Međunarodni odnosi u svetu (teorija i praksa, istorija, analize korisnika)

• 1Ovo se svidja korisniku: safra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Temu otvaram na predlog korisnika @safra, čiji predlog je potekao iz rasprave o legitimitetu na temi o ratu u Siriji.

Ova tema je namenjena da se korisnici upoznaju sa istorijom/teorijom/praksom međunarodnih odnosa. Pored ovih, opštih stvari, cilj teme je da korisnici foruma na što objektivniji način posmatraju i komentarišu/analiziraju međunarodne odnose i da svoje stavove i znanje dodatno obogate.

U temi neće biti dozvoljeno postavljanje vesti o događanjima u svetu (jer je to pokriveno drugim temama) ali će biti dozvoljeno postavljanje vesti radi ilustracije i argumentacije u raspravi.

Ovde bih posebno stavio akcenat i na ono što se zove OSINT (skraćeno od: Open-source intelligence) tj. prikupljanje informacija iz otvorenih, i svima dostupnih, izvora jer se veliki broj naših saznanja/komentara bazira na osnovu informacija preuzetih sa tvitera, fejsbuka, jutjuba, novinskih agencija, ali i na osnovu komentara korisnika na forumu.

Prijatan boravak na temi,
Gama

• 1Ovo se svidja korisniku: Gama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Dec 2016 11:19

Lijepo od tebe. Hvala. Prvom sledećom prilikom kad uhvatim vremena pišem kvalitetno i nadovezaću se na post kolege babaroge

Dopuna: 21 Dec 2016 11:34

babaroga ::Legitimitet je opste dobro, vlasnistvo svih, kao i zakon, (...) ili za napad na Jugoslaviju 99.
Prvo ispravka za Jugoslaviju. NATO je bombardovao Jugoslaviju bez saglasnosti SB. Dakle, odluka čak nije ni politički i proceduralno legitimna.

Platonova i Hobsova definicija legitimnosti danas nažalost ne piju vodu. To dakle nije stvar pravednosti.

Danas možemo reći da je to dobro, solidno i loše opravdanje.

No da počnem plastičnim primjerom.

Imaš Generalnu skupštinu UN-a na jednoj strani i imaš Savjet Bezbjednosti na drugoj strani. Tokom Hladnog rata SAD se putem veta protivio prijemu u članstvo UN-a državama kao što su Bugarska, Mađarska, Rumunija, Albanija...recipročno je radio i SSSR blokirajući države kao što su : Irska, Portugal,...

Sve države koje sam naveo zatražile su prijem u UN služeći se legitimnim akcijama proizvedenim iz volje naroda i dobrog raspoloženja (većinskog) među državama članicama UN-a. Usput, ove države ispunjavale su sve uslove za učlanjenje (iako su blokaši veto pravdali određenim „za malu đecu“ razlozima) i njihovo učlanjenje logičan je slijed i razlog zbog kojeg je nstao UN (!!).

Ali, Savjet Bezbjednosti, takođe legitimno (pravo iz povelje) blokirao je pravo ovih država na članstvo u UN. Dakle, 5 stalnih članica proizvodi legitimitet da nekog odbije, jednako koliko odbijeni ima legitimno pravo da pristupi. Ako bi mjerili, čiji je legitimitet prirodniji i „moralniji“, to bi naravno bio legitimitet manjih država koje su blokirane jer su iste samo predmet prepucavanja velikih sila u hladnom ratu, a usput, da je pitanje pristupanja skroz u nadležnosti Generalne skupštine, nikad ne bi bilo problema da ove manje države svoje pravo ostvare.

Te države su to i pokušale putem drugih članice (predlog Australije 46-te te Argentine i Perua) koje su nakon dugogodišnjeg impasse-a predložile izmjene samog postupka za primanje novih članica. Peru je imao tada simpatičan prijedlog da se prevaziđe kriza VETA i dao na razmatrenje da sva glasanja o novim članicama u SB ne budu podložna Vetu iz razloga što su postupovne (procesne) prirode. No, taj proces je toliko bio političke naravi da je jedina šansa bila u kompromisu članica SB pa je 55te konačno došlo do sporazuma kada je u paketu u sastav UN ušlo 16 zemalja.

Poruka : iako se u ovom primjeru vidi čiji je legitimitet prirodniji i moralniji, jasno je da tzv. prividni legitimitet (u djelovanju, odlučivanju, napadu i odbrani) dolazi sa strane sile i moći kojoj se moraš povinovati.

I sve se svodi i danas na takav legitimitet. Prividni a ne prirodni (civilzacijski kako sam reče).
Sve velike sile, same tumače sopstveni legitimitet za akcije koje sprovode, i uspijevaju da ga ostvaruju prividim putem tj. putem raznih dogovaranja, trgovanja, domunđavanja, marifetluka, ... – OPET sa velikim silama. (primijer Libije).

Zaključak : zato legitimitet DANAS ne znači da je opšte dobro (čak su trendovi takvi da leg.u međ odnosima stalno bude osporavan) a pogotovo ne vlasiništvo svih. Legitimitet i njegovo tumačenje samo je vlasništvo moćnih a oni su velike sile na međ.sceni, reg.sile za regionalna pitanja i snažni lobiji, krim.strukture i ličnosti za unutrašnja pitanja. Oni su fabrika legitimiteta koje im indirektno daju građani ali i mediji kao alat , a svi oni u većini slučajeva budu izigrani, izmanipulisani itd. kupljeni, (čast izuzecima)

I pitanje: Zašto je legitimnija odluka velikih sila od odluke prvog principa i postulata demokratije a to je glasanje većine u skuštini UN-a koja počiva na načelu suverene jednakosti svih članica?

Nastavljam kad stignem...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па зар то не спада у ову тему:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama

Mogu oni da budu tri puta u UN i Kosovo bi bilo da Kina i Rusija ne podignu ruku i stave VETO, koliko je meni poznati Sirija nije priznala Izrael kao drzavu i samim tim ne postoji mogucnost da oni potpisu neki medjudrzavni sporazum(Mir i zato su u sukobu, tj zvanicno u ratu, ali se trebaju suzdrzavati od akcija bilo kakavih). Priznala je pravo na postojanje Izraela,ali granice tj. da se prvi resi pitanje Palestine i Golana. Kako sam ja citao,ali ako gresim objasni onda kako to ide?

• 1Ovo se svidja korisniku: Irbis
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Irbis ::Gama

Mogu oni da budu tri puta u UN i Kosovo bi bilo da Kina i Rusija ne podignu ruku i stave VETO, koliko je meni poznati Sirija nije priznala Izrael kao drzavu i samim tim ne postoji mogucnost da oni potpisu neki medjudrzavni sporazum(Mir i zato su u sukobu, tj zvanicno u ratu, ali se trebaju suzdrzavati od akcija bilo kakavih). Priznala je pravo na postojanje Izraela,ali granice tj. da se prvi resi pitanje Palestine i Golana. Kako sam ja citao,ali ako gresim objasni onda kako to ide?

I ukoliko ne priznaješ jednu državu, nemaš direktne diplomatske kontakte sa njom, po Bečkoj konvenciji država ima pravo da ovlasti drugu državu da zastupa interes. Npr. kada smo prekinuli diplomatske odnose sa Izraelom 1967. naše interese zastupala je ambasada Austrija u Tel Avivu, a izraelske belgijska u Beogradu.

Pored toga, diplomatska praksa je pokazala da iako se nisu priznali Sirija i Izrael, one su sklopile sporazum, doduše preko posrednika, o razgraničenju na Golanu posle rata 1973. (tzv. šatl diplomatijom) koji je predviđao uvođenje međunarodnih snaga i obustavu vatre između Sirije i Izraela. Prvo pregovaraju preko posrednika, a kada se dogovore, onda UN donese rezoluciju koja je "rezime" pregovora.

Upitno je koliko je u posledjih dve decenije pitanje Palestine glavni spoljnopolitički interes Sirije. U ovom trenutku, Sirija krpi svoju poziciju, a teško da će biti u stanju i u narednim godinama da se bavi Palestinom.