Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, radionica1, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Прошле године сам конзумирао воду са Пека, коју су цистерне довезле за гашење пожара. Још се ништа не примећује... ваљда.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ta voda sa Peka ima zaostalo delovanje i poput one iz Kladnja učini te MUŠKIjim pa sinovi samo niču de zaseješ...
Tako se bar nama pričalo kad smo radili deonicu puta pored dotične reke još 83-4.g a nastavak je bio u okolini Kladnja par godina kasnije...
Hebi ga izgleda da ima istine i ja sam je pio pa ubo doduše jedinca sina jer se za više nije imalo kade.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, radionica1, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ма изгорела душа док смо гасили Пескове, па је било дај шта даш... о деци се није размишљало. "Мушка вода" је иначе у Горњачкој клисури

• 10Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bogoslov, RJ, radionica1, Profica, Georgius, Bane san, sasans23, Luka, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bogoslov ::Ма изгорела душа док смо гасили Пескове, па је било дај шта даш...
To "daj sta das" ponekad kosta u nedostatku tableta za dezinfikaciju vode.
Ratne '95. sam bio prisiljen (zedan kao pas) da pijem vodu iz "nesigurnog" izvora na Ozrenu (nije oznacen na topografskoj karti), a nisam imao tablete.
Problemi su nastali 4 godine kasnije u vidu burne alergije (oticanje mekog tkiva, gusenje, promene na kozi, oticanju lica, usiju, obrva....sve oteklo sem jedne stvari
Na VMA, nakon desetodnevnog ispitivanja, rekose mi da sam pio necistu vodu koja sadrzi specificnu amebu. U ljudskom organizmu inkubacija amebe traje 4 godine. Nakon tog perioda se naglo razmnozi u dzepovima tankog creva, a reakcija organizma na nju je alergijska.
Kostalo me je to 50-tak uboda Sinopena u zadnjicu i ostalih dijagnostickih procedura koje nisu ni malo prijatne.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, radionica1, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Запамтићу то за случај да ми крену такви симптоми, да не би доктори машили дијагнозе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Може ли неко да ми објасни на којем принципу ради упаљач гранате (нпр. мб 120мм), када се темпира, и на који начин се онда активара на одређеној удаљености од земље?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kreativac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoje tempirni i blizinski upaljači.

Tempirni se tempiraju prije punjenja oruđa, armiraju se po opaljenju i aktiviraju se poslije zadatog vrenena.
Mogu biti mehanički (satni mehanizam), pirotehnički (usporačka smješa) i elektronski.

Blizinski u sebi imaju neku vrstu daljinomjera (radarski-Doplerov efekt, laserski, IC) i aktiviraju se na nekoj udaljenosti od cilja.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, divljak1, voja64, Kreativac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na kasetnim minama 120mm korišteni su tempirni elektronski upaljači koji su se tempirali elektronskim tempiračem koji je vrijeme leta računao prema zauzetim elementima gađanja i minu otvarao na visini od 50 metara iznad zemlje.

Prije pojave blizinskih upaljača cca 1944-45. godine (prvi put su korišteni u Bitci za Izbočinu iliti Ardenskoj bitci od strane američke 3. Armije) računanjem vremena leta projektila prema elementima gađanja (manje više računica kosog hitca) dobivalo se vrijeme od ispaljenja potrebno za aktiviranje na određenoj visini iznad tla. Ovo je primjenjivano za tempiranje upaljača šrapnel granata kako bi eksplodirale na optimalnoj visini radi ostvarivanja optimalnog posipa kuglicama na tlo, a šrapneli su masovno korišteni u Prvom svjetskom ratu, u drugom ih gotovo nikako nije bilo.

Postojala je još jedna metoda aktiviranja granate izmad tla a to je gađanje rikošetom od zemlju, ali tu su se koristili inercioni upaljači i nema puno veze s ovom pričom.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EOD ::
Prije pojave blizinskih upaljača cca 1944-45. godine (prvi put su korišteni u Bitci za Izbočinu iliti Ardenskoj bitci od strane američke 3. Armije) računanjem vremena leta projektila prema elementima gađanja (manje više računica kosog hitca) dobivalo se vrijeme od ispaljenja potrebno za aktiviranje na određenoj visini iznad tla.
Odnosno uzimalo se iz tablica gađanja.

EOD ::
Postojala je još jedna metoda aktiviranja granate izmad tla a to je gađanje rikošetom od zemlju, ali tu su se koristili inercioni upaljači i nema puno veze s ovom pričom.
Udarni upaljači za trenutno-fugasne granate se mogu podesiti na trenutno, inerciono (neki modeli) i usporeno dejstvo.
Ako granata padne pod malim uglom, ona će rikošerati i ako je upaljač podešen na inerciono ili usporeno dejstvo, granata će eksplodirati poslije rikošeta na nekoj visini.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Avg 2016 10:27

divljak1 ::EOD ::
Prije pojave blizinskih upaljača cca 1944-45. godine (prvi put su korišteni u Bitci za Izbočinu iliti Ardenskoj bitci od strane američke 3. Armije) računanjem vremena leta projektila prema elementima gađanja (manje više računica kosog hitca) dobivalo se vrijeme od ispaljenja potrebno za aktiviranje na određenoj visini iznad tla.
Odnosno uzimalo se iz tablica gađanja.

Kod upaljača koje su koristili Njemci i Austrougari skala na upaljaču je izražavala daljinu, a elevacija se izračunavala, dok je kod Antante skala na upaljačima je izražava vrijeme i elementi su se uzimali iz tablica.

Dopuna: 07 Avg 2016 10:33

divljak1 ::

EOD ::
Postojala je još jedna metoda aktiviranja granate izmad tla a to je gađanje rikošetom od zemlju, ali tu su se koristili inercioni upaljači i nema puno veze s ovom pričom.
Udarni upaljači za trenutno-fugasne granate se mogu podesiti na trenutno, inerciono (neki modeli) i usporeno dejstvo.
Ako granata padne pod malim uglom, ona će rikošerati i ako je upaljač podešen na inerciono ili usporeno dejstvo, granata će eksplodirati poslije rikošeta na nekoj visini.

U starijoj sovjetskoj literaturi navodi se da se pri gađanju rikošetom izbor inercionog ili usporenog (ispravnije bi bilo inerciono-usporenog) dejstva određivala daljina na kojoj je dolazilo do eksplozije nakon rikošeta. Inerciono bliže, usporeno dalje.

U zapadnoj literaturi ne pominje se ovakav način gađanja.