|
Poslao: 29 Maj 2015 00:06
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19156
|
jazbar ::...Samo sa kotačima nebi daleko stigli na blatnjavom terenu Rusije. Verovatno bi stali več u Ukrajini posle prve velike kiše.
Njihova oklopna kola sa 8 tockova su se pokazala sjajno sto se tice prohodnosti u SSSR, i posluzila su posle kao uzor za BTR seriju. Da su na toj sasiji uspeli napraviti OT bio bi hit.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Maj 2015 11:54
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16069
- Gde živiš: Lublana
|
Kada posle jake kiše blata ima do kolena točkovi ne mogu više grabiti tlo nego samo blato. Sva vozila sa točkovima Nemci su u jesen 1941 po nekim dionicama morali i gotovo mesec dana vući tenkovima što im je dodatno skratilo vreme za napredovanje prema Moskvi. Inaće Nemci su imali vozila sa 6 i 8 točkova u večem broju na zapadnom i južnom frontu, dok su gusenična preusmeravali na istočni front. Najviše su sa točkovima u Rusiji zabrljale SS grupe koji su imale na raspolaganje uvek najnoviju tehniku, dok su u Wermahtu generali bili pametniji. Dakako da su se vozila sa 8 točkova pokazala superiornija prema vozilima sa 4 točka isto važi i danas.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Maj 2015 12:44
|
offline
- Pridružio: 14 Mar 2011
- Poruke: 3042
|
Ako avionski motori mogu na lokomotive, onda mogu i gusenice na avione. Stajni trap na Boingovom B-50 je većini verovatno već poznat iz naše Vojne Enciklopedije, a na drugoj slici je neki eksperiment na Konverovom B-36.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2015 11:48
|
offline
- thunder
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 23 Dec 2011
- Poruke: 563
|
voja64 ::Evo dve sličice što su mi odavno u kompu a tiču se Sovjetskog blata za 4x4.
8x8 je sa većom površinom naleganja i samim tim ostvaruje i veći kontakt sa tlom pa se njegova vučna sila bolje prenosi na tlo.
Zato su te koncepcije prohodnije.
A da još dodam da se opitovalo i na guseničnom prenosu u koncepciji sa izmeštenim pogonskim točkom na gore a da se sa dva lenjivca španuje gusenica i to se odlično pokazalo na buldozerima Caterpilar .
A saovom koncepcijom prenosa je izrađena i serija u manjim razmerama i ona se takođe odlično pokazala.
Sad dali je ovo primenjivo zbog velike bočne površine u vojne svrhe ja sam laik i nebi to prognozirao al ima ODLIČAN prenos snage motora na tlo..
Odličan prenos snage na tlo je karakteristika svih CAT gusjeničara, ali ova konfiguracija je dala još bolje rezultate. Sva dizajnerska poboljšanja inženjeri CAT-a su radili radi povećanja efikasnosti mašina u izvršenju poslova kojima su namijenjeni.
Jedan od većih problema buldozera kod kojih su vodeći i pogonski točak u istoj osi je taj što se materijal kojeg guraju (u rudarstvu, gdje sam radio), nakon pravljenja prolaza "svaljuje" na gusjenice i ulazi u zahvat sa pogonskim točkom i gusjenicom, pa uzrokuje fizičko oštećenja zuba pogonskog točka i lanca gusjenice. To se često dešavalo, oni su to uočili i riješili problem izdizanjem pogonskog točka. I kod tenkova Abrams je to riješeno na sličan način, pogonski i vodeći točkovi nisu na tlu, nego su izdignuti, ali nemaju 2 vodeća točka.
Kod verzije sa 1 pogonskim i 1 vodećim povećanje visine ralice nije bilo dobro rješenje, jer rukovaoc nije imao nikakvu preglednost ispred. Podizanjem pogonskog točka dobili su mogućnost podizanja kabine.
Standardna varijanta sa 1 vodećim točkom nije omogućavala da gusjenica bude uvijek zategnuta. Hod klipa za pomjeranje točka i zatezanje gusjenice bio je ograničen, zbog čega smo gusjenice mijenjali iako hodni dio nije bio pohaban, jer je vodeći točak bio u krajnjem položaju. Gusjenice su jednostavno spadale sa točkova. Dva vodeća točka za zatezanje su riješila i taj problem.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2015 12:14
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25477
|
Aj još da pojasnimo i da sam prenos transmisije i menjača na guseničarima takođe nije kao kod klasičnih točkaša.
Kao prvo većina ih je umesto kvačila sa hidrodinamičkim pretvaračem obrtnog momenta a sam spoj pretvarača sa zamajcem je uglavnom rešen preko PERIFLEKS spojnice.
Za one koi neznaju o čemu se radi samo da napomenem da je pre nos ostvaren preko zvona od ojačane gume sa metalnim prstenastim spojkama na oba kraja.
U slučaju preopterećenja stradaju ili spoljnji prsten do zamajca ili unutrašnji do pretvarača.
Drugi je elemenat koi onemogućava veće preopterećenje u samom sklopu hidrodinamičkog pretvarača gde nema direktnog kontakta između turbina.I to pre svega prve turbine koju pogoni motor preko PERIFLEKS spojke i gonjene turbine.
Gonjena turbina dobija pogon od hidrauličkog ulja nastalog strujanjem usled pogona od strane ove prvo imenovane pogonske turbine u pretvaraču.
Tako nastali obrtni momenat se dalje najčešće u menjaču deli na smer kretanja levo i desno stim da se na samom ulazu u menjač najčešće nalazi INVERTOR za promenu smera kretanja u kome se promenom ugla na lopaticama menja smer kretanja napred ili nazad.
U samom se menjaču koi je najčešće sa nizovima planetarnih segmenata vrši raspodela obrtnog momenta na vuču i brzinu.
Ovakvi sklopovi se lako prepoznaju jer imaju isti broj brzina i napred i nazad a samim tim se jednako kreću u oba smera.
Neznatno je drugačije rešenje kod onih sredstava koja imaju samo jednu brzinu nazad a napred veći broj.
Tunder je sve lepo pojasnio oko problema španovanja gusenica na Caterpilarovim dozerima a i ja sam imao u vojnom arsenalu nekoliko starijih dozera tipa D8k i serije H sa verzijom jedan pogonski i jedan lenjivac a imao sam i iz ove serije čiju sam sliku gore okačio sa dva lenjivca i jednim pogonskim.
Meni je najinteresantniji bio pogon na BG--190 koga je razvio Radoje Dakić a pogon mu je bio sa hidromotorima na obe strane i sa jednim lenjivcem i jednim pogonskim zupčanikom a poslastica je bila džojstik komanda sa kojom se mogao na gusenicama jednovremeno zadavati suprotan smer pa bi se kao vrteška okretao oko svoje središnje ose.
Isto se ponaša i velika većina BAGERA kod kojih je ovako rešen pogon sa hidro motorima.
Sve gore napisano sam malo uprostio da odviše ne detaljišem i nazivi koje sam ja uneo su oni koje su koristili u servisnoj službi 14.Oktobar-Radoje Dakić -Strojna Tovarna iz Trbovlja i drugi proizvođači iz bivše nam SFRJ sa kojima sam ja sarađivao u pradavna vremena..a sva sredstva sa koijima sam radio su bila kod mene u inžinjerijskoj brigadi u Obrenovcu u kojoj sam proveo najlepše dane u izgradnji razne infrastrukture širom bivše nam domovine..
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2015 23:50
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19156
|
jazbar ::Kada posle jake kiše blata ima do kolena točkovi ne mogu više grabiti tlo nego samo blato. ....
Poenta je bila sto su ista cesto mogla ici pored loseg razkvasenog puta... Sto je za vozila sa dovoljnom prohodnosti cesto bila bolja opcija.
To su radili i Sovjeti, samo sta mora je islo putem za vreme kisa, sve ostalo je islo "kros kantri" stilom.
Ima secanja veterana o tome u odlicnom "T-34 in Action" od Artema Drabkina.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jun 2015 11:37
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16069
- Gde živiš: Lublana
|
bojank ::jazbar ::Kada posle jake kiše blata ima do kolena točkovi ne mogu više grabiti tlo nego samo blato. ....
Poenta je bila sto su ista cesto mogla ici pored loseg razkvasenog puta... Sto je za vozila sa dovoljnom prohodnosti cesto bila bolja opcija.
To su radili i Sovjeti, samo sta mora je islo putem za vreme kisa, sve ostalo je islo "kros kantri" stilom.
Ima secanja veterana o tome u odlicnom "T-34 in Action" od Artema Drabkina.
Kiša pada i pored puta ako je raskvašen utaban put, zemlja pored je toliko više. Da bi svako vozilo, vozilo po svom delu netaknute površine pored puta jedna brigada bi se morala širiti na 20 km, pod uslovom da teren to dozvoljava. Negde se to i moglo ali u retkim slučajevima. Dovoljan je bio jedan jarak od metra, šumarak, malo nepristupačno brdo... pa da svi na kotačima stanu.
|
|
|
|
|
|
