Pa doslo je do proboja automobila, zato je pomeraj mali. I kada dodje do proboja tenka, opet se udar ne oseti u njemu. Vece je pitanje sta se desava kada oklop zaustavi penetrator?
Jasno je da kada cvrsti objekat udari velikom brzinom u drugi cvsti objekat dolazi do superplasticnosti (struktura materijala ne moze da izdrzi naprezanje koje dolazi usled sudara i pocinje da se ponasa kao tecnost). Ako ne dodje do proboja, u nekom momentu, brzina peneratora ce morati pasti ispod te granice za superplasticnost, i nesto ce morati da se desi sa energijom koji je taj penetrator doneo?
Cak i racunica za elasto-plasticni sudar je pokazala da nece doci do pomeranja tenka (osim mozda ako je on na ledu). Uvek je bilo pitanje koliko dugo traje sve ovo (sudar, pa superplasticnost...)? I koliko zaista treba vremena da se prenese sila udara sa tacke udara na ostatak tenka? Jer ubrzanje je promena brzine u vremenu, za jako kratko vreme, ubrzanje je uvek veliko.
Uzmi malo veći ekser i probaj jednim jačim (i preciznim) udarcem da ga zakucaš u dasku. Nema sumnje da ćeš relativno lako uspeti, bez velikog stresa po dasku. E sad to isto probaj da uradiš sa jednim parčetom armature prečnika 8 ili 10mm.
O tome sam mislio kada sam napisao da ti za prenos mnogo veće kinetičke energije penetratora na što veću površinu tenka, treba i mnogo, mnogo veći prečnik i masa penetratora. Tako nešto nije izvodljivo, jer bi kalibar topa u tom slučaju bio impozantan.
jazbar ::Znači ono gore ko saćasti modul, je u biti samo završna stranica modula, dok je unutra ispunjem plošnjatim ukoso postavljenim panelima različitog materijala?
Da, ono je samo zastitni lim (oko 5mm) da se prilikom menjanja modula ne ostete unutrasnje ploce. Busan je da ne bi dolazilo do akumulacije vode.
CheefCoach ::Pa doslo je do proboja automobila, zato je pomeraj mali. I kada dodje do proboja tenka, opet se udar ne oseti u njemu. Vece je pitanje sta se desava kada oklop zaustavi penetrator?
Kao i sta se desava sa tenkom koji ispali projektil jer i na njega deluje sila prilikom opaljenja.
Razlozi zasto je trzaj zbog opaljenja potkalibarnog projektila je veci nego pri pogotku istog u tenk zato sto:
1. Masa ispaljenog projektila je veca (odvojivi delovi nosaca zrna)
2. Dejstvo barutnih gasova daje dodatni trzaj
3. Pogodak potkalibarnog projektila ide putem superplasticne deformacije oklopa i projektila, tako da je prenos energije znatno neefikasniji nego u pitanju idealnog elasticnog sudara.
Jedini razlog zasto bi trzaj pri pogotku bio veci je sto topovi imaju protivtrzajuce uredjaje. No, razlika nije dramaticna, bilo je tenkova i tenkovskih topova (eksperimentalnih doduse, nemacki Hetzer Staar i varijanta americkog T54E1) bez protivtrzajuceg uredjaja, nije pomeralo tenk znacajno u odnosu na isti top sa protivtrzajucim uredjajem.
Ako Vas toliko interesuje rezultat mozda mogu napraviti simulaciju u virtual/PS Crash-u uz odredjena prilagodjavanja? Ali stvar je dosta kompleksnija od nacina kako je ovde predstavljate jer zanemarujete brojne relevantne cinjenice.... ono sto je problem sa simulacijom je nepoznavanje koje impute treba uzeti a koji se ticu karakteristika "materijala" koji koaliziraju....
