offline
- mk
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Jan 2021
- Poruke: 10
|
Pretpostavljam da svi znate za dva čuvena snimka pada bombardera B-2 Spirit of Kansas na Guamu? Dakle, na oba snimka je prikazano poletanje dva aviona, pri čemu se ovaj drugi srušio. Prvi avion je inače Spirit of South Carolina.
E pazite sad!
Ono što sam primetio je da su na oba snimka stakla kabina aviona različitih boja, tj. kabina prvog aviona reflektuje sunčevu svetlost, kao što možete videti na praktično bilo kojoj slici bombardera B-2, dok kod drugog aviona to nije slučaj!
Postavlja se pitanje zašto, ako je razmak izmedju poletanja veoma mali, pa sunce nije moglo da se značajno pomeri. Na uporednim slikama koje sam postavio se veoma jasno uočava ta razlika.
Znači sa prvog:
i sa drugog snimka:
Zašto je ovo bitno?
Ideju/teoriju o isceniranju pada strateškog bombardera B-2 upotrebom statičlkog prototipa je prvi predložio/izneo Slaviša Golubović. Međutim, kako dokaze za svoju tvrdnju nije izneo javno, već ih je napisao u svojoj knjizi Pad noćnog sokola (nisam siguran da li je prvo, ili drugo dopunjeno izdanje u pitanju).Na taj način, onome ko ne poseduje knjigu, teže je poverovati da je čuvena priča o obaranju B-2 istinita. Međutim, desila su se ova dva snimka, na kojima se jasno uočava razlika između stakala kabina aviona koji poleću, i nameće se pitanje zašto?
Evo kako izgleda muzejski primerak:
Izrazito se uočava tamno staklo kabine, koje inače ne treba da ima nikakvu funkciju, dok kod pravog aviona staklo mora da omogućava dobru vidljivost, da bude ojačano da izdrži maksimalnu brizinu leta B-2 itd...
Evo kako izgleda inače:
Na osnovu ovoga meni je jasno da se radi o prevari, tj. o isceniranom događaju, čija je žrtva bio statički prototip bombardera B-2 Spirit, a ne pravi operativni avion. Bombarder B-2 je jedan od inžinjerski najkompleksnijih i najskupljih proizvoda/projekata ikada, i kao takav svaka modifikacija, dorada, izmena na njemu zahteva mnogo vremena i ljudi, a da ne govorimo ako se ona radi u tajnosti, kada je intenzitet rada, a pogotovo broj raspoloživih ljudi umanjen/ograničen.
Prema Slaviši, ovam statičkom prototipu su ugrađeni motori (nisam poznat sa brojem) da bi mogao da izvede najbezbedniju po pilote nesreću tj. pad, ali je i avion napunjen količinom goriva koja je trebala da izazove veliki požar koji bi u značajnoj meri oštetio letelicu.
Naravno, piloti su preživeli, sa manjim povredama, i gle čuda, u avionu nije bilo ubojitih sredstava. Sama predstava se odigrala na Guamu, daleko od kontinentalnih Sjedinjenih Država, naravno, da bi bilo manje očevidaca, ali i da bi amerikanci odigrali na kartu obilnih kiša koje su prethodile sletanju tih aviona na Guam.
Javnim publikovanjem snimaka pada strateškog bombardera B-2 na Guamu, jedan od najjačih argumenata protiv obaranja B-2 20. maja 1999. godine, postaje ono suprotno, tj. jedan od najjačih argumenata koji idu u prilog samom obaranju 20. maja! Video materijal koji je prevario milione ljudi širom sveta, i američkoj vojsci skinuo, pa malo je reći ogroman teret sa leđa, postaje još jedan razlog zašto bi trebali da budemo ponosni na svoju zemlju!
Nakon obaranja B-2 20. maja 1999. godine, ameri su u velikom problemu kako da sakriju taj gubitak, ne samo od nas i čitavog sveta, već i od ljudi koji žive u blizini baze u Misuriju na kojoj su raspoređeni ovi avioni. Da bi ljudi/ posmatrači mogli da kažu kako se jednak broj aviona vratio sa misija agresije, oni su doveli u bazu, tada još nije bio u operativnoj upotrebi, avion Spirit of Indiana. Spirit of Indiana je uveden u upotrebu 22.05.1999. Time je broj aviona privremeno izjednačen. 2000 godine u operativnu upotrebu ulazi poslednji B-2, tj. prvi letni prototip koji dobija ime Spirirt of America. Nakon toga, na stajanci nije se nalazio 21 avion, već 20 aviona i jedan ,,duh\'\'! Ulogu ,,duha\'\' je mogla da igra bilo koja savezna država, međutim ona ne bi bila konstanto u toj ulozi. Na primer, nijedan avion ne nosi ime Spirit of Arizona, recimo godinu dana. Nakon godinu dana, uzmu recimo Spirit of Alaska, koji je prethodno učestvovao na vežbi i snimljen je, i preimenuju ga u Spirit of Arizona. Zatim se i ovaj pojavi negde u javnosti. Oni mogu tako da šaltaju sa koliko hoće aviona, ali najporstije im je sa dva. Godine 2008 je odlučeno da Kanzas ode u istoriju, i time poslednja savezna država biva rasterećena.
Javnost u SADu nije bila obaveštena o ulasku aviona Spirit of Indiana u operativnu upotrebu 22.05.1999. To može biti razlog nepodudaranja broja operativnih B-2 u američkim izvorima koji datiraju iz 1999. ili 2000. godine. Pazite, 17. , 18. i 19. avion po redu B-2 su ušli u operativnu upotrebu praćeni ceremonijom, kojoj su mogli prisustvovati ljudi. Za Spirit of Indiana nije bilo nikakve ceremonije. Međutim, ceremonija je održana kada je poslednji B-2 Spirit of America ušao u uperativnu upotrebu, 14. jula 2000. godine. Oni su tada rekli da je to dvadesetprvi avion i više nije bilo zabluda.
Linkovi izveštavanja o ulasku aviona u op. upotrebu:
17. B-2 Spirit of Pennsylvania
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
18. B-2 Spirit of Arizona
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
19. B-2 Spirit of Mississippi
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
21. B-2 Spirit of America
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dakle, jasno je da nisu obavestili o Indiani.
Što se tiče agresije na našu SRJ, u njoj je učestvovalo 6 aviona B-2, i jedan avion je služio kao rezervni. Čuveni Spirit of Missouri jeste učestvovao u agresiji, kao i Spirit of Mississippi, dok za ostale ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Svih 6 aviona, pa i taj rezervni, su bili na nivou Block-30, tj. na nivou poslednje modifikacije. Ostali avioni su bili u fazi modernizacije na Block-30 nivo, a jedan je korišten za obuku/ispitivanja.
Da li su postojale teoretske šanse da vidimo B-2 na radaru?
Itekako!
Znamo da je F-117 otkriven na daljini od 23 kilometra noći kada je oboren. Za F-117 je pažljivo dizajniran oblik aviona koji može uspešno da reflektuje EM talase u svim pravcima, tj. što manja refleksija da bude ka pravcu iz koga dolazi zračenje.
Uzmimo neki sasvim običan avion. Njegovo otkrivanje radarom je kao kada bacite tenisku lopticu o zid i ona vam se vrati. Dok kod aviona stealth tehnologije, bilo bi kao da bacate lopticu ka iskošenom zidu i ona se odbije u nekom desetom pravcu.
Avioni stealth tehnologije takođe koriste specijalne premaze, tj RAM-materijali zaduženi za upijanje EM zračenja. To bi bilo kao kada lopticom gađate zid iz koga viri mnoštvo šiljaka, pa se loptica nabode umesto da se vrati. Kako je onda došlo do otkrivanja F-117?
Radi se o fenomenu u fizici koji se naziva rezonanca. To je pojava da kada se talasna dužina EM talasa približava jednoj od dimenzija aviona, njegov radarski odraz se povećava. Kao što se vidi na slici dole, najveći je radarski odraz kada je odnos dimenzije i talasne dužine oko jedinice, međutim i pri drugim odnosima poćinje povećanje radarskog odraza.
P-18 je radio na talasnoj dužini oko 2 metra, dok je dužina F-117 20 metara, što daje odnos 1/10 i što je bilo dovoljno za otkrivanje aviona.
Ista vam je stvar i sa B-2!
B-2 jeste neuporedivo veći od F-117, ali mu je dužina gotovo ista kao kod F-117 i iznosi 69 stopa tj. 21 metar. Dakle, dovoljno je bio dugačak da bi bilo moguće otkrivanje. O ovome je Zoltan Dani govorio kod Lazanskog.
Što se tiče pogotka bombardera B-2 sa dve rakete Neve, jasno je da dve rakete tog tipa teško mogu biti dovoljne za obaranje ovako žilavog aviona. Istina, manevarske sposobnosti B-2 nisu uopšte zavidne, ali sa svojom površinom od 478 kvadratnih metara, 4 motora i četvorokanalnim računarom koji održava tu satanističku mašinu u vazduhu, potrebna je izuzetna sreća za detonaciju raketa u blizini najosetljivijih mesta na avionu B-2.
Što se tiče materijala za upijanje radarskog zračenja, teško da je on mogao da bude efikasan, pogotovo na maloj daljini od radara Neve. B-2 mora da leti 15 sati da bi došao do SR Jugoslavije, što znači da skoro 15 sati vazduh udara o taj RAM brzinom nekoliko stotina kilometara na sat! Pa naravno da neće biti efikasan. Velika je to rabota oko B-2, naime u početnoj fazi upotrebe bombardera bilo je potrebno preko 100 sati održavanja aviona za jedan sat leta, da bi 1997. godine taj broj bio smanjen na 50-60 sati.
Zanimaju me Vaša mišljenja, komentari, argumenti... Slobodno pišite
|
