offline
- stringer bell
- Super građanin
- Pridružio: 01 Feb 2014
- Poruke: 1297
- Gde živiš: Nacionalni park Srbija
|
Srbiji nedostaje 6.000 spasilaca
R. Dragović | 01. jun 2014. 20:28 | Komentara: 3
Sistem civilne zaštite kod nas još nije zaživeo iako je od usvajanja zakona prošlo pet godina. Neophodnu obuku je do danas prošlo svega 1.500 pripadnika, uniforme čekaju čak godinu dana
NABUJALIM rekama koje su nosile sve pred sobom, umesto osam hiljada pripadnika civilne zaštite, koliko piše u propisima, suprotstavio se pun sastav od svega - 1.500 ljudi. Uniforme čiji je izgled i kvalitet takođe čvrsto propisan čekaju već godinu dana. Nedavna stihija zatekla je sistem civilne zaštite, koji se podiže tek nešto manje od dve godine.
Voda koja se povukla sa poplavljenih područja ostavila je iza sebe ogromnu štetu, ali pitanje gde je danas sistem zaštite građana u vanrednim situacijama i zašto on funkcioniše samo na papiru.
Učestali letnji požari, redovne poplave, zemljotresi - poput mioničkog 1998. ili kraljevačkog 2010. godine - probudili su uspavanu svest države o značaju civilne zaštite. Iako razvijena još u velikoj Jugoslaviji, zaboravljena i odbačena, ona je dugo lutala od jednog do drugog ministarstva, zakona, propisa... Tek donošenjem zakona o vanrednim situacijama 2009. zaštita od elementarnih nepogoda dobila je pristojno mesto u pravnom sistemu, ali još uvek ne i u praksi. Na pravi način se podiže tek od kraja 2012. godine, kada su u ovaj sektor stupili prvi obučeni spasioci.
Švajcarski model najsavršeniji
Sistem civilne zaštite u Evropi verovatno ima Švajcarska. Kako ova alpska država već vekovima ne vodi ratove, naglasak u njenoj politici odbrane jeste na zaštiti stanovništva. U slučaju elementarne nepogode, gotovo svi građani imaju neku vrstu zaduženja, koja je definisana preciznim rasporedom i poslom. Ovaj sistem redovno se testira, tako da su probe reagovanja u slučaju vanrednih situacija u ovoj zemlji redovna pojava.
Da je civilna zaštita, koja je u SFRJ bila snaga vredna respekta, devedesetih godina potpuno uništena i da je treba što pre podići na noge, smatra profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu Vladimir Jakovljević.
- Ona se dugo doživljavala kao recidiv prošlosti - jasan je profesor Jakovljević. - Mnogi su kod nas, ali i u bivšim republikama, smatrali da je civilna zaštita idealizovana, milionska organizacija sa kvantitetom u odnosu na kvalitet i zbog toga su je se odrekli. Jedino Slovenija je zadržala stari sistem, koji je danas modernizovan. U njega je uvela nove standarde, prilagodila ga zahtevima EU, tako da je slovenačka civilna zaštita respektna snaga.
Profesor Jakovljević napominje i da su kod nas najslabije karike u ponovnom uspostavljanju sistema civilne zaštite opštine i nizak stepen edukacije građana. Obuka naroda ispuštena je devedesetih godina ukidanjem školskog predmeta. Edukacija se najlakše sprovodi kroz školski sistem, ali mogući su i kursevi, obuke, vežbe...
- Potreba za jakom civilnom zaštitom sve je veća. To nam jasno pokazuju događaji iz nedavne prošlosti - od NATO agresije do ovogodišnjih poplava. Zato je važna i preporuka Međunarodne organizacije civilne zaštite u Ženevi nacionalnim vladama da imaju samostalnu organizaciju - agenciju, direkciju ili ministarstvo za civilnu zaštitu.
Malo ko će se u Srbiji složiti da nam je potrebno ministarstvo za vanredne situacije, nalik ruskom. Najbolji model za Srbiju, prema oceni stručnjaka, jeste osnivanje agencije civilne zaštite, koja bi bila nezavisna od bilo kog ministarstva i direktno potčinjena Vladi. Njen osnovni zadatak trebalo bi da bude razvoj, ali i "spuštanje" na nivo lokalnih samouprava.
Čelnici Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, pod čijom kapom je i sistem civilne zaštite, nebrojeno puta su u javnosti ukazivali na značaj razvoja i finanasiranja ove službe. U njenom stroju, prema propisima, trebalo bi da bude 8.000 ljudi, koji bi se zajedno sa 7.000 vatrogasaca borili protiv ćudi prirode. Obuku civilne zaštite, međutim, do danas je prošlo svega 1.500 pripadnika.
- Osnova civilnih jedinica trebalo bi da bude ljudstvo angažovano na dobrovoljnom principu - objašnjavaju u Sektoru za vanredne situacije MUP. - Prvi korak napravljen je početkom prošle godine slanjem preko vojnih odseka više od 11.000 poziva za angažovanje u spasavanju. Reč je o momcima koji su vojni rok odslužili u civilu i koji su prošli osnovnu obuku. Oni bi trebalo da budu raspoređeni u 11 kategorija, zavisno od vrste opasnosti.
Da bez obzira na probleme u Srbiji ipak polako sazreva svest da je stanovništvu neophodna obuka za slučaj rata, zemljotresa, poplava ili drugih nepogoda, pokazuje i tiha inicijativa rođena u okviru javne rasprave o izmenama Zakona o Vojsci Srbije. Njima je ostavljena mogućnost ponovnog uvođenja premeta u škole u okviru koga bi najmlađi učili o reagovanju u slučaju vanrednih situacija. Iako svi priznaju da mladi naraštaj ne raspolaže ni osnovnim znanjima iz ove oblasti, ulazak ovakvog predmeta u škole je još daleko.
Novosti
|
