Komandno-kontrolno vozilo M4 C2V

• 2Ovo se svidja korisnicima: Oscar, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Komandno-kontrolno vozilo M4 C2V
Mobilni centar za komandovanje za operacije u terenskim uslovima.



Komandno-kontrolno vozilo M4 (C2V) je vozilo razvijeno sredinom 1990-ih kako bi zamenilo seriju komandno-izviđačkih vozila M577 u američkoj vojnoj službi. M4 C2V je trebao biti mobilniji, veći i bolje opremljen. Vozilo je zamišljeno da obezbedi automatizovan taktički komandni punkt za mobilne oklopne operacije. U tom svojstvu, radio bi zajedno sa oklopnim vodovima opremljenim M1 Abrams i M2/M3 Bradley.
Na nivou korpusa i divizije, C2V bi delovao kao taktičko komandno mesto (TAC), dok bi na nivou brigade i bataljona ispunjavao ulogu taktičkog operativnog centra (TOC). Platforma C2V je dizajnirana da direktno pruži informacijsku superiornost komandantima tenkova ili komandantima trupa-jedinica koje obavljaju terenske operacije.
'C2' u skraćenici 'C2V' potiče od vojnog koda za broj 'C' uloga, gde slovo 'V' predstavlja 'Vozilo' – što identifukuje primenu baziranu na vozilu. U slučaju M4, 'C2' znači Komanda i kontrola. Kasnije, kada je vozilo izašlo iz "naftalina" za službu u Iraku, nadograđeno je na standard 'C4', što znači 'Komanda, kontrola, komunikacije i računari'.

Kako je finansiranje za opremanje američke armije dodijeljeno drugim projektima, proizveden je samo ograničen broj ovih vozila. Procena je bila da je cena pojedinačnog vozila iznosila 1,9 miliona dolara u 1998. godini.
M4 je bio jedan od mnogih perspektivnih projekata vozila otkazanih tokom masovnog prekida razvojnih programa koji se dogodio 2001. godine. Samo mala serija C2V vozila je proizvedena pre otkazivanja. Bez smisla u njihovom rashodovanju, završena vozila su ušla u službu vojske, gde su na kraju raspoređena tokom Operacije Iračka sloboda (OIF), rata u Iraku od 2003. do 2011. godine.
Zbog ograničene proizvodnje vozila i činjenice da je projekat bio u velikoj meri otkazan, M4 C2V je neverovatno retko vozilo. Kao rezultat toga, teško je doći do izvora informacija i podataka.To se posebno odnosi na detalje o vremenu njihove upotrebe u Iraku.

M4 C2V je baziran na šasiji M993 višecevnog bacača raketa M270 MLRS. Ova vrsta šasije kompatibilna je sa delovima borbenih vozila Bradley. Nadgradnja napred ima mesta za tri osobe. Modul komandnog mesta je postavljen na stražnjoj ravnoj platformi. Vozilo poseduje napajanje bez uključenog glavnog motora.Gotovo celi pogonski sklop preuzet je s Bredlija.
Modul komandnog mesta sadrži različite vrste komunikacione opreme i mapa. Ugrađeni su satelitski modul i teleskopski jarbol od 10 m. Ova vozila su opremljena naprednim komunikacionim sistemima i drugim tehnologijama kako bi obavila sledeće četiri primarne funkcije: prikupljanje informacija, donošenje odluka, nadzor i prenos podataka.

Gusenična šasija omogućava dobru mobilnost na svim terenima. To omogućava M4 C2V da prati mehanizovane jedinice pod bilo kojim uslovima terena. Iako su maksimalna brzina i domet uporedivi s M577, terenske performanse su bolje. Povećani prostor omogućava M4 C2V da obavlja operacije unutar vozila koje bi zahtevale postavljanje šatora u M577. Ovo znatno ubrzava premeštanje M4 C2V. Teleskopski jarbol se može spustiti ili podići za 30 sekundi.



Aluminijski trup štiti posadu od vatre iz lakog oružja i gelera granata. NBC (ABHO) sistem je standardno ugrađen. Preživljavanje je takođe povećano poboljšanom taktičkom mobilnošću. Češćim premeštanjem M4 C2V u odnosu na stariji M577, manja je verovatnoća da će biti meta udara iz vazduha ili napada artiljerije.Dodatnu zaštitu pruža vetrobransko staklo otporno na metke, koje zauzvrat može biti prekriveno oklopnim panelima sa ugrađenim žaluzinama.
Srce C2V-a je sistem misionog modula (MMS) instaliran u zadnjem delu vozila. Modul, zavarena kutija od oklopa od legure aluminija (AA), bio je dug 5,74 m, širok 3 m i visok otprilike 1,5 m od poda do plafona. Ukupna dužina vozila povećala se na otprilike 7,5 m, a visina na 2,7 m. Potpuno natovaren, borbena težina iznosila je otprilike 30 tona.
Ovaj veliki modul sadržavao je četiri konzole Taktičkog komandnog i kontrolnog sistema vojske (ATCCS) s pratećim operaterima. ATCCS je dizajniran za direktno povezivanje s Globalnim komandnim i kontrolnim sistemom vojske (AGCCS) i uspostavljanje besprekorne komunikacijske mreže od nivoa brigade do korpusa. Služeći kao ključna veza između AGCCS-a i Borbene komande snaga XXI, brigade i nižih nivoa (FBCB2), ATCCS je imao za cilj stvaranje sveobuhvatnog i integrisanog sistema borbene komande. Ovaj sistem bi omogućio besprekornu razmjenu informacija i koordinaciju od pojedinačnih borbenih platformi do komandnih nivoa iznad korpusa. Vozilo je takođe bilo opremljeno sa intra/interkomunikacijskim sistemom (VIICS) koji se sastoji od nosača, kablova, sedišta, kontrolnih panela i radnih površina za smeštaj buduće C4 opreme, čineći C2V spremnim za komandu i kontrolu na bojnom polju 21. veka.



Pristup modulu bio je omogućen kroz velika vrata na zadnjoj strani i prateće stepenice koje su bile smeštene izvan levo od vrata. U slučaju nužde, na krovu se nalazio otvor za prinudni izlaz. Pored brojnih manjih antena, vozilo je bilo opremljeno i teleskopskim jarbolom. Smešten u zadnjem levom uglu modula, ovaj jarbol se mogao produžiti do gotovo 10 m i znatno je poboljšao domet emitovanja i prijema. Međutim, testiranjem je otkriveno da vozilo ima samo ograničene mogućnosti osim ako nije u stacionarnom režimu, uprkos tome što je bilo namenjeno da bude potpuno operativno dok je mobilno. Kao takvi, radio uređaji i C2 sistemi imali su ograničen domet od 25 do 30 km. C2V je takođe imao podsistem antene ultra visoke frekvencije (UHF) za satelitsku komunikaciju (SATCOM) za standardnu ​​radio komunikaciju.

Novi pogonski sklop, snage 600 KS, sastojao se od Cummins VTA-903T 8-cilindričnog turbo dizel motora, koji je radio preko hidromehaničkog mjenjača General Dynamics Land Systems (GDLS) HMPT-500-3EC 'TEC'. Električnu energiju za komunikacione sisteme na vozilu obezbeđivala je ugrađena primarna pogonska jedinica (PPU) koja se sastojala od Cummins 6 BT 5,9-litarskog dizel motora, snage 110/220 V, AC 3-fazne 50/60 Hz i 43 kW AC. Alternator pokretan motorom obezbeđivao je rezervno napajanje za kritične sisteme. Zajedno, ovi sistemi su obezbjeđivali dovoljno energije da vozilo radi u zatvorenom stanju tokom 24 sata. Napajanje je moglo da se obezbedi i iz eksternih generatora ili izvora energije. Teoretski, jedno vozilo bi moglo da napaja i drugo.

Za samoodbranu, vozilo je bilo opremljeno samo jednim oružjem. Iznad desne strane kabine nalazio se nosač za jedan mitraljez kalibra 7,62 mm.

Američka vojska je imala zahtev za 439 vozila. Ovaj zahtev je odgođen, a kasnije i otkazan. Tokom rane proizvodnje proizvedeno je ukupno 25 vozila. U početku su trebala biti prodana ili pretvorena u ambulantna vozila, ali je 15 uvedeno u upotrebu u svojoj predviđenoj ulozi. Preostalih 10 je uskladišteno kao rezervni delovi.
Izvor informacija i korišćeni podaci - Tanks Encyclopedia



TT karakteristike:

Tip - Vozilo komandnog mesta
Posada - 9
Dimenzije
Težina - Borbeno opterećenje 29,9 t
Dužina - 7,49 m
Širina - 2,97 m
Visina - 2,71 m

Tip šasije - Gusenična šasija, 6 točkova pogonski lančanik napred i zatezni točak nazad
Suspenzija - Torziona šipka
Motor - Cummins VTA-903T dizel motor sa turbopunjačem
Izlazna snaga - 600 KS
Gorivo - 617 L

Mobilnost
Brzina - 64 km/h na putu
Autonomija - 480 km na putu

Prelazak prepreka
Udaljenost od tla - 0,43 m
Zid - 1,0 m
Rov - 2,3 m
Gradijent - 60%
Nagib - 40%
Prelazak preko vodenih prepreka - Gaz 1,0