Presjeci raketno gonjenih projektila sa fokusom na motor (crteži, skice, grafike)

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Upravo to, zvezda je na kontra strani.
Nego setih se projekta rakete R-90 iz 1998. kojoj je OTAN dao oznaku AA-17 ARCAIM. Komponovana je od bustera (motor R-77) i marševskog dela(telo R-60 sa trokomornim motorom i AR GSN). Buster je ubrzavao raketu do 4M+, a onda su se redom palili marševski stepeni podižući brzinu na 5,5M, do pada na 4,5M.
Izveli su nekoliko uspešnih lansiranja na leteće mete, sa helikoptera Mi-24VPM koji je i trebao da je nosi i koristi pomoću radara Koplje za samoodbranu u formaciji helikoptera koju bi pratio, ali su na kraju odustali od toga. Ni kao PVO raketa nije naišla na zainteresovanost.
Uz masu od 112kg bila bi mnogo pogodnija nego R-73 koji ima jako loš domet kada se ispaljuje sa malih visina i sa helikoptera. Možda je motor koji si okačio upravo buster za tu raketu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obrnuti položaj kanala i zvijezde , upučuje na želju konstruktora da ostvare dvorežimski motor . Naime zvijezda je skoro neutralna , ali ako njeni produkti izgaranja prolaze kroz cilindrični kanal onda u prvi mah oni jako" šmirglaju "gorivo iz tog kanala i imamo jedno intenzivno izgaranje , veliku brzinu izgaranja u kanalu i veliki početni potisak. Nakon sekunde dvije kanal se raširio brzina šmirglanja pada potisak pada , ali imamo progresivno izgaranja u kanalu i neutralnu zvijezdu.
Ta progresivnost je dobra ako raketa ubrzava , raste joj otpor sa kvadratom brzine , pa bi bilo dobro da i potisak raste sa kvadratom , ali se to teško može postići , pa onda barem nek raste linearno

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Znači u tome je caka.
Ovo je presek motora u razvoju od strane ATK-a. Ni on mi nije baš mnogo jasan. Kanal začepljen blizu pripale... I mlaznica je promenljivog preseka pa se može regulisati potisak.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Negdje smo imali presjek kroz Strelu, a ja sam uspio naći fotke njenog goriva , i sve dimenzije , pa budem to postavio . Ona je tipični primjer motora koji ima bar dva režima potiska .

Prvo grune buster koji je izbaci desetak metara daleko od lansera , a onda se upali marševski motor na velikom potisku . Taj blok goriva izgara izvana i sa jednog čela , vanjska površina je djelom inhibirana tako da to nije degresivno izgaranje , već ima neku progresiju , budemo to izanalizarali preko površina . Kad se potroši gorivo tog dijela onda počinje izgaranje sa čela kao kod maljutke , a da bi ubrzali izgaranje postavili su uzdužno nekoliko žica , od bakra debljine oko pola milimetra . Kako je bakar dobar vodić topline to se preko njega zagrijava unutrašnjost goriva i ono izgara brže.

Znači u prvoj fazi kad se upali velika površina izgaranja Strela ubrzava , a kako joj raste brzina tako raste i potisak , tako da je to ubrzavanje konstantno , i vjerojatno ograničeno sa glavom za samonavođenje. Kad postigne nadzvučnu brzinu onda prelazi na marševsku fazu i progoni zrakoplov konstantnom brzinom.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovo? Mislim da je i pukovnik to okačio među prvim porukama.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ne bih rekao da ovaj Orbitalov novi motor ima mlaznicu promjenjivog presjeka, prije bih rekao da je mlaznica zakretna. Na strani pripale je samo jedno od užljebljenja u gorivu, nije u pitanju bloker.

Prošle godine je objavljena doktorska disertacija na sličnu temu, profesor Glebov je na primjeru bustera rakete 9M83 prezentirao šta se sve dešava u motoru sa utopljenom mlaznicom prilikom rada. Kolebanja tlaka, vibracije, kolebanja aksijalnih i radijalnih brzina strujanja i slično, da sad ne idemo u te visoke nauke.



Mislim da su sve te finte, žljebovi, usjeci da se ostvari maksimalno stabilan rad motora cijelo vrijeme. Na slici pod ''a'' se vidi motor 9M83 kakav je, a pod ''b'' sa umetkom kakav je na velikoj 9M82. Moguće je da se sa primjenom novih programa može simulirati rad i da se formom goriva može postići isto što bi se postiglo sa umetkom, provrtima u grlu mlaznice i ostalim mehaničkim izvedbama.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nešto mi ne paše matematika za ovih 112 kila. Ako odbijem 43,5kg koliko je teška R-60 dobijem 69kg što je malo za sklop motora R-77. Samo goriva je 52 kile.
Izvorna R-77 je teška 177kg, b/g 21kg, minus gorivo je 104kg. Ako prepolovim (odbijem sekciju navođenja) ostaje nekih 50 kila za komoru, krila, mlaznicu.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

aramis s ::Ovo? Mislim da je i pukovnik tookačio među prvim porukama.



Da to.. samo je kvaka u tome što se na skicama i presjecima ne vidi da je blok izvana inhibiran sa nekoliko paralelnih trakica inhibitora, tako da ne izgara po cijeloj cilindričnoj površini . Kad budem imao dimenzije kod sebe objavim ih , bude to zanimljiva analiza površina.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ pukovniče,
zaboravih da napišem da je marševski stepen težak 36kg. Ako pogledaš presek R-60 videćeš da je 3/5 dužine zauzeto prastarom elektronikom i onim radarskim upaljačem. Digitalizacijom se dobilo na smanjenju hardvera, pa otud i ta težina.
Inače u istom tekstu napominju da je GSN R-77 16kg+ b/g sa blizinskim upaljačem. Mislim da bi se tako računica složila.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::
Da to.. samo je kvaka u tome što se na skicama i presjecima ne vidi da je blok izvana inhibiran sa nekoliko paralelnih trakica inhibitora, tako da ne izgara po cijeloj cilindričnoj površini . Kad budem imao dimenzije kod sebe objavim ih , bude to zanimljiva analiza površina.
To bi bilo ovo belo ispod žute oplate