Kopnena agresija NATO na SRJ 1999.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filip Marinković ::Nista se vi ne brinite za to oces - neces. Tu je VP , Vojni sud i ostali aparati da ti objasne da hoces. Ni ja ne volim da vezujem pojas, pa eto, vezujem ga.

A izgovori tipa "necu ja da ginem za politicare, nek salju svoju decu..." su lazni izgovori. Bolje lepo priznaj: "strah me da ne poginem" . I nije to nista strasno, svakog normalnog je strah. Razlika izmedju hrabrog i kukavice je ta sto hrabar vlada svojim strahom, a kod kukavice strah vlada njom. I moze i hrabar da iznenada postane kukavica, a i obrnuto. Sve je to ljudska psihologija i normalno.

Od kako je sveta i veka, politicke vodje i njihova deca su izuzetno retko ratovali licno, a redje u prvim redovima. A narod, drzavu i slobodu neko ipak mora da brani. Pa eto, onda idu obicni ljudi koji razumeju da ako ne oni, nema ko. I ne pitaju gde su deca politicara jer znaju da idealno pravedan svet ne postoji.

Jednostavno necu i kraj.
E vidis u tome je razlika. Sto hrabar javno kaze, sve moze da se prati u danasnje vreme.
A zivim u takvoj sredini gde cim bi VP dosla, bilo bi pizdarije kakvu ne mozes da zamislis.

Sutra da mogu popiso bi se na zakletvu koju sam potpisao. A vojsku nisam morao sluziti iz zdravstvenih razloga. Uostalom ta drzava vise i ne postoji.

• 4Ovo se svidja korisnicima: ssekir75, Filip Marinković, hyla, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MarKhan ::Прича из '91: Кад нападну Србију нека ме онда зову
Прича из '99: ма што да гинем за Слобу, Миру, продано Косово итд..

Углавном, ко неће нађе разлог, ко хоће нађе начин. У случају ратне опасности Србија би могла рачунати ИСКЉУЧИВО на храбре грађане добровољце, пожртвоване патриоте и моралне људе без обзира на њихово годиште, професију, националост, обуку, статус итд....Они би се убрзо прихватили пушке и ступили у одбрану земље.

O tome sam ja pricao na predhodnoj strani , ali izgleda da je slabo ko ukapirao. To su ti klasicni izgovori dezertera iz tog perioda , ovo za 91 cak postoji i snimak na YT gde se pojedinci bune bukvalno tim recima. Kardinalna je greska bila sto nije primenjivano kaznjavanje od samog pocetka , a jos porazavajuce je amnestiranje koje je usledilo.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

vranjanac29 ::Da je neki starisana samo vise stisao muda i pripucao ali u meso i po kratkom postupku, niko vise ne bi dezertirao. A i te dezertere nakon zavrsetka rata trebali su da rese oni koji si ratovali i vratili se zivi kuci.. Ja iskreno kazem, to kod mene ne bi proslo, ubio bi prvog ko mi dezertira. Pretpostavljam da bi kasnije nakon rata i sam sebi presudio zbog savesti, ali bi barem u trenutku panike spasio i polozaj i jedinicu.

u vranje nema laganje - 100kg svinja, 200kg mast



sala mala nema ljutis
u realnoj situaciji to sto govoris nije bas tako lako, ni mentalno ni fizicki.

• 1Ovo se svidja korisniku: mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MarKhan ::

Па видели смо како то изгледа 1991. Истоваре их на фронт а они колективно кући (Ваљево) или 1999. (Крушевац) са све опремом, камионима итд. Случај оног који је довезао М-80 из Вуковара у Београд и дивљао по улицама "у знак протеста".



Cek, ovo mi nije poznato. Jedinice su se samoinicijativno vracale kuci i to vojnim vozilima, sa sve opremom? Nekako mi je nezamislivo. Pa sta je radila komanda, VP, gde su im oficiri i podoficiri, nisu valjda svi 100% rezervni sastav - i da jesu, neko bi to sprecio?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mercury, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::
Cek, ovo mi nije poznato. Jedinice su se samoinicijativno vracale kuci i to vojnim vozilima, sa sve opremom? Nekako mi je nezamislivo. Pa sta je radila komanda, VP, gde su im oficiri i podoficiri, nisu valjda svi 100% rezervni sastav - i da jesu, neko bi to sprecio?

Citat:Iz Pozarevca je 18.septembra upucena 3.pgmbr, koja je vec 20. bila uvedena u borbe oko Tovarnika. Nakon toga sa delovima 1.pgmbr ucestovala je operacijama oko Vinkovaca. Sve ove jedinice su bile popunjene rezervnim sastavom i minimalnim brojem mladih vojnika na odsluzenju vojnog roka. Usled nejasnih ciljeva rata i mogih drugih losih odluka moralno stanje je bilo potpuno uruseno, sa mnogim slucajevima masovnog dezertiranja, samovolje itd. Ubrzo nakon uvodjenja u borbu i gubitaka oko Tovarnika i Sida (''prijateljska vatra'' od JRV), dolazi do raspadanja valjevske 2.pgmbr, gde se oko 2.800 njenih pripadnika uputilo svojim kucama, a jedan pripadnik je u znak protesta dovezao BVP ispred skupstine SFRJ u Beogradu! U brigadi je ostao minimalni broj vojnika na odsluzenju vojnog roka i oficirski sastav, uz manji broj rezervista i dobrovoljaca. Zatim je ova jedinica izvucena sa prve linije, popunjena i kasnije ponovo je uzela ucesce u borbama. Slicnih scena, ali manjeg obima, bilo je i u mnogim drugim jedinicama na tom prostoru.

To ti je taj slucaj , nigde sam citao , sad ne znma koliko je to tacno da je sva tehnika ove brigade izvucena posle raspada odnosno posle napustanja rezervista i bila parkirana na nekim poljima oko Sida i cekala novu popunu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, MarKhan, ssekir75, šumar bk2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skoro cela moja jedinica je '91 tokom onog preganjanja sa obećanom zamenom posle 45 ili 60 dana (zbog toga je Vuk Obradović dao ostavku) sa ličnim naoružanjem, vozilima i orudjem krenula put Beograda. Ostalo je ukupno nas 13 rezervista. Negde kod Šida na autoputu ih je presrela VP razoružala, izbacila iz vozila i pustila. Kasno popodne su nam kompletno naoružanje i oprema vraćeni. Narednih sedam dana nismo bili sposobni za borbena dejstva, samo smo čuvali stražu oko opreme dok nam nije došla popuna (s konca i konopca, neodgovarajući VESovi, moral 0...).

Ovom masovnom dezertiranju u mojoj jedinici je osim opšte situacije u zemlji doprinelo i to što smo tri puta mobilisani. Prvi put u maju '91, držali su nas 15 dana u Bubanj potoku - od oko 1050 rezervnih vojnika i oficira što je bilo planirano brojno stanje puka odazvalo se nas oko 900. Pojavio se i sin jednog političara iz tadašnje vlade. Drugi put nas zovu krajem juna, već je počelo u Sloveniji, sad se odazvalo nas oko 600, sin je bio na Kipru. Držali nas 45 dana u 4. Julu, malo straže u Šupljoj steni pa otpust.
Treći poziv sredinom septembra. Prvi dan je došlo nas sedam! U narednih desetak dana je došlo što samostalno, što uz asistenciju VP još dvestotinak... Ne sećam se tačno ali mislim da smo krenuli na front ostavljajući dosta orudja i opreme u kasarni pošto nismo imali dovoljno ljudstva.

Sve do dana dezertiranja glavna tema razgovora je bila "što samo ja", "kad će zamena", "toliki sede po kafićima"... Sećam se da sam se najviše brinuo ko će stajati pored mene kad zagusti i glavna preokupacija mi je bila da odaberem par trezvenih i sposobnih ljudi za svoje odeljenje.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ssekir75, Krusarac, zlaya011, šumar bk2, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mesersmit ::vranjanac29 ::Da je neki starisana samo vise stisao muda i pripucao ali u meso i po kratkom postupku, niko vise ne bi dezertirao. A i te dezertere nakon zavrsetka rata trebali su da rese oni koji si ratovali i vratili se zivi kuci.. Ja iskreno kazem, to kod mene ne bi proslo, ubio bi prvog ko mi dezertira. Pretpostavljam da bi kasnije nakon rata i sam sebi presudio zbog savesti, ali bi barem u trenutku panike spasio i polozaj i jedinicu.

Jeste. Jos da ostali rezervisti nisu naoruzani, pa da ne mogu da uzvrate.

Za sta izginuse onolki rezervisti po Slavoniji.?
Za sta krvarise ljudi u Krajini.?
Za sta Krvari vojska na Kosmetu.?

Znas li ti da Banija i Kordun ne bi pali nikada da nije bilo Beograda.?
Sta mislis kako su se osecali ti rezervisti sa tih polozaja, koji su branili te polozaje godinama ?
Sta mislis kako je njima bilo kada nisi porazen, a tvoji politicari te teraju da se povuces.
Sta cemo sa njihovim drugarima koji su tu ostavili zivote.?
Pa ti posle svega toga zameri nekome ko se okrene i ode kuci..!

Vidi..Ti ako si necija figura pa volis da te pomeraju kako hoce, ti idi pa ratuj.
Pametni ljudi su uzeli puske i kuci. Nece da budu figure u necijoj partiji saha. Razumes.?

Ja im se vise nikada ne bih odazvao, a volim ovu zemlju i mnogi moji su ginuli i ratovali za nju.
Sto dalje od mene. Ako dodju do mog kucnog praga, e onda cu da ratujem i ako treba zivot da dam. Pa ratovo protiv domacih koji bi pucali u mene ili stranih, uopste nije bitno.
Dotle SIKTER.!
Колега ја разумем ваше писање и огорчење.Имамо прилике да слушамо разне хероје који су преживели пакао рата на Космету.Сви су редом незадовољни,огорчени итд.Много се тога сакупило.Али,ми изгледа још увек нисмо свесни кроз шта је Србија прошла и каква јој је судбина била намењена.Иста као Либији,Ираку,Сирији/да се Руси нису умешали/.Потпуно је погрешно размишљати да нас је боље оставити неком окупатору на изволте,па ће онда бити мед и млеко јер нема више домаћих дахија.Кратко је памћење,има клипова иживљавања Америчких војника по Ирачким логорима,то нас је чекало.У тој партији шаха нешто је жртвовано,са разлогом или без,је ли негде било могуће одиграти боље...итд.сигурно јесте!,али суштина је да се ушло у некакав расплет где је избегнуто оно што се десило горе поменутим земљама.
Што се тиче теорије *чекања на кућном прагу*.Она је превазиђена још у средњем веку.Као последица таквог начина размишљања имамо пример Лужичких Срба,који су истребљени јер нису имали стајаћу војску.Потреба човека као хомо сапиенса да се организује,наоружава,школује најспособније из својих редова за официре проистекла је из потребе да се преживи пред примитивним хордама које су у галопу просто брисала са лица земље села,насеља,читаве народе.НИШТА се ту није променило,само су примитивци постали углађенији,образованији,опаснији.Нисам хтео да одговарам на другој теми,може и овде.Мали народи по броју становника,територији изложени су великим опасностима.Са друге стране интелигентном стратегијом могуће је са неупоредиво мање улагања *скоцкати адекватан дефанзивни* потенцијал за одбранити се,што временом прелази у одвратити гамад од злих мисли.Оно што је међутим неопходан предуслов јесте позитиван приступ већине популације/никад то није идеално да се каже читаве/Увек има оних који за*ебу итд.Али некад је постојао предмет у школи одбрана и заштита,бојево гађање у 4-ом гимназије,предвојничка обука 15 дана,редовно служење војног рока.Па потом систем резерве,цивилне заштите,доктрина *наоружаног народа* јака индустрија.,пољопривреда..итд.Ми још увек нисмо свесни да смо опстали као народ захваљујући свим тим сегментима.Није баш ни намењено Вама,или само Вама

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sim.a, megadeki, Mercury, voja64, ssekir75, Bahuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vezano za dezertere...Tokom služenja vojnog roka imao sam jednog sjajnog starešinu. Zastavnik, koji je po ljudskim i stručnim kvalitetima bio za 2 klase iznad 70% oficirskog kadra. U pitanju je prekaljeni izviđač sa dosta ratnog iskustva. Tokom marševa i slobodnim trenucima imao je običaj da priča sa nama, držao je prilično motivišuće govore o moralu i patriotizmu. Nikada ništa loše rekao o pripadnicima etničkih manjina. Ono zašto ga pominjem je upravo priča o dezerterstvu, koju mi je ostala u sećenju. Na primeru Valjevaca i Kruševljana objasnio nam je koje posledice masovno dezerterstvo može da ima na jedinice na terenu, i najbitnije rekao da je sasvim uredu da se ne odazovemo mobilizaciji, ali ako se odazovemo da budemo ljudi do kraja i svojim akcijama ne ugrozimo živote drugih vojnika.

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad jednom obučeš uniformu onda je gotovo. Pre toga beži, leži, prigovaraj šta možeš i hoćeš. Niko ti ne brani dok si još u civilu. Ali kad si obukao uniformu ili uzeo pušku onda zbogom pameti što se tiče filozofije. Niko ne tera na junačenje ali ne ugrožavaj one oko sebe.
Ja sam više voleo što sam bio da ne kažem izabrao, grupu u kojoj je bilo dosta ljudi iz jedne od nacionalnih manjina jer su to bili ljudi sa sela ili periferije, vični radu sa kojima si mogao da dogovoriš koliko ko kopa rova ili zaklona i da to i bude ispoštovano. Većina gradskog stanovništva bez obzira na nacionalnost se sa tim mučila dok je interesantno da manjine iz straha prosto poštuju tu uniformu i kopaju koliko treba makar trajalo. Najgori su bili naši koji em puno srbuju dok rade em ni za krasni nisu u većini sa lopatom. Sve gradsko fino društvo. Ko da cveće sade a ne svoju glavu da čuvaju. Zato sam ih i izbegavao i bolje meni sa "hunjadi brigadom" kako ih je jedan od tih brbljivaca zvao. Tišina i kopanje a kad završimo bar ne slušam gluposti i ne moram da idem za njima i produbljujem. Među njima (nama) nije bilo ni toliko alkohola ili trave i ni jedna tuča dok kod ovih drugih svake nedelje neko se pojavi sa šljivom na oku.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Dicus, MarKhan, Mercury, voja64, ssekir75, Bahuss, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mogu a da ne prokomentarisem pomenuti slucaj rezervista iz Valjevske brigade (2.pgmbr - vojna posta 2028)...Ovde se nakon slucaja gde je avijacija "tukla po nasima" desio jos jedan slucaj koji je bio "kap koja je prelila casu".Naime izvestni potpukovnik (kasnije bio pretpostavljeni mome ocu) je po dolasku vojske na teren uputio haubicki divizion na prvu liniju a tenkove i pesadiju ostavio u Tovarniku?!Naravno ovaj "propust" je protivnicka strana BRUTALNO kaznila (nisam siguran da se izvuklo vise od 2-3 coveka na kraju)....

E to je (uz mnoge prethodne propuste koji su prethodili ovome) dovelo do potpunog sloma brigade (u narednih godinu-dve u blizoj okolini Valjeva odziv rezervista je bio manji od 10%).

Posto je moj otac tokom tih dogadjaja 1991/2 vodio 3 "smene" (nekih 120 dana) i odgovarao za oko 100 ljudi (na kraju imao samo jednog lakse ranjenog sto smatram za fenomenalan uspeh s obzirom kakve su mu zadatke davali) mogu potvrditi da su ljude (rezerviste) LAGALI!

Tako je recimo u jesen 1991. pre upucivanja u Hrvatsku na ratiste pretpostavljeni mog oca izasao pred mobilisane rezerviste i poceo sa pricom: "mačci moji, ne treba ništa da se plašite, tu ćete vi samo do Koceljeve na vežbu i brzo se vraćate....".E ovde je moj otac skočio kao oparen i viknuo "Budo ĆUTI!!!Ljudi nije nikakva vežba u pitanju, ide se u Hrvatsku i da znate JA ĆU DA VAS VODIM!"

ovo poslednje "ja ću da vas vodim" sam posebno naglasio pošto su 4 tatine kolege (uključujući i samog komandanta) u poslednji čas "naprasno dobili trovanje, povredili se itd", a očev šef je mrtav ladan pred mojim ocem izjavio "Znaš mali išao bih i ja sa vama al mi ne da moja Snežana (supruga)" na šta mu je moj otac ironično odgovorio "a mene moja baš bije i grdi što ne idem....".

Mnogo puta mi se kasnije dešavalo da me u očevom ili dedinom društvu sretne neki od njegovih vojnika i priđe i zahvali mu se "što ih je sačuvao i što je poturio svoju glavu tamo gde su drugili bežali tj. nije pustio te ljude koje je godinama obučavao na vežbama da ih neko vodi kao ovce na klanje....".

Prema tome itekako je važno i ko je vodio te "rezerviste" i kako je to radio....
Tamo gde je oficirski kadar išao "iz greške u grešku" ne treba da čudi što je dolazilo do masovnih dezerterstava itd...