offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11683
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
Дуго сам се двоумио да ли да отворим ову тему за први руски/совјетски главни борбени тенк и први у свету, мада совјети кажу да је то ипак био амерички тенк М60, а не њихов Т-64.
Па, ево да почнемо.
Тенк Т-64
је тенк друге генерације и први главни борбени тенк совјетске армије, који је био представљен и уведен у наоружање црвене армије почетком 60тих година 20. века. Био је много напреднији од тенка Т-62, а када се појавио он је био ударни тенк источне војске СССР, око кога су формиране тенковске дивизије, док је тенк Т-62 остао тенк моторизованих-стрељаких дивизија.
Његова појава донела је многе новине у виду композитних материјала који су у комбинацији са челиком повећавали оклопну заштиту тенка. Уведен је нови топ глатке цеви од 125мм, такође је он био први руски/совјетски тенк са ауто пуњачем, са којим је елиминисан један члан посаде (пуниоц топа), а број чланова Т-64 је сада био састављен од коамндира тенка, нишанџије и возуача. Са употребом ауто пуњача и елиминацијом једног члана посаде, омогућено је да тенк буде мањих димензија, лакши иако је по заштити коју је пржао композитни оклп био у рангу много тежих тенкова тога доба. Његова тежина је била свега 38 тона, што га је по старом обележавању сврставало у средње тенкове, а по оклопу тј. оклопној заштити у супрр тешке тенкове.
Због тога је тенк био доста скупљи у изради него пређашњи совјетски тенкови. Такође је рецимо израда мотора и целе трансмисије била два пута скупља на тенку Т-64 због комплексности од традиционалне која се уграђивала у стариеј тенкове са све мотором. Такође је било покушаја да се направи нови мотор и трансмисија за њега, како би се цена смањила мешутим све се то завршило само на покушајима, нажалост. Због тога је покренут други пројекат из ког је настао тенк Т-72, јефтинији за производњу, који је био тенк другог позива, позадинских јединица, док би тенк Т-64 остао ударна песница совјетске армије.
Отац тенка Т-64 је био чувени совјетски коснтруктор Александар Морозов, који је би дизајнер тенка Т-54 (који је касније модификован и унапређен од стране совјетског конструктора Леонида Карцејева у виду тенка Т-55, Т-55А и Т-55Б). Тенк је прављен у Харкову у заводу Малешев.
Тенк Т-64 никада није извезен у неку пријатељску државу, већ га је исљкучиво користила совјетска армија. А по распаду СССР он је остао у служби Уркајине, Белорусије, Русије и Узбегистана, да би до краја 2014. године био повучен из активне службе руске војске, док је остао да службује у украјини до дана данашњег.
РАЗВОЈНА ИСТОРИЈА ТЕНКА Т-64:
Када су совјети увидели да је из тенкова Т-55/62 извучен максимум и да не вреди њихова даља надоградња и модернзицаија, кренуло се у развој новог тенка са већим могућностима, како би се тај нови тенк могао супроставити и поразити западне тенкове типа Чифтен, М-60.
Објекат 430
Већ поћетком 1951. године покренуте су студије за нови тенк, формиран је тим под именом КБ-60М у бироу Харков, који је припадао харковској фабрици машина, од инжењера који су се вратили из фабрике УВГ тј. Њизни Тјагил под водством Морозова.
До 1958. године направљена су била три прототипа тенка под именом објекат 430, који су исте те године тестирани у Кубинци. На тестовима су тенкови показали изузетне за оно времена карактеристике, а совјети су извели закључак да ће са појавом њиховог новог тенка донети не само промене у совјетској тенкоградњи већ и у Западној и да ће он сам бити у првих неколико година тенк без достојног противника.
Објекат 430, један једини примерак који сада труне на отвореном у Парку патриора, раније је био у музеју Кубинка.
Употреба 4ТД мотора (дизел мотор са два такта) и савремене трансмисије, омогућило је дизајнерима да ту комбинацију убаце у двоструко мање машинско одељење него рецимо кд тенка Т-55. Такође користили су за оно време напредни систем хглађења, као и вешање, па су захваљујући истом користили челичне точкове доста мањих димензија, и гусенице са гуменим уметцима, како ти точкови не би стварали велику буку.
Из тих тстова закључено је да је топ Д54-ТС неадекватан за сам пројекат. Такође је Морозов закључио из пројекта 430У, да је топ од 122мм бољи од топа Д54-ТС, такође 430У је имао нешто већу заштиту на трупу, тј. да је овај тенк погодан за даља унапређења. Морозов због тога одустаје од објекта 430 у корист новог пројекта под именом објекат 432.
Објекат 432
Т&оп који је добио овај прототип био је моћни топ до 115мм Д-68 (2А21), такође одлучено је да се редукује број чланова у куполи на два, командира и нишанџију, а да пуниоца замени аутоматски електро хидраулички пуњач граната. У то време ово је био изузетно ризчан потез јер је ово била потпуно нова технологија коју су совјети развијали за тенкове. Ипак је одличено и са пројектом је настављено у том смеру, а захваљујући употреби ауто пуњача, смањена је висина тенка, самим тим је смањена и његова тежина са 38 тона код објекта 430 на свега 30 тона код 432, висина је незантно смањена, за непуних 10цм.
Међутим са појавом новог топа од 105м Л7 код британаца и американаца (британски Л7 који су амери прекрстили у М6 , који ус уграђени у тенкове М60 и Сентурион, натерали су совјетске инжењере да уместо класичног оклопа користе композитни оклоп. То је био сендвич оклоп који су западњаци азвали К комбинација, састојала се од алиминијумских плоча уметнутих између челичних. Због тога је тежиан тенка даље нарасла на неких 34 тоне, али је као резултат тога повећана драстично оклопна заштита. У међувремену развијен је нови двотактни мотор са 700кс 5ТДФ, тако да је са повећањем масе и даље остала изузетна покретљивост тенка у односу на Т-62 тенк и Т-55.
Објекат 432 је прошао испитивања токо 1962. године, да би крајем 1963. године могла да отпочне његова проиводња. Коначно је 1966. године објекат 432 уведен у наорушање црвене армије под називом тенк Т-64.
Т-64А
У току почетка производње тенка Т-64, тим дизајнера је радио на новој верзији овог тенка под називом објекат 434, како би се задржала супериорна ватрена моћ у корист совјетских тенкова у однсоу на западне. Уемсто топа Д-68 од 115мм, развијен је потпуно нови топ глатке цеви са 125мм под називом Д-81Т, који је развила оружарска фабрика Перм.У суштини ово је био унапрежеан верзија топа Д-68 од 115мм. Пошто за њега није развијен био ауто пуњач, размишљако се да се врати пуниоц, међутим на тај начим због веће димензије муниције, бојеви комплет би био свега 25 граната, што је за совјетске стандарде било превише мало, због тога се кренуло у редизај ауто пуњача, како би могао да прихвати ове веће пројектиле, ради повећања бојевог комплета. Нови ауто пуњач добио је име 6ЕТ10 који је у каруселу могао да прими 28 граната бојевог компелта, такође је развијен нови стабилизатор 2Е23, који је био спрегнут са новом нишанском справом ТПД-2-1. Возач је добио ноћни перископ под ознаком ТПН-1-43А, како би уз помоћ јаког ИЦ фара могао да управља тенком током ноћи. Како би заштитили горњи део вешања (од погодака), совјети су развили мале сукњице које су биле закачене на шаеке, међутим оне су биле толико слабе да су се кидале, па су тенкови често вожени без њих.
Чувене сукњице на тенку Т-64А, музеј Кубинка
Прототип објекат 434 је тестиран током 1966. и у 1967. години, а његова производња је почела после 600 примерака базног модела Т-64.
Тенк Т-64А је донео и измене у композитном оклопу, па се уместо алуминијма користио се фиберглас (стаклено влакно), што еј повећало оклопну заштиту тенка, да би се повећао бојеви комплет, на на одређеним местима у већ малој куполи су направљени су носачи у виду удубљења за додатне број граната.
Пошто је тенк Т-64А био тен кза елитне совјетске јединице, а уједно и најсавременији и модернији совјетски тенк тих година, он је сво време унапређиван ,са бољим нишанским справама, стабилизаторима, топовима, савременијим моторима, који су сада могли да користе поред дизела и керозин, бензин за покретање чак и њиову мешавину.
Такође док је отпочињала производња модела А, Морозов и другови дизајнери су радили на новој верзији тенка Т-64, под именом објекат 439.....
Тенк Т-64Б
(Наставак за пар дана, драге колеге)
|
