Nova Srbija i Slavenosrbija (oblasti)

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Oblast je dobila ime po Srbima koji su se naselili 1752. godine u Rusiju iz Austrijskog carstva (uglavnom sa teritorija današnje Vojvodine). Ruske vlasti su dale srpskim naseljenicima zemlju i dali joj ime Nova Srbija. U novoj domovini su Srbi osnovali mnoga sela sa istim imenima kao i u staroj. Mnoga od tih sela su i do danas zadržala stare nazive, ali stanovnici su rusifikovani Srbi. Aleksandar Piščević u svojim memoarima spominje Novu Srbiju i opisuje tadašnje Srbe i njihove susede Maloruse (danas Ukrajince)

„Rodbina me uopšte ne vezuje za sebe, nego je, naprotiv, omrzla mojoj duši svojim nesuglasicama. Srbe, moje zemljake, očima ne mogu da vidim zbog njihove škrtosti, a pored toga dojadilai su mi preko svake mere i svojim izračunavanjem drevnog porekla svojih porodica, glupim diplomama, dostavama i tužbana i drugim dokazima svoje gluposti. I Malorusi, susedi Nove Srbije, čiji je život ispunjen potkazivanjima, dostavama i tužbama, žive u večitom međusobnom ratu.”



Dekretom Senata od 29. maja 1753. godine se daje na slobodno naseljavanje Srbima, Bugarima, Mađarima i drugim balkanskim narodima pravoslavne veroispovesti u nameri da osiguraju zaštitu granice i napredovanje južnih stepa. Slavenosrbija je bila pod neposrednom upravom Senata. Naseljenici su služili u Bahmutskoj husarskoj regimenti.

Nova Serbija i Slavjanoserbija kao graničarska područja postojale su nešto više od decenije. Manifestom carice Katarine 1762. godine i Ukazom ruske vlade 1764. godine ukinute su Nova Serbija i Slavjanoserbija i uključene u sastav novih gubernija. Razlog se našao u tome što su, prodiranjem Rusije prema jugu, prema Azovskom i Crnom moru, srpska graničarska područja postala izlišna kao što se dve decenije ranije desilo sa graničarskim područjem u Habzburškom carstvu.

Ruskoj Imperiji Srbi su u vreme postojanja granica, a i po njihovom ukidanju, dobro poslužili u ratovima koji su na raznim stranama vođeni drugom polovinom 18. veka.

Vesti o Srbima koji su se odselili u Rusiju pedesetih godina 18. veka bilo je i vek kasnije, u vreme priprema za obeležavanje stogodišnjice dolaska Srba iz zavičaja u ukrajinske stepe. O tome dragocene podatke daje pismo oficira u penziji Pavla Arsenijevića iz Jelisavetgrada, upućeno patrijarhu Rajačiću 1852. godine. U njemu Arsenijević pominje potomke znamenitih Srba koji su živeli na bivšem području Nove Serbije i Slavjanoserbije. Tako se pominju: Horvati, Ševiši, Preradovići, Stratimirovići, Kneževići, Vujići, Petkovići, Avramovi, Radivojevići, Duke, Stepanovi, Živkovići, Hadžići i drugi. Sem rečenog, Arsenijević daje dragocene podatke i o naseljima, uprkos činjenici da u većini njih u to vreme gotovo da nije bilo Srba. Proslava za obeležavanje stogodišnjice seoba je pripremana u Slavjanoserbsku u Jekaterinoslavskoj guberniji. Planiralo se da se u ovom naselju podigne spomenik Jelisaveti Petrovnoj, za čije su se vladavine Srbi ovamo naselili.

Odsečeni od sopstvene etničke matice, u pravoslavnoj i slovenskoj sredini, Srbi su se ubrzo pretopili u mesno istočnoslovensko stanovništvo. Tako je vek i po posle doseljavanja ostalo samo oko hiljadu Srba u ovom području Ukrajine.



izvor :vikipedija

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

... тај Пишчевићев цитат није изгубио на снази...

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, sekretar, Skywhaler, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пишчевић млађи, рођен у Русији, од родитеља Срба, изјашњавао се као Рус.
За разлику од ћаће, генерала Симеона, који јесте био намћор али господин, јуниор се није баш истицао као личност. Ако се пође од логичног да свака аутобиографија преставља самоидеализовање аутора (сви, мање или више ), питам се какав ли је "цветак" био?
Чињеница, стари је од талентованих кметова формирао својеврсни филхармонијски оркестар, неговао уметност. Јуниор се тек као шипарац, на путу са оцем срео са Србима у критичној маси, за трпезом, згражавао српским песмама...
Много су информативнији мемоари Симеона. Опис досељавања, (не)сналажења у новој средини, препуцавање међу вођама, проневере и бахатост... То је ишло дотле да је додијало Двору и војној колегији ( министарство), те се наши пукови расформираше, а људи пребачени у "редовне" јединице. Наравно, ово није било за месец или два, али све једно, релативно краткотрајно.