Borilačke veštine ili - ''telo kao oružje''

• 2Ovo se svidja korisnicima: kuntalo, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nego o jedno zaboravljenoj veštini. Svi znaju da je kapuera više ples, nego borilačka veština. No nekadaje psotojala i drugačija kapuera.

https://capoeirahistory.com/capoeira-in-rio-de-jan.....inhozinho/
https://rohermanny.tripod.com/
http://www.fontedogravata.org/1997/11/mestre-sinho.....morte.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khmkhm, prvi link:

Citat:Sinhozinho defended the idea of Capoeira as the official Brazilian fight, a technique of personal defence, the National Gymnastics, highlighting its combined aspects of fighting, sport and gymnastics. However, after being involved in a brawl during a carnival parade in Copacabana, Sinhozinho declared to the newspaper Diário da Noite on January 21, 1949: “in my academy there are no capoeiragem classes, a sport I have never practiced. I only teach wrestling, weightlifting as can easily be checked”.

• 2Ovo se svidja korisnicima: kuntalo, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kuntalo :: Ma nisam bre, pa rekoh i sam da bih voleo da nastavim trening u BJJ-u (kad već ne bih mogao u džudou), samo mi je većina te porodice i njena istorija odvratna. Rekoh i da džudo svesno razvodnjava veštinu zarad učešća na OI. Sambisti, koliko znam, nikada nisu pravili otklon od džudoa - kros trening između polaznika te dve veštine u Rusiji je nešto najnormalnije npr.

Nemoj se vadiš, evo ga opet gunđ gunđ.
Kad kod sa džudokama spomenem BJJ ili GJJ, odma Grejsi ovo ono. Otišla veština dalje. Nastavila svojim putem. Na svu sreću.

Sambo borci su cool ljudi, kad se dovatiš sa njima je gadno, al baš gadno. Samelju te. No džudoke su tu uvređeni, kada je Fedor udavio Mirka, odmah su ovi moji iz škole, Fedor je džudoka, vidiš kako je džud opasan, jer je sambo zaprvo samo stari džudo. Al on nije samo džudoka, nego prevashodno sambo borac. A ni sambo nije baš samo džudo.

Citat: Khmkhm, prvi link:

To je teško vreme za majstora Sinjžinjoa, Brazilci su tek počinjali da prihavataju kapueru kao nešto na šta trebaju da se ponose. Sećali su s još uvek kapuere kao veštine baraba i policije, veštine koja ej stroga zabranjena. robovkse korene su zaboravili. Uz to Sinjžinjo je bio instruktor policije za vreme Vargasa. Nije bio u milosti. Majstor Piša (Bimba znači piša) i majstor Pažtinja sa svojim đuskanjem su bili druga priča.

NIje Sinjžinjo jedini obrisani majstor, ima i drugih. Zanimljivo svi su belci iz srednje klase, koi su htli borilačku veštinu, ne neki ritualni ples. Danas je zvanični stav da Sinjžinjo nije ima izgrađen stil, nego je svakog borca trenirao posebno. I ako su ti momci postali bitne face u mnogim sverma života (fudbal, džudo,atletika, muzika) nisu pričali puno o svojim danima kapuerista.

• 2Ovo se svidja korisnicima: kuntalo, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kuntalo ::

Možda neki od vas nisu znali, catch rvanje bilo je deo olimpijskih igara, poslednji put u Londonu 1908. Onda je IOC izbacio sve poluge i nazvao ga rvanjem slobodnim stilom.
Takođe, grčko-rimski stil je tek vrsta rvanja sa francuskih vašara i marketinški dobro osmišljenim nazivom.


Zanimljiva stvar, rvanje od Persije do do Amerike se održalo zahvaljujući vašarima. Francusko ili grčko-rimsko rvanje nije ni malo za podceniti. Pogotovu ako se uzima za osnovu za MMA ili čak samoodbranu. Sve te veštine, koje su praktične, ali ograničene pravilima su obično podcenjene, ali pošto su fokusirane na određene stvari, zapravo su vrlo efektne.

Savatur ili strelac (tako se zovu, Tirailleur), je zbog navike da izbegava klinč vrlo naporan za uhvatiti i oboriti. Pritom je dosta tehnika upravo protiv klinča. Ne može da koristi najopasnije udarce u MMA ne što su zabranjeni, nego su bolni (savate se radi u obući, pa udarci u glavu nožnim prstima i risom stopala nisu opasni o izvršioca) i može da se povredi. I onda kompenzuje na druge načine, a to nije lako za izbeći.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::kuntalo ::

Možda neki od vas nisu znali, catch rvanje bilo je deo olimpijskih igara, poslednji put u Londonu 1908. Onda je IOC izbacio sve poluge i nazvao ga rvanjem slobodnim stilom.
Takođe, grčko-rimski stil je tek vrsta rvanja sa francuskih vašara i marketinški dobro osmišljenim nazivom.


Zanimljiva stvar, rvanje od Persije do do Amerike se održalo zahvaljujući vašarima. Francusko ili grčko-rimsko rvanje nije ni malo za podceniti. Pogotovu ako se uzima za osnovu za MMA ili čak samoodbranu. Sve te veštine, koje su praktične, ali ograničene pravilima su obično podcenjene, ali pošto su fokusirane na određene stvari, zapravo su vrlo efektne.

Savatur ili strelac (tako se zovu, Tirailleur), je zbog navike da izbegava klinč vrlo naporan za uhvatiti i oboriti. Pritom je dosta tehnika upravo protiv klinča. Ne može da koristi najopasnije udarce u MMA ne što su zabranjeni, nego su bolni (savate se radi u obući, pa udarci u glavu nožnim prstima i risom stopala nisu opasni o izvršioca) i može da se povredi. I onda kompenzuje na druge načine, a to nije lako za izbeći.

Ако се не варам, разни облици рвања се практикују у скоро свим народима и обавезан су део обичајног борења који се изводио на народним окупљањима- вашарима...
Тако је и код нас постојао обичај да се нови хајдук прво опроба са старијим хајдуком у "у рвању у кости" - односно до модерног доба се одржало вашарско рвање (додуше само на космету - "пеливани").

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, upravo tako, naročito tamo gde je nošnje okopa česta pojava. Naravno, to ne isključuje postojanje udaračkih veština. No manje su izgrađene, nego na mestima gde oklop ne nosi. Postoje naravno i izuzetci, kao mongolsko rvanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::Da, upravo tako, naročito tamo gde je nošnje okopa česta pojava. Naravno, to ne isključuje postojanje udaračkih veština. No manje su izgrađene, nego na mestima gde oklop ne nosi. Postoje naravno i izuzetci, kao mongolsko rvanje.


Подела коју си неколико пута изнео је малко натегнута обзиром да у свим културама постоји и рвање и разни облици песничења. Разлика је само у степену културе неког народа и да ли су и када изграђени обрасци учења и преношења знања.
На Делком истоку, градска култура и специфичне религије и филозофије, од давнина су ствариле окружење погодно за развој "учитеља" борења што је резултирало великим бројем разних стилова и школа које су често практиковале мешавину различитих стилова.
У Европи је тек у касном средњем веку почела да се развија култура "учитеља" борења и то првенствено мачевалаца који су иначе пружали обуку у комплетном опусу борбе на блиском одстојању у мери која је одговарала достојанству њихове клијентеле (што ће рећи без уласка у "партер"). Треба имати у виду да је постојао вид борења који је био и без оклопа а за који се морало посбено припремати.
Осим тих малобројних комерцијалних учитеља, преовлађујућ начин учења борилачких вештина (као вид потребних вештина за примену у борби - мегдану- обредној борби) био је преношењем знања од старијих ка млађима како у локалној заједници тако и приликом учествовању у војним походима.
Све у свему, борилачке вештени су неодвојив део сваке популације а колико ће бити изграђене зависи од културног нивоа те популације.
Евидентно је да је данашња цивилизација на низбрдици обзиром да се блиска борба посматра првенствено као забава и гимнастика и то како од стране практиканата тако често и од оних који преносе нека знања...

• 3Ovo se svidja korisnicima: vrag81, Bane san, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Подела коју си неколико пута изнео је малко натегнута обзиром да у свим културама постоји и рвање и разни облици песничења. Разлика је само у степену културе неког народа и да ли су и када изграђени обрасци учења и преношења знања.


Nismo se razumeli. Pišem šta su dominatni stilovi borbe, to ne isključuje one druge.

Citat:На Делком истоку, градска култура и специфичне религије и филозофије, од давнина су ствариле окружење погодно за развој "учитеља" борења што је резултирало великим бројем разних стилова и школа које су често практиковале мешавину различитих стилова.

Zapravo formalizovano učenje borenja postoji i van Dalekog istoka. A i na Dalekom istoku se mnogo toga formalizuje tek u moderno doba.

Citat: У Европи је тек у касном средњем веку почела да се развија култура "учитеља" борења и то првенствено мачевалаца који су иначе пружали обуку у комплетном опусу борбе на блиском одстојању у мери која је одговарала достојанству њихове клијентеле (што ће рећи без уласка у "партер"). Треба имати у виду да је постојао вид борења који је био и без оклопа а за који се морало посбено припремати

Pa ovaj ne. U kasnom srednjem veku se pojavljuju pisani kodeksi borenja, koji mnogo toga sem mačevanja. No i pre toga postoje formalizovani vidovi učenja u borenju, pa se to znanje koristi u kodeksima. Međutim pošto ratovanje u Evropi napreduje ka sve većoj upotrebi baruta (za razliku od Dalekog istoka) te veštine polako nestaju. Opstaju rvanje i boks u raznim formama. Danas se radi na rekostrukciji istih. Jako bogat svet, prosto za neveorvati.

"Kodeksi časti" i dostojnastvo o kome pišeš se pojavljuju kada mnogo borenj gubi praktičnu funkciju u ratu. Pre toga je bilo potpuno normalno, pošto će mu zapravo trebati u životu, otresti princa ili markiza od batina. Čak i kralja. I oni su se rvali. Henri VIII dok nije postao grozno debo je bio poznati rvač, čak se i pohrvao sa Fransoom I svojevremeno. Te veštin su bile potrebne za rat i učile su se tako.


Citat: Осим тих малобројних комерцијалних учитеља, преовлађујућ начин учења борилачких вештина (као вид потребних вештина за примену у борби - мегдану- обредној борби) био је преношењем знања од старијих ка млађима како у локалној заједници тако и приликом учествовању у војним походима.
Све у свему, борилачке вештени су неодвојив део сваке популације а колико ће бити изграђене зависи од културног нивоа те популације.


Učitelji borenja u Evropi su bili daleko od malobrojnih. I imaju dugu tradiciju. Ovo drugoprenošenje znanja je opšte mesto svuda. I za bilo šta.

Par stvari, na suprot popularnom mišljenu u Evropi postoje vrlo izgrađeni stilovi borilačkih veština, koi su autohtoni, međutim zbog razvoja ratovanja iste ili nestaju ili vrlo rano dobijaju blage forme.
Isto je na Dalekom istoku. Samo što su se reforme veština desile kasnije, a sa njima i njihova "filozofija". Kada su se veštine vežbale zbog praktičnih razloga, te filozofije nije bilo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Shomy
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da me Chafee ne bi prozivao kako samo za Gracie klan imam teške reči:

U sredu je održana prva post-covid sednica IJF-a. Za generalnog direktora organizacije postavljen je izvesni gdin Marinescu, te je rumunska veza u rukovodećoj strukturi dodatno ojačana, s obzirom na to da je Marius Vizer ponovno izglasan za predsednika. Tajno, bez ikakvih detalja o načinu glasanja ili protivkandidatima.

Potonji džudo tradicionalistima važi za instrument razvodnjavanja i sakaćenja džudoa, uzevši u obzir da su za njegovog vakta koji je počeo 2007. pravila načinila najveći zaokret iskazan u sankcionisanju tehnika koje uključuju napade na noge. Da, mečevi su skraćivani, načini bodovanja i vreme za izvođenje tehnika menjani, ali nikada se do njegovog presedavanja niko nije usudio da iz veštine izbaci tehnike koji su sastavni deo džudo kurikuluma od samog početka, a nisu predstavljale rizik od teških povreda, poput kani basami-ja, npr.

Ovo je deo prepiske koju je dotični imao sa fanovima veštine na twitteru prošle godine:

Citat:Q: When will IJF stop cutting away the art that is Judo? BJJ will end up more like judo than judo soon. Can you return our traditional art?
A: IMO, the leg grab was not in the judo tradition, it was an imported technique from wrestling and sambo and kurash, and is not for the benefit of developing and promoting technical judo. We wish to show the artistry of judo and dynamic actions in relation to traditional standing judo.

Otvoreno izvrtanje činjenica i jasno dokumentovane istorije - dame i gospodo, predsednik internacionalne džudo federacije.

Postoji više teorija za ovakav sled događaja - nezvanično, japanski članovi federacije, kao najuticajniji, gurali su ka ovim promenama još od ranih 70ih, nakon pojave evropskih (pre svega sovjetskih) takmičara sa jakom rvačkom bazom, te prestanka njihove rezultatske dominacije.
Zvanično objašnjenje iz same federacije je pravljenje otklona od rvanja i ostalih vidova grapplinga, što je po mom mišljenju još sramotniji izgovor, jer je u direktnom sukobu sa Kano-vom vizijom. Kako se stvari odvijaju, uopšte nije isključeno da je newaza, osim u direktnoj tranziciji iz stajanja, sledeća na meti.

U svakom slučaju, ako je iko i sumnjao, više nema dileme. Osim u slučaju tektonskih promena i masovnog otklona od IJFa, džudo kao borilačka veština polako će odumreti, a zameniće ga sve uže ograničavani - sport. Poneki centar (kažu da najviše tradicionalnih dođoa ima u Kjotu) će se možda i održati, ali će baš kao i u primeru Karatea ili TKDa npr., biti onaj izuzetak što čini pravilo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Shomy, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali uvezeno iz samboa. Usreću se.
Već sutra će džudo da postane ponavljanje "kata", pa će da zaborave čemu služe te forme, pa će da propovedaju da je to udaračka veština. Već se dešavalo, na primer tai či, koji je bio ozbiljna veština, al su se Kinezi previše tabali, pa je Mao zabranio kontakt i ako je navodno i sam trenirao tai či.