|
Dobih neke podatke o Munji i opstoj ideji iste, baca svetlo na neke stvari.
Naime, jos u ratovima '90ih je zakljuceno da je broj kompleta za ciscenje mina u oklopnoj i mehanizovanoj brigadi nedovoljan, a da je koriscenje istih sa tenka, od strane tenkista, umesto od strane inzinjeraca prilicno slabo radilo. Zbog toga je takodje zakljuceno da OBr i MBr treba da imaju namenska vozila za ciscenje mina i inzinjerijske radove.
Istovremeno, javio se problem zamene OT M-60P u pionirskim cetama inzinjerijskog bataljona iz sastava OBr i MBr. Prvobitno je razmisljano o razlicitim vozilima, ali je u sklopu racionalizacije projekta reseno da se ta dva zahteva objedine u jednom vozilu. Tako je nastalo vozilo VIU-55 "Munja". Sa zamenom M-60P u PiC/InB tim vozilom, OBr/MBr bi dobila 20 ili 26 vozila (zavisno od organizacije cete sa vodovima od 3 ili 4 odeljenja) sposobna da se bave ciscenjem mina, kao i nekim drugim inzinjerijskim zadacima (ciscenje rusevina i krsa, priprema polozaja itd) umesto 9 ili 6 (9 kompleta za ciscenje mina u OBr, 6 u MBr, tj. 3 po oklopnom bataljonu) prethodno.
Nadgradje nije bilo bog zna kako zasticeno, ceoni oklop je bio 25mm/30 stepeni ili 15mm/15 stepeni ceono, i 25mm/90 stepeni bocni. To je stitilo od pancirnog zrna 20mm spreda i 12.7mm pancirnog zrna sa boka, jer ideja koriscenja tenkovske sasije nijje bila dobijanje tesko oklopljenog transportera, vec mogucnost koriscenja standardnog pribora za ciscenje mina i dozerskog noza M67.
|
