Negajim ljubav prema njima doduse negajim ljubav prema nikome, uzdati se u sopstvenu snagu a ne ovako se ponizavati. Ako si veliki prijatelj Rusa nemora da znaci da radis u interesu svog naroda. Sto se tice patrijarha treba vise da se bavi problemima u crkvi kojih ocigledno ima.
Oleg Valecki, Rus, pripadnik Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu je izjavio: „Ruski dobrovoljci su ojačali srpsku vojsku ne samo brojno već i psihološki, davali su Srbima veliku moralnu podršku i zato je neprijateljska propaganda nastavljala da tvrdi da u borbenim dejstvima učestvuju hiljade ’ruskih plaćenika’. Broj dobrovoljaca za sve vreme rata nije premašio 600-700 ljudi“.
Poginulo je 37 ruskih dobrovoljaca. Prvi spomenik ruskim dobrovoljcima je podignut u Višegradu. Spomenik je podignut sredstvima donatora iz Rusije, sredstvima Vlade Republike Srpske, a u organizaciji udruženja građana srpsko-ruske zajednice „Zavet“ iz Bijeljine.
Predsednik udruženja građana srpsko-ruske zajednice „Zavet“ iz Bijeljine Savo Cvjetinović je istakao:
„Moramo znati da je u to vreme izvršena agresija na državu Jugoslaviju, da je srpski narod bukvalno raskomadan na nekoliko država i da se iz tog stanja javio bratski glas običnog naroda iz Rusije, dobrovoljaca koji su došli da podele sa nama sudbinu. Njih nije slala država, njih nije slala nikakva organizacija, oni su jednostavno došli vođeni srcem. Mnogi od njih su tu stradali i ono najmanje što mi možemo da uradimo jeste da se pomolimo Bogu za njihove duše i da se sećamo zajedno sa njihovim porodicama žrtava koje su oni podneli za naš srpski narod. Ljudi koji su ratovali u redovima Vojske Republike Srpske bili su nešto najčestitije što je moglo da se pojavi na ovim prostorima. To su naprosto plemeniti ljudi. Nije poznato da je bilo ko uradio bilo šta što bi, ne daj Bože, bilo ratni zločin ili bilo šta što bi moglo da se podvede pod jedno nenormalno ponašanje, ako se, naravno, apstrahujemo od toga de je sam rat nenormalno ponašanje.“
Spomenik ruskim dobrovoljcima zamislio je srpski skulptor Nebojša Savović, koji tađe radi na restauraciji hrama Svetog Save u Beogradu. Svoju koncepciju on objašnjava na sledeći način:
„Taj osnovni koncept bio je jedna vertikala. Mislim da su to ljudi koji su ginuli uspravno. Sam spomenik je visok četiri metra. Izrađen je od kamena, tamo je izmešana crvena, crna i siva boja kao jedan ambijent ratišta, kao jedna mešavina krvi i baruta. Na vrhu tog spomenika je jedan karakterističan ruski krst, koji je vidljiv sa sve četiri strane sveta. A u podnožju spomenika su kao dokumentarni podatak uklesana imena, prezimena, godina rođenja i pogibije. U samom središtu spomenika je upaljeno kandilo. Cela priča je jedna vrsta svetilišta pod otvorenim nebom. Njihova imena simbolično su ’uzdizana’ u vertikalu, zajedničko stablo, ’srpski zapis’ - simbol kolektivnog opstanka srpskog naroda.“
Ruski dobrovoljci koji su poginuli kao pripadnici Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu Srpskog naroda (1992-1995) su:
1. Aleksandrov Aleksandar
Rođen 1961 g. u Sankt Peterburg. Artiljerijski oficir, veteran Pridljestrovnja i Abhazije. U Republici Srpskoj od kraja 1992. g. Komandir Ruskog udarnog oderda (Odred Aleksandrova) koji je delovao kod Skelana i u Sarajevu (Hreša). Poginuo 21.05. 1993. g. u rejonu Borja od eksplozije mine tokom izviđačke akcije. Sahranjen na groblju s. Hreša (Srpsko Sarajevo).
2. Anisimov Valerij
Rođen 1956. g. u Sankt Peterburgu. Poginuo 1995. godine. Posmrtni ostaci dopremljeni u Rusiju.
3. Astapenkov Anatolij Sergejevič
Rođen u gradu Perm 17. novembra 1968. g. U Sovjetskoj Armiji služio u mornaričkoj pešadiji. Oženjen, ima sina. U Republici Srpskoj od zime 1993. g. Ratovao u sastavu udarnog odreda kod Vlasenice, u odredu Aleksandrova (Hreša-Srpsko Sarajevo), 2. Ruskog dobrovoljačkog Odreda (Prača-Pale) i 3. RDO (Jevrejsko groblje-Srpsko Sarajevo). Junački poginuo na položaju Zlatište (na severu Srpskog Sarajeva) 20. januara 1994. g. Sahranjen na vojničkom groblju u Doljim Milićima (Srpsko Sarajevo)
4. Batalin Sergej Jurjevič
Rođen 14. septembra 1961. g. u Moskvi. Po struci lekar. Oženjen u Republici Srpskoj od januara 1993. g. Kao vojni lekar u sastavu 1. Kozačkog odreda neposredno učestvovao u borbenim dejstvima. U borbi za selo Tvirkovići od eksplozije protivpešadijske mine izgubio stopalo. Umro u jesen 1993. g. u Višegradu. Sahranjen na groblju Crnuća u Višegradu.
5. Bogoslovski Konstantin Mihajlovič
Rođen 04. februara 1973. g. na Pamiru (Tadžikistan) Živeo u Moskvi. U Republici Srpskoj od kraja marta 1993. g. Ratovao u sastavu 2. Objedinjenog Ruskog Dobrovoljačkog Odreda (2.ORDO) (Višegrad-Goražde). Poginuo 12. aprila 1993. g. tokom junačke odbrane uzvišica Zaglavak i Stolac, kao mitraljezac braneći zastavu na položaju. Sahranjen na vojno-crkvenom groblju u Višegradu
6. Bondarec Oleg Dmitrijevič
Rođen 4. aprila 1969. g. u Kijevu (Ukrajina). Od 1994. godine ratovao u sastavu srpskih odreda U Srpskom Sarajevu („Beli vukovi“, bataljon na Dobrinji). Poginuo 20. novemra 1995. g. u Ozrenskoj ulici Srpskog Sarajeva. Sahranjen na vojničkom groblju u Doljim Milićima (Srpsko Sarajevo)
7. Bočkarjov Aleksandar Jurjevič
Rođen 6. aprila 1971. g. u Voronježu. U Republiku Srpsku stigao krajem 1993. u Srpsko Sarajevo. Poginuo u sastavu 3. RDO (Jevrejsko groblje) 10. februara 1994. g. od snajperske vatre. Sahranjen na vojničkom groblju u Doljim Milićima (Srpsko Sarajevo).
8. Bikov Valerij
Rođen 1962. g. Aktivan oficir u činu kapetana. U poslednje vreme živeo u Sankt Peterburgu. U Republici Srpskoj od kraja oktobra 1992. g. Ratovao u sastavu 2. RDO (Višegrad) i 3. RDO (Jevrejsko groblje-Srpsko Sarajevo), kao i u sastavu srpskih jedinica. Završio tenkovsku školu u Banjaluci. Poginuo avgusta 1995. g. u rejonu Dobrinja od snajperske vatre. Sahranjen na vojničkom groblju u Doljim Milićima (Srpsko Sarajevo).
9. Gavrilin Valerij Dmitrijevič
Rođen 1963. g. u Grodnu (Belorusija) U poslednje vreme živeo u Peterburgu, gde je i završio ekonomski fakultet. Ratovao u Pridnjestrovlju. U Republici srpskoj od novembra 1992. godine. Ratova u sastavu 2. RDO (Višegrad) 2. ORDO (Goražde) i 3 RDO. (Jevrejsko groblje-Srpsko Sarajevo) i kraće vreme u gardi „Panteri“ (Bijeljina) Bio među najpoznatijim i najizdržljivijim dobrovoljcima. Poginuo 5. aprila 1995. g. od snajperske vatre na Grbavici-Srpsko Sarajevo. Sahranjen na vojničkom groblju u Doljim Milićima (Srpsko Sarajevo).
10. Ganijevski Vasilij Viktorovič
Rođen 16. januara 1960. g. u gradu Krimsk (Krasnodarska oblast) U poslednje vreme živeo u gradu Saratovu, aktivno učestvovao u saratovskoj kozačkoj organizaciji. U Republici Srpskoj od januara 1993. g. Ratovao u sastavu Kozačkog odreda (Višegrad) Poginuo 12. januara 1993. godine u selu Tvirkovići tookom operacije zauzimanja doline Orahovci kod Višegrada. Sahranjen na vojničkom groblju u Višegradu.
11. Gešatov Viktor
12. Desjatov Viktor Nikolajevič
Rođen 12. januara 1955. g. Pitomac dečjeg doma. Učestvovao u radu Kozačke organizacije. Ratovao u Pridnjestrovlju. U poslednje vreme živeo u gradu Jekaterinburgu. U Republici Srpskoj od marta 1993. g. Ratovao u sastavu 2. ORDO (Goražde) i 3. RDO (Jevrejsko groblje-Srpsko Sarajevo). Junački poginuo 6. januara 1994. g. izvlačeći trudnicu pod snajperskom paljbom na Jevrejskom groblju-Srpsko Sarajevo. Sahranjen na vojničkom groblju s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
13. Ivanov Sergej Jevgenjevič
U poslednje vreme živeo u Sankt-Peterburgu. U Republici Srpskoj od septembra 1995. g. Poginuo u Sarajevu. Sahranjen na vojničkom groblju s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
14. Kotov Genadij Petrovič
Rođen 1960. g. u gradu Volgodonsku (Rostovska oblast). Ratovao u Pridnjestrovlju. U Republici Srpskoj od decembra 1992. g. Ratovao u sastavu Višegradskog kozačkog odreda. Bio načelnik štaba, a potom komandir tog odreda. Poginuo 9. februara 1993. g. u zasedi kod Višegrada. Bio sahranjen na vojničko-crkvenom groblju u Višegradu. Posmrtni ostaci 1994. g. preneti i ponovo sahranjeni u gradu Volgodonsku, gde živi njegova udovica sa decom.
15 . Kucarov Jordan
Rođen 1968. g. u Bugarskoj, u gradu Stara Zagora. Ratovao u izviđačkom odredu „Beli vukovi” (Pale-Jahorina) Sarajevsko-Romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Poginuo u borbi na planinskom masivu Treskavica 4. jula 1995. g. Posmrtni ostaci preneti i ponovo sahranjeni u Bugarskoj.
16. Lučinski Leonid
Rođen 1970. g. u gradu Adler (Krasnodarska oblast). Poginuo 1995. g. Posmrtni ostaci preneti i ponovo sahranjeni u Rusiji.
17. Mališev Roman Serafimovič
Rođen 20. februara 1970. g. u gradu Vjatka (Kirov). Tri godine bio poslušnik Valaamskog manastira. U Republici Srpskoj od sredine 1994. g. Ratovao u sastavu 3. RDO (Jevrejsko groblje-Srpsko Sarajevo) i odreda „Beli vukovi” (Jahorina-Pale). Odlikovali su ga posebna odvažnost i snažan duh. Poginuo 25. oktobra 1994. g. tokom borbi na Mojševičkom brdu u severozapadnom delu Srpskog Sarajeva. Romanovo telo je otkupljeno od neprijatelja i sahranjeno na vojničkom groblju s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
18. Mališev Petar Anatoljevič
Rođen 25. juna 1967. g. u Moskvi. Ratovao u Pridnjestrovlju. U Republici Srpskoj od decembra 1992. g. Ratovao u sastavu 2. RDO (Višegrad-Priboj-Prača (Pale)), 3. RDO (Jevrejsko groblje-Srpsko Sarajevo) i odreda „Beli vukovi” (Jahorina-Pale). Odlikovali su ga hrabrost i predusretljivost. Poginuo 3. oktobra 1994. g. tokom borbi za Mojševičko brdo u severozapadnom delu Srpskog Sarajeva. Sahranjen na vojničkom groblju s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
19. Meleško Sergej Vladimirovič
Bileća). Poginuo 30. septembra 1992. g. u rejonu Gacka u oklopnom vozilu od eksplozije mine. Sahranjen na groblju u Bileći.TrebinjeRođen 29. juna 1965. g. u gradu Mineralne Vode (Stavropoljska oblast). Služio kao specijalac u OMON-u (specijalnim snagama milicije) u gradu Rigi (Letonija). U Republici Srpskoj od početka jeseni 1992. g. Ratovao u sastavu 1. RDO (Srpska Hercegovina
20. Mirončuk Sergej Aleksandrovič
Rođen januara 1970. g. u Odesi (Ukrajina). U Republici Srpskoj od decembra 1993. g. Ratovao u sastavu bataljona na Dobrinji (Srpsko Sarajevo) i jedinice „Beli vukovi” (Jahorina-Pale). Posle ranjavanja zarobljen 18. juna 1995.g. Muslimani ga posle zverskog mučenja ubili na planini Treskavici kod Trnova. Njegovo telo je razmenjeno i sahranjeno na groblju u Donjim Milićima (Srpsko Sarajevo).
21. Neomenko Boris Vladimirovič
Rođen 1963. g. U Republici Srpskoj od leta 1993. g. Ratovao u sastavu 3. RDO (Jevrejsko groblje-Srpsko Sarajevo). Poginuo 3. oktobra 1994. g. na Jevrejskom groblju-Srpsko Sarajevo. Sahranjen na vojničkom groblju s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
22. Nimenko Andrej Nikolajevič
Rođen 10. septembra 1972. g. u Moskvi. U leto 1992. g. ratovao u Pridnjestrovlju u sastavu TSO. U Republici Srpskoj od novembra 1992. g. ratovao u sastavu 2. Ruskog Dobrovoljačkog Odreda kao mitraljezac. Junački poginuo na Orlovoj gori kod Višegrada 3. decembra 1992. g. tokom operacije oslobađanja rejona Počivala. Sahranjen na vojničkom groblju u Višegradu.
23. Petraš Jurij Sergejevič
Rođen 1967. g. u Belorusiji. Aktivni oficir. U Republici Srpskoj od 1995. g. ratovao u sastavu „Beli vukovi” (Jahorina-Pale). Poginuo 11. oktobra 1995. g. u rejonu planine Hum (Trnovo). Sahranjen na vojničkom groblju u s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
24. Pilipičik Jurij Pavlovič
Rođen 3. marta 1967. g. u Kišinjovu (Moldavija). Živeo u Odesi. Ratovao u interventnoj (udarnoj) četi Ilijaške brigade Vojske Republike Srpske. Poginuo 16. juna 1995. g. u rejonu Moševičkog brda (Nišićki plato) severozapadno od Sarajeva, prilikom odbijanja neprijateljskog napada. Sahranjen na groblju u Sokocu (Republika Srpska).
25. Popov Dimitrij
Rođen i živeo u Sankt-Peterburgu. U Republici Srpskoj od februara 1993. g. Ratovao u sastavu 2. Objedinjenog Ruskog Dobrovoljačkog Odreda (2. ORDO) Goraždanske brigade Vojske Republike Srpske. Poginuo 12. aprila 1993. g. tokom junačke odbrane uzvišica Zaglavak i Stolac kod Višegrada. Telo Dimitrija Popova ostalo je na bojnom polju, a posle oslobađanja sela Đankići, sahranjen je na crkvenom groblju u Višegradu - Đankići sa počastima na vojničko
26. Samojlov Viktor
Rođen 1965. g. u Novosibirsku. Poginuo 1995. g. Posmrtni ostaci preneti i ponovo sahranjeni u Rusiji.
27. Saponjenko Andrej
Rođen 1956. g. u Rostovu na Donu. Poginuo 1995. g. Posmrtni ostaci preneti i ponovo sahranjeni u Rusiji.
28. Safonov Vladimir Vasiljevič
Rođen 30. maja 1957. g. u Semipalatinsku (Kazahstan). Aktivan pomorski oficir u zvanju kapetana korvete. U poslednje vreme živeo u Sankt-Peterburgu. U Republici Srpskoj od februara 1993. g. Ratovao u sastavu Goraždanske brigade. Junački poginuo 12. aprila 1993. g. tokom odbrane uzvišica Zaglavak i Stolac kod Višegrada. Sahranjen na vojničkom groblju u Višegradu (Republika Srpska).
29. Slaven Oleg Stanislavovič
Rođen 10. aprila 1970. g. u gradu Donjecku. U Republici Srpskoj od leta 1995. g. Ratovao u ruskom udarnom odredu 1. (Kasindolskog) bataljona 1. Sarajevske brigade Vojske Republike Srpske, odredu „Beli vukovi” (Jahorina-Pale) Sarajevsko-Romanijskog korpusa. Poginuo 24. jula 1995. g. prilikom zauzimanja muslimanske enklave Žepa. Sahranjen na groblju u Milićima.
30. Sičov Jurij
Rođen 1967. g. Živeo u gradu Kurgan (Čeljabinska oblast). Poginuo 1995 g. Posmrtni ostaci dopremljeni u Rusiju.
31. Teptin Aleksandar Georgijevič
Rođen 12. septembra 1969. g. Živeo u gradu Perm. U Republici Srpskoj od početka 1993. g. Ratovao u srpskom udarnom odredu u gradu Vlasenici, ruskom udarnom odredu Aleksandrova (Skelani-Hreša), 2. Ruskom Dobrovoljačkom Odredu (Prača. Podgrabski bataljon 1. Romanijske brigade (Pale)). Tokom dubinskog izviđanja 2. RDO u rejonu Čelopeka (selo Djateli) nedaleko od Sarajeva nestao 7. juna 1993. g.
32. Tamilin Aleksej Valerjevič
Rođen 9. jula 1961. g. Pre polaska u rat služio kao major u miliciji grada Krasnojarska. U Republici Srpskoj od jeseni 1994. g. Ratovao u sastavu srpskih jedinica u rejonu grada Trnova i odredu „Beli vukovi” (Jahorina-Pale). Bio je hrabar, omiljen i poštovan od svojih ratnih drugova. Poginuo 14. decembra 1994. g. tokom borbi u rejonu Trnova na jugozapadu Srpskog Sarajeva. Sahranjen na vojničkom groblju u s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
33. Trofimov Mihail Viktorovič
Rođen 16. februara 1963. g. u gradu Divnogorsku (Krasnojarska oblast). Završio desantni fakultet Novosibirske više vojno-političke škole. Služio u Avganistanu gde je teško ranjen i odlikovan sa dva ordena Crvene Zastave. Posle napuštanja vojne službe živeo u gradu Odesi, radio kao instruktor borbe prsa u prsa i kaskader u Odeskom filmskom studiju. Ratovao u sastavu 2. Ruskog Dobrovoljačkog Odreda, bio njegov komandir. U to vreme je 2. RDO bio smešten u selu Prača u rejonu Pala. Bio je vešt komandir, hrabar, omiljen i poštovan od svojih ratnih drugova i srpskog stanovništva. Tokom izviđačko-diverzantskog upada na neprijateljsku teritoriju, 7. juna 1993. g. smrtno ranjen i izdahnuo istog dana u bolnici „Koran” na Palama. Bio sahranjen na crkvenom groblju sela Prača (Pale). Kasnije su posmrtni ostaci preneti i ponovo sahranjeni u Kalinovki, Vinicka oblast u Ukrajini, gde žive njegovi roditelji.
34. Čekalin Dimitrij Jevgenjevič
Rođen 3. januara 1971. g. u Moskvi. Bio iskusan planinar. Ratovao u Pridnjestrovlju. U Republici Srpskoj od decembra 1992. g. Ratovao u sastavu 2. RDO (Višegrad-Priboj). Junački poginuo 10. marta 1993. g. u rejonu Priboja (severoistočna Bosna). Sahranjen na crkvenom groblju u Priboju.
35. Šašinov Vladimir
36. Škrabov Aleksandar Vladimirovič
Rođen 4. aprila 1954. g. u Litvaniji. Pre rata živeo u gradu Kerč (poluostrvo Krim, Ukrajina). Služio u „specnaz”-u Ratne mornarice SSSR kao zastavnik. Veteran borbenih dejstava u Angoli i Gruziji. U Republici Srpskoj od leta 1993. g. Komandovao RDO3 (Udarni vod 3. bataljona (Grbavica-Jevrejsko groblje) 1. Sarajevske brigade (Srpsko Novo Sarajevo). U vojsci RS imao čin majora. Poginuo 4. jula 1994. g. u prilikom juriša na neprijateljske položaje na Moševičkom brdu (Nišićki plato) severozapadno od Sarajeva. Sahranjen na vojničkom groblju u s. Donji Milići (Srpsko Sarajevo).
37. Jangonjevič Viktor Valerjevič
Rođen 1960. g. Poginuo 1995. g.
Neka im je večna slava i Bog da im dušu prosti!
U saradnji sa odborom za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske
Citat:
Русија се укључује у производњу генетски модификованих намирница
17:12 27. јул 2013. Руска реч
Донета је одлука да се у Русији производе генетски модификовани организми (ГМО). Уз одобрење владе утврђена је стратегија за развој биотехнологија и генетског инжењеринга, коју је припремило Министарство за економски развој РФ.
Тренутно у Русији је дозвољна само ГМО Кукуруз и то за извоз,а све остало је забрањено. Русија такође има потенцијала у производњи ГМО семена,добар пример је љубичасти кромпри који је пребогати ватимином Ц који није класичан ГМО тј није прављен у лабораторијама мутирањем гена већ на стари систем. Ако ово истерају до краја нећемо имати коме јабуке продавати јер Русија жели да буде потпуно самостална тј да све производе и да од никог не зависе. Русија ће за своје потребе развијати биотехнологи,а за извоз ГМО јер у Русији је активно била кампања против ГМО тако да Руси то више не желе,али ће масовно радити вероватно да ономе што не може да успе у Русији да модификују да преживи зиму да рано сазрева,нешто слично као наша стара раса кукуриза и жита која успева на најсуровојој планини Србији Голији.
Ово је моје мишљење не мора да значи да ће бити тачно,али после оних тестова не верујем да ће дозволити да се Руси трују нити су Руси неписмени да то купује.
Руски парламентарци затражили су да се америчком рок бенду „Бладхаунд генг“ забрани да свира у земљи, након што је њихов басиста на концерту у Украјини стављао руску заставу у панталоне.
Амерички рок бенд „Бладхаунд генг“ (Bloodhound Gang) „протерују“ из Русије, након инцидента на концерту у Украјини.
Група је стигла у град Анапа како би наступила на „Кубана“ фестивалу. Међутим, концерт неће бити одржан због претходног испада америчких музичара у Украјини, јавила је агенција Франс прес.
На концерту у Одеси, басиста је гурнуо руску заставу у панталоне с предње стране и извукао је позади.
„Немојте да кажете Путину“, рекао је публици пре него што је бацио заставу са бине. Иако се музичар извинио због тог поступка, парламентарци наклоњени Кремљу изјавили су да групи треба забранити да се врати у Русију.
„Постављају се питања, ко је њих позвао у Русију, ко је организовао њихове концерте, дао им бину, платио им“, рекао је потпредседник руског парламента Сергеј Неверов, захтевајући истрагу.
Неверов је нагласио да организатори концерта америчке групе у Русији треба да сносе одговорност.
„Свим члановима бенда треба забранити улазак у Русију, као и њиховим рођацима“, оценио је Андреј Исајев, водећи политичар странке Уједињена Русија.
Бенду је већ забрањен наступ на фестивалу у Анапи.
„Ти идиоти неће свирати“, био је изричит министар културе Владимир Медински на свом блогу, док су други званичници нагласили да америчку групу треба тужити за скрнављење заставе.
Бенд је одлетео из Русије након што их је неколицина младих који су наклоњени Кремљу гађала јајима, док их је група мушкараца у мајицама са амблемом ултраконзервативне групе Кубанские кaзаки вређала на аеродрому.
Државна телевизија објавила је да бенд може да се суочи са кривичним оптужбама у Русији, док тужилаштво каже да се још чека материјал од полиције.
Mirončuk Sergej Aleksandrovič pod brojem 20 nije poginuo na Treskavici nego na Lipi i nije ranjen nego je onesvecnen pogotkom granate u rov i pri zarobljavanju su mu jedine povrede bile pucanje opne na jednom uhu. Tokom mucenja su mu odsjekli obe noge ( dzelat nikada nije optuzen , zivi slobodno u porodicnoj kuci u Brezi al su krivicu prenjeli na Ali Hamada iz Bahreina koji je dobio azil od drzave Srbije prije 2 god) . Zarobljenici prilikom vracanja Lipe su detaljno opisali mucenje . Ofanziva na Treskavici je bila par mes kasnije.
Pilipičik Jurij Pavlovič ( veteran iz Afganistana ) pod brojem 24 je poginuo u istoj ofanzivi na istom djelu ratista i to u najteze vrijeme . Herojski kao sto je jedino bilo moguce kod Ilijasana ( najodlikovanija jedinica otadzbinskog rata). Opstina Ilijas je vodila racuna o svojim borcima , bila primjer za sve druge kako se brine o ranjenim,izbjeglim ( u Ilijasu se nastanio ogroman broj proteranih Srba iz Zenice),porodicama stradalih ( Kiseljak je susedna opsitna pa se trgovalo ) a Jurij je mimo toga u jedinici organizovo prikupljanje novca i cigara ( svi borci su dobivali kutiju na dan) za pomoc ugrozenim ljudima i svojim djelovanjem je posramio mnogo velike kafanske Srbe.
Jedan od stradalih Rusa na jevrejskom groblju je organizovo podizanje zastite od snajpera duz puta od Jevrejskog groblja ka Kovacicima i dalje ka Ozrenskoj a do tada su tu non stop ljudi stradali od snajperske vatre i prolazak je bio kockanje u zivot al se moralo tuda ici jer je to bio jedini put
Iskander M ::
Јељцин се суочио са побуном КГБ-а и Комуниста финасираном из СРЈ и зашто би нам помогао 1999 године.
Cuj finasirana iz SRJ
Jeljcin nije nista uradio jer jedino sto je mogao je rat sa NATO paktom a to im ni dan danas nije u interesu a kamoli tad. Srbija za Rusiju nije isto sto i Izrael za Ameriku. To moramo da shvatimo sto pre. Ali citajuci sta ti pises i ostali rusofili izgleda da ne shvatate. Sta god da Srbija uradi nece biti dovoljno da dobije 100% garancije da ce Rusija uci u rat sa NATO paktom, Amerikom ili Marsovcima ako napadnu Srbiju. Jednostavno Rusiji Srbija ne treba. Kad se setim nebuloza da Ameri dolaze na Kosovo da bi napali Rusiju a Rumuni i Bugari usli u NATO pakt tokom rata na Kosmetu, prosto ne verujes u sta ljudi misle. Verovatno je to zbog tripa o velicini tj. da je zbog nas Nemacka izgubila oba svetska rata pa smo mi mnogo bitni
Kada je bio pokusaj puca u Moskvi SRJ nije postojala nego SFRJ , jos nije pocelo ozbiljno da se puca ( Vukovar,Dubrovnik,BiH) , predsjednistvo sa clanovima iz MKD,SRb,CG,HR,BiH i cak i SLO se sastajalo na Brionima i BG-u , postojala JNA sa Kadijevicem i regrutima iz svih republika ( osim SLO a poslednja klasa HR regruta je bas tad otisla na odsluzenje u JNA), isla redovna linija SA - BG i SA - ZG ... Nije mogao Milosevic tada nikog u Moskvi podrzati i finansirati u ime SRJ.
