Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 1Ovo se svidja korisniku: cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Parabola, generalno.
Tenk je sredstvo neposrednog dejstva sa tendencijom pre svega borbe protiv drugih tenkova ( to je inače degeneracija u i vojnom i u inženjerskom pravcu razmišljanja *ali* je bila iznuđena istorijom...) i on u tu borbu unosi pre svega ogromnu energiju potkalibarnog projektila radi ogromne probojnosti.

Zato tenk ima malu elevaciju cevi i ne gađa ni gornjom grupom uglova (iznad 45 step.) a i u delu normalnih artilerijskih putanja mu je elevacija mala (horizontalnom se smatra putanja do 5 step.) svega do negde 15 step. tako da on taj manevar u vertikalnoj ravni ne može da ostvari. On zato i pored sve te energije i nema neki veliki domet. Štaviše ako je dubok zaklon a mala daljina ni mnoga art. oruđa velike snage sa elevacijama do 45-50 step. to često ne mogu.
To mogu haubice gađanjem u zoni GGU odnosno gornje grupe uglova od 45 do recimo 65 step. i minobacači normalno.

Na takvim daljinama koje si spomenu dakle granični tenkovski domet koji je negde oko 6-7 km takav manevar vatrom bi mogli da urade uglavnom samo haubice i to pre samohodne, poneki klasični minobacač 120 mm i većina istih sa projektilom povećeanog dometa i vrlo mali broj minobacača 82 mm a skoro svi minobacači izolučene cevi.

Međutim za pogodak jednim projektilom bi morao da imaš navođenje, probano je sa IC ali ne ide baš najbolje a i sa mm radarima a ni to ne ide baš najbolje, još i gore.
Jedino da ubaciš GPS navigaciju, što za haubice te klase za te daljine do sada nije urađeno a od svih mina na svetu samo je jedna izraelska već duže vreme u razvoju koja bi to mogla (ima šireća krila i napušta klasičnu parabolu jedno vreme leta). Istina ima još projekta po svetu za takve, pre svega minobacačke projektile, a u budućnosti se ne bih mnogo začudio ni da klasične haubice pre svega samohodne sve više i viš dobijaju tu mogućnost a naročito minobacači sa izolučenim cevima kojisu po pravilu 120 mm i imaju takav domet lako. Istina takva sredstva će verovatno putovati *naniže* sve do minobacača 81-82 mm.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da parabola ne hiperbola

• 1Ovo se svidja korisniku: cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Vuco
Kolega, imate na ovom forumu temu ''Top vs Haubica'' koja će vam dati dosta odgovora na vaša pitanja.
Samo kratko pojašnjenje za zadnje pitanje, odnosno slikoviti prikaz. Tenk, PO top i slična oruđa imaju sistem neposrednog nišanjenja, znači nešto kao kod puške sa optikom.
E sad zamislite da puškom sa optikom sa vrha brda pokušavate parabolom pogoditi zaklonjeni cilj na susjednom brdu...samo teorija.
Kolega Vrabac je objasnio na jednom višem stupnju, ja bi samo dodao jer mislim da vas to pati. Haubica i minobacač za razliku od topa imaju mogućnost posrednog nišanjenja i zbog toga mogu gađati zaklonjene ciljeve. A sistem posrednog nišanjenja bi najjednostavnije mogao biti opisan kao metoda sličnosti trokuta, recimo tako, iako ima još puno toga što bi se moglo dodati.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123, Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Непосредно је када се циљ види И ДИРЕКТНО НИШАНИ са ватреног положаја а посредно када се гађа са усмеравањем цеви које је израчунато а циљ се не види са ватреног положаја или се види али се не може нишанити у њега из неког другог разлога.

Дакле и хаубица и топ (али не и класичан минобацач, док на возилима са куполама ипак да) могу гађати једнако посредно као и непосредно са тим што се за разлику од тенковских топова и противтенковских топова који по правилу (осим изнимно !) гађају само непосредно код ових других се јавља и полупосредно гађање односно циљ се види и правац се заузима према циљу КРОЗ НИШАН али се елевација цеви одређује рачунски а заправо и корекција нишанске тачке на циљу по правцу касније такође заузме, па опет ИЗАЂЕ ИЗ КРСТА КОНЧИЋА и по правцу а свакако ће касније и по углу заузимањем елевације.

Ако је циљ заклоњен онда свакако да се не види са ватреног положаја било чега, па мора доћи до посредног гађања.
Питање је само КОЛИКО СТРМА мора да буде парабола на ПАДНОМ ДЕЛУ путање да не би УДАРИЛА у тај заклон иза кога је циљ.

Због способности гађања горњом групом углова минохитачи и хаубице имају предност јер могу да заузму много веће елевације цеви од топова.

Због тога се понекад врши (само код елитно обучених јединица) ПРОВЕРА ПАДНОГ ДЕЛА ПУТАЊЕ управо да би се открило да ли задато ПУЊЕЊЕ може да ПРЕБАЦИ заклон циља и ипак падне на циљ.
Ако не може узима се неко различито пуњење али са ВЕЋОМ елевацијом.

Та провера се уобичајено врши пре свега за путање имеђу 5 и 45 ступњева угла па ако СЕ НЕ МОЖЕ СА ИЗАБРАНИМ, ЈЕДНОСТАВНО УЗЕТИ МАЊЕ ПУЊЕЊЕ СА ВЕЋОМ ЕЛЕВАЦИЈОМ али АКО смо ту можда изгубили домет у потпуности (ИЛИ И ДАЉЕ НЕ ПРЕБАЦУЈЕ ЗАКЛОН ЦИЉА) Е ОНДА се обично иде на веће пуњење И ГОРЊУ ГРУПУ УГЛОВА. То топови не могу.

Изгледа гадно али заправо није све се то може урадити за минут са једним лењиром уз таблице гађања И ИСКУСАН АРТИЉЕРАЦ ЋЕ ВРЛО ЛАКО СА ОСМАТРАЧНИЦЕ ОДМАХ ДА ПЕРЦИПИРА ШТА МУ ЈЕ ЧИНИТИ (према заклону циља) а и брате подложно је КОМПЈУТЕРИЗАЦИЈИ и Хаста ла виста гранатен...

Истина било је сучајева у пракси да цео пук уместо да то уради Воја64 :-).!, просто *ископа* део брда на падној путањи а циљу БАШ ништа.

• 1Ovo se svidja korisniku: cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da upravo to,malo je teže objasniti.Da pokušam ponovo da objasnim cilj iza nečega npr kuće i posada zna tačan položaj cilja,e sad jel može tenk da gađa preko te prepreke i da pogodi cilj.Može li se granata isplaiti iznad prepreke ili zaklona i da promeni putanju i krene na dole.Znam da projektil po zakonima fizike nakon određenog pređenog puta sam kreće na dole,ali postoji li mogućnost da posada proračunato nekom vrstom municije deluje ovako kako sam opisao.Pri tome mislim na klasičnu municiju ne na neku sa navođenjem,ili tenk gađa isključivo pravoliniski do granica dometa municije?Postoji li neko punjenje koje omgućava posadi da nakon proračuna udaljenosti od cilja iza prepreke opali granata preleti prepreku dođe do maksimalne visine i onda krene na dole i sa nekom realnom šansom pogodi cilj?Znam da cev na tenku ima mali radijus zbog konstrukcijskih karakteristika samog tenka,ali računam da bi uz dobar proračun mogla da izvede ovo ili je to više u sveri holivuda?

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, cezar 35, Bobo123, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nemože.

Jedino što može da se uradi je upotreba elektronski tempiranog upaljača, kojim se može tempirati eksplozija trenutno-fugasnog projektila iznad ili iza neke prepreke.


Ono što ti zamišljaš se na efikasan način može uraditi vođenim artiljerijskim projektilima ili vođenim mionobacačkim minama.

Recimo ovako nešto:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na detaljnim pojašnjenjima

• 3Ovo se svidja korisnicima: vrabac, HP 35, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nagledao sam se ja sa Art.osmatračnice raznih budalaština pa i te da se sa Ognjem gađa tačkasti cilj i da se ni nakon oba B/k cele baterije ta tačka ne pogodi.Sad koliko je to koštalo što para a što živaca i smeha na drugoj strani veliko je pitanje.Mada mi je i kolega poginuo zbog pogrešnog rada na artiljersijskoj osmatračnici kada su genijalci umesto kota cilja dali kote od osmatrača pa ih tenkista sa M84 lepo našao iz prve na popriličnoj daljini i sa neposrednog gađanja..Toliko o voj temi a ono da voja64 "iskopa" deo brda nije ni daleko od istine jer se u ratu i to radilo,,,nažalost...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To tenk iza kuće je baš *ekstremno* ukopan cilj. U zavisnosti od daljine na koju se mogu recimo Gvozdike postaviti sa potpunom pripremom (uključujuči i proveru pravca usmerenosti oruđa) ili umesto toga sa korekturom na neki reper i to bi u gornjoj grupi uglova bila korektura sa tri plotuna i dva kontrolna rafala pa tek onda da gađaš taj tenk iza kuće.

Umesto toga možeš i skraćenom ali plotunom pa korekturom plotuna i onda bi kad dobiješ padove u cilju dakle (osim prethodnih) oko kuće bi trebalo 100 komada minumun a skoro sigurno i 200 pa i više da pogodiš direktno u tenk.
Sve u svemu skoro pa besmisleno jer suštinski ćeš početi da rušiš kuću pre nego što ćeš da dobiješ direktan pogodak u tenk a tom slučaju možeš sa mnogo manjim rastruranjem i donjom grupom uglova i sa mnogo većom realnošću da će neka da *proleti ili sruši zadnji zid po tenku*. Ipak ako je ikako moguće treba gađati gornjom grupom uglova jer će efekat na drugim *pratećim* ciljevima oko tog tenka biti veći. Naravno ako imaš vremena i znanja (na žalost i to je bitno bez kompa) za gornju gurpu uglova...

Dakle bilo bi efikasnije gađati celim divizionom haubica kuću direktno i neposredno, jer bi tokom kraja prve a svakako tokom druge serije pogodaka celog diviziona ona počela da se ruši pa bi zatrpala tenk ako već neka nije rosnula kroz zid sa one strane što je sve zajedno jedno 20 do 30 objektivno do 40 granata a to je daleko daleko manje od onih nekoliko stotina koje bi u najboljem slučaju uspeo da pošalješ gornjom grupom uglova na taj tenk iza kuće.

Naravno ako bi tenk izašao je.o bi ma.er haubicama koje su izašle na neposredno gađanje osim ako ga brzo ne bi pogodile što je iznad 1000 malo verovatno mada ako baš svih 12 odo 18 gađaju ajde de..
Ali svaki takav *sport* izlaska artiljerije na neposredno gađanje obično vodi qrcem o ledinu jer taj tenk sigurno *nije jedini* sa one strane i to je nešto što skoro nikad osim na totalno otvorenom terenu sa *marša* dakle potpuno iznuđeno ne bih smeo ni da pomislim...

Vojo bez ljutnje hteo sam da se našalim sa artiljercima to je na njihov račun nije tvoj odnosno vas inženjeraca.

Moji sinovi su već neko dzuže vreme došli do godina kada prestaje ponesenost odrastanja. Najstariji je na žalost već sa *iskustvom*. Sećam se kada me je pitao *koliko je stvarno naših poginulo na koti 3234* koju znate iz špageti vesterna 9. rota (istina fenomenalan špageti ali...da ne psujem). Reko valjda četvorica. Drugo pitanje je bilo da li je delovala artiljerija. Preko 1000 od toga preko 600 122 mm.

PRVO sledeće što sam ga naučio je da KADA IMAŠ INŽENJERCE, sunce jače sija, kiša manje pada, reka postaje plića, zima postaje toplija, jaruga manje strma... ILI:
UVEK FORMiRAJ BORBENU GRUPU OKO ONOGA ŠTO IMAŠ OD INŽENJERACA PA TEK ONDA MANIPULIŠI SA VATRENIM SREDSTVIMA I PEŠADIJOM.
STOŽER pokretne borbene grupe a svakako STOŽER jake odbrane je INŽENJERIJA pa tek sve ostalo.
Naravno može a često i mora i bez nje ali mogu se i qrcem gloginje mlatiti zašto da ne...naročito tuđim...

Bojim se da taj savet tamo gde je bio i verovatno gde će sledeće da bude nema baš mnogo prilike da se primeni ali...

Nisam ja inženjerac ali da citiram jednog meni svojevremeno vrlo dragog lika:
- Ja Francuz, ali ja ne glup ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Molim kolege da mi kažu šta je na slici