|
Poslao: 09 Jul 2009 22:37
|
rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Evo još jednog primera kako načiniti bivak
Nadam se da neće smetati ako spomenem neke dogodovštine iz detinjstva..
Moj prvi bivak sam napravila kad sam imala oko sedam godina u nekoj obali u granju par kilometara od Dunava u Čortanovcima gde inače poznajem svaki kamen izvor i alternativni puteljak.. koristeći pri tom šatorsko krilo koje je bilo sećam se jednobojno, jednom smo kao klinci improvizovali osmatračnicu na trešnji kojij su bile odsečene grane takodje koristeći šatorsko krilo da napravimo krov i kasnije samo okolo zagradili granama sa lišćem...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2009 17:59
|
rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Hvala kommandos na informaciji..
Kad smo već kod vode a s obzorom da smo o vatri, paljenju vatre njenom značaju i improvizovanom ognjištu pričali da spomenemo i element -vodu..
Voda u prirodi
Voda kao bitan element sačinjava oko 70% naše telesne težine, a gubimo koja se lako gubi iz organizma različitim izlučevinama i mora se nadoknadjivati.
Bez hrane čovek može izdržati prosečno do 27 dana, a bez vode samo par dana maksimum 7. Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknađuje dolazi do dehidracije, naglog gubljenja telesne težine i smrti.
Da bismo što racionalnije trošili vodu moramo znati da su čovekove potrebe za njom različite u zavisnosti od godišnjih doba, temperature i fizičke aktivnosti. Što su spoljašnje temperature veće i što je fizička aktivnost veća to su i potrebe za vodom veće.
Pronalaženje vode
U prirodi nije tako teško pronaći vodu. Za tu informaciju mogu se nabatiti topografske karte sa obeleženim izvorima, a može se informisati i na licu mesta od lokalnog stanovništva. Ukoliko svega ovoga nema onda opet preostaje improvizacija..
Znaci gde ima vode vlazno zemljište ili trava, na mestima bara presušenih potoka....u blizini košnica pčela, prateći predveče u kom pravcu lete ptice koje nisu grabljivice, na mestima gde ima krečnjaka ako se zapazi da ima ostataka belog taloga na zemlji ili travi znači da je tu bio izvor....
- atmosferske vode (kiša, otopljeni sneg…) upijaju se u zemljište i usled nepropusnih slojeva, teku u pravcu nagiba tla i izbija na nekim mestima praveći izvore. Oni su obično na padinama, jarugama, obodima dolina, tamo gde ima drveća i bilja koje traži mnogo vlage (vrba, trska, šaša…), tamo gde je bilje više zeleno i gde je vegetacija bujna;
- znak podzemnih voda su vlažna zemlja, tragovi koji pokazuju da su tu kopale životinje, ili mesto iznad koga lebde mušice. Na takvim mestima je sigurno nedavno bilo vode, ili je pak voda blizu površine. Voda može da se nađe i u koritima potoka i reka koje presuše u leto, tako što se korito kopa uz ivicu izbočenih okuka.
- na kraškom terenu vodu treba tražiti u pećinama, vrtačama i sl.
- na planinskom terenu, u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zaštićenim od sunca, dugo se može zadržati sneg;
- kišnica i sneg mogu odlično poslužiti, i znajte da se oni zagade tek kada dođu u dodir sa objektima na zemlji. Izuzetno u slučaju rata i RBH dejstava, mogu se zagaditi još u vazduhu.
Kako se treba ponašati u uslovima kada nemamo dovoljno vode na raspolaganju:
- vodu piti povremeno , u manjim količinama i polako, zadržavajući je što duže u ustima
- smanjiti izlučivanje vode iz organizma: izbegavati sunce i fizičku aktivnost ili za to koristiti popodnevne sate i noć
- izbegavati hranu bogatu belančevinama a uzimati hranu bogatu ugljenim hidratima i namirnice sa većom koncentracijom vode
- izbegavati pušenje, disanje na usta suvišan razgovor, preterano lučenje pljuvačke zvakanjem zvake...
- nikada u prirodi ne piti sokove ili mineralna pića već samo vodu jer izazivaju još veću žedj...
Higijenska- bakteriološko-hemijsko-biološka ispravnost vode
U prirodi je potrebno voditi računa da voda ne bude higijenski neispravna (zagađena) jer može doći do toga da se zarazi i razboli. Sumnjive su mutne i stajaće vode, vode za koje se sumnja po mirisu ili bilo kojoj nekoj organoleptičkoj osobini da je zaražena da je došlo u vodi do raspada nekog biološkog organzima (zivotinja) isl..
Neispravnu ili sumnjivu vodu pre upotrebe obavezno dezinfekovati.
1. najjednostavnije dezinfikovanje je kuvanjem (da voda vri) u trajanju od najmanje 10 min.
2. tabletama za dezinfekciju vode (Pantocid, Halamid i dr.). U bistru vodu se stavlja jedna tableta na litar vode, a ako je voda obojena odnosno mutna stavite dve tablete. Voda se dobro promućka, tablete moraju potpuno da se rastvore, i posle pola časa ovakva voda može da se pije.
3. hlornim krečom – u odnosu 0,5g na 100l vode. Postupak: hlorni kreč se prvo rastvori pa onda sipa u vodu i dobro promeša. Posle pola časa voda se može piti ako se pri tom oseća miris hlora (dokaz da je dobro dezinfekovana). Ako mirisa nema, ponavlja se hlorisanje dodavanjem još 0,5g hlornog kreča.
4. jodnom tinkturom – stavljanjem 6-7 kapi na jedan litar vode, koja se zatim dobro promućka, ostavi da stoji pola časa, pa tek onda pije.
5. hipermanganom
6. štapićima hlora koji takodje ima da se kupi u apotekama
Dobijanje vode
Vodu za piće možemo jednostavno i vrlo lako dobiti od atmosferske vode koja se javlja u nekoliko oblika. Na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu se upotrebiti kišnica, sneg i led.
Kišnica se na improvizovani način sakuplja sa rasprotrtih cerada, šatorskih krila ili bilo kog drugog nepromočivog materijala, tako što se odvodi u posude ili iskopanu jamu čije smo zidove pre toga obložili nepropusnim materijalom (glina, najlon…). Kao sabirna površina može nam poslužiti i obično platno, jer kada se natopi vodom kapi klize po njegovoj površini isto kao da je od nepromočivog materijala.
Sneg je najbolje otopiti i koristiti tako dobijenu vodu. U nedostatku goriva za topljenje, sneg se može topiti na suncu ili tako što se stavi u bidon, čuturicu, najlon kesu i onda pod odeću, da bi ga otopila temperatura tela. Ako se žeđ gasi neotopljenim snegom, bolje je prvo napraviti grudvu jer sirovi sneg ne gasi žeđ baš efikasno. Uvek prvo skinite gornji sloj (koru) i uzimajte onaj sneg koji se nalazi ispod. Isto tako pazite da ne uzimate sloj snega koji je na zemlji jer i površinski i najniži slojevi mogu da budu zagađeni. Nije preporučljivo da se jede sneg kada smo zagrejani, umorni ili kada nam je hladno, jer to dodatno snižava telesnu temperaturu.
Led je mnogo ekonomičniji za dobijanje vode jer se za dobijanje iste količine vode troši upola manje goriva. Kao i kod snega vodite računa koji led uzimate za topljenje: neka to bude sa onih mesta koja su čista, odnosno neka led bude kristalno proziran. Led koji je taman, ima prljavu boju i sastojke zemlje ili peska nemojte koristiti za dobijanje pitke vode.
Rosa u krajnjoj nuždi može da posluži za gašenje žeđi. Za njeno sakupljanje mogu da posluže hladne metalne površine ili hladno kamenje (naslagano u vidu piramide) na kojima se kondezuje vodena para. Rosu treba skupljati pre izlaska sunca, jer vrlo brzo ispari.
Morska voda može poslužiti za dobijanje vode za piće. Slanu morsku vodu nikada nemojte piti jer osim što pojačava žeđ, izaziva i pojačano izlučivanje telesnih tečnosti. Pijaća voda se iz morske vode na improvizovani način dobija običnom destilacijom: morsku vodu zagrevamo na suncu ili na vatri, a dobijena para se kondenzuje u vodu oslobiđenu soli (skupljamo je na neki od već navedenih načina). U hladne dane, morsku vodu zahvatimo u sud i ostavimo da smrzne. Slatka voda se prvo smrzne, a so se koncentriše u sredini kao neka žitka masa. Ovu masu odstranimo, a preostali led otopimo i dobijenu vodu koristimo za piće.
Dobijanje vode iz biljaka
Ovo je vrlo efikasan način dobijanja vode za piće jer vam ne treba skoro nikakav poseban alat ili pribor.
Sveže voće sadrži i do 90% vode.
Neke biljke su veoma sočne (čuvarkuća, jarić, kiseljak, zečja soca) pa gase žeđ kada se jedu presne, bez prethodnog ceđenja. Prve dve pomenute biljke su posebno važne jer rastu na stenovitim terenima, gde obično vlada oskudica vode.
Sok se može dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka. Najpogodnije su breze, poljski brest, planinski brest, gorski ili mlečni javor. Ovo je ipak ograničeno godišnjim dobom jer sok iz breze se može dobiti u kratkom periodu od početka aprila do polovine maja, a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. Znači samo u proleće, pa imajte to na umu. Voda ili sok se iz stabla izvlače jednostavno: na visini do 1m od zemlje izbušimo rupu širine 1,5cm (šilom, šrafcigerom, nožem…) i dubine 3-4cm. Rupa treba da je blago nagnuta radi lakšeg oticanja vode. Rupu dobro začepimo (u nju se sada skuplja voda) ili stavimo neku cevčicu (može i od neke biljke), i ispod stavimo sud u koji će da kaplje sok. Ako je stablo većeg obima od 30cm, možete izbušiti i tri rupe. Za 24 časa se ovako može skupiti i do 1l soka (iz bresta ili javora) a iz breze na početku sezone do 7l, a na kraju oko 3l soka dnevno. Sasvim dovoljno.
Vinova loza takođe može biti dobar izvor vode. Tečnost se dobija tako što zasečemo lozu što je moguće više a dole je presečemo što bliže zemlji, pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta.
Voda u prirodi,
lične fotke
Voda sa ovog izvora recimo nije za piće zbog hemisjkog sastava
U našim krajevima u kartama su ucrtani bunari i zabrenjeno je da se ruše zatpavaju isl...
Dopuna: 10 Jul 2009 17:59
I još par od nekih mojih slikica kad je u pitanju voda u prirodi..
Inače u našim krajevima voda i izvori nisu u deficitu
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2009 23:31
|
offline
- commandos
- Počasni građanin
- Pridružio: 04 Avg 2008
- Poruke: 949
- Gde živiš: Serbia
|
Браво natrix 
Још нешто: 
Минимална потреба у води за пиће износи 1-1,5 литара у хладније дане и зими, а око 3 литра лети при умереним физичким активностима. Ако си напори тежи, треба више воде. Зими, иако организам не захтева воду, треба обавезно узимати течност. Треба знати да прекомерно и стихијско пијење воде оптерећује крвоток, појачава знојење и погоршава стање организма.
Уколико се губитак воде редовно не надокнађује, долази до дехидрације организма. Знаци дехидрације су: жеђ, нелагодност, малаксалост и осећај умора, мучнина и повраћање, јака главобоља, вртоглавица, тешкоће са говором и дисањем, халуцинације, немогућност гутања и боја мокраће (тамнија боја говори о већем степену дехидрације). Већи дефицит воде изазива исушивање коже, нагло губљење телесне тежине, делиријум и у крајњем стадијуму смрт.
Брзина дехидрације зависи од:
- Количине воде коју тело већ има
- Дебљине одеће
- Спољне температуре, и
- Физичке активности
ПРИКУПЉАЊЕ ВОДЕ:
Вода за пиће се може једноставно и врло лако добити од атмосферске воде (киша, снег, лед). Овако добијену воду пре употребе треба обавезно прокувати и дезинфиковати.
Кишница се на импровизовани начин сакупља тако што се ископа јама и обложи непромочивим материјалом (шаторско крило, кишна кабаница, најлонска кеса, глина и сл.). У недостатку непромочивог платна, као сабирна површина може да послужи и обично платно, јер кад се натопи водом, капи клизе по његовој површини као да је од непромочивог материјала. Прикупљена вода се сипа у посуду.
Други начин сакупљања кишнице је да се око накривљеног стабла дрвета, омота упијајућа тканина (делови униформе, марама, газа, завој и сл) тако да се задњи крај тканине усмери према посуди за прикупљање воде. Сливањем низ стабло кишница ће натопити тканиниу и вода ће се сливати директно у посуду (чутурицу, флашу).
Још један начин прикупљања кишнице је израда тзв. ''сакупљача кише'', који се врло једноставно може направити од неколико греда, облица и кора од дрвета.
Роса би у крајњој нужди могла да се употреби за гашење жеђи. За њено сакупљање могу да послуже металне површине, хладно камење (наслагано у виду пирамиде) на коме се кондензује водена пара. Са ових површина може да цури у посуде, изграђене јаме и сл., или да се сакупља парчетом тканине, која се затим цеди. Росу треба сакупити пре изласка сунца јер брзо испари.
На врло једноставан начин, одређена количина воде може се прикупити тако што се преко гране дрвета стави чиста пластична врећа и чврсто веже. Испарења са листова кондензоваће водену пару и вода ће се сакупити у кеси. Имајући у виду да биљке узимају воду из земље и шаљу у листове због обављања процеса дисања, на овај начин дрвеће буквално пумпа воду из земље у кесу.
Такође, и са свеже одсеченом вегетацијом која се стави у већу пластичну врећу или кесу може се прикупити вода. У већу пластичну врећу или кесу ставити камење које служи да подигне када се стави у већу пластичну врећу или кесу, кондензоваће воду
Још један начин:
Ископади рупу ширине око 90 цм и дубине око 45 цм. Поставити посуду за прикупљање воде у центар рупе, а затип покрити рупу са чистим најлоном тако да се формира купа (конусни облик). Још боље је ако се ивице покрију земљом.
Преко платна у центар ставити камен. Сунчеви зраци, температура ваздуха и земљишта, произвешће кондензацују, тј.воду. Слично ефекту стаклене баште
Овај метод је посебно ефикасан када су дани топли а ноћи хладне и када је земља влажна и има сунца.
На овај начин за 24 сата може се прикупии и до 550 мл воде
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2009 23:37
|
rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
O vatri
Kad smo već spominjali šibice, kresiva isl..
Klasinčno i alternativno paljenje vatre i primeri pravljenja ognjišta..
-Ako već palimo vatru, treba da to radimo oprezno i da pre svega pripremimo mesto na kome planiramo da je zapalimo. Ukoliko se jednom mestu nećemo zadržati više dana, onda je dovoljno da od lišća, trave i sl. očistimo površinu od 1m2, tako da se dobije "golu" zemlju. Može se okolo poređati i veće kamenje (još bolje ako je pločasto) koje će sprečiti da vetar prenese plamen ili iskrice na okolinu. Kamen će delovati i kao "reflektor toplote" - zračiće toplotu i dugo posle gašenja vatre.
Ukoliko na datom mestu ostajemo malo duže onda je najbolje da iskopamo malu rupu u zemlji (20-30cm dubine će biti sasvim dovoljno). Rupa može biti okrugla ili kvadratna, svejedno.
Nekoliko stvari uvek imajte na umu:
1. Nikada se ne treba udaljavati od vatre i ostavljati je da gori bez nadzora.
2. Nikada vatru nesmemo paliti usred šume, jer se vrlo lako zapali stablo ili krošnja.
3. Ako odlazimo ili ako nam vatra više nije potrebna obavezno je treba temeljno ugasiti:
i to tako što rasturimo žar, grane, panjeve…, dobro polijemo mesto vodom, zemljom ili peskom.
Potrebno je biti apsolutno siguran da žar nije ostao i da se ništa ne dimi!!!
Improvizovani načini paljenja vatre
O čuvanju i impregnaciji šibica i upaljača govorio je komando (plastične folije, kutije isl.) al u slučaju da ih ipak ne mozemo koristit zbog vlage,
i ako ostanemo bez njih, mozemo se snaći i na alternativne načine:
Stakleno sočivo kroz koje propuštamo sunčeve zrake može upaliti vatru. Možemo koristiti sočivo dvogleda, foto aparata, baterijske lampe, naočara, lupe, dno neke providne staklene boce… Fokusiranjem stvaramo žižu (najmanju tačku) koja treba da padne na zapaljivi materijal (trud, mahovina, suva trava, lišće, slama…).
Za dobijanje varnice možemo upotrebiti kresivo. Kao kresivo može da nam posluži komad čelika (nož) i kremena (belutak ili sličan kamen). Jednostavnim udaranjem, kresanjem jednog o drugi dobijaju se varnice koje se usmere na zapaljivi materijal. To mora biti nešto što se lako pali, a nabolji su opet suve pečurke, osušena mahovina ili suva sitna trava. Čim se primeti dim znači da je došlo do paljenja pa odmah treba uz pomoć suvog iverja, slame, šušnja i drugog lako zapaljivog materijala, vatru postepeno pojačavati.
Vatru možemo upaliti i na "indijanski" način, uz pomoć dva parčeta drveta. Treba nam tvrd štap (hrast, orah, jasen, bukva), meka baza (drvena ploča od bora, lipe, kestena,vrbe) i zapaljivi materijal (suve gljive , mahovina…). Štap možemo okretati ručno, ali je još bolje ako napravimo mali luk za okretanje. Štap pritisnemo na meku drvenu ploču, na mestu dodira postavimo mahovinu i okrećemo štap. Usled okretanja štapa dolazi do trenja, razvija se toplota, drvo se zažari i upali postavljeni trud.
Potpala i loženje vatre
Evo šta još možemo koristiti za potpalu:
-suve grančice jele, bora (smolastih drveća koje se lako pali). Dovoljno je poneti par štapića dužine desetak cm.
-plastično staklo tj. "plestik glas", od koga se naprave pločice dužine 10cm i širine 3cm. Ove pločice se baš lako ne pale, ali zato dugo bezdimno gore (oko 5min) i ne može ih ugasiti vetar ili slaba kiša.
-unutrašnja guma (od bicikla ili automobila). Takođe se naprave trake sličnih dimenzija kao pomenute pločice. Kad se upale gore dugo, a plamen je otporan na vetar i kišu. Možete ih baciti i u sneg - i dalje će goreti bez ikakvih problema. Čak i ako se pokvase nije problem upaliti ih šibicom ili upaljačem.
Upaljenu gumenu traku ili plastičnu pločicu bacite na svežanj spremljenih drva, i upalićete logorsku vatru i po vetru, i po kiši, i po snegu…
Za potpalu mogu se koristiti lišajevi, suve vlati trave, napuštena ptičja gnezda, suvu balegu, brezovu kora, smola, vuneni konac… Za loženje vatre koristimo cepano drvo jer bolje gori od celih oblica sa korom. Korenje drveta daje jaku toplotu. Ne upotrebljavajte grane koje su ležale ispod opalog lišća jer su one već trule, vlažne i loše gore.
Suvo drvo i suve grane, naravno, najbolje gore.
Drva koja lako gore su: javor, breza, hrast, grab, crvena bukva, zimzelen i beli glog. Da plamen ne bi bio veliki i da ne biste često ložili vatru, najbolje je u nju stavljati debele balvane ili panjeve.
Alternativni načini paljenja vatre i improvizovana ognjišta:
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2009 12:18
|
offline
- commandos
- Počasni građanin
- Pridružio: 04 Avg 2008
- Poruke: 949
- Gde živiš: Serbia
|
OpFor ::Sve ovo mozemo da odradimo u praksi.
Tako je...mada vidim da je slabo zainteresovanih...ali no problemo moze da se sastavi i ode dobra ekipa 
ВАТРА
Извиђач у природи, Загреб, 1985
Joш неки типови вате:
ПАЉЕЊЕ ВАТРЕ НА ИМПРОВИЗОВАНИ НАЧИН
Паљење ватре помоћу сочива и сунчевих зрака
Када се сунчеви зраци пропусте кроз стаклено сочиво, концентрушу се у једну тачку (жижу) где изазивају велику топлоту која је у стању да запали припалу (труд, маховину, суву траву и сл.). Када се појави дим, лагано дувати у припалу све док се не појави пламен (запали припала). Упаљена припала се користи за потпалу дрвета.
Као сочиво се може користити сочиво двогледа, оптичког нишана, батеријске лампе, наочара, лупе, сата, дно провидне стаклене боце, ледена коцка или кеса напуњена водом. Уколико се располаже цигаретом, користити је као припалу
Паљење ватре помоћу кресива и кремена
За добијање варнице помоћу које се пали припала може се употребити кресиво (огњило) и кремен. Као кресиво може послужити комад челика (нпр. нож), а као кремен мањи комад камена (белутак или сличан камен).
Кресањем, ударањем кресива о кремен (под углом од 90°), добијају се варнице које се усмере на запаљив материјал. Чим се примети дим, дошло је до паљења припале, па треба појачати ватру постепеним додавањем потпале..
Паљење ватре помоћу акумулатора из возила
Уколико се располаже моторним возилом, за паљење ватре може се употребити акумуатор. Потребне су две изоловане жице које су на крајевима огољене. У недостатку жице користити каблове са клемама, метални алат и сл.
Треба знати да се при овом поступку акумулатор може испразнити или оштетити!
Паљење ватре луком и сврдлом - ''индијански начин''
Ово је најтежи начин паљења ватре јер се заснива на трењу дрвета о дрво. Треба пуно времена и упорности да се упали припала, па се користи се као крајње средство.
За добијање ватре на овај начин потребно је:
- комад свежег дрвета, дужине око 1 m и дебљине око 2,5 cm (за израду лука)
- тврд, сув штап (храст, орах, јасен, буква) дужине 30 cm и дебљине 1 cm (за сврдло)
- дрвена плоча од меког дрвета (бор, липа, кестен, врба), дебљине 2,5 cm (основа ватре)
- уже за тетиву лука (канап за чишћење оружја, канап из ветровке, пертла и сл,)
- споштени камен
На сличан начин се пламен може добити трљањем мегог о тврдо дрво.
Ватрена узица
|
|
|
|
|
|
|
|
