Kina - zmaj na Olimpu

1

Kina - zmaj na Olimpu

offline
  • Pridružio: 02 Apr 2010
  • Poruke: 258

Naslov teme je istovetan nazivu knjige Aleksandra Novačića "Kina - zmaj na Olimpu".U njoj se govori o kineskoj kulturi, razvoju, politici, istoriji, itd.Nije neko kapitalno delo, već onako, za širu publiku napisana.Međutim, njen naziv zvuči zaista jako (marketing je čudo) i privlači pažnju potencijalnih čitalaca.Sa sličnom filosofijom i ja započinjem ovaj topic Mr. Green



Temu sam pokrenuo prvestveno da bi imali gde postavljati zanimljive tekstove i analize: kineske ekomije, vojske, kulture, a prvenstveno geostrateška i geopolitička kretanja budućeg pretendenta za No.1 na planeti Zemlja.

Sledeći tekst bavi se analizom porodičnog odgoja kod Kineza, i njihovom "spartanskom vaspitanju".Meni lično, surovo izgleda ovo čeličenje mladeži, ali opet, rezultati (kažu "veoma ubedljivo") govore da znaju šta rade.

Citat:Rika od koje se zatresla Amerika

Jovana Papan
utorak, 25. januar 2011.




Dok je predsednik Kine Hu Đintao prošle nedelje obilazio SAD, a kineska ekonomija, sa svojim godišnjim rastom od preko 10% bila više nego aktuelna tema u američkim medijima, kineska kultura bila je u žiži američke javnosti iz jednog sasvim drugačijeg razloga. Povod je bio esej Ejmi Čua, amerikanke kineskog porekla i profesorke prava na univerzitetu Jejl, objavljen pre nekoliko nedelja u Vol strit žurnalu. U tekstu "Zašto su kineske majke superiorne" inače odlomku iz njene tek objavljene knjige Borbena himna majke tigrice (Battle Hymn of the Tiger Mother) Ejmi Čua pokušala je da predoči razliku između tipičnog zapadnog i tipičnog kineskog pristupa vaspitavanju, sugerišući da je upravo efikasnost kineskih tehnika vaspitavanja razlog tome što kineski roditelji po pravilu podižu tako uspešnu decu, matematičke genijalce i čuda od muzičara.

Ukratko – autorka objašnjava da su kineska deca uspešnija zato što njihovi roditelji vrše mnogo veći pritisak na njih, ne štede kritike a pohvale smatraju nečim što ne treba rasipati. Takođe, da je skoro svako dete sposobno za odlične rezultate ako je roditelj dovoljno uporan, strog i zahtevan. Međutim, kako u tekstu na svom primeru pokazuje Ejmi Čua u pitanju nisu samo nijanse, već su razlike u pristupu drastične.Zahtevnost na koju ona misli jeste ona koja ne toleriše ni odlazak u toalet dok se ne uvežba muzički komad na instrumentu, zbog koje drugo mesto na školskom testu zahteva rađenje dvadeset testova dnevno pod štopericom, i zbog koje se odbija rođendanska čestitka koju je dete napravilo svojoj majci zato što nije “uložilo dovoljno truda”. „Evo nekih stvari koje nikada nisam dozvolila svojim ćerkama, Sofiji i Luizi: da spavaju kod drugarica, idu kod njih na igranje, učestvuju u školskoj predstavi, gledaju TV ili se igraju na računaru, same biraju vanškolske aktivnosti, dobijaju ocene manje od petica, ne budu najbolje u svim predmetima…“, navodi između ostalog Ejmi Čua.

Osim svoje ispovesti, autorka u ovom odlomku daje niz poređenja koji veoma jasno predočavaju kulturne razlike između Kineza i zapadnjaka kada je u pitanju roditeljstvo. Jedna studija je pokazala da skoro 70% zapadnih majki smatra da “pridavanje važnosti akademskom uspehu nije dobro za decu”, te da “roditelji treba da nametnu ideju da je učenje zabava”, dok isto to smatra otprilike 0% kineskih majki. Umesto toga, velika većina kineskih majki veruje da njihova deca mogu biti “najbolji” učenici, te da je “akademski uspeh rezultat uspešnog roditeljstva”. Samim tim, ako dete ne uspeva da bude odlično u školi, to samo znači da roditelji “nisu radili svoj posao”. Druge studije su pokazale da kineski roditelji provode otprilike 10 puta više vremena svakog dana radeći sa decom na školskom gradivu. Zapadna deca,s druge strane, više su okrenuta sportu.

Naravno, tekst je izazvao pravu lavinu kritika i veliku polemiku – pročitan je onlajn preko milion puta, dobio je preko 7000 komentara na sajtu magazina i na desetine analiza u vodećim američkim i svetskim medijima, dok Ejmi Čua poslednje nedelje provodi trčeći sa intervjua na intervju. Zapadne čitaoce posebno je iziritiralo to što Ejmi Čua bez pardona priznaje da se u svom pristupu vaspitavanju nije libila pogrdnih reči i uvreda, što su mnogi proglasili zlostavljanjem dece, a nju čudovištem. Naime, ona, kao i mnogi kineski roditelji, smatra da strogost i surovost neće kod deteta izazvati psihičke posledice jer su deca mnogo otpornija na kritike i traume nego što se misli. Štaviše, da će mu pomoći da postane stabilnije, što nije slučaj sa decom na Zapadu koja su, prema njenom mišljenju, osetljiva i razmažena. Kao odgovor na “šokiranost” zapadnjaka njenim tigar-materinstvom, Ejmi Čua je uzvratila: “Da budem sasvim iskrena – znam da su mnogi azijski roditelji potajno šokirani i zgroženi mnogim aspektima roditeljstva na Zapadu”, uključujući i to “koliko mnogo vremena zapadnjaci dozvoljavaju svojoj deci da traće – sate na Fejsbuku i u igranju kompjuterskih igrica – i, na neki način, koliko slabo ih pripremaju za budućnost”.

Kako Ejmi Čua primećuje, zapadni roditelji opsednuti su psihom svoje dece, opterećeni “samopouzdanjem” i boje se da se njihova deca ne osećaju loše ukoliko u nečemu ne uspeju, pa su spremni da pohvale i krajnje osrednje rezultate. „Svako je poseban na svoj poseban način. Čak i gubitnici su posebni na svoj poseban način“ – ruga se Ejmi Čua jednoj od omiljenih mantri zapadnih roditelja. Osim toga, oni svojoj deci stalno govore kako su „talentovana“ i „nadarena“, dok azijski roditelji naglašavaju važnost mukotrpnog rada. Kada, na primer, kinesko dete kući donese loše ocene, nazivaju ga glupim i bezvrednim, budući da oni ne smatraju decu krhkom, već jakom, i shodno tome se i ponašaju. Zapadnjaci će odmah pomisliti da nešto nije u redu sa školskim programom, sa nastavnicima, dok će kineski roditelji smatrati da je problem u detetu i naterati ga da radi desetostruko više kako bi imalo petice, jer veruju da je svako dete sposobno za to.

Još jedna velika razlika koju profesorka Čua navodi jeste ta da kineski roditelji veruju da deca "duguju" roditeljima što su rođena, i da zato moraju slepo da ih slušaju i povinuju se njihovim zahtevima, jer roditelji znaju šta je najbolje za njih. Zapadni roditelji, s druge strane, misle sasvim suprotno – da deca nisu tražila da budu rođena , pa su roditelji, kad su ih već bez pitanja doneli na svet, dužni da ugađaju svojoj deci. Samim tim, kako primećuje Ejmi Čua, “kineski roditelji mogu da narede svojoj deci da imaju sve petice. Zapadni roditelji mogu samo da ih zamole da daju sve od sebe”.

A budući da kineski roditelji smatraju da oni najbolje znaju šta je dobro za dete, ne ustežu se da zabrane sve one aktivnosti sa početka priče koje zapadni roditelji smatraju prirodnim pravom svakog deteta – da gledaju TV, idu na druženja, imaju veze u srednjoj školi itd.

“Zapadni roditelji pokušavaju da poštuju individualnost svoje dece, ohrabrujući ih da slede svoje strasti i podržavaju njihove izbore. Kinezi, opet, veruju da je najbolji način da se podižu deca tako da se ona pripremaju za budućnost, da im se jasno pokaže koliko su sposobna, i da se naoružaju veštinama, radnim navikama i unutrašnjom sigurnošću koju niko ne može da im oduzme”, zaključuje Ejmi Čua.

Iako je esej Ejmi Čua dočekan na nož od strane komentatora i medija, njena knjiga o tigar-materinstvu postala je instant blokbaster, i stigla u prvih pet najprodavanijih knjiga na Amazonu, što pokazuje da američki roditelji mnogo više žele da budu poput Ejmi Čua nego što žele to da priznaju. Naučeni od stručnjaka i medija mantrama o samopouzdanju i hvaljenju dece do besvesti, sve više postaju svesni činjenice da time proizvode tek mediokritete sa visokim mišljenjem o sebi. Rezultati i uspeh odlaze na drugu stranu, onima koji se ne stide da priznaju kako svoje dete, svaki put kada dobije drugu nagradu, optužuju da ih je osramotilo.

Rezultati poslednjeg PISA testa i te kako idu prilog kineskim metodama – dok je Amerika završila negde u sredini tabele, šangajski đaci, koji su prvi put učestvovali u PISA testiranju, “razbili” su ostatak sveta, i to u kategorije – čitanju, matematici i nauci. Objašnjenje koje stručnjaci daju je jednostavno – kineski đaci rade napornije, ozbiljnije i duže nego američki, koji više vremena provedu ispred televizora nego u učionici.

Kakav je zaključak koji iz svega ovoga može da izvuče prosečan srpski roditelj? Svakako, on je po svome pristupu daleko bliži zapadnom modelu. Štaviše, čini se da ga često i ozbiljno prevazilazi po pitanju sloboda koje daje detetu. Najzad, prosečni zapadnjak koji toliko brine da ne obeshrabri i ne sputava svoje dete verovatno mu ni u ludilu ne bi dozvolio da radnim danom izlazi u grad u 11 uveče, pa makar i “sva druga deca to smela”. U gledanju televizije smo i inače među najuspešnijima, i verovatno je teško naći dete koje u učionici provodi više vremena nego ispred TV-a ili na Fejsbuku. Što se tiče radnih navika, tu se još ističu samo roditelji, koji svojoj deci svako jutro vredno kuvaju kafu i donose doručak u krevet. Ali, teško onom ko se usudi da kaže da su nam deca raspuštena, razmažena, lenja i nespremna za život – uvek će se naći dovoljno onih koji će mu zapušiti usta pričom kako ionako od učenja nema vajde, kako nam se deca već dovoljno pate i trpe zbog nemaštine i krize, kako im je gradivo suviše zahtevno a školska torba suviše teška…

Naravno, to ne znači da bi trebalo slepo slediti doktrine tigar-roditeljstva, niti da je najvažniji zadatak za roditelja da mu dete sa 14 godina održi resital u Karnegi holu poput ćerke Ejmi Čua. Ono što je pouka ovog teksta jeste nešto što je odavno poznato ali je, usled savremene opsesije roditelja srećom, samopouzdanjem i slobodama svojih zlata zaboravljeno – da bez ozbiljnog i mukotrpnog rada nema ni uspeha, ni radnih navika, samodiscipline i svega onoga što čoveka čini sposobnim da menja svoj život na bolje, a samim tim ni društva sastavljenog od pojedinaca koji mogu svoju zemlju učiniti boljim mestom za život. Takođe, da tog mukotrpnog rada uglavnom nema bez ozbiljnog pritiska roditelja, da deca baš i ne znaju šta je najbolje za njih, i da jednog dana neće biti preterano zahvalna svojim roditeljima što su im priuštili slobodu da ne naprave ništa od sebe. Da deca izložena “zlostavljanju” nemilosrdnim kritikama i čak omalovažavanju ne završavaju kao istraumirani i skrhani jadničci, već, u kombinaciji sa puno roditeljske ljubavi i posvećenosti, kao očvrsle osobe koje ne može da izbaci iz ravnoteže to što neko ne misli da je sve što oni čine naprosto očaravajuće.

U svakom slučaju, činjenica da baš Kinezi praktikuju “tigar-roditeljstvo” može u trenucima kada sa svih strana krene paljba i primedbe tipa “ma pusti dete” da vam posluži kao poslednji argument. Najzad nije u pitanju neka novotarija sa Zapada, već tradicija države koja zahvaljujući, između ostalog, i svojoj kulturi roditeljstva, danas postaje sila kojoj se klanjaju i oni koji je vide kao svog najvećeg rivala, a koji, kako prodaja knjige pokazuje, svoju decu krišom ipak žele da podižu sa malo više izbačenim kandžama. Kao što američki Tajms magazin zaključuje “mladunci majke-tigrice podizani su da vladaju svetom, dok potomstvo smušenih i nemoćnih Zapadnjaka koji udovoljavaju svojoj deci raste nepripremljeno da se nadmeće na nemilosrdnom globalnom tržištu”. Koji roditelji želimo da budemo mi?


http://www.nspm.rs/kulturna-politika/rika-od-koje-.....alphabet=l


Izvor - Vol strit žurnal(tekst je inicirao lavinu polemika, preko 7600 komentara!)
: Arrow http://online.wsj.com/article/SB100014240527487041.....NewsSecond




Amy Chua with her daughters, Louisa and Sophia, at their home in New Haven, Conn.


Ejmi Čua zavodi red:
Nema odlaska u toalet...Ma, ni po cenu da ti bešika prsne!!

From Ms. Chua's album: 'Mean me with Lulu in hotel room... with score taped to TV!'


Mala Sofija svira na klaviru u Karnegi holu

Sophia playing at Carnegie Hall in 2007.




Što bi rek'o drug Lenjin - "Učiti, učiti i samo učiti!"

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 11078
  • Gde živiš: Mlečni Put

Nista nepoznato. Imao sam prilike da pricam sa dvoje nasih profesora iz Kanade. Zuti razvaljuju faksove ali previse bubaju. Jednostavno zahtev da budu najbolji od strane roditelja i preterano rihtanje tesko da ce stvoriti nekog novog Ajstajna ili Teslu.

Nije cudno sto su odlicni u muzici, gde je praksa najbitnija.

A deo teksta gde pisu o Srbiji je Mr. Green

Roditelji gledaju kako da prezive i ne izgube posao (ako ga imaju). Sansa da se covek zaposli na korektno placenom poslu bez solidne veze jednka je NULI GUZ - Glavom U Zid sijalica na kraju tunela odavno pregorela Crying or Very sad

Jasno da u takvim uslovima apatija caruje a zabava za mase je jaca od heriona.

offline
  • Pridružio: 07 Mar 2009
  • Poruke: 772
  • Gde živiš: Srbija, Beograd

Сјајан текст ! Баш сам га читао пре неки дан...

Што се тиче дела за Србију и проблема описаног у њему, тај проблем вуче корене из ранијих времена, није то баш скоро настало...

И ја лично да ова ''тигрица'' мало претерује мада...

offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3871
  • Gde živiš: Banat

... мада се та "тигрица" зове Еми, а ћерке Софија и Лајза.
Да се зову Пинг и Понг, па да верујем да су Кинескиње...

Ди је ту тата, питам се ја?
Тате се и не помињу.

Типично феминистичко лупетање недо*ебане полу-кинескиње, која мисли да је ухватила Бога за м*да тиме што је успела да јој ћерке свирају у Карнегију. Баш су срећне, види им се на лицима.

offline
  • Pridružio: 02 Apr 2010
  • Poruke: 258

@mean_machine
Citat:Nije cudno sto su odlicni u muzici, gde je praksa najbitnija.

Mislim da ipak grešiš.
Pre dve nedelje bila je emisija "Život sa muzikom" (RTS 2) sa našim proslavljenim violinistom i dirigentom Aleksandrom Pavlovićem.Neću sada nabrajati njegove silne titule i priznanja, pomenuću samo da je stalni gostujući profesor na Kraljevskoj muzičkoj akademiji.Ako jedan takav vrhunski muzički pedagog kaže, da su Japanski i Južnokorejski izvođači fantastični tehničari, ali da su Kineski studenti neverovatni (genijalni) jer oni potpuno razumeju i shvataju dela koja izvode.Zato ću ipak, pre uvažiti njegovo mišljenje nego tvoje osim ako si vrsniji poznavalc muzike od njega, u tom slučaju povlačim reč.

Kad sam ga već pomenuo prof. Pavlovića evo šta on kaže za naše studente:
-"Kod nas su vrlo daroviti studenti oni koji najmanje rade, nažalost, a osrednje daroviti su jako vredni i sa njima je možda najlepše raditi. Ali, kod ovih darovitih treba sačuvati njihovu individualnost da ne budu isti kao svi ostali, treba poštovati svaku od njihovih ideja koja je dobra, i ne treba ih sprečavati u razvijanju mašte."

Ali kako je opisao današnju muzičku scenu u svetu, zaista maestralno!
-"Kad pogledate, od prvih početaka pisane muzike prošlo je četiri stotine godina. Muzika se za to vreme razvila u jedan od najkompleksnijih jezika koji ima svoju muzičku sintaksu, gramatiku, logiku. Zato mi strašno mnogo smeta ono što se danas dešava u muzici, u ovoj najpopularnijoj, koja je taj kompleksni jezik užasno pojednostavila. Savremena muzika se svela samo na najprostije harmonske osnove, sa uprošćenim ritmom i strašno mnogo decibela. To bi bilo kao kad biste nakon čitanja Šekspira progovorili - "ja Tarzan, ti Džejn". Po mom mišljenju, to je skrnavljenje muzike."
----------------------------------------


@Shufle
Citat:Што се тиче дела за Србију и проблема описаног у њему, тај проблем вуче корене из ранијих времена, није то баш скоро настало...

Pošto si čitao tekst (a verujem i komentare) možda misliš na ovaj deo?
Citat:i neka me ne nazovu fašistom, što ću citirati Vladiku Nikolaja, koji je na jednoj propovedi rekao: "Današnje Srpkinje ne rađaju sinove, nego faraone, kojima ispunjavaju sve želje i od njih prave nesposobne..." Ne sećam se kojom je reči Vladika završio misao, ali je nešto sa značenjem "idioti".

Zamislite, to je rekao 1915 godine...


---------------------------------------------

@easy
Citat:... мада се та "тигрица" зове Еми, а ћерке Софија и Лајза.
Да се зову Пинг и Понг, па да верујем да су Кинескиње...



Newborn Amy Chua in her mother's arms, a year after her parents arrived in the U.S.



Citat:Ди је ту тата, питам се ја?
Тате се и не помињу.

Tate su za to vreme mahom na pecanju...



Citat:Типично феминистичко лупетање недо*ебане полу-кинескиње, која мисли да је ухватила Бога за м*да тиме што је успела да јој ћерке свирају у Карнегију. Баш су срећне, види им се на лицима.

Citirću komentar "Tigrice" sa NSPM, ne zamerite mi zbog toga.
Citat:Ejmi Cua nema nikakav razlog da leci svoje neuspehe, jer je veoma uspesna zena. Pored toga sto je majka dva izuzetna deteta, diplomirala je i zavrsila prava na Harvardu, redovni je profesor prava na Jejlu, i autor vec dva bestselera, koje ce ovaj treci, o vaspitanju skoro sigurno da prevazidje. Cela njena porodica, pocev od cukun-cukun dede koji je bio carski astronom, je neverovatno uspesna. Ako ista, njen strah je da njena deca nece biti uspesna kao sto su ona i njen muz, a ne obrnuto.





Nadam se da ću pronaći tekst u kojem se govori o sve slabijm rezultatima američkih studenata.Gde se zapaža da je današnja fenomenalna generacija: inženjera, naučnika na radnom zalasku do 2020, i da neće imati adekvatne zamene koje bi nastavile istraživačku dominaciju kompanija iz SAD.Dok će kod Kineza prvi (pravi) rezultati fantastičnih studenata početi da se ostvaruju od 2020. Tu se još konstatuje da Amerika više nije toliko superiorno-privlačna za studente koji dolaze na školovanje u SAD jer se razvojem Indije, Kine, itd. stvaraju nova tržišta koja mnogo obećavaju.Čime će praktično njihova industrija ostajati sve više bez odličnih studenata.Oni će tamo boraviti samo koliko im traje školovanje, a zatim će se dosta njih vratiti ili u svoje zemlje, ili otići na nova tržišta u ekspanziji.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2010
  • Poruke: 376

Uh, još uvek pamtim "kosa tanka, uspravna debela"! Obaveze prvo, pa tek onda igra i Tv. A danas klinci gledaju izbacivanje iz VB ili Farme do 1 am. U ovom sam se pronašao:

http://vukajlija.com/pedagogija-nekad-i-sad

Što se dece tiče, ima izreka: Ne gledajte na dete kao da je neki dragulj, već se trudite da ono to postane.

Kad smo bili mali, imali smo radne akcije, čistili kvart, pomagali komšijama oko unošenja drva za loženje, tresli im tepihe, ponudili se da odemo do prodavnice, ja i dan danas kad vidim starijeg čoveka da čisti sneg sa svog auta, uzmem i očistim za sekund... Danas nema ništa od toga!

A što se Kineza tiče, na Viasat History-ju sam gledao i čuo da Kina nikad nije pravila vojsku za napad, nego samo za odbranu.

offline
  • Pridružio: 28 Sep 2009
  • Poruke: 1453
  • Gde živiš: U Belomgradu

Ovde je u pitanju klasicna kulturna razlika,nije nista bolja od Srpske majke koja skoluje fakultetliju sa 200 eure mesecno i neradi na jejlu...A cale je na prinudnom..
To sto je ona rekla .pa tako su svi vaspitavali decu do pre 100ak godina samo sto u Komunistickoj Kini da bi video svet ili uradio nesto morao si da bas odskaces od drugih inace nista...
Na kraju evo i jos jedan primer kulturne razlike,nas bracni par se bori za svoju decu jer u Americi je bolesno imati sliku svog deteta bebe golog (A XXX fimovi im cvetaju) dok kod nas nije...

offline
  • Pridružio: 20 Dec 2009
  • Poruke: 1483
  • Gde živiš: u kanalizaciji sa Nindza Kornjacama

Erich Hartmann ::Uh, još uvek pamtim "kosa tanka, uspravna debela"! Obaveze prvo, pa tek onda igra i Tv. A danas klinci gledaju izbacivanje iz VB ili Farme do 1 am. U ovom sam se pronašao:

http://vukajlija.com/pedagogija-nekad-i-sad

Što se dece tiče, ima izreka: Ne gledajte na dete kao da je neki dragulj, već se trudite da ono to postane.

Kad smo bili mali, imali smo radne akcije, čistili kvart, pomagali komšijama oko unošenja drva za loženje, tresli im tepihe, ponudili se da odemo do prodavnice, ja i dan danas kad vidim starijeg čoveka da čisti sneg sa svog auta, uzmem i očistim za sekund... Danas nema ništa od toga!

A što se Kineza tiče, na Viasat History-ju sam gledao i čuo da Kina nikad nije pravila vojsku za napad, nego samo za odbranu.


Erich,ubo si u sustinu.
I to je deo toliko pominjanog treceg drustva.
Degradacija porodice kao osnovne celije drustva.Degradacija moralnih,drustvenih vrednostnih normi.

offline
  • Pridružio: 13 Nov 2006
  • Poruke: 4080
  • Gde živiš: Novi Sad

U Kini je to malo "ekstremno" i forsira se fizicki, dok su nas ucili da je to takodje dobro ali ne i forsirali.
Svedok sam na svojoj kozi degradacije drustva u engleskoj u poslednjih 20-ak godina. Od normalnog i konzevativnog drustva su postali jajare, razmazeni i nadrogirani debili koji nemaju svoje JA, a svoj anglo-saksonski zakon nasiroko poznat zbrisali pod otirac.
Mene je zet upozorio da ne pokazujem slike sa mojom maleckom u kadi kada sam se kupao sa njom ili samo nju (golu od 4 meseca) jer ce me uhapsiti kao pedofila.
Da mi je samo znati ko pere decu tih sudija, policije, smradova koji pisu te zakone?! Cime li ih diraju i da ih onda uopste i peru ili im deca setaju sa infekcijama jer ne smeju da ih dodirnu ili pomaze.
Svi smo skloni ici u krajnost ali mislim da su Kinezi i zapad u velikom raskoraku ali sam opet na strani Kine kada bi morao da biram.
na zapdau se kod ejakulacije kaze "I'm coming" na istoku "I'm going".
Po tome se vidi i kako gledaju na stvari. Kinezi, Vijentamci, Tajlandjani i sl na vise Zen principu a zapad na brute force i kao kromanjonci sa toljagom pa u pecinu.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2010
  • Poruke: 376

@Besotted,

Problem su kulturološke razlike i što kažeš, jebeni zakoni, gde ti koji posmatraš decu kao aseksualna bića bivaš kažnjen. A oni poremećeni pa gledaju decu kao seksualna bića.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 351 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 0 sakrivenih i 346 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 20:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, Eyes Wide Shut, renoje2, rkekoke, ruma