offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25670
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Хвала! Ево једно мезе, за крај дана. Како су културу ''устројили'' нацисти. Темељно и прецизно, као и све друго, само што нису рачунали на то да и други знају да баратају нелеталним средствима... Наравно, о овоме постоје томови књига, али ја овде износим оно што је за потребе форума најочигледније и најпријемчивије.
Ни бог им није помогао (Got mit uns)
На сваком немачком опасачу то је писало - бог је с нама. А у античкој Грчкој постојао је мит о богињи среће, Тихи, или Фортуни, на латинском. Ишла је с широким велом, па ко тај вео додирне, биће срећан. Хитлер је ту богињу дохватио не за вео, већ за гушу и то обема рукама!
Зашто ова симболична слика? Зато што нацисти нису чекали ни тренутка да реализују своје лудачке, геноцидне идеје. Већ 1933. године нацистички министар за народно просветитељство и пропаганду Јозеф Гебелс започео је ''синхронизацију'' културе, чиме је уметност усклађена са нацистичким циљевима. Влада је ''очистила'' културне организације од Јевреја и других за које се тврдило да су политички или уметнички осумњичени. Дела водећих немачких писаца бачена су у пламен на церемонији спаљивања књига у Берлину... А лепо је Булгаков писао да рукописи не горе.
Формирана је Културна комора Рајха (или комитет, одељење, како је ко преводио, чак и биро, Немцима тако омиљена француска реч). Већ од септембра 1933. године она је имала и своја одељења. Немачки прецизно дефинисана , неумољиво и немилосрдно почела је да спроводи своју политику. Филмско, музичко, позоришно одељење, прес огранак и огранак за писце, ликовну уметност и радио - све је то радило као сат у складу с прокламованом политиком коју нико није схватао озбиљно док се налазила између корица ''Моје борбе''.Невероватно је да су највећи умови Немачке (а било их је и обележили су светску философију, књижевност, итд) игнорисали с гађењем Хитлерове идеје (што је било на месту јер оне јесу биле за гађење), али нису ништа, као интелектуалци, учинили да тај покрет зауставе идејама, управо оруђем којим је Хитлер исти тај покрет подигао на ноге.
Комора је надгледала и регулисала све аспекте немачке културе , како популарне, тако и елитне. Нацистичка естетика истицала је пропагандистичку вредност уметности и величала сељаштво, народне обичаје и мудрост, ''аријевца“ и херојство рата. Ова идеологија је била у потпуној супротности са модерном, иновативном уметношћу, попут апстрактног сликарства; оно је осуђено као одрођена уметност и проглашено за уметнички и културни бољшевизам. У Арихтектури нацисти су градили монументална здања у стерилном, класицистичком облику. То је имало двоструку улогу (осим, оне основне - употребне) - да покаже величину новонастале државе (''трећег рајха'') и да импресионира све оне који не верују у њену моћ, или се двоуме. Наравно да су они знали и друге начине убеђивања за оне који се двоуме (видети под концлогори) . Ипак, јасно је су нацисти одлично знали за појам јавних односа, рекламе и пропаганде и свега онога што се данас зове маркетинг. Исто то су радили и њихови политички непријатељи - бољшевици! По целој Русији, чак и у највећим забитима, можете видети импресивне зграде са колонадама, римским фризовима, масивним улазима, пространим агорама...све оно што је имало исту улогу као и у Немачкој. Чак су и на оној чувеној међународној изложби у Паризу прва два павиљона били совјетски и немачки, врло мало се разликујући једни од других. Кад већ пишем о томе, да подсетим да су две основне особине кича - гигантизам и гомилање елемената, а тога је овде било у изобиљу.
У литератури су промовисали дела писаца као што су Адолф Бартелс и песник Хитлерове омладине Ханс Бауман, успостављајући ''црну листу“ (индекс забрањених књига, као у средњем веку - index librorum prohibitorum) како би олакшали уклањање ''неприхватљивих“ књига из јавних библиотека. Поред сеоске, пасторалне књижевности и историјских романа усредсређених на народ, немачке културне власти промовисале су ратне романе како би становништво припремиле за сукоб. Није чудо што је један од најомраженијих писаца био Ерих Марија Ремарк који је у својим романима о рату осликао најпотресније антиратне сцене. Лаког и питког стила, понекад патетичног, он би , вероватно, остао жанровски, просечан писац, да није почео да пише оно што је све Немце дуго болело.
Филм је био посебно пажљиво негована област и на њега се највише примењивала ''култивација уметности“ (термин за све мере усмерене на промоцију уметника и уметности) . Подршка државе филмској индустрији била је огромна јер је филм био (и остао) важно пропагандно средство. Филмови попут ''Тријумф воље''Лени Риефенштал и ''Хитлерјугенд'' прославили су нацистичку странку и Хитлерову омладину. Други филмови су оправдавали програм еутаназије, док су филмови као што је ''Вечни Јеврејин'' одржавали антисемитске стереотипе. Подсетићу да је и у Немачкој, као и у свим другим земљама, одлазак у биоскоп био масовна и веома корисна појава. Ево и једне невероватне илустрације тога колико се давало на филм: пред сам крај рата снимљен је најскупљи немачки филм ''Колберг'', са преко 100.000 статиста! Неколико , као хлеб потребних дивизија, повучено је с фронта како би Гебелс остварио своју идеју да покаже једну битку из прошлости (ратови с Наполеоном) у којој су Немци тријумфовали и приказао као несаломивост немачке војске и државе! Филм је приказиван само у Берлину , та три месеца, све до капитулације. Толико је било велико поверење Хитлера у Гебелса, и Гебелса у моћ филма.
Музика је такође била важан фактор. У музици су нацисти промовисали дела немачких композитора Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена, Антона Брукнера и Рихарда Вагнера, док су забрањивали извођења дела ''неаријеваца“ Феликса Менделсона и Густава Малера. Адолф Хитлер редовно је присуствовао операма на Бајројтским фестивалима одржаваним у част композитора Рихарда Вагнера. Нацисти су дистрибуирали националистичке песме и маршеве да би подстакли идеолошку индоктринацију.
Позориште је било помало у сенци, али никако ван тока догађаја . Позоришне компаније производиле су представе великих немачких писаца Гетеа и Шилера, као и националсоцијалистичке драме. Да би створили бољи осећај јединства народа или националне заједнице , нацисти су наредили изградњу великих амфитеатара на отвореном. ''Прочишћење“ немачке аријевске културе и сузбијање других облика уметничке продукције био је још један нацистички пројекат да се прочисти сама Немачка и подигне ратни морал, поспешујући тако ратне напоре...Али - ништа то није ново у историји, као и у историји уметности. Као што су Аустријанци промовисали јозефинизам на сваком делу своје територије (односно, окупираних територија), тако су то радили и Немци. Аустријанци су имали ''мустру театар'' - Бургтеатер , на основу ког су изграђена сва остала позоришта хелмер-фелнеровског типа. Немци су, пак ,одлазили корак даље и понемчавали све познате светске ауторе. Аугуст фон Коцебу и Кристијан Феликс Вајсе су се посебно специјализовали за овај посао, па су код нас игране посрбљене немачке верзије Шекспира, Молијера и других писаца. Германизација се у Европи изводи , с мањим прекидима, већ вековима. Свима је лако да кажу - ''Е, то је зидала Марија Терезија'', а при том заборављају преко колико српских лешева је прегазила да би спровела своје идеје. Она и њени наследници.
|
