i pigment za promenu boje dima ( titanium dioksid ). U pocetku je dodavan i grafit zbog boljeg funkcionisanja ventila, a kasnije je utvrdjeno da pomaze i u prikrivanju u IC spektru. Petterson je projektovao dve vrste masine za zadimljavanje koje su koristile isti tip smese. Jedna od njih je bila i motor sa unutrasnjim sagorevanjem gde se ciklus stvaranja uljnih para odvijao u izduvnom sistemu. Taj nacin je i danas u upotrei kod vecine vozila opremljenih sistemom za zadimljavanje.
Drugi sistem je bio tzv. dimni top. Tu se reakcija odvijala u cevi koja je zagrevana putem nekog od gasova poput propan ili butana u koju su ubrizgavane uljne pare.Izbacivanje dima se uglavnom odvijalo putem komprimovanog vazduha iz boce pod pritiskom , napunjene vazduhom ili iz kompresora direktno. Kod sistema ged je samo boca cinila rezervoar, ogranicavajuci faktor je bila kolicina vazduha koja je bila ogranicena, dok je upotreba kompresora zahtevala pogon za kompresor, sto je povecavalo masu i gabarite i usloznjavalo ceo sistem.
Dimna zavesa se koristi da bi se prikrili polozaji ili pokret kako jedinica tako i pojedinaca, vozila ili
plovila. Osim prikrivanja, zadimljavanje bojista ima ulogu i u obmanjivanju protivnika, posebno prilikom fingiranja pokreta jedinica na odredjenom pravcu, kako u napadu tako i u odbrani.
U pocetku se upotreba dima svodila na vizuelno prikrivanje, da bi kasnije sa razvojem modernijih sredstava, pre svega opto-elektronskih, dobilo ulogu i u otezavanju uocavanja i u nevidljivom spektru, kao i onemogucavanju rada neprijateljskih sredstava baziranih na upotrebi lasera.
Sredstva za zadimljavanje mogu biti aktivirana na razlicite nacine, pa su prema tome i konstruisana. Tako se izdvajaju sredstva kojima se opremaju vojnici pojedinacno i najcesce su u obliku dimnih rucnih bombi, sredstva koja se ispaljuju putem artiljerijskih orudja a kao nosaci im sluze artiljerijske granate i rakete. Osim ovih nacina stvaranja dimne zavese postoje i generatori dima, koji su zapravo masine dizajnirane za stvaranje dima i obicno su postavljene na vozilima, plovilima ili avionima. Jedan od cestih nacina zadimljavanja kod vozila i plovila je ubrizgavanje goriva u izduvni sistem, cime se zbog nepotpunog sagorevanja stvara gust dim svetle boje. Takodje se na vozilima cesto mogu uociti i lanseri dimnih kutija.
Rucne dimne bombe (granata) imaju osnovnu ulogu u signaliziranju, ali se cesto koriste radi prikrivanja pokreta manjih jedinica (odeljenje,vod) i pojedinaca. Ova sredstva mogu ispustati dim razlicite boje, a odlikuju ih male dimenzije i mala masa. Kolicina smese u samoj granati retko kad prelazi masu od 350g. Smesa moze biti razlicitog hemijskog porekla, od kojih je vecina nezapaljiva, mada se koriste i smese od belog fosfora koje su izuzetno zapaljive i toksicne.
Artiljerijske granate i rakete za zadimljavanje bojista su namenjene za prikrivanje pokreta vecih jedinica, najcesce prilikom prelaska preko izlozenih delova bojista (velike cistine, ravnice, plaze).
Cesta je upotreba minobacackih projektila za zadimljavanje bojista. Kod mina 120mm masa smese za zadimljavanje se krece u proseku od 1,5-2.5kg u zavisnosti od vrste mine, sto omogucava stvaranje dima u trajanju od najmanje 3 min. Kod mina kalibra 82mm je masa smese manja i iznosi u proseku od 500- 900g pa je srazmerno tome i vreme stvaranja dima manje i traje oko 2min.
Kod najmanjih mina , kalibra 60mm masa smese iznosi od 200-400g.
Generatori dima su sredstva namenjena za stvaranje dimnih zavesa na velikoj povrsini u kratkom roku. Obicno se koristi vise generatora istovremeno radi boljeg efekta. Najcesce za stvaranje dima koriste ulje ili smese na bazi ulja. Mane ovih generatora su dugacko vreme potrebno da generator pocne da stvara dim, za razliku od pirotehnickih sredstava, velika masa, losa mobilnost, sto zahteva njihovo postavljanje na vozila.
Jedan od primera upotrebe dimne zavese se desio 1943. za vreme 2. sv. rata kada su Sovjeti napravili dimnu zavesu dugacku cak 30km da bi prikrili svoje trupe prilikom prelaska reke Dnjepar.
Od mene toliko , vi sad gurajte dalje sa KODŠ i ostalim konkretnim stvarim 
|
Ko se sakrije u dim iz KODŠ, ne može da se zagubi, treba ga potražiti u šatoru sa velikim crvenim krstom. Namenjena je sakrivanju neprijatelja u dimu, po sustemu što duže to bolje 
