Nato - Da ili Ne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::Kibo ::
Sto se tice opstanka EU, ja sam napisao da ce ona opstati, ali ne u ovoj formi kao sto je danas jer bogate zemlje EU jednostavno nece vise da placaju za ove bedne. To ti je ta prica.

Po n-ti put ti ponavljamo da niko ne ocekuje med i mleko kada Srbija udje u EU. Cela poenta je u reformama koje Srbija mora da ispuni da bi usla u Uniju. Nece nas primiti kao sto su primili Bugare i Rumune, to su bili vrlo jasni.

To je ona stara, ako bi ovde bilo dobro niko ni ne bi razmišljao o ulasku u EU. Ljudi bi bili zadovoljni i bilo bi im svejedno, ući ili ne ući. EU ima unutrašnje probleme i po mom skromnom mišljenju ili će Švaba zavesti red i disciplinu, čega pokušaje vidimo trenutno u Grčkoj, ili EU neće postojati u obliku čvrste veze i saradnje država članica.

Što se NATO pakta tiče, između njega i Amerike vidim znak jednakosti. I što se Srbije tiče daleko im lepa kuća. Teško je poverovati da neko ko ti je radio o glavi punih 10 godina ima bilo kakve dobre namere.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

x9 ::[quote="awathorn"
zasto jednostavno ne bismo pustili da prodje vreme,da budemo clanica EU, da popravimo stanje u zemlji pa da onda punog stomaka razmisljamo o Nato-u.lako je gladnom servirati pricu da ce nam biti bolje u Nato-u.daj gladnome prvo da jede, da bude sit i da punog stomaka razmislja o sutrasnjici.

Амин!

Прво свој двориште да решимо. Чланица ЕУ још дуго нећемо бити, мада ће кандидатура доћи ускоро... што тренутно и јесте најбоља опција, зато што ти је све углавном отворено, а не преузимаш пуне обавезе на себе. Таман једно 6 година док се колико-толико не доведемо у ред. Само би било паметно повезати се са Швабама ако је икако могуће, чак понајбоље повезати се са осовином Берлин-Москва...а онда ће одмах бити лакше са Америма и НАТО друштванцем.

Проблем је што се овде стално испушта смисао кретења у ЕУ. Политичари би то декларативно а да стално превеславају Брисел (нпр. случај са власништвом над мандатима у Скушштини), док бих ја волео да Брисел схватимо као контролу извршења наших обавеза на време. Па јбг, ваљда је у нашем интересу да направимо модерну и функционалну државу. То што нас неко натера да политичар не може да седи у 6 фотеља, да се јавне набавке не врше по кумовским везама, да се судије не отпуштају због политике, да кајмак на пијаци не буде пун бактерија, да ракија не убија људе...треба схватити позитивно, а не негативно.

А и ако се ЕУ распадне до тада, као што неки причају, опет смо урадили добро, све ово ће нам користити и ако стојимо сами и ако стојимо у групи.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пут ка ЕУ у овом тренутку не треба доводити у питања, јер нам ти стандарди, тржиште и апсолутно све друго сасвим одговарају. Рад, ред и још рада.

Нато је сасвим друга прича. Идеалан след догађаја би био да се то чудо распусти, а да се ми лепо укључимо у неку европску причу. Али, нисам видовита Зорка... видећемо где се ствари крећу за пар година.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NATO i EU su odvojene price i ne treba nasedati na price kako je to uslovljeno, ni pobornika NATO niti njegovih protivnika. Sto se NATO-a tice sva ova prica bi imala smisla 90-ih, tada nismo bli spremi da prihvatimo promene u svetu i ko je tata, a danas isto mnogi ne vide da tata vise nije sam ili da vise nece biti. Uskoro cemo pricati o multipolarnom svetu gde ce svako vuci na svoju stranu, a to opet donosi nove glavobolje.
NATO nam je pre neki dan jasno, u sred Beograda, rekao da mozemo da ostanemo neutralni a mi i dalje kao narod trosimo snagu na raspravu po tom pitanju. Zar nemamo preca posla?

O EU moze svasta da se kaze ali sve zavisi od nas. Sredstva koja mogu da se povuku jos u statusu kandidata su znacajna ali moraju da postoje kapaciteti za njih. Jos je nas nesrecni "Nacionalni investicioni plan" pokazao da mnoge opstine nisu u stanju da rade projektno finansiranje. Imaju visak kadrova ali nedovoljno sposobnih.

Kada je delegacija Kragujevca relativno nedavno boravila u Briselu i proucavala pretpristupne fondove zabelezila je znacajno interesovanje vise italijanskih regija za saradnju i zajednicki pristup fondovima. Pregledani su neki uspesni ali i neki neuspesni primeri kao sto je Rumunija.
Veliki problem npr. Rumunije nije samo korupcija vec i nesposobnost da iskoristi sredstva na predvidjeni nacin. Koriste samo 11% od obezbedjenih para. Nismo ni mi zlatni, od odobrenih kredita Svetske banke koristimo ispod polovine (bar je tako bilo prosle godine). Neprestano slusamo o obezbedjenim kreditima ali ih ne povlacimo. Radi se o znacajnim namenskim kreditima sa prakticnom namenom recimo za navodnjavanje. Ok, to su krediti, ali i kada bi nam iz EU odobrili sredstva da li bi sve opstine znale da ih iskoriste? Neke ce znati neke ne, stvarno jacanje kapaciteta lokalnih samouprava ce isto biti veliki posao.

Grcka je oduvek bila u problemima, ne kaze se za dzabe duzan kao Grcka, ona je krajem 19. veka vec zabelezila jedan bankrot kao drzava, samo sto onda nije imala EU da uskoci.
EU nikome ne daje nista na tacni, moras da se promenis pre nego sto udjes, da se prilagodis pravilima igre. Ni Poljska ni Ceska ne placu za komunizmom (na stranu sto je on bio drugaciji/promaseniji od naseg), oni su odavno presisali svoj BDP iz 89. mi necemo jos dugo jer nismo radili kako treba. Ko nam je danas veci konkurent u poljoprivredi nego Poljska, oni su pametno iskoristili priliku koju im pruza EU, Rumuni npr. nisu vec im poljoprivreda u najmanju ruku stagnira, ali njihovom krivicom.
Problem je sto se danas svasta protura kao zahtev EU a to nije, po mnogim pitanjima ni u EU drzave nemaju iste zakone ili ista pravila pa cak ni iste pristupe nekom problemu.
Put ka EU moze da sluzi kao neki regulatorni mehanizam da se drzava malo upristoji, jer neki problemi nas cekaju te cekaju. Niko nece da nam pumpa pare a mi da zivimo kao debili, zasto bi to radili, ali je to nacin da se sredi drzava jer mi sami ocigledno ne mozemo prestati da se vrtimo u krug.
Ako mi sredimo drzavu na putu ka EU, onda mozemo da pricamo hocemo li da udjemo ili necemo, nasu drzavu u sadasnjem stanju bi tesko primili bilo gde. Ali znate sta je smesno, nama je lakse da deset godina pricamo hocemo li u EU ili ne nego da nesto radimo na sredjivanju drzave. Zar treba Brisel da nas uslovljava i pritiska da hapsimo korumpirane, kriminalce, reformisemo sudstvo ili preispitujemo sumnjive privatizacije? A sve se to desava jer mi to sami izgleda ne bi uradili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poslanici Bundestaga pojasnili su nam par stvari oko našeg ulaska u EU i NATO

-Srbija će na kraju pregovora o pridruživanju EU morati da prizna Kosovo ili poslanici nemačke skupštine neće odobriti njeno članstvo
-Proces pristupanja Srbije u EU trajaće najmanje 8 godina
-Poželjno je da se Srbija založi za ulazak u NATO, ali posebno valja biti obazriv sa izjavama "nikad u NATO"

To je, u najkraćem, rezime njihovog obraćanja našim novinarima.Nemoj posle da nam neko priča i iščuđava se, otkud sad i to, nismo mi to znali.....Otvoreno su nam rekli šta se od nas traži

Citat:"Nema EU bez priznanja Kosova"

Početak pregovora o prijemu Srbije u EU neće biti ugrožen zahtevom za priznanje Kosova, rekli su poslanici nemačkog Bundestaga.

"Srbija će 15. decembra dobiti status kandidata, ali najverovatnije ne i datum za početak pregovora", poručili su poslanici navodeći da će proces pristupanja Srbije trajati najmanje osam godina, koliko je i Hrvatskoj bilo potrebno.

Oni su dodali da na kraju pregovora "na stolu mora biti faktičko priznanje Kosova"

"Na kraju pregovora o priključenju faktičko priznanje Kosova mora biti na stolu, a ako to izostane, nemački parlament neće podržati članstvo Srbije u EU", rekli su poslanici Bundestaga na neformalnom sastanku u Beogradu novinarima i urednicima beogradskih redakcija.

Oni su rekli da će pregovori o prijemu Srbije u EU početi i biti završeni i bez formalno pravnog (de iure) priznanja nezavisnosti Kosova koje jeste poželjno, ali u svakom slučaju moraju biti prihvaćena neka rešenja koja će značiti faktičko priznanje kosovske nezavisnosti.

Prema njihovim rečima, faktičko priznanje nezavisnosti Kosova podrazumevalo bi pored ostalog prihvatanje članstva Kosova u
Ujedinjenim nacijama i međunarodnim organizacijama, i to je ono što će Srbija do završetka pregovora o članstvu u EU morati da ispuni.

Naveli su da je pitanje priznanja nezavisnosti Kosova ključno i ukazali da se članice EU u svojim procenama pridržavaju stava Međunarodnog suda pravde u Hagu čija je odluka o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti podstakla priznanja Kosova.

"Razgovori (Prištine i Beograda) moraju da se nastave, a na kraju tih razgovora moraće da stoji i priznanje. To se podrazumeva", rečeno je novinarima uz ocenu da je jasno da se sporna pitanja ne mogu rešiti preko noći, već da je za to neophodno nekoliko godina.

Po mišljenju nemačkih poslanika, najteža prepreka koja bi mogla da ugrozi početak pregovora Srbije o prijemu u EU je hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića, jer to pre svega neće dozvoliti holandski parlament.

Na pitanje da li bi nesuglasice unutar EU o daljem širenju Unije mogle da ugroze nove kandidature, rečeno je da za Srbiju neće biti dodatnih prepreka ni odugovlačenja, ako budu ispunjeni svi uslovi.

Poslanici su ukazali i da je "poželjno" da se Srbija založi za ulazak u NATO jer između tog vojnog saveza i EU postoji bliska veza koja se ogleda u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

"Treba biti obazriv sa izjavama 'Nikad u NATO'. Srbija ne mora da bude članica NATO, ali onaj ko želi u EU, mora da sarađuje i sa NATO", rekli su poslanici.

Poslanici nemačkog Bundestaga razgovarali su u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i političkih stranaka o pristupanju
Srbije EU i ispunjenju kriterijuma za to.

Ocenjeno je da je u pogledu uspostavljanja pravne države, borbe protiv korupcije, regionalnoj saradnji, dijalogu Prištine i Beograda i saradnji s haškim Tribunalom uočen napredak, ali da je neophodno da je preostalo još posla koji mora biti obavljen.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Rumba King
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ekstra Film 2 sata traje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Primjer zašto je Srbiji mjestu u NATO-u, jer ovakav nemar i propast se sigurno ne bi mogli desiti. Ja čak mislim da ni sada situacija u Vojci nije puno bolja....
dio izlaganja generala Perišića na VSO 13.X.1993 o borbenim rezrevama i borbenoj sposobnosti Vojske SRJ:
"...Pomoću grafikona bih vam prikazao kako izgledaju te rezerve. Mi svakodnevno trošimo rezerve, a ne dobijamo normalan priliv sredstava; ... Kod streljačkog naoružanja ovo su predviđene rezerve; za sedam BK imamo nešto više, jer su fabrike kod nas; kod podrške pešadije rezerve su predviđene da budu 10 borbenih kompleta, a mi imamo svega 3,4 ili - 34 odsto. Pošto se ta sredstva ne proizvode, znači nije usvojena proizvodnja, ili gde je usvojena, nemamo novca da platimo, onda to pada.
Protivoklopna artiljerija - predviđeno je pet, a imamo 2,9 ili 58 odsto. Artiljerija za podršku - predviđeno je 10 borbenih kompleta, a imamo 4,9 ili 49 odsto. Protivoklopna artiljerija - ova prva bila je za podršku - 10 kompleta, a imamo svega 60 odsto. Borbena vozila - počev od 7,62, pa zaključno sa 105 ili 128, svega je 2,7 - čak ispod kritične tačke. Nivo trupnog ešalona jeste: kod oruđa jedan BK na nivou bataljona plus jedan, i u brigadi jedan, znači, tri. To ne smemo nikako narušiti, ali već smo kod tenkova narušili i iznosi ispod 3,2, sedam BK ili 45 odsto.Kod cevne protivavionske artiljerije predviđeno je sedam, a imamo 3,1, svega 44 odsto - zato što se gađaju ciljevi na zemlji i oni stalno traže. Kod raketa protivavionskih predviđeno je tri, a imamo 3,2, jer još uvek nismo dozvolili da sa raketama gađaju ciljeve na zemlji. To je kod municije.
Da vidite kakvo je stanje kod pogonskih sredstava. Motorni benzin - treba nam toliko, a imamo svega 49 odsto; kod D-2 imamo svega 26 odsto; kod D-2-S-1 za zimske uslove imamo 26 odsto. [b][u]Kod mlaznog goriva imamo svega 4,2 ili jedan dan rata. Znači, avijaciju možemo dići i - više je gotovo.[/b][/u] Kod ostalih pogonskih sredstava 50 odsto. (...) [b][u]Dalje, oko hrane. Ukupno, treba da imamo hrane za 30 dana rata, a imamo za 17 dana rata, ili 56 odsto.[/[/u]b] Ako ovakvo snabdevanje bude, mi ćemo pojesti ove rezerve i kad počne rat moraćemo stanovništvo totalno ispustiti, a Vojsku držati gladnom (...) [b][u]Dalje, sredstva za higijenu. Ovo prikazujem, jer može doći do većih epidemija i zaraza. Mogu vam reći da nam je higijena na izuzetno niskom nivou[/u][/b]. (...) Predlažem ili da materijalne rezerve više trošimo, ili da se obezbede sredstva da ispod minimuma trupnih rezervi ne idemo dalje. U protivnom, ako dođe do rata, desiće se sledeće: nećemo imati municije i narod će nas proglasiti nesposobnima za ovo što radimo - mislim na nas Vojsku; ili pak da vojno ne pomažemo Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku;" (zapisnici VSO-a objavljeni u više medija)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

boksi ::Ekstra Film 2 sata traje



Moze da se nadje i u dvd kvalitetu, odlican dokumentarac.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Analiza Stratforda o situaciji i podjelama u Evropi.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]