DeAgostini "Veliki jedrenjaci "kolekcija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Gorane. Sad je jasno.

• 4Ovo se svidja korisnicima: bobanplatica, pop Goran, s.solajic, RVGoran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

I kormilo je obezbeđeno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

pru959 ::I kormilo je obezbeđeno




Pru...kako si ofarbao balustere, bas mi se dopadaju???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pru959 ::@bobanplatica

Moje mišljenje je da ti se ovo desilo upravo zbog rada sa belim lepkom. Naime beli stolarski lepak ima osobinu da "probije" kroz furnir ili da prilikom lepljenja , kada nam se pojavi višak sa gornje strane, brisanjem, mi ga praktično utiskujemo u materijal i dobijamo jednu novu situacij, to jest novo lice materijala. Kontakt lepak ( neostik, sintelan, ...) ima osobinu da pravi film na materijalu i trljanjem mi ga praktično kompletnog skidamo sa materijala, tako da posle tog skidanja dobijamo površinu koja se dalje tretira ( bajcom , lakom ...) bez ikakvih vidljivih promena.
Šta ti je činiti? Ne znam koliko si prilikom lepljenja duboko utisnuo višak lepka koji ti se pojavio, to jest koliko je on prilikom brisanja duboko penetrirao u furnir, pa je možda rešenje da pokušaš sa malo "jačim" šmirglanjem da dobiješ bolje, ujednačenije lice. Prilikom ovog šmirglanja vodi računa da je furnir jako tanak, jedva preko pola milimetra ( 0,75), da ga ne bi "probio". Ako i ovo ne uspe imaj u vidu da ovo nije plastika i da i ne treba da sve bude jednolično i homogeno, jer u stvarnosti i daske iz istog stabla u različitim presecima imaju različitu boju i to može da ide od...do...u velikom rasponu nijansi.
Pokušaj da malo bajcom toniraš površinu ( mada mislim da ćeš dobiti još veće razlike, jer će bajc da prodre u nezasićeni deo , dok će u onaj koji je upio lepak samo površinski da legne)


Pokušaj to, ne možeš ništa da izgubiš ( probaj na maloj površini) , a ja ti , ako ti se ni to ne svidi, nudim pomoć u smislu: pokloniću ti furnir ( mahagoni ) za kompletnu drugu oplati ( jer sam ja koristio orah- tako da mi je ovaj od DeAgostinija višak) , a na tebi je samo da prelepiš sve ispočetka - biće ti brod jači . Ovaj put lepi sa kontakt lepkom.
Eto toliko, pozdrav i hrabro napred, Jovan.

PS pokušaj samo jedno malo parče da prelakiraš, pa ćeš odmah znati šta ti je činiti.



Rešio sam da lepim furnir sa Tigrom ili Sintlonom interesuje me samo sa čime je najbolje da brišem višak koji se pojavi na furniru i da li je bolje odmah brisati dok je svež ili malo sačekati da se prosuši?

• 1Ovo se svidja korisniku: bobanplatica
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"bobanplatica"
prvo sam ih premazao bajcom ( u mom slučaju impregnantom) tamnijeg tona, nešto kao ton palisandera. Može i orahovim bajcom, pa sam posle sušenja finom šmirglom ( 300 do 400)ošmirglao " skoro do belog ove isturene površine. Ono što je bilo nepristupačno za šmirglanje , zadržalo je bajc i tako sam dobio ovu "ostarelost".

"Dragan Brajković Gale"

princip lepljenja sa kontakt lepkovima je da se obe površine namažu u tankom sloju i sačeka se da se lepak osuši " na dodir" pa se potom ostvari kontakt površina i izvrši pritisak ( u našem slučaju je dovoljno protrljati jagodicama prstiju preko furnira da bi ostvario taj pritisak. Upravo ovo trljanje će ti i odstraniti višak lepka sa površina na kojima je u tom momentu nepotreban.
Znači višak lepka skidaš trljanjem jagodicama prstiju ( malo je mukotrpno ali je najbolje ). Bitno je da to skidanje uradiš posle svake zalepljene platice i sa trupa i sa platice , ako je ona ili neka druga slučajno zamazana prilikom nanošenja lepka. Kasnije skidanje je jako teško , gotovo nemoguće.
Nemoj nikakve razređivače da koristiš jer će oni probiti kroz drvo i odlepiti furnir sa trupa.

Pozdrav, Jovan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pru959 ::"bobanplatica"
prvo sam ih premazao bajcom ( u mom slučaju impregnantom) tamnijeg tona, nešto kao ton palisandera. Može i orahovim bajcom, pa sam posle sušenja finom šmirglom ( 300 do 400)ošmirglao " skoro do belog ove isturene površine. Ono što je bilo nepristupačno za šmirglanje , zadržalo je bajc i tako sam dobio ovu "ostarelost".

"Dragan Brajković Gale"

princip lepljenja sa kontakt lepkovima je da se obe površine namažu u tankom sloju i sačeka se da se lepak osuši " na dodir" pa se potom ostvari kontakt površina i izvrši pritisak ( u našem slučaju je dovoljno protrljati jagodicama prstiju preko furnira da bi ostvario taj pritisak. Upravo ovo trljanje će ti i odstraniti višak lepka sa površina na kojima je u tom momentu nepotreban.
Znači višak lepka skidaš trljanjem jagodicama prstiju ( malo je mukotrpno ali je najbolje ). Bitno je da to skidanje uradiš posle svake zalepljene platice i sa trupa i sa platice , ako je ona ili neka druga slučajno zamazana prilikom nanošenja lepka. Kasnije skidanje je jako teško , gotovo nemoguće.
Nemoj nikakve razređivače da koristiš jer će oni probiti kroz drvo i odlepiti furnir sa trupa.

Pozdrav, Jovan.
Ne znam da li da se usudim, ali na vec montirane......

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pru959 ::"bobanplatica"
prvo sam ih premazao bajcom ( u mom slučaju impregnantom) tamnijeg tona, nešto kao ton palisandera. Može i orahovim bajcom, pa sam posle sušenja finom šmirglom ( 300 do 400)ošmirglao " skoro do belog ove isturene površine. Ono što je bilo nepristupačno za šmirglanje , zadržalo je bajc i tako sam dobio ovu "ostarelost".

"Dragan Brajković Gale"

princip lepljenja sa kontakt lepkovima je da se obe površine namažu u tankom sloju i sačeka se da se lepak osuši " na dodir" pa se potom ostvari kontakt površina i izvrši pritisak ( u našem slučaju je dovoljno protrljati jagodicama prstiju preko furnira da bi ostvario taj pritisak. Upravo ovo trljanje će ti i odstraniti višak lepka sa površina na kojima je u tom momentu nepotreban.
Znači višak lepka skidaš trljanjem jagodicama prstiju ( malo je mukotrpno ali je najbolje ). Bitno je da to skidanje uradiš posle svake zalepljene platice i sa trupa i sa platice , ako je ona ili neka druga slučajno zamazana prilikom nanošenja lepka. Kasnije skidanje je jako teško , gotovo nemoguće.
Nemoj nikakve razređivače da koristiš jer će oni probiti kroz drvo i odlepiti furnir sa trupa.

Pozdrav, Jovan.


Hvala sve sam ukapirao!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

probni stalak za djulad, zanima me misljenje i predlog.....iskreno mislim da su mu veliki tockici, i da li uopste treba da ima tockice, i kako je to pricvrsceno da ne landara prilikom talasanja jedrenjaka








verovatno ce imati neke rucke, ali me zanima samo da li je zamisao ok, ili da mozda pravim trougao .....hvala, znaci mi savet iskusnijih

• 3Ovo se svidja korisnicima: pop Goran, RVGoran, Kapetan Badza
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Đulad su bila naslagana u sanducima bez točkova i to pored svakog topa manji sanduk sa 10-tak đuladi a u sredini duž ose broda veliki sanduci sa đuladima. Koliko je meni poznato, bar u to vreme nisu koristili sanduke sa točkovima.

Pored svakog topa su se nalazili: sanduk sa đuladima, burence za barut, četke na motkama za čišćenje, za nabijanje punjenja i đuleta, kofa ( za vodu da bi eventualno hladili tople cevi da se ne pregreju). Na palubama bi se nalazila i burad za vodu za piće ( za mornare, eventualno burad sa jabukama, limunovima , pomorandžama ili nekim voćem zbog sprečavanja skorbuta), veći sanduci sa đuladima, dok se barut u buradima čuvao u barutani u potpalublju.

Mislim da, iako lepo izgleda, sanduke sa točkovima treba izostaviti na ovom modelu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

s.solajic ::Đulad su bila naslagana u sanducima bez točkova i to pored svakog topa manji sanduk sa 10-tak đuladi a u sredini duž ose broda veliki sanduci sa đuladima. Koliko je meni poznato, bar u to vreme nisu koristili sanduke sa točkovima.

Pored svakog topa su se nalazili: sanduk sa đuladima, burence za barut, četke na motkama za čišćenje, za nabijanje punjenja i đuleta, kofa ( za vodu da bi eventualno hladili tople cevi da se ne pregreju). Na palubama bi se nalazila i burad za vodu za piće ( za mornare, eventualno burad sa jabukama, limunovima , pomorandžama ili nekim voćem zbog sprečavanja skorbuta), veći sanduci sa đuladima, dok se barut u buradima čuvao u barutani u potpalublju.

Mislim da, iako lepo izgleda, sanduke sa točkovima treba izostaviti na ovom modelu.
hvala na savetu......iskreno ni meni se ne svidja varijanta sa tockovima.....a kako su sanduci bili pricvrsceni, i da li su se uopste pricvrscivali, ili od tezine djuladi nisu ni mogli da se pomeraju?