Povratak redovnog sluzenja vojnog roka u Vojsku Srbije

183

Povratak redovnog sluzenja vojnog roka u Vojsku Srbije

online
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 819
  • Gde živiš: Beograd

sremac983 ::Ми у армији никад више подофицира, а никад мање обичних војника. Коме таква армија треба уопште где сви имају по неки чварак, коме бре они да командују. Сами себи.


Nije to samo u našoj sadašnjoj vojsci, verujem da je ista situacija i u ostalim profi vojskama. Na primer, u francuskoj vojsci: 14000 oficira, 38000 podoficira i 58000 ugovoraca. Pa i ti vojnici su tu verovatno sa idejom (države) da za 3-5 godina napreduju i pređu u podoficire. U američkoj vojsci, prvi podoficirski čin nije "komandni", drugi je predviđen za komandire timova a treći za komandira odeljenja.

Zašto se održava ta, na prvi pogled nelogična struktura, gde je većina podoficira zapravo u ulozi običnog vojnika? Jedan od odgovora bi mogao biti da takve armije ipak računaju na transformaciju u veliku armiju, prijemom i brzom obukom velikog broja rezervista: većina aktivnih podoficira u tom slučaju preuzima ulogu instruktora obuke a po završetku kratke obuke preuzimaju pozicije komandira voda, ZKV ili četnog starešine. Možda je to bila ideja ranije, a sada se održava po inerciji.

Da li više vredi vod profesionalaca ili četa (ili čak bataljon), formirani od tog voda profesionalaca i slabo obučenih rezervista? U kratkotrajnom sukobu niskog inetnziteta verovatno više vredi vod profesionalaca, ali što sukob traje duže (od mesec dana) i što je većeg obima, po meni prednost prelazi na veće jedinice dobijene kombinacijom malobrojnih profesionalaca i početno slabo obučenih rezervista.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 2211

Citat:Nije to samo u našoj sadašnjoj vojsci, verujem da je ista situacija i u ostalim profi vojskama. Na primer, u francuskoj vojsci: 14000 oficira, 38000 podoficira i 58000 ugovoraca.

Ima tu jedna začkoljica, francuska armija ima odvojene vojničke i podoficirske činove (kao i VS), pa jako često oni sa engleskim vojnim tradicijama to pomešaju. Francuzi imaju pet vojničkih činova i to nisu podoficiri, za to mora da se školuješ, prvi vojnički čin (vojnik prve klase) se dobija mislim ne posle osnovne obuke, nego mora i neko vreme da prođe Idu po stažu i zasluzi, komandant puka ih dodeljuje. Ili tako bilo. Dal će biti šef ili neće ne mora da znači. Može da ih bude i po nekoliko sa istim činom.

Sa druge strane Francuzi imaju smešno malo civila u vojsci. Te poslove obavljaju ljudi sa civilnih fakulteta koji su završili nešto poput vojne više škole. Jako retko će videti trupu, mada imaju tu opciju.

Italijani su tu bogovi sedam kaplarski činova (sedam činova sa reči kaplar u imenu), od toga ih je pet rezervisana za dobrovoljce sa stalnim ugovorom (još istražujem šta je to) i zapravo su više pokazatelj zasluga i staža, no neke komandne odgovornosti. Nisu formalno jedni ispred drugih, nisu ni podoficir.



offline
  • yrraf  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 1141
  • Gde živiš: Loznica Srbija

Lucije Kvint ::
Zašto se održava ta, na prvi pogled nelogična struktura, gde je većina podoficira zapravo u ulozi običnog vojnika? Jedan od odgovora bi mogao biti da takve armije ipak računaju na transformaciju u veliku armiju, prijemom i brzom obukom velikog broja rezervista: većina aktivnih podoficira u tom slučaju preuzima ulogu instruktora obuke a po završetku kratke obuke preuzimaju pozicije komandira voda, ZKV ili četnog starešine. Možda je to bila ideja ranije, a sada se održava po inerciji.


Upravo ovo treba da bude ideja profesionalne vojske. Jako, obučeno i opremljeno jezgro, koje je efikasno u sukobima niskog intenziteta a spremno da se razvije u veću armiju ako stvari postanu ozbiljne.

Problem starosti profesionalnog sastava rešava se najbolje tako što se vojnička karijera definiše da traje recimo 5 godina max. Posle toga najbolji za podoficire, ostali u policiju, vatrogasce, neke druge državne službe preko reda mimo ovih koji konkurišu iz civilstva. Em imaš mlađi sastav em imaš jaču aktivnu rezervu sačinjenu od "penzionisanih" profesionalaca.

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9623
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

Поента је имати коснтанто свежу крво од регрута, из којих се увек могу рпобрани они који би остали да служе као уговорци, са језгром од профи војске....мој ћаћа и његови класићи када год се сретну управо о томе причају, шта би било најбоље по нашу земљу. Значи полу професионална војска где би неке јединице искључиво биле професионалне, типа спец бригада и тд....значи где је потребна константа обука како би се извукао максимум из појединца, а касније се све то утопило у једну целину, где сви дишу као један. Опет и за те јединице су потребни млади људи, које опет као што рекох можем пробрати из регрутног састава.

оставимо се ми ових богатих земаља које могу да експериментишу са својом војском, поготово ове које уводе демократију по белом свету, где је потреба за не професионалним војником, већ плаћеником неминовна ради смиривања јавног мњења код куће...Ево и једна Русија планира да у догледно време пређе на професионалну војску, зашто, из разлога јер су почели и они да шире и бране своје интересе, а шта је боље него ли плаћеник...када погине, јбг нико га није принудно регрутовао и натерао да иде, већ је за то плаћен, то му је посао, који је сам одабрао...сви срећни и задовољни...

Да ли нама тако нешто треба, па не баш, једино ако мислимо да идемо да и ми уводимо демо(н)кратију по белом свету, па онда ето имамо оправдање да нам војска буде сто одсто професионална и за тим имамо 100% потребу...

Овде се могу есеји писати на ову тему да или не и шта је преднсот једне а шта друге, али једно знам, да је мој брат био припадних 63. ПБР и да је за својих 12 месеци тамо давне 96/97 доста научио и да је у рату на КиМ са својим другариам храбро бранио државу, као добровољац, пре тога регрут....Значи да се за одређено време може доста научити, а наравно да су окосницу 63. ПБР чинили управо подофицири и официри који су водили своје војнике, јер без квалитетног подофицирског и официрског кадра џаба ти све....

И што би мој ћаћа рекао, брзо се види када почну меци да зује ко је и од чега саздан...а он има финог стажа као офицер омражене ЈНА и ајд да кажем мало мање омражене ВЈ....

Даље не бих да пишем јер би свашта овди могао писати а то баш није за форум....дасвидања...

offline
  • Pridružio: 03 Jun 2011
  • Poruke: 899

Ne mozes na taj nacin da resis starost vojnika iz prostog razloga zato sto najmladji (u odgovarajucim godinama) ne konkurisu za rad u vojsci. Ljudi koji konkurisu za rad u vojsci su uglavnom starosti 24-26 godina, ljudi koji traze posao. Njima je posao jedini motiv, odnosno najveci motiv. Pre toga moraju da odsluze dobrovoljno vojni rok, pa tako od momenta kad pocnu da razmisljaju o radu u vojsci do momenta zaposlenja moze da prodje i par godina.

Fokus treba da bude na mladima izmedju 18-24 godine. Mladi koji su jos uvek ususkani kod roditelja, koji jos uvek ne razmisljaju o stalnom poslu, koji studiraju i usput odrade kratak poslic od mesec, dva da skupe kintu za more. Sobzirom da im u tom periodu stalan posao nije motiv, nema ni motiva za rad u vojsci. Sa druge strane vojska im ne nudi nista drugo da ih motivise vec ceka da se uozbilje i dodju u godine kad stalan posao pocinje da ih zanima.

Neko ko je u vojsci poceo da radi sa 26 godine, ako ima srece da ga sistem prepozna dobice cin vodnika sa 28. Cin koji se nekad dobijao posle srednje vojne skole ili kursa sa 19-20 godina.

online
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 819
  • Gde živiš: Beograd

Potpuno se slažem sa mišljenjem da okosnicu odbrane zemlje treba prepustiti onima koji žele da u tome učestvuju: profesionalcima, aktivnoj (plaćenoj) rezervi i dobrovoljnoj rezervi. Na njih se možemo osloniti u većini scenarija, izuzev kada je sukob takav da društvo treba maksimalno da se napregne i mobiliše nekoliko stotina hiljada vojnika. Koliko god takav scenario sada nekome izgleda neverovatan, ne treba ga isključivati. Minimalna vojna obuka od 3 meseca nije neophodna samo za taj krajnji ratni scenario, ona bi u mnogome olakšala i formiranje aktivne a pogotovu dobrovoljne rezerve, i povećala regrutnu bazu za profesionalce.

Moje životno iskustvo mi govori da se velika većina ljudi ne prijavljuje dobrovoljno ni za kakave poslove, ali korektno i bez roptanja odradi dužnost-posao kada se za njega zaduže. To mogu da ilustrujem primerom služenja vojnog roka i služenja u rezervi 90tih godina: i ako smo bili podeljeno društvo (mnogo više nego sada) gde je opozicija uvek kontrirala vlasti a zapad iz sve snage vodio protiv nas specijalni rat (a njegova prvenstvena funkcija je da podrije odbranu zemlje, da širi defetizam...), odziv regruta za služenje vojnog roka i rezervista na vežbama je bio sasvim solidan, bez obzira što je država represivne mere primenjivala slabo do nikako, nisam čuo da je neko zaglavio zatvor zbog izbegavanja vojne obaveze ili neodazivanja na vežbe. Pa i dvehiljaditih je vojni rok funkcionisao, čak i ako je bio praktično dobrovoljan jer se potpuno slobodno moglo "služiti" i van vojske. Ako se ikada vrati vojni rok za muškarce, treba insistirati da i oni sa "prigovorom savesti" služe u uniformi, u kasarnama, na dužnostima bez oružja: to bi broj "neboraca" svelo na zanemarljiv broj.

U vezi desetara, na svakih 5-10 kako-tako obučenih vojnika mora postojati i jedan kako-tako obučen "lider", za ceo regrutni kontigent funkciju KO ne mogu da pokriju profesionalci i aktivna rezerva. Mislim da je i tromesečni vojni rok dovoljan da se osnovnim komandirskim kursom (u JNA je kurs za desetare trajao 45 dana čini mi se) izdvoji deo vojnika za najniže komandirske dužnosti. Oni koji će kasnije biti aktivniji u rezervi ili će čak postati profesionalci se mogu dodatno obučavati kroz vojne vežbe. Bolje obučeni "lideri", sa nekim kratkim dodatnim kursom i iskustvom služenja u rezervi se mogu označiti višim vojničkim činom, na primer činom desetara (ako opisanom "lideru" dodelimo čin razvodnika) ili mlađeg vodnika (ako je "lider" desetar), mada mi se ne sviđa da se reč vodnik vezuje za funkcije KO i ZKO.

Desetar u JNA je tokom svog vojnog roka imao mnogo značajniju funkciju: on je u drugoj polovini vojnog roka obavljao dužnost KO i u ratnim jedinicama, i to najčešće u najvažnijim (jer su samo one imale značajnu mirnodobsku popunu). Takođe, desetari su se obučavali i da budu instruktori mladoj vojsci, a onda su u drugoj polovini vojnog roka i izvodili deo obuke sa mladim vojnicima. Ako se mesta KO u važnijim ratnim jedinicama prepuste iskusnijima a obuka vojnika profesionalnim instruktorima - oficirima i podoficirima, "lider" odškolovan tokom tromesečnog vojnog roka bio mogao imati svoje smisleno mesto u kontigentu vojnih obveznika.

online
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 2211

Napisano: 13 Sep 2019 9:38

Citat:Fokus treba da bude na mladima izmedju 18-24 godine. Mladi koji su jos uvek ususkani kod roditelja, koji jos uvek ne razmisljaju o stalnom poslu, koji studiraju i usput odrade kratak poslic od mesec, dva da skupe kintu za more. Sobzirom da im u tom periodu stalan posao nije motiv, nema ni motiva za rad u vojsci. Sa druge strane vojska im ne nudi nista drugo da ih motivise vec ceka da se uozbilje i dodju u godine kad stalan posao pocinje da ih zanima.


22 bi bila neka optimalna donja granica starosti za vojnika, bar po mom mišljenu. Pustili ga hormoni, opasuljio se, skinuo mrak, taman ga malo opalio život. Moje iskustvo iz vojske govori da je matori vod (26 prosek) vrlo dobar u svemu, 6 meseci niti jedano kašnjenje, bez i jedne kazne. LJudi prihvatili to kao obavezu i ćute i rade. Ali sa druge strane ne trpe da ih neko tretira kaplarski.

Citat:Neko ko je u vojsci poceo da radi sa 26 godine, ako ima srece da ga sistem prepozna dobice cin vodnika sa 28. Cin koji se nekad dobijao posle srednje vojne skole ili kursa sa 19-20 godina.

Vodnik 25 i više će biti bolji od onog od 19/20 (nemoj da mi se sada uvrede Voja, Kubi i Kuzma), stvar je čisto biološke prirode. Pomenuti pubertetski hormoni. Ja sam veliki protivnik srednje vojne škole, ali sam još veći protivnik liderskih i ostalih kurseva. Viša podoficirska škola 2 do 3 godine (zavisno od vida, roda, službe) i još bar godinu dana prakse, sa starom vojskom, prvenstvo upisa za aktivne vojnike i slooboda prijave. Nema da te prijavljuje starešina, sam se prijaviš, pa neka tamo odluče dal vrediš ili ne vrediš. Ne da se utrkuju vojnici ko će da skuva više kafa, donese ćaletove rakije ili nosi zembilje sa pijace. Dobiješ zrelog i obučenog podoficira, kome će to biti životni poziv, a ne kao sada način da ima stalni posao.

Slikovito objašnjenje, sa 19 možeš volu rep da isčupaš, al oćeš da probaš nosorogu, sa 25 si siguran da bi verovatno mogao nosorogu, sa 35 znaš da možeš i nosrogu, ali nema potrebe.

Citat:Ako se ikada vrati vojni rok za muškarce, treba insistirati da i oni sa "prigovorom savesti" služe u uniformi, u kasarnama, na dužnostima bez oružja: to bi broj "neboraca" svelo na zanemarljiv broj.


Ili da budu civilna zaštita, ali stvarna i ozbiljna, ne ona komedija sa vrtićima i slično.

Citat: Takođe, desetari su se obučavali i da budu instruktori mladoj vojsci, a onda su u drugoj polovini vojnog roka i izvodili deo obuke sa mladim vojnicima. Ako se mesta KO u važnijim ratnim jedinicama prepuste iskusnijima a obuka vojnika profesionalnim instruktorima - oficirima i podoficirima, "lider" odškolovan tokom tromesečnog vojnog roka bio mogao imati svoje smisleno mesto u kontigentu vojnih obveznika.

Verujem da je takav sistem pogrešan. Moje neko iskustvo (a i struka), govori da je vršnjak kao nametnuti autorite slabiji i lošiji izbor, od starijeg autoriteta. Specijalizovani podoficir za obuku i samo to je bolje rešenje. Ne mora da je u karijeri bio najbolji podoficir, dovoljno je da je dobar u prenošenju znanja (kao Voja, koji je odličan nastavnik). Opet lični primr, imao sam profesora, koji je odličan naučnik, piše sjajne knjige, ali jako naporne za čitanje i samo za struku, a svoj (vrlo zanimljiv) predmet je pretovrio u niz konfuznih i nejasnih predavanja. Ne ume da prenese znanje.

Dopuna: 13 Sep 2019 9:40

Još jedna stvar, mišljenja sam da vojnički činovi koji nemaju komandni autorite, već služe da obeleže kvalitete nosioca istih jedna pozitivna stvar.

offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 14630
  • Gde živiš: Lublana

A.R.Chafee.Jr. ::Još jedna stvar, mišljenja sam da vojnički činovi koji nemaju komandni autorite, već služe da obeleže kvalitete nosioca istih jedna pozitivna stvar. Sve dok nemaju veze s platom su OK. Osobno ne vidim vajde od salonskih oficira.

online
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 2211

Države koje imaju puno vojničkih činova (Francuska i Italija) ih koristekao nagradu (ide i neko povećanje plate), no ti činovi nemaju veze sa oficirima i podoficirima. To je za vojnike. Čisti pokazatelj sposobnosti, odgovrnosti i dužine službe. Bio si dobar, sada ćeš da budeš stariji glavni kaplar major, ali si i dalje vojnik. Ko i ostali.

online
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 819
  • Gde živiš: Beograd

A.R.Chafee.Jr. ::...Ja sam veliki protivnik srednje vojne škole, ali sam još veći protivnik liderskih i ostalih kurseva. Viša podoficirska škola 2 do 3 godine (zavisno od vida, roda, službe) i još bar godinu dana prakse, sa starom vojskom, prvenstvo upisa za aktivne vojnike i slooboda prijave. Nema da te prijavljuje starešina, sam se prijaviš, pa neka tamo odluče dal vrediš ili ne vrediš...
Ovaj model ima svojih prednosti, ali mislim da bi dobro funkcionisao samo u društvima gde je zanimanje profesionalnog vojnika popularno i dobro plaćeno, bojim se da u većini evropskih zemalja to nije tako. A ako nije tako, onda nam je baza za podoficirsku školu tanka. Drugim rečima, da li će čovek koji ima štofa da bude viši podoficir (za niže podoficire je previše: civilna srednja+par godina službe u profi vojsci pa još 2-3 godine više podoficirske škole) biti motivisan da delje par godina kao profi vojnik.

Naša srednja vojna škola (SVŠ) je dobar koncept, sve dok postoji interesovanje dovoljno kvalitetne zainteresovane dece: mnogo znači kada dete u vojsku "uđe" sa 15 godine, stvaraju se jake veze između njih, nemaju "rezervno" zanimanje, ostaju vezani karijerom za vojsku... A ako nema dovoljno kvalitetnih kandidata za SVŠ, verovatno ih neće biti ni za model koji ti predlažeš.

A.R.Chafee.Jr. ::...Verujem da je takav sistem pogrešan. Moje neko iskustvo (a i struka), govori da je vršnjak kao nametnuti autorite slabiji i lošiji izbor, od starijeg autoriteta. Specijalizovani podoficir za obuku i samo to je bolje rešenje.
Slažem se, to stimulisanje ili bar tolerisanje "desetarskog nasilja" mi je uvek bilo odvratno, mada nemam ličnih iskustava sa njim jer sam bio u ŠRO. A kvalitet desetarske nastave (na stranu "vršnjačko nasilje" u vojsci) je još jedan primer neodgovornog odnosa prema vremenu vojnika: to vreme treba poštovati i maksimalno iskoristiti za kvalitetnu obuku. Vojni rok treba da traje onoliko koliko država ima para i zavisno od nivoa obuke koga država želi da dostigne vojnim rokom. Skupljanje lišća, straže i požarstva u nedogled, nastava gde je "cilj teme da nam prođe vreme"... je traćenje resursa države.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1059 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 7 sakrivenih i 1009 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1799 - dana 19 Sep 2019 18:42

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aljosa7, baza, bieffe, BlaCkMilK, BlekMen, branko7, caesar, djurdjija, doktor1964, Dorcolac, Dovla, dragon986, Filodendron, Futurama, gorval, kaptain, Kubovac, kybonacci, ljs, Lucije Kvint, MarKhan, Markoni29, Maschinekalibar, MiGac, Mihajlo, miljannis, Milos ZA, nenad81, repac, rovac, Snorks, theNedjeljko, tomigun, trutcina, uruk, vathra, Velibor Rado, Vlada1389, voja64, zdrebac, zodiac94