|
Обично пада први поглед на социоекономске разлоге као што су на пример
одржавања стандарта деци односно породици. Има и мало дубљи психолошки узрок. На шта ја мислим је то систематско одвајања природне стимулације наградног центра људског мозга у замену вештачко-комерцијалне стимулације људског мозга кроз индустрију. Има чак и термин за ту појаву „индустријализација допамина“.
Људски мозак се развијао у условима сталног мањка ресурса. Да би се обезбедило преживљавање појединца и опстанак врсте, мезолимбички допамински систем награђивао понашања која су еволуционо корисна била. Испуштање неуротрансмитере као што су на пример допамин, ствара мотивацију за понављање одређене радње. У природи су ови стимули били ретки и повезани са физичким напором или друштвеним ризиком: • Потрага за храном и лов: успех је максимално награђиван на основу калоричне вредности (шећер, масти). Шта је од тога прехранбена индустрија направила? (диабетис,холестерин) • Друштвена кохезија: признање унутар племена штитило је од изолације и смрти. Шта раде друштвене мреже данас? Друштвено признање кроз производе и конзум? • Размножавање: сексуална интимност и тражење партнера награђени су најјачим биохемијским каскадама (допамин, окситоцин, ендорфини) Шта раде порнографије и дејтин апликације данас? Друштвени притисци на појединце? О овисностима и да не говорим. Алкохол, цигарете, коцка...
Систематски засићујемо наш мождани центар за награду са комерцијализованим допамином где природни тригери полако губе. Друштва се полако претварају у зомбије и куване жабе. Бар по моме у тај правац идемо.
|
