Citat:Међународне котације пшенице су, под снажним утицајем континуиране блокаде лука у Украјини и забринутости око стања усева у Сједињеним Америчким Државама, порасле за 0,2 одсто, а њихов јачи пораст ублажен је већим испорукама из Индије и извозом из Руске Федерације него што се очекивало.
Пиринач је на глобалном тржишту у априлу био за 2,3 одсто скупљи у односу на март, због снажне потражње из Кине и са Блиског истока.
Цена шећера је такође забележила раст за 3,3 одсто, подстакнута поскупљењем етанола и забринутошћу због кашњења почетка жетве 2022. у Бразилу, највећем светском извознику шећера.
Светске цена меса су ојачале у априлу за 2,2 процента на месечном нивоу, достижући нов рекорд, пошто су порасле котације живинског и говеђег меса. На цене живинског меса утицао је прекиди извоза из Украјине и ширење епидемије птичјег грипа на северној хемисфери. Насупрот томе, овчије месо је незнатно појефтинило.
Што се тиче млечних производа, њихове цене су у просеку порасле за 0,9 процената, због константно недовољне глобалне понуде, пошто је производња млека у западној Европи и Океанији наставила да се креће испод уобичајених сезонских нивоа. Највише су скочиле светске цене путера, под утицајем раста тражње повезаног са актуелном несташицом сунцокретовог уља и маргарина.
Нема потребе цитирати оне делове где се спомиње да је нешто појефтинило кад то није истина...И ако јесте у мору свих вештачких поскупњеља незнатно нешто појефтини или је на акцији..
Увек ћу додати вештачко поскупљење јер тако јесте јер је изазвано...
Вероватно ће се неке земље престројавати па ће сејати оно што нису до сад, рачунајући да ли могу због климатских и услова земљишта.
Кад је увоз и извоз у питању, доћи ће до изражаја друге земље света.
Сунцокрет на коме је сад акценат не може се сејати на истој њиви годину за годину, већ сваку трећу рецимо. Што би значило да се на основу тога морају формирати и залихе, и понуда и потражња и увоз и извоз евентуално, или ће се прескакати....
Нема потребе цитирати оне делове где се спомиње да је нешто појефтинило кад то није истина...И ако јесте у мору свих вештачких поскупњеља незнатно нешто појефтини или је на акцији..
Појефтинили багери,гуртне,пикадо комплет,жица за везивање ружа,лустери....И онда је инфлација само 7-8 одсто
Свет ће гладовати ако се не отворе украјинске луке
Светски програм УН за храну саопштио је да ће људи широм света гладовати ако се украјинске луке на Црном мору ускоро поново не отворе.
„Морамо да отворимо ове луке како би храна могла да улази и излази из Украјине. Свет то захтева, јер стотине милиона људи широм света зависе од ових залиха”, рекао је извршни директор ове организације Дејвид Бизли, пренео је Танјуг.
„Тренутно су украјински силоси жита пуни”, истакао је и рекао да је забринут да неће бити места за складиштење овог лета уколико се силоси сада не испразне.
Организација УН за храну и пољопривреду процењује да се 25 милиона тона житарица тренутно налази у Украјини док су њене црноморске луке затворене.
Од фебруара Украјина, један од водећих светских произвођача кукуруза и пшенице, није у могућности да возовима извози житарице.
У овом видеу,приказана је жетва кукуруза.Погледајте само ту механизацију.Колико је новца уложено у све ово.Начин на који већина пољопривредних домаћинстава у Србији раде,је застарео и једва исплатив.Српски политичари причају о авионима и стадионима,а сете се пољопривреде пред изборе.
Citat:Рат у Украјини и висока стопа инфлације прилично су променили навике немачких потрошача. Људи сада више него раније одлазе у дисконте тражећи производе по повољнијим ценама, показују нови подаци предузећа за истраживање тржишта ГфК.
Није само тако у Немачкој, наравно...
Citat:Најновије истраживање потврђује резултате недавне анализе британског „Вича” да купци све мање купују брендиране производе и окрећу се робним маркама.
Подсетимо, пре пандемије тржишни удео трговачких брендова је достизао рекорде у девет најразвијенијих европских земаља. Први пут 2017. удео ових производа у укупној трговини износио је 30 и више процената у 17 од 20 земаља ЕУ. Према подацима портала „Статиста”, од почетка пандемије до септембра 2020. продаја производа робних марки порасла је за 5,7 одсто, а највише је повећана куповина хране и пића.
Поједини производи приватне робне марке чак и три пута су јефтинији од оригиналних.
Citat:Ни Србија не заостаје, а према нашој недавној анкети спроведеној међу неким од највећих трговца, удео ових производа у њиховим радњама удвостручен је за последњих 10 година. Тако је у „Делезу” он већ достигао око 30 процената.
Уље све плиће, /што и није тако лоше уствари/ и све плићи џеп, и штедња на храни у наредном периоду.
Хлеб је овде скочио за три динара /49-50 дин/, неки приватници су још пре неки месец подигли цене хлеба на 65 дин.
Цена хлеба је замрзнута од стране држава на три месеца.
У то време, по истеку три месеца по логичном следу догађаја, поскупеће струја што је најављено као неопходно , а одма за струјом хлеб и остало....
Doručak mi je od nove godine poskupeo za više 100 dinara. Ono što sam plaćao oko 100 do 120 dinara je oko 250 dinara sada i nema tendenciju da se cena ustali već svakih par nedelja cena skoči za 10 do 20 dinara.
Citat:Рат у Украјини и висока стопа инфлације прилично су променили навике немачких потрошача. Људи сада више него раније одлазе у дисконте тражећи производе по повољнијим ценама, показују нови подаци предузећа за истраживање тржишта ГфК.
Обраћају пажњу на цене и без кризе,камоли сада.Тамо где је печено пиле до пре неки дан било 7,5 евра,сад је 12 евра.Бауштелци свих народа и народности псују на сав глас.Они мученици,немају где да спремају,већ купују по киосцима.Од Бугара,Румуна преко Ћивше па до неког из бивше нам државе.
Продавнице миц по миц,цент по цент курвински повећавају цене,али не пролази то неопажено код Немца .Што би рекао Срба из "Дневне дозе"-Шваба је то бајо мој.
Само ће они далеко лакше прегурати ову кризу него просечан житељ Крагујевца или Јагодине.
...Ова криза погађа и тржиште пшенице, а у удружењу „Житоунија” подсећају да је већ другу годину светска потрошња жита од 791 милион тона, већа од производње која износи 778 милиона тона. То је само један од разлога скока цена, а наводе и друге узроке попут прекомерне примарне емисије новца у условима стагнације и пада привредне активности (БДП) у току 2020. године, „пуцање” дистрибутивних ланаца, рат Русије и Украјине – које са око 30 одсто учествују у светском извозу пшенице…
Битни фактори су и енормни раст цена енергије, раст трошкова транспорта и поскупљење минералних ђубрива, који су важни за остваривање приноса жита.
– На светском тржишту пшенице, грубо речено, постоје две групе држава: земље нето извознице ове житарице, којима припада и Србија и земље увознице. Екстремни пример је Кина која располаже залихама пшенице од 142 милиона тона, што је половина светских резерви које су тренутно 278 милиона тона и та количина покрива њихову годишњу потрошњу. Са друге стране, у ЕУ су залихе око 11 милиона тона, што једва подмирује њихову просечну месечну потрошњу – каже за „Политику” Здравко Шајатовић директор удружења „Житоунија”....
Хрватска дирекција за робне резерве купила је, због ратних збивања у Украјини и све више избеглица, чак четири милиона литара јестивог сунцокретовог уља за које ће порески обвезници издвојити 63 милиона куна (8,36 милиона евра) с ПДВ-ом, пише „Јутарњи лист”.
Држава је, додаје се даље, судећи по подацима из тендерске документације, литар сунцокретовог уља платила нешто мање од 16 куна (2,12 евра), што је за само две куне мање од малопродајне цене, а знатно више од цене по којој се литра уља може купити на акцији у неким продавницама, преноси Танјуг.
