Nepoznata sablja

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Другари помагајте, нема имена, грба, године, ничега. Осим иницијала А Г испод накрснице.
Ако има неко каталог или линк ка неком релевантном сајту, свака помоћ је добродошла
Подсећа на коњичку сабљу модел 1906 америчке војске али је детаљи разликују

• 1Ovo se svidja korisniku: VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Може ли сликање и сечива, са посебним освртом на иницијале?
Пожељне и димензије. Јесу ли иницијали ћирилични, "фабрички" или ручно урађени?
Овако на први поглед, изгледа "као права", једино овај завртањ на глави улива сумњу, ако није накнадна импровизација.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Слика тешко, сабља је у поседу мог рођака, а тренутно код оружара на рестаурацији, што се овог осталог тиче, слова су латинична, фабрички гравирана, димензије не знам.

• 3Ovo se svidja korisnicima: VES 11119, A.R.Chafee.Jr., VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово што се види, нешто и не треба рестаурација.
Само да не буде оштрење, полирање, никловање и слично.
Такве интервенције махом убију душу, аутентичност и вредност.
У оном баналном, новчаном смислу, као и историјску.

Сличне, једноставне корпе са три шипке имали су скоро сви.
Мислим да је почело од Француске, па су ударили у плагирање и варирање.
Ако добро видим, оков балчака је од месинга?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

И мени је био сумњив навртањ испод рукохвата док нисам видео исти на овој фотки. Врло сличан модел рекло би се!? Не могу каталог нигде да ископам па да излистам

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Korpa sa tri (ili više) šipki je što reče Bane francuskog porekla, karakteristična je u britanskoj lakoj konjici. Mač teške ima drugačiju, puniju korpu, slika dole je vojnički mač, oficiriski imaju ukrašeniju korpu.







Ćelavi je dobar znalac.

Što se tiče ovog zavrtnja, moguće je da je oslonac za plac, pogotovu što su britanski oficirski mačevi često dorađivani.

• 3Ovo se svidja korisnicima: VJ, A.R.Chafee.Jr., kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислио сам на матицу на самом врху, или дну, зависно с које стране гладате.
По скромном ми мишљењу, без личног увида (сигурнији метод ), можда је накнадно стављена матица, нашли су да паше навој, вози Мишко!
При том, мајстор може бити антиквар вољан да среди "удавачу", али и неко из епохе ко није имао времена да стави одговарајући "поклопац". Оштре ивице, ћошкови, да ожуља униформу, а ни за руку није баш удобан ослонац.

Проблем је што је сличних, једноставних било на све стране, 19. век врви...
Било би идеално да је, на пример, Србија, М 1861, "за официре ђенералштабне, пјехотне, инџинирске и административне", али за мало.
Општи утисак- за "ждрц" измиче. Нашој из Књажевине је оков дршке месингани, каније челичне, обично никловане али су за рат накнадно бруниране, да не шљаште по бојишту.
Осим што визуелно измиче, кукица на крају штитника ( "пимпек" за качење противничког сечива, како ли се оно зваше?) је много израженија кука, као и на овој код "Челавог".

Слична је и вршњакиња, М 1859/1860 добровољаца-уланских официра К. & К., опет са јачом и савијеном кукицом .

Није ми при руци књига о формацијским сечивима свуколике Швабурије. Они су и по уједињењу задржавали регионално.Пре 1871. расцепкани на државице међу којима их би много да би, ако се пореде, Луксенбург или Лихтенштајн били велесиле.
А сабље, полусабље, тесаке и бодеже -сецали осим свакојаке војске и полиција, лугари, ватрогасци, жељезничари, правници...

Мало се прибојавам, има пар година како се на тржишту код нас појављују декоративне, поприлично убедљиве чак и на други поглед, наводно белгијски урадак.
Те су пак превише шљаштеће, мада уз мало труда и то може да се поправи, шифра "љепше и старије".
На брзину из купујем продајем, а продавац се послужио илустрацијом из Бранко Богдановић "Хладно оружје Србије, Црне Горе и Југославије 19-20 век", Београд, 1997.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ова лево, има је кум, док се ја докопах млађе, десне са лавом.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pazi Bane viđao sam razna čuda na jabuci iz XIX veka, potrošna roba, a bitan deo konstrukcije. Ćelavi Met je pokazao par. E sad u XIX veku sečiva ima koliko hoćeš, a britanski su tek komplikacija. Kaže Ćelavi da nema dve iste britanske oficirske.

Ja sam se zaglavio u XV i XIV veku, takvo društvo bilo. Inače XIX vek mi je jako drag, no vrlo kratko sam bio u neposrednom kontaktu sa oružjem iz tog perioda.

• 2Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Од Наполеона, утицаји француских модела постају бар европски део приче.
У Русији су оставили толико тога да рецимо, сабља лаке коњице Mle. AN XI ( IX? ), улази у трупе као М 1826.
Уз изворна латинична слова, по сређивању добијају на телућу натпис "Златоуст, јунија 1828 госине", на пример.
Пар хиљада их, после перипетија финансијских и дипломатских ( ништа ново под сунцем! ) уз остало наоружање и опрему стиже у Србију почетком 1863.
Млади Степа ( или Мишић?) се у мемоарима жали како је у свом првом рату цимао кабасту сабљу " модел Златоуст".

Официри су били господа па им се дозвољавало да буду кицоши и носе луксузне варијације на формацијску тему. Сечива су набављали од државе али и приватних лифераната. Ту су и даровни примерци, од Владара али и подређених или колега.
Лепо то описује Гогољ- Захвални трговци градоначелнику, у узвишеном духу главе шећера.
Виђао сам уживо или по литератури, награде за победу у такмичењу ( нарочито у "фехтовању",тј мачевању ), али и поклон за венчање.
Од финансија, укуса и значаја ( нарочито за дарованог ) , зависио је ступањ луксуза.

Други пар рукава су одликована сечива. Наиме, Руси су имали леп обичај да јуначини дарују и оружје са минијатуром ордена ( Св, Георгија, Св, Ане- Георгијевско или Анинско сечиво ), уз темњак у боји ордена. На накрсници је изгравирано "За храброст", нема лабаво! Ту је још "златно", тачније позлаћено или чак "дијамантско".
Дијамантско је имало дршку од сребра са позлатом, украшено вештачким дијамантима. Оваквом, заиста ретком одликован ја Кнез Арсен Карађорђевић за подвиге у рату са Јапаном, 1905. године.

Кавкаска козачка, одликована.


Драгонска официрска, М 1909. георгијевска

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: У Русији су оставили толико тога да је, рецимо сабља лаке коњице Mle. AN XI ( IX? ), улази у трупе као М 1826.

Postoji i IX i XI i XIII, armija se pranoružavla u periodu od 1800. do 1804. pa otud oznake za revolucionarne godine. Pod te tri oznake mogu da se nađu pešadijski tesaci i mačevi, sablje lake i mačevi teško konjice, sablje za mornare, tesaci i mačevi artiljerije.

Englazi su dozvoljavali modifikacije oficirima jer su kupovali sami mačeve i sablje, kod Francuza je bilo zabrnjeno jer su ih dobijali od države.

XIX vek je frnacuski što se tiče mode i tehnike, ide se u kopiranje i kargo kultovanje do najsitnijih detalja. Pa se mogu naći oklopnici po frnacuski kod Sika na primer.