offline
- Pridružio: 05 Okt 2009
- Poruke: 3189
- Gde živiš: Kraljevo
|
Citat:TENK VIHOR
Pokretanju razvoja novog tenka po pravilu prethode detaljne i sveobuhvatne rasprave čak i u slučaju kada su u pitanju velike zemlje, koje se tradicionalno bave proizvodnjom tenkova. To je i razumljivo ako se ima u vidu da se time angažuju ogromna finansijska sredstva. Tako su i u slučaju razvoja našeg tenka prethodile duge i teške rasprave u vojsci oko koncepta i prioriteta na nivou vidova, kaže za naučni portal ZNANJE dr Zlatomir Živanović, dipl. maš. inž. do sredine 2005. godine načelnik Sektora za borbena i neborbena vozila u Vojnotehničkom institutu (VTI).
Početak tenkovskog programa
Od sredine 50-ih do sredine 80-ih godina bivša SFRJ je uspešno realizovala program razvoja oklopnih transpotera (OT) i borbenih vozila pešadije(BVP), dok se na tenkovskom programu radilo veoma malo, uglavnom kroz modifikacije, izradu projekta i prototipova, pa su sve aktivnosti zaustavljane u početnoj fazi razvoja, podsetio je Živanović.
Živanović je napomenuo da su sredinom 70-ih godina prošlog veka, kroz više polaznih dokumenata razmatrana pitanja opremanja tadašnjih oružanih snaga savremenim tenkovima. Usledila je odluka da se od SSSR kupi licenca za proizvodnju tenka T-72 u zemlji, sa pravom na proizvodnju 1.000 tenkova, čime se zemlja dugoročno opredelila za tenkovski program.
On je objasnio da je u procesu osvajanja proizvodnje tenka T-72 odnosno M-84 razvijen veliki broj novih materijala i tehnologija, primenjeno je više naših podsistema uključujući i novi SUV (sistem za upravljane vatrom). Paralelno sa ovim aktivnostima započet je razvoj novih podsistema, pre svega, motora od 1000 KS, odgovarajuće transmisije i njihovih podsistema, što je sredinom 1988. godine rezultiralo proizvodnjom potpuno novog tenka M-84A domaće varijante, odnosno tenka M-84AB kao izvozne varijante.
"Uporedo sa serijskom proizvodnjom ovih tenkova započeta je izrada odgovarajućih planskih dokumenata koji su se odnosili na razvoj novog domaćeg tenka, tako da je već 1987. godine na GVTS-u (Glavnom vojnotehničkom savetu) usvojen program realizacije razvoja ovog tenka (projekat VIHOR), a za nosioca razvoja određen je Vojnotehnički institut. Dilema da li ići u razvoj novog tenka nije postojala, već kakav koncept tenka usvojiti i kolika je izvesnost da se ovako složen projekat realizuje", objasnio je Živanović.
Prema njegovim rečima programom realizacije bilo je planirano da se prototip tenka, uključujuči i ispitivanja, završi do kraja 1991. godine, prototipska partija do do kraja 1993. godine, a završna ispitivanja i donošenje odluke do kraja 1994. godine.
Osnovne karakteristike novog tenka
Polaznim taktičko-tehničkim zahtevima bilo je predviđeno da novi domaći tenk treba da poseduje:
- veliku vatrenu moć, posebno u pogledu preciznosti, brzine gađanja i efikasnog probijanja oklopa na većim daljinama, mogućnost dejstva u svim vremenskim i klimatskim uslovima,
- veliku pokretljivost koju će mu obezbediti savremeni motor od 1200 KS, odgovarajuća transmisija i novi hodni sistem,
- savremenu zaštitu, primenom savremenih materijala za oklop i odgovarajućih konstrukcijskih rešenja, novi sistemi protivpožarne i NBH zaštite.
U odnosu na osnovno naoružanje, treba istaći da je usvojen isti koncept topa od 125 mm kao i na tenku M-84A, ali je predviđeno tvrdo hromiranje unutrašnje površine cevi, zatim ugradnja nove termoizolacione obloge i elemenata referentnog sistema za registrovanje, pomoću SUV-a, zakrivljenosti cevi". Kupola novog tenka, prema Živanovićevim rečima, bila je livena i potpuno novog oblika, pri čijoj izradi su primenjena nova tehnološka rešenja koja se odnose na ulivanje jezgara od nemetala na prednjem čeonom delu kupole.Pogon kupole i topa trebalo je da bude lektromotorni.
"Kada je reč o SUV predviđeno je da se odvoji dnevna od noćne nišanske sprave i tako u slučaju oštećenja jedne sprave obezbedi funkcija druge, što sa integrisanom spravom nije bio slučaj. Termovizija je bila opciono rešenje (u slučaju izvoza), a novom koncepcijom SUV-a trebalo je obezbediti uvođenje komandira u sistem, savremeni žiroskop, modifikovani računar i nove senzore", objašnjava Živanović.
Istovremeno, kao rezultat novih rešenja pogonske grupe i hodnog sistema i zahteva za višim nivoom oklopne zaštite, novi tenk je imao potpuno novo oklopno telo, izuzetno male siluete u odnosu na neke svetske tenkove, kaže Živanović i napominje da je na prednjoj gornjoj ploči oklopnog tela i kupole predviđena ugradnja dodatnih ploča od homogenog pancirnog čelika ili kaseta aktivnog oklopa. Nova geometrija prednje čeone ploče i novi raspored elemenata višeslojnog oklopa obezbeđivali su povećanu oklopnu zaštitu.
Stanje realizacije projekta do raspada SFRJ
Raspadom bivše SFRJ, otcepljenjem Slovenije i Hrvatske 1992. godine, a kasnije i priznavanjem BiH kao samostalne države, došlo je do prekida rada na ovom projektu. Do tog trenutka bio je realizovan:
- funkcionalni model tenka (bez kupole) na kome su vršena ispitivanja transmisije i hodnog sistema,
- veći deo podsistema za dva prototipa tenka (oklopna tela, odlivci kupola, delovi hodnog sistema, delovi naoružanja, nišanske sprave itd.).
U momentu prekida rada na projektu u SRJ je ostao funkcionalni model tenka a od prototipskih sistema: motor od 1200 KS, motorski uređaji, transmisija, SUV (bez sprava), PPU i RH podsistemi. Kod finaliste tenka tvornice “Đuro Đaković“ iz Slavonskog Broda ostao je komplet delova iz serijskog tenka M-84A koji je nabavljen za potrebe dva prototipa novog tenka, dva oklopna tela, dva kompleta transmisije i više drugih podsistema.
Rad na tenkovskom programu posle raspada SFRJ
U novonastalim okolnostima razmatrana je mogućnost nastavka tenkovskog programa u SRJ, pa je krajem 1992. godine izrađena i odgovarajuća Tehno-ekonomska analiza. Zbog raspada jugoslovenske namenske industrije i nedostatka finansijskih sredstava za taj projekat u SRJ, do osvajanja proizvodnje u celini nije došlo.
"Međutim, Vojnotehnički institut je i u novim okolnostima nastavio rad na završetku razvoja pojedinih podsistema tenka, koristeći svoje laboratorijske potencijale i pomenuti funkcionalni model tenka za njihovu verifikaciju. Aktivnosti su bile usmerene, pre svega, na završetak razvoja novog motora i motorskih uređaja, pa je funkcionalni model, nakon laboratorijskih ispitivanja motora od 1200 KS, kompletiran novom pogonskom grupom", kaže Živanović, i dodaje da je tako formiran pretprototip osnove tenka (sa serijskom kupolom) u sklopu koga su nastavljena eksploataciona ispitivanja pogonske grupe, iako su razvojne aktivnosti na transmisiji i hodnom sistemu bile završene i pre prekida rada na projektu. U veoma teškim uslovima ispitivanja sa tenkom je pređeno oko 1.500 km.
"Obavljena ispitivanja pokazala su da pogonska grupa i hodni sistem ispunjavaju sve postavljene funkcionalne zahteve, da obezbeđuju tenku visoke performanse i da imaju zadovoljavajuću pouzdanost. Rešenja sklopova i agregata ovih podsistema dovedena su, na taj
način, do završne faze razvoja, pri čemu je preostalo da se obave još ispitivanja motora na vek".
Tenk sa ovom pogonskom grupom ima visoku specifičnu snagu i ostvaruje visoku pokr¬etlji-vost u svim terenskim uslovima. Maksima¬lna brzina preko 70 km/h i sposobno¬st savlada¬vanja velikih uspona, posebno pri srednjim eksplo¬ataci¬onim brzinama kretanja, svrsta¬vaju tenk sa ovom pogo¬nskom grupom u najsavremenija rešenja.
Pogonska grupa tenka VIHOR
Motor V46-TK1 je višegorivi, četvorotaktni, dizel sa direktnim ubrizgavanjem, turboprehranjivanjem i međuhlađenjem vazduha.
Prečistač se sastoji od grubog i finog prečistača koji su razdvojeni. Grubi prečistač je ciklonski a fini sa žičanim kasetama koje se mogu regenerisati.
Turbokompresori su sa slobodnom neregulisanom radijalnom impulsnom turbinom. Primenjena su dva turbokompresora, za svaki cilindarski blok po je¬dan.
Spi¬rala tu¬rbine je dvokanalna i svaki kanal pokriva tri cili¬ndra sa fazno pomerenim redosledom izduvava¬nja čime se ostvaruje impulsni efekat.
Međuhladnjak vazduha je integralni deo motora. Vrlo je kompaktne gradnje i zahvalju¬ju¬ći najsavremenijoj tehnologiji izrade obezbeđuje veliku efikasnost uz male otpore. Vazduh se hladi vodom iz nezavisnog sistema odvo¬je¬nog od sistema za hlađenje motora. U ovaj sistem je uključena pumpa za prinudnu cirkulaciju vode i hladnjaci smešteni u paketu sa ostalim hladnjacima u poklopcu transmisionog prostora.
Pumpa visokog pritiska je kompakta i obezbeđuje visoke pritiske ubrizgava¬nja, što je jedan od uslova za postizanje visoke ekonomi¬čnosti ovog motora.
Brizgaljke stvaraju veći broj mlazeva u komori za sagorevanje, a razvijene su specijalno za ovaj motor. Nizom konstrukcijskih zahvata obezbeđena je veća pouzdanost u odnosu na brizgaljke kod ranijih verzi¬ja ovog motora.
Komora za sagorevanje je modifikovana Hessel¬mann-ova komora sa optimiziranom geometrijom, čime je ostvarena visoka ekonomičnost.
Uređaj za hlađenje je minima¬lnih gabarita i mase i obezbeđuje pouzdan rad pogo¬nske grupe pri svim režimima eksploatacije i pri te¬mpe¬ra¬turi okoline od - 30 do +53 0C. Ostva¬ren visok nivo pojedinačnih performansi ugrađenih ko¬mpo¬nenti uređaja, obezbeđuje maksimalnu po¬uzda¬nost i efika¬san rad i pri najtežim uslovi¬ma, uz minima¬lnu potrošnju snage (oko 10 %) anga¬žovane za pogon dva ventilatora.
Transmisija za tenk VIHOR je mehanička sastavljena od multiplikatora i dva planetarna menjača sa bočnim prenosnicima i ima hidrauličko upravljanje.
Multiplikator je zupčasti sa izvodom za pogon kompresora, starter generatora i prenosnika za pogon ventilatora.
Menjači su planetarni sa 5+1 stepeni prenosa i višelamelastim spojnicama koje se aktiviraju hidraulički. Promena stepena prenosa i zaokret ostvaruju se preko mehaničkih komandi i hidrauličkih aktuatora. U svakom stepenu prenosa ostvaruje se po jedan proračunski poluprečnik zaokreta, čiji je raspored znatno povoljniji u odnosu na tenk T-72 zahvaljujući značajnim izmenama u konstrukciji menjača i sistema za upravljanje. Sve izmene u konstrukciji menjača realizovane su u postojećim gabaritima.
Za pogon dva ventilatora sistema za hlađenje motora i transmisije razvijen je potpuno novi prenosnik sa sigurnosnom frikcionom spojnicom sa mokrim trenjem.
Novi menjači su originalnog kinematskog rešenja i obezbeđuju ostvarenje pravolini¬jskog kretanja i zaokreta sa ravnomerno raspoređenim proračunskim pluprečnicima, u svakom stepenu prenosa, što obezbeđuje veoma veliku manevarsku sposobnost tenka.
Stepen prenosa I II III IV V R
Ukupni prenosni odnos 22,488 14,416 8,649 5,354 3,529 33,126
Brzina tenka (km/h) 11,2 17,4 29,0 46,8 71,0 7,6
Radius zaokreta (m) 1,395 6,376 9,597 21,466 6,788 1,395
Hodni sistem realizovan je u skladu sa zahtevima za povećanjem pokretljivosti novog tenka. Sveobuhvatnom analizom karakteristika hodnih sistema savremenih tenkova kao i trendova u njihovom razvoju došlo se do zaključka da hodni sistem treba da bude potpuno nov sa torzionim sistemom oslanjanja.
Vrlo povoljan oblik karakteristike oslanjanja, odnos maksimalne i statičke sile na oslonim točkovima, visoka vrednost specifične potencijalne energije i veliki dinamički hod, ukazuju na značajne njegove mogućnosti.
Osloni točkovi su aluminijumski, lako zamenljivi, gusenica sa jednoosoviničnim gumeno-metalnim zglobom kutijastog preseka veće čvrstoće, a poboljšani štapovi poboljšanih karakteristika.
Razvoj ostalih podsistema za potrebe tenkovskog programa
Pored aktivnosti na razvoju pogonske grupe i hodnog sistema, u proteklom periodu, radilo se na istraživanju i razvoju drugih podsistema tenka koji su našli primenu u modernizovanim tenkovima T-55, T-72, M-84 i M-84AB1 ili će biti primenjeni u modernizaciji naših tenkova.
Eksplozivni reaktivni oklop (ERA)
U cilju značajnog povećanja balističke zaštite postojećih tenkova, još početkom 90-tih godina započet je samostalni razvoj jedne specifične vrste dodatnog sendvič oklopa poznatog pod nazivom eksplozivni reaktivni oklop. Ideja je konačno realizovana sredinom avgusta 1998. godine, u okviru usavršavanja tenkova M-84, T-72 i T-55, kada je završen razvoj i usvojena u naoružanje i opremu VJ prototipska partija kutija eksplozivnog reaktivnog oklopa KAO M99.
Domaće rešenje eksplozivnog reaktivnog oklopa KAO M99 je vrlo slično koncepcijski i po zaštitnim i konstrukcijskim karakteristikama ruskom i ukrajinskom rešenju sistema dodatne zaštite tipa KONTAKT prve generacije. Potpuni razvoj ERA (pre svega sa stanovišta funkcionalne izdržljivosti i zaštite od kumulativnih projektila sa dvostrukim punjenjem, odnosno sa tandem bojevom glavom nije završen, jer su bila potrebna značajna finansijska sredstva.
Osnovne karakteristike eksplozivnog reaktivnog oklopa KAO M99:
1. Modularne je gradnje pa se može ugraditi na sve tipove tenkova, a nešto modifikovan se ugrađuje na bočne protiv-kumulativne ekrane, dimenzija 15230565 mm, mase 6 kg sa 350 gr eksploziva.
2. Redukuje probojnost kumulativnih projektila do 80% u zavisnosti od kalibra projektila, napadnog ugla (zaštitne karakteristike ERA se smanjuju sa povećanjem napadnog ugla kumulativnog projektila) i rastojanja ERA od osnovnog oklopa tenka. Povećava zaštitu od artiljerijskih kumulativnih projektila (HEAT) redukujući im probojnost za oko 30 - 50% u zavisnosti od kalibra projektila, napadnog ugla i rastojanja ERA od osnovnog oklopa tenka.
3. Redukuje probojnost projektila na bazi kinetičke energije KE do 25%. Povećava zaštitu od potkalibarnih projektila (APDS i APSFDS), što ga po zaštitnim karakteristikama svrstava iznad ERA I generacije, kao što su izraelski BLAZER i ruski KONTAKT.
4. Otporan je na dejstvo municije kalibra do 23 mm i artiljerijskih parčadi, zatim na detonaciju susednih modula (kutija) i dejstvo visokih temperatura, elektrolučnog zavarivanja, vibracija i mehaničkog udara.
5. Ukupna masa dodatne zaštite je oko 750 kg, odnosno 1.000 kg ako se ugrađuje na bočne strane tenka.
6. Štiti do 80% čeonog dela tenka za kursne uglove od ± 30°,
7. Lako se montira na sredstvo od strane posade i potpuno je kompatibilan sa postojećim podsistemima na tenku.
Uređaj za zaštitu od eksplozije goriva i požara
Za potrebe modernizacije tenkova razvijen je uređaj za zaštitu od eksplozije goriva i požara koji, u slučaju prodora kumulativne mine kroz oklop tenka, automatski aktivira boce za neutralisanje kumulativnog mlaza, sprečavajući eksploziju goriva.
Familija pumpi visokog pritiska
Jedan od vitalnih podsistema motora je sistem za ubrizgavanje goriva. Razvoj motora od 1000 KS realizovan je kupovinom uvozne pumpe visokog pritiska. Problemi obezbeđenja ovog sklopa u vreme sankcija, nametnuli su potrebu za domaćim razvojem čiji je nosilac bio VTI, a proizvođač Industrija precizne mehanike Beograd. Zahtevi za različitim nivoima snage tenkovskih motora usmerili su aktivnosti u ovoj oblasti na razvoj familije pumpi za ubrizgavanje goriva. Tako su realizovana rešenja pumpi za prototipove motora od 850, 1000 i 1200 KS.
Opšta karakteristika ovih pumpi je: kompaktna gradnja koja zadovoljava zahteve savremenih motora, velika brzina potiskivanja koja obezbeđuje visoke pritiske ubrizgavanja, sverežimski regulator sa korekcijom u funkciji od pritiska prehranjivanja, mogućnost adaptacije za različite motore i visoka pouzdanost u radu.
Istraživački projekti
"Pored značajnih razvojnih aktivnosti u oblasti tenkovske problematike poslednjih 15 godina, sprovedena su i veoma kompleksna istraživanja u oblasti automatizacije tenkovskih transmisija u okviru kojih je projektovan, izrađen i ispitan funkcionalni model novog sistema upravljanja", kaže Živanović i posebno ukazuje na novi koncept sistema upravljanja transmisijom sa dva planetarna menjača, nazvan GC TRONIC, baziran je na primeni savremenih elektrohidrauličkih komponenata i elektronskom upravljanju pomoću mikrokontrolera.
"Sistem omogućava visok stepen automatizacije procesa promene stepena prenosa radi lakšeg upravljanja transmisijom, poboljšanja performansi vozila na račun promene stepena prenosa pod opterećenjem, smanjenja dinamičkih i toplotnih opterećenja u sistemu za prenos snage i poboljšanja gorive ekonomičnosti motora. Realizovani sistem upravljanja predstavlja jedinstveno i originalno rešenje sistema koje je prvi put primenjeno i testirano na konceptu transmisije tenka sa dva planetarna menjača (rešenje kakvo je na tenku T-72 i njegovim varijantama) i veoma je aktuelno za modernizciju ovih tenkova".
Pored navedenih istraživanja sprovedena su i obimna istraživanja u oblasti hidromehaničkih transmisija za gusenična vozila, u okviru kojih je projektovan, izrađen i ispitan funkcionalni model ove transmisije. Rešenje transmisije zasnovano je na novom konceptu integracije mehaničkih i hidrauličkimh prenosnika snage radi ostvarivanja kontinualne promene prenosnog odnosa pri pravolinijskom kretanju i zaokretu vozila. Istraživanja složenih procesa u transmisiji i njenih funkcionalnih karakteristika, simulacijom uslova rada na probnom stolu, doprinela su stvaranju uslova za domaći razvoj savremenih transmisija za potrebe brzohodnih guseničnih vozila.
Modernizacija tenkova T-55, T-72 i M-84
Pored rada na završetku razvoja pojedinih podsistema za tenk VIHOR, Vojnotehnički institut je bio i nosilac svih aktivnosti u projektima modernizacije tenkova T-55, T-72 i M-84, gde su primenjena neka od razvijanih rešenja. Mogućnosti finansiranja ovih projekata u prethodnom periodu uslovile su da obim i sadržaj modernizacija navedenih tenkova bude relativno skroman. Pomenute modernizacije tenkova okončane su na nivou prototipova.
Ostvareno je značajno povećanje performansi tenkova u domenu pokretljivosti, vatrene moći i zaštite, realizacijom sledećih poboljšanja: ugradnja kutija eksplozivno reaktivnog oklopa, sistema za zaštitu od eksplozivnog požara, novog potpuno automatizovanog RH podsistema, novih pumpi visokog pritiska radi povećanja snage motora, termozaštitne obloge cevi, efikasnijeg ventilatora za hlađenje pogonske grupe, pouzdanijeg bloka automatike za električno startovanje motora, podsklopova za spregnuti izbor municije, zaštite pasivne DNNS-2, elektronskog regulatora paljbe spregnutog mitraljeza, zaključavanje lasera i td.
Projekat integralnih pogonskih grupa (IPG1000/1200)
"U skladu sa savremenim tendencijama da se za pogon tenkova koriste rešenja modularnog tipa, u kojima su sistem za pogon i sistem za prenos snage integrisani u jedan modul, u proteklom periodu obavljene su i kod nas značajne aktivnosti u tom pravcu", naglašava Živanović i dodaje da je definisan koncept integralnih pogonskih grupa sa motorima od 1000 i 1200 KS namenjenih za modernizaciju tenkova T-72 i započeto njihovo projektovanje i izrada korišćenjem već razvijenih ili modifikovanih rešenja iz postojećeg tenkovskog programa.
"U odnosu na do sada poznata rešenja sistema za pogon i prenos snage ovog tipa, koncept našeg rešenja pruža mnogobrojne prednosti, što ga čini interesantnim za potencijalne kupce. Shodno mnogim zahtevima da se tenkovi T-72 modernizuju na ovaj način, razvoj našeg rešenja može se ubrzati odgovarajućim finansiranjem i, na taj način, postojeća znanja i iskustva u ovoj oblasti usmeriti u komercijalne projekte", napominje Živanović.
Modernizovani tenk M-84AB1
U protekle dve godine zajednički projektni tim Ministarstva odbrane SCG, VTI i JP JUGOIMPORT-SDPR radio je na definisanju programa modernizacije tenka M-84AB koji se nalazi u naoružanju kuvajtske armije. Na osnovu sveobuhvatne analize ponuđenih tehničkih rešenja i načina saradnje, definisan je program modernizacije i izabrani isporučioci podsistema za modernizaciju.
Modernizacioni set obuhvatio je savremene podsisteme koje proizvode renomirani proizvođači iz inostranstva, kao i domaći proizvođači.
Modernizacija tenka sprovedena je uz zajedničko finansiranje VSCG i JUGOIMPORT-SDPR.
Izrada prototipa tenka, uključujući i najveći obim verifikacionih ispitivanja, završeni su krajem juna 2004. godine kada je tenk prvi put prikazan domaćoj i svetskoj javnosti na izložbi u Nikincima. Krajem 2004. godine tenk je uspešno prikazan u zemlji potencijalnog kupca.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE TENKA
OSNOVNE KARAKTERISTIKE:
• broj članova posade: 3
• masa: 44 t
• gabaritne dimenzije: 9.700 mm x 3.560 mm x 2.300 mm
• maksimalna snaga motora: 882 kW (1200 KS)
• maksimalna brzina: 72 km/h
VATRENA MOĆ:
• top sa automatskim punjenjem: 125 mm, glatka cev (tvrdo
hromirana), višesegmentna termozaštitna obloga cevi,
referentni sistem za
registrovanje krivljenja cevi
• mitraljezi: spregnuti 7,62 mm i pa 12,7 mm
(ugrađen u turelu komandira)
SISTEM ZA UPRAVLJANJE VATROM: savremeni, modularni,
stabilizacija u dve ravni,
balistički računar (verovatnoća
pogotka najmanje 50%,),
uključivanje komandira sa
pravom prvenstva u gađanju i
upravljanju
• nišanska sprava: razdvojena dnevna i noćna
nišanska sprava (opciono ugradnja
termovizijske kamere),
laserski merač daljine
• pogon za pokretanje kupole i topa: elektro-motorni
POKRETLJIVOST:
• pogonska grupa sa motorom snage: 882 kW (1.200 KS)
• specifični pritisak na tlo: 0,87 bar
• specifična snaga: 20 kW/t (27,2 KS/t)
• maksimalna brzina: 71 km/h (van puteva do 50 km/h)
• klirens: 450 mm
• savlađivanje terena: uspon do 30°, bočni nagib 25°,
vertikalna prepreka 0,83 m,
rov širine 2,67 m
• savlađivanje vodene prepreke: širine 1000 m, brzinom 1,5 m/s
podvodnim gazom do dubine 5 m
ZAŠTITA:
• balistička: osnovni višeslojni oklop
(zaštita od kinetičkih projektila
probojnosti 500 mm na 2000 m i od
kumulativnih projektila
probojnosti 600 mm),
(opciono ugradnja eksplozivnog
reaktivnog oklopa)
• zaštita od oružja
za masovno uništenje: savremeni NBH uređaj sa
mikroprocesorskim radiološko-
hemijskim detektorom,
poboljšane PNZ obloge i
grupni pribor za dekontaminaciju
• protivpožarni uređaj: pored postojećeg uređaja
uvodi se novi uređaj za zaštitu od
eksplozije goriva i uljnih para
OSTALI PODSISTEMI:
• veza: savremeni, sa radio uređajem
VVF opsega sa frekvencijskim
skakanjem i kriptozaštitom
govora i podataka
Otac jugoslovenskog tenka
Govoriti o tenkovskom programu u našoj zemlji nije moguće a ne spomenuti ime prof. dr Milorada Dragojevića, osnivača i dugogodišnjeg načelnika Sektora za borbena i neborbena vozila u Vojnotehničkom institutu, rukovodioca tenkovskih projekata KAPELA (tenk M-84 i M-84A) i VIHOR (novi domaći tenk), zatim direktora ovog instituta i potom pomoćnika saveznog ministra odbrane za Vojnoprivredni sektor. Pod njegovim rukovodstvom realizovani su ili započeti najveći projekti u višedecenijskoj istoriji ove naučno-istraživačke ustanove uz značajan doprinos velikog broja istraživača koji su bili nosioci ključnih problematika i specijalnosti.
M-84 izvozni posao veka YU industrije
Tenk M-84 AB prodat je uoči raspada SFRJ armiji Kuvajta, a isporuka 150 komada donela je više stotina miliona dolara.
U direktnoj proizvodnji delova, sklopova i agregata tenka M-84 bilo je neposredno angazovano 240 radnih organizacija, a posredno još oko 1.000 firmi iz cele SFRJ.
Savremeni tenk sastoji se od oko 20.000 raznih delova, a za izradu jednog srednjeg tenka potrebno je oko 50 tona najkvalitetnijeg celika i oko 80.000 radnih sati.
Hrvatski VIHOR
Hrvatska industrija proizvela je osnovni borbeni tenk Degman koji predstavlja spoj dobrih karakteristika tenka M-84 i savremenih tendencija i rešenja, ali i verovatno nekih rešenja iz projekta VIHOR. Prema tvrdnji proizvodjača - fabrike "Đuro Đaković" iz Slavonskog Broda - zadržana su dobra svojstva tenka M-84 (niska silueta, mala masa, velika specifična snaga i snažno naoružanje), a ugradnjom poboljšanog SUV, termovizije, laserskog detektora, ERA, komunikacijske opreme i ostalog, dobijen je tenk "iznimnih svojstava".
"Filozofija otvorene arhitekture, kao temeljna odlika tenka DEGMAN, omogućuje potpunu slobodu kombiniranja, a konačna struktura tenka stvara se prema specifičnim zahtjevima korisnika", navodi proizvodjač.
Borbena masa tenka je 44,5 tona, u posadi su tri člana, a najveća brzina na putu je 70 km/h. Osnovno naoružanje je top kalibar 125 mm, sa glatkom cevi, koji koristi tri vrste municije (PK, KM, TF). Pokreće ga 12-cilindrični, 4-taktni, višegorivi dizel motor snage 1.000 KS.
http://www.znanje.co.rs/190.html?Tenk--VIHOR
|
