Veeeliki pozdrav za sve drugare sa Bloga Borbenih 😀 Orman je dubok i tu su makete aviona, vojnih vozila i helikoptera. Ima toliko da je i drugi deo plakara ispunjen maketicama. I dan danas kupujem makete ali ne s tolikim intenzitetom kao ranije 😉
Kupljeno danas 😊
Де си бре Фалк, баш сам се питао неки дан жив ли си.
Ја се бојим да фотографишем своје складиште, а нарасло је опасно.
Без витрине овај хоби нема пуно смисла.
Tako je Duk druže stari 😀 Vidim da si u žešćoj aktivi sa aviončićima 😉 Ovo je mnogo zarazno a u novom stanu mi žena ne dozvoljava da unesem ništa od maketa, pa ih stoga, držim u starom stanu u plakaru.
Mislim da bi mi trebala biti cela soba u vitrinama jer je jedan zid mali za to, a vidim i tebi 😊 Inače, u martu se napunilo 9 godina od formiranja ovog Bloga 🎉🎊🍾
Ove nedelje je stigao novitet u moju kolekciju - Mitsubishi F-1, Japan, iz kolekcije Salvat.
Model je urađen u srazmeri 1:100, a težak je 98 gr.
Mitsubishi F-1 je prvi japanski mlazni lovac koji je ušao u proizvodnju nakon Drugog svetskog rata u Japanu. To je u potpunosti japanski avion, proizveden zajedno od Mitsubishi Heavy Industries i Fuji Heavy Industries. F-1 je vizuelno sličan anglo-francuskom SEPECAT Jaguaru, a po ulozi je sličan našem avionu Orao. U periodu od 1975. Do 1987. proizvedeno je ukupno 77 komada ovog aviona.
U upotrebu Japan Air Self Defense Force je uveden aprila 1978, a poslednji primerci su povučeni iz upotrebe u martu 2006.
F-1 je razvijen od ranijeg nadzvučnog trenažera Mitsubishi T-2. Lovačka verzija je napravljena veoma jednostavno: inženjeri su izvadili zadnje sedište i novi prostor iskoristili za dodatnu elektroniku. Osim promene avionike, uklanjanja zadnjeg sedišta i ugradnje novog jednodelnog vetrobrana, jedina velika promena je bilo omogućavanje nošenja veće količine ubojnog tereta. Ugrađen je 20mm top M61A1 Vulcan i postavljeno je sedam podvesnih tačaka. Podvesne tačke pod trupom i s unutrašnje strane krila mogle su biti korišćene za nošenje dodatnih rezervoara goriva. Osnovno oružje F-1 su protivbrodske rakete ASM-1 i ASM-2 velikog dometa. Za samoodbranu F-1 je koristio AIM-9 Sidewinder i obično je nosio jedan par, ali je mogao poneti i više. Uz to je mogao nositi i bombe za napade na zemlji i pomorske ciljeve. Na bombe se mogao ugraditi sistem laserskog navođenja.
F-1 je postepeno zamenjen novijim Mitsubishi F-2 kao i poboljšanim F-4EJ 'Kai' Phantom II.
Verzije
FS-T2-Kai - prva dva prototipa
Mitsubishi F-1 - standardni jednosedni lovac za protivbrodsku borbu i blisku vazdušnu podršku
Tehničke karakteristike (F-1):
posada: 1, dužina: 17,86 m, raspon krila: 7,88 m, visina: 4,48 m, težina praznog aviona: 6.358 kg
maksimalna težina na uzletanju: 13.674 kg
najveća brzina: 1.700 km/h na 11.000 m
dolet: 2.870 km
borbeni dolet: 556 km
brzina penjanja: 118 m/s
najveća visina leta: 15.240 m
motori: 2× Ishikawa-Harima TF40-801A turbomlazna motora s naknadnim sagorevanjem
24. aprila 2021.u 101. godini preminuo je Zlatko Rendulić, čovek koji je o avionima znao najviše od svih na ovim prostorima. Slava mu!
Prof. dr Zlatko Rendulić, general pukovnik avijacije u penziji, pilot, inženjer i doktor tehničkih nauka i poslednji živi pilot Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva i učesnik Aprilskog rata 1941.
Rođen je 29. septembra 1920. godine, u Jastrebarskom, u Hrvatskoj. Već sa 14 godina Zlatko završava jedriličarski kurs u Vršcu da bi se 1940. godine upisao i završio pilotsku školu Jugoslovenskog kraljevskog vojnog vazduhoplovstva. Učestvovao je u Aprilskom ratu, a posle kapitulacije živi i radi u Zagrebu sve do 1943. kad odlazi u partizane.
Po dolasku u partizane poslat je u Italiju u RAF-ovu školu za obuku za pilota lovca na Spitfajerima. Kada je postignut sporazum sa SSSR-om on je sa grupom pilota poslat u Grozni na obuku za pilota jurišnih bombardera Il 2.
Po završetku rata Zlatko Rendulić je prešao put od pilota u operativnoj jedinici vazduhoplovstva (jurišni puk Il 2), komesara eskadrile, zatim probnog pilota i pilota-inženjera za ispitivanje aviona u letu u Vazduhoplovnom opitnom centru (VOC), glavnog aerodinamičara projekta aviona „Galeb” u Vazduhoplovnotehničkom institutu, zatim načelnika aerodinamike i konačno Direktora Instituta.
Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu 1948. godine, sovjetskoj Vojno-vazduhoplovnoj inženjerskoj akademiji Žukovski, magistrirao je 1954. na univerzitetu Kornel i univerzitetu Mičigen. Doktorirao je 1964. na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Kao redovni profesor radio je u Centru za strateške studije Generalštaba JNA.
Bio je odgovoran za projekte aviona G-2 galeb, J-21 jastreb i J-20 kraguj. Zatim je postavljen u KRV i PVO na mesto načelnika vazduhoplovno tehničke službe, a od 1972. prelazi u Generalštab JNA.
Vojnu karijeru završio je u činu general-pukovnika, kao pomoćnik načelnika Generalštaba za naučno istraživački rad. U penziji je od 1. januara 1981. godine. Aktivno je leteo do 1959. godine, uz kraće prekide. U karijeri je leteo na 47 tipova aviona.
Bio je predavač Aerodinamike na jugoslovenskim vojnim školama i dugogodišnji predavač u Centru za strategijske studije Generalštaba JNA. Smatra se najvećim doprinosom Zlarka Rendulića što je „pobedio“ konzervativnu struju u JNA koja je zastupala tezu „…potreban je poslušan a ne pametan oficir…“.
General Rendulić je zaslužan što je sa profesorima Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu formirao Višu vojno vazduhoplovnu tehničku akademiju u Žarkovu 1966. godine u kojoj su školovani visoko obrazovani stručnjaci za potrebe ratnog vazduhoplovstva. Iz ovog kadra, pored tehničkih oficira inženjera koji su radili u operativnim jedinicama RV i remontnim zavodima, regrutovani su naučno stručni kadrovi koji su se u Vazduhoplovno tehničkom institutu kasnije bavili projektovanjem i modernizacijom naših vazduhoplova.
Objavio je više od 20 knjiga iz oblasti vazduhoplovne tehnike i ispitivanja vazduhoplova, a njegovi udžbenici iz aerodinamike i teorije letenja su i danas među najboljim delima iz te oblasti.
Nosilac je mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
Још једна новост, авион из друге приче па заслужује и свој пост.
Ченгду J-10 - кинески вишенаменски ловац.
О конкретном авиону нисам нашао ништа. Пошто је произвођач Air Force 1, као и код Сухоја ког сам раније набавио, претпостављам да ова комбинација камуфлаже и ознака заправо не постоји.
Елем, модел је пристојан, с тим што му је страдала пито-цев (уопште је нема у кутији) па ће морати да добије заменску.
Moguće je da je oznaka fiktivna, ali u ranoj fazi bilo je tih kamuflažnih, pa su i te oznake možda naknadno date... Najprostije, 10001 moglo bi se odnositi na prototip J-10 001
E, sad... po toj kamuflaži reklo bi se da i tvoj J-10 pripada ranijoj fazi, mada novije verzije J-10B i J-10C nemaju tu pito-cev, već je ona, vizuelno, bila jedna od karakteristika prvobitnih J-10A i dvosedih J-10S...
