Video, najbolje kad bjj nazove džudo tatom i kad se nervozno okreće u nadi da ludi karateov deda nije Sakuraba Boks koji nema puno povreda, osim u glavu Nepodnošljiva nabeđenost bjj-a i krav maga kome pojas služi da nosi pištolj
Inače, tamo gde sam trenirao BJJ, profa nije momente BJJ je najbolji, Grejsi su bogovi međ nama. I to je bilo ekstra. Priča ide da je nekada bio takav, al je probao da glumi Rojsa Grejsija, pa je fasovao batine.
Nemam taj mngo smo dobri trip.
Ha, dva matorca iz kluba su za BJJ govorili da je u pitanju gomila brazilskih narkomana koja se naduva i našmrče pre treninga, pa misle da su ponovo izmislili džudo . Jedan od njih, tada otprilike 30 godina stariji i 20kg lakši je voleo sa mnom da radi ne-wazu. Ne znam ni dan danas zašto, s obzirom na to da me je rastavio apsolutno svaki put. Možda da sam ostao još nekoliko godina...
PS: Ovo me podseti, džudo pinovi su još jedan aspekt koji se odlično prenosi u samoodbrambene situacije, posebno u izbegavanju pravnih posledica. Jako je otrežnjujuće kada vas starina poput pomenutog branioca tradicije s minimumom napora drži u takvom pinu gde ste sigurni, ali potpuno bespomoćni. Nekoliko puta nisam mogao ni da tapnem - maita je čarobna reč.
To je sad druga krajnost. Gunđ, gunđ, gunđ.
Kao i svaki sport i džudo ima svoje kretene. Ja sam napustio drugu školu (prvu sam napustio zbog selidbe) zbog promene u vođstvu. Preko noći je postalo nešto drugo. Sva pažnja je usmerena na braon pojaseve, sa drugim nije hteo da radi i pre toga doduše. Kažu da je hteo da progura nekoga na Olimpijadu.
Jedna moja velika starst u svetu borilačkh veština je istraživanje istorijskih varijanti nekh veština, pre nego što je modern stil preovladao ili pr nekih pravila, čišćenja i slično. Neverovatan svet.
Помињани другар се тамо докопао да фотокопира прву књигу о каратеу, са цртежима техника, штампану мммм, мислим 1924!
Други другар (вадо рју ), имао је на видео касети, уз остале "антиквитете", неме филмове негде из тог периода (1920-30 ?), у којима мераче Јапанцима карате као сјајну вештину. Технике им приказују поредећи их са тада много познатијим боксом!
Карате је јапански колико и шота српска игра.
Шифра- Окинављани.
Dobar video o poreklu karate stilova, jako zanimljivo kako je više puta pominjani Kano imao uticaja na stvaranje istih:
A sada internet mudrost: Pre masovnog razvodnjavanja, Mas Ojama (koliko tek o njemu ima da se priča) je 1964. poslao trojicu učenika u Tajland gde su pod još uvek nerazjašnjenim pravilima, imali mečeve protiv Muay Thai boraca. Tajlanđani i Japanci su i ranije imali nekoliko okršaja stilova, nikada povoljnih ishoda po karatiste, a Ojama je prvi koji je na prozivke s jugo-zapada odgovorio posle dužeg vremena.
Dvojica karatista su pobedila, što danas zvuči neverovatno.
Mnogo pak zanimljivija priča razvija se sa poraženim Kenđi Kurosaki-jem, koji je nedugo po povratku u Tokio otvorio sopstveni dođo gde je fuzionisao Ojamin Kjokušin i Muay Thai, dobivši vremenom stil za koji je brzo vezan naziv: kik-boks. Između ostalih, pod njim su trenirali Tošio Fuđivara, koji će kasnije postati prvi strani Muay Thai šampion, i Jan Plas. Ovaj Holanđanin po povratku u domovinu otvara klub i u čast svog trenera naziva ga Mejiro Gym Amsterdam, danas opšteprihvaćenog kao Meka holandskog kik-boksa.
Priča o kik-boksu mi je zanimljiva pre svega zbog skoro pa potpuno ispravne usporedbe sa nastankom BJJ-a, a posebno Helio vs Kimura epizodom. Za razliku od Grejsi porodice, Kurosaki svoj poraz nije pretvorio u pobedu laganjem, prepravljanjem i brisanjem istorije. Nikada se nije distancirao od stilova koji su načinili njegov, cela loza kik-boksa potpuno je otvorena, za razliku od BJJ-a, čiji će predvodnici iz dotične porodice dan danas reći i učiniti sve, samo da ih ne povežu sa džudoom.
Pravi si gunđ-gunđ džudoka. Jbg neki tamo iz Brazila su oduzeli slavu džudou, neki tamo iz SSSR isto. A džudo sve uškopljeniji. BJJ i GJJ su prerasli Grejsije, ovi su ostali u svom nekom svetu. No ono što je BJJ zadržao iz džudoa, a mnogo važnije od tehnike je način treninga. Svako radi sa svakim. Što je mnogo dobro.
Ma nisam bre, pa rekoh i sam da bih voleo da nastavim trening u BJJ-u (kad već ne bih mogao u džudou), samo mi je većina te porodice i njena istorija odvratna. Rekoh i da džudo svesno razvodnjava veštinu zarad učešća na OI. Sambisti, koliko znam, nikada nisu pravili otklon od džudoa - kros trening između polaznika te dve veštine u Rusiji je nešto najnormalnije npr. Edit: Sambo je sačuvao sve leg-lokove koje je džudo vrlo rano otpisao kao preopasne.
Ukupno su 464 korisnika na forumu :: 13 registrovanih, 0 sakrivenih i 451 gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48
Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: cenejac111, cikadeda, djordje92sm, Doca, GreenMan, Lord Nem, Miskohd, Mixelotti, nemkea71, Username1000, VES 11119, yrraf, yufighter
nije Sakuraba 
. Jedan od njih, tada otprilike 30 godina stariji i 20kg lakši je voleo sa mnom da radi ne-wazu. Ne znam ni dan danas zašto, s obzirom na to da me je rastavio apsolutno svaki put. Možda da sam ostao još nekoliko godina... 
