Malo detaljnija analiza moguceg vojnog saveza, ovaj put sa sajta ruskog "Institut medjunarodne politicke i ekonomske strategije" (ovo je preneo i DW stoga nije rekla-kazala).
https://russtrat.ru/comments/8-fevralya-2021-0010-2929
(google translate)
Citat:
Кинески интерес за овај савез је трострук.
Прво, то је руски стратешки нуклеарни кишобран. Само против Кине, Сједињене Државе могу ићи у нуклеарни рат (рецимо, ограничен тактичким нивоом бојевих глава), иако врло теоретски, али могу ићи. Али у његовом савезу са Руском Федерацијом - дефинитивно није.
Друго, добивши гаранцију заклона, Пекинг може концентрисати своју војску на прилично уски „источни“ сектор потенцијалног фронта, гарантујући тако одлучујућу надмоћ у снагама и средствима на њему.
Треће, постојање таквог споразума неће само одвезати руке Кине у „тајванском питању“, већ ће значити и да Русија незванично признаје право да то „питање“ реши по сопственом нахођењу.
Какав би могао бити интерес Русије за такав савез?
Пре свега, потписивање таквог споразума аутоматски ће натерати Кину да заузме активнији и јаснији проруски став о многим међународним питањима која су нам важна. Од „чијег Крима“ и санкција против СП-2 до подршке руској економији финансијама и индустрији технологијама.
Даље, латентно формира одличан темељ за јасно раздвајање интереса двеју земаља Централне Азије и целог другог постсовјетског простора, у којем је ниво неизвесности и даље превисок. И ако су у Централној Азији и Туркестану могуће врло широке комбинације изградње заједничких интереса, онда на западним границама Русије Пекинг може само да подржи формулацију да су ове земље укључене у зону руских стратешких интереса, баш као што је Тајван у зони стратешких интереса Пекинга.
Главна ствар је да као резултат тога постане могуће синхронизовати међусобни став о целисходности очувања пројекта европских интеграција. И даље ћемо морати да се „дефинишемо“ с њим без опција. Али уз подршку економског колоса НРК, Русији ће бити много лакше да реши овај проблем него сама.
Јасно је да, поред предности, могући војни савез између Руске Федерације и НР Кине има и своје контроверзне тачке. Неки од њих су прилично значајни. Може се рећи да ће се, с обзиром на разлику у економској тежини и величини кругова спољнополитичких проблема, као и одређену светоназорску разлику, ако се такав споразум потпише, Москва наћи у одређеној зависности од спољних и домаће политике. И заиста јесте.
Међутим, важи и обрнуто. Кина има исту зависност. А ако изрази свој пристанак на уговор, онда се владајућа елита земље слаже са овом међусобном зависношћу.
Дакле, не може се искључити да већ ове године, највише 2022. године, може бити закључен званични војни савез Русије и Кине.
|