Prvi dan u vojsci

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, ssekir75, HP 35, zumzum, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni su cigare pomogle da naučim lakši način za ribanje hodnika mi gušteri guraj one motke sa krpama po onom hodniku pola dana,pa idi na poligon na čas vožnje onako mrtva umoran.

Onda jedan dan dolazi neki džomba i ako ajde gušteri ko ima cigare da saznate kako se riba pod,cenkamo se mi i za paklu i po lik kaže:

"Vidiš ovu klupu (školsku) i ovu veliku krpu,kaže obori klupu na krpu,jedan nek sedne da pravi težinu vas troje gurajte"

Za pola sata hodnik se sija kao ogledalo,još se zajebavamo

Naravno dzomba zabarnio da mi prodajemo foru da ne bi dobili imalin u cizmu

Sto neko rece brdo ljudi na jednom mestu,razlicitih interesovanja iz razlicitih sredina i razicite inteligencije,zabava zagarantovana

• 8Ovo se svidja korisnicima: MilosKop, HP 35, zumzum, Skywhaler, strela, voja64, amaterSRB, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као да је јутрос било, а не 04. 11. 1984!? У возу за Љубљану упознам се са двојицом земљака, један исто фасовао Врхнику, други Ајдовшчину. "Ти си Рајин друг? Рекао нам је кад је био код мене на испраћају..." .
Из Љубљане саватасмо приградски до Врхнике, па на причест у "Малчу". Тамо искусно сазнамо да постоје две касарне, питамо војску да нам по папирологији објасни, па не одемо џабе код плаваца "на вр' брда", за разлику од многих. У неко поподне нам додија кафана, хајд коначно у касарну. Мало промашили па уз жицу. Стражару који нас је упутио на капију, добацимо тетрапак сока (виђени и испитани чим смо ушли ). Чудили се људи, што журимо, сиротани. А ми већ сморени, жељни само да се наспавамо.
"Карантин", проведен у цивилки, за прву ноћ у касарни, био је у бараци ЧТО. Све овејане мангупчине- џомбе, кад су почели да ваљају форе и беле бубреге под црне, милина. Шишање? ТО никако код гарнизонског брице, направиће од главе чудо непојамно због кога неће да нас пусте који месец у град! Али, срећа наша, баш имају другара, студио Пањковић плаче што им више није гуру, за скромну надокнаду... Па су нудили повољно и локоте, појас невиности гуштерске касете, још гомилу махом излишних ситница. Један гене је био довољно простодушан (народски речено наиван ), да купи и белу крему за деконтаминацију обуће!
Шишање сам обавио још код куће, али сам тутнуо момцима за пиво, зарад уметничког дојма.
Шаторско крило напуњено до пуцања, све ново новцато. Веш је остао нов до прве транше у вешерај, на прање. Онда добијеш кошуљу без макар једног дугмета, а ако се замериш ћати, фали и покоји рукав.
Но то је било после.
Цигарета је, за разлику од десетак година касније, непожељног за помињање ( вала и сећање! ), периода, било сасвим довољно. Имали смо у батерији момка који од куће није добио ни динара ни пакета, па се дуванио од ондашње (сасвим симболичне!) војничке плате. Бар пар дана, а онда у гребачину. Пушио је као пук неуротичних Турака. Он један на нас 100+, па кад се распореди, не осети се. Дуванили га, шта ћеш, кад седне поред и гледа ти цигарету са тужним погледом кокер шпанијела с бомбоњере.
Наша цака за гланцање пода (била је бесплатна подука, тачније показно ) , коњско ћебе, на њему коцка и корпулентнији војак или 2-3 жгољавка. Вуче двојац са кормиларом или тројка (опет, зависи од терета и снаге "тегљача" ). Наравно, битни су и добрар рад пајалицом и пажљиво зогерисање (зогер //џогер се обавезно доцеди ручно, да не оставља барице. Достигли смо квалитет гланца да се дежурни официр оклизне и разбије баш онако, гинеколошки, па да петицу за добар рад!
Првих десетак дана су нас држали у чопору, срећан си кад те пусте у клоњу!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, HP 35, zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam dobro prošao kad sam došao u kasarnu.Kasarna prazna( svi otišli na vežbu),ostao u bateriji samo aktivni desetar.Martovce sam video tek posle dvadesetak dana!

• 7Ovo se svidja korisnicima: zumzum, Bane san, VonQuixote, Skywhaler, strela, amaterSRB, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A veš, pa to je tek...
Moja žena nije mogla da veruje da se veš baci na gomilu pa pere i onda šta koji dohvati. Jedva sam je ubedio a onda kaže "Dobro, ali gaće to niste mešali ipak" Onda sve ponovo. Mislila je da lažem dok kod jednog prijatelja nije dobila potvrdu da su i oni tako. Ali se onda njegova šokirala. Samo su se smejale jer su mislile da smo to zbog par rakijica preuveličavali vojničke dane. Nama su posle dozvolili civilni veš (posle prve posete na zakletvi smo se opremili uglavnom) naročito ako nije beo a čarape isto tako prođu sem za izlazak u grad kad mora uredno svečane tanke vojničke.

• 5Ovo se svidja korisnicima: zumzum, Bane san, Skywhaler, voja64, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E bas ste me dirnuli uspomenama . 29. NOVEMBAR 1979. u 22:15 krece sa BG stanice voz za Ljubljanu . Praznik , trubacki orkestri prispeli iz unutrasnjosti sviraju , ori se stanica . Masem kroz prozor drugarima i devojci . Vreme izuzetno toplo za doba godine , svi u kosuljama , jedva sam poslusao majku i poneo neku koznu jaknicu . Celu noc klackanje , pun voz regruta , najzad u 07:00 ujutro izlazimo u Ljubljani a napolju minus , mraz i inje , drhtim u onoj jaknici . Grupa od nas 4 - 5 koji idemo za Vrhniku u 1. Oklopnu Brigadu (bas kao i kolega Bane neku godinu kasnije) imamo ceo dan vremena da se javimo u kasarnu do ponoci i sta ces - u kafanu "Pri sokolu" kod pijace u blizini tromostovja . Uvece siti i napiti u lokalni bus do Vrhnike pa kroz kapiju . Odvedose me u neku baraku na kraju kasarne gde je bio moj divizion (LSARD) , ja prvi guster , ostali su dolazili naredna 3 dana .
Sve kao u nekom snu dok alkohol nije ispario iz organizma i dok nismo prosli sisanje , kupanje i zaduzenje zelenih dresova . Najtuzniji momenat mi je bio kad sam pakovao civilku u onu jastucnicu i napisavsi na njoj kucnu adresu bacio je na gomilu .
Narednog dana povede me stara vojska na zanimanje da mi pokazu samohotke . Pridjemo jednoj , vozac udje u svoj radni prostor i posle par minuta vidim i osetim da izlazi dim ispod nje . Taman da prijavim dzombama da se samohotka zapalila a jedan mi rece da je to grejac ulja u karteru i po proceduri kad je hladno prvo on odradi pa se onda startuje motor .
... Zatim su poceli da se nizu onih 457 dana ...

• 7Ovo se svidja korisnicima: HP 35, zumzum, Bane san, ssekir75, Skywhaler, voja64, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

18.8.1980. Zalužani kod Banja Luke. Tenkisti. Doček korektan, sve nas nabili u neku salu, tu smo prespavali u civilu, a sutra od ranog jutra sve po redu, šišanje, kupanje, zaduživanje uniforme, pakovanje civilki... Brica je sve šišao na debljinu češlja. Provlači češalj kroz kosu, a mašinicom ide po njemu. Jednoobrazna je bila i frizura. Za obuću su pitali broj, a ostalo odokativno i mogu reći da su prilično bili dobri u tome. Desetar je bio zaje...n do bola, prvih par dana smo imali ostav i kad drekne diž se vojsko. Onda legneš, pokriješ se i čekaš da ponovi, i svi smo morali da iskočimo istovremeno iz kreveta. Ja bio na donjem krevetu, a iznad mene neki bucko, samo sam pazio gde su mu noge da se izmaknem da ne skoči na mene. Prvo popodne pita desetar u vreme kad vojnik ima slobodno vreme, naravno ukoliko se drugačije ne naredi, ko zna da igra šah. Javili smo se skoro svi, neki su se pohvalili i da su prvokategornici, a bilo i majstorskih kandidata. Desetar se slatko nasmejao, rekao odlično, sad ćemo da igramo šah. Hajde krevete na crno ( kocke od madraca jednu na drugu, na njih ćebad, posteljinu pa jastuk odozgo) pa krevete na belo ( kako se nameštaju ujutro posle ustajanja) pa tako do 4 sata, do popodnevne nastave. Mene su zeznuli u startu, kad sam krenuo u wc, neko mi je dobacio, na u taj, to je ženski, ja se štrecnem, izmaknem da pogledam i onda skontam gde sam. Naravno isti štos sam odmah prodao drugim gušterima. Jedan zaključak sam izvukao dok sam bio u vojsci. Uvek je bilo žuriš da bi čekao, pa posle čekaš da bi žurio. Sa tim su se složili svi sa kojima sam razgovarao.

• 8Ovo se svidja korisnicima: zumzum, Bane san, HP 35, ssekir75, Skywhaler, strela, amaterSRB, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sva sreca krevet na sprat nisam video i imali smo one nove crne kocke! Krevet se lako zatezao! A jedan oficir me je pitao sto sam se osisao na keca i sta izigravam MARINES BRIGADES! Doslovno je tako rekao.

• 7Ovo se svidja korisnicima: ninoslav1011, Bane san, ssekir75, VonQuixote, Skywhaler, voja64, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Што се тиче ових девојака што сад служе војни рок са мушкарцима, нама је било у Сомбору СТРИКТНО забрањено да и комуницирамо са девојкама у склопу касарне па нисмо смели да им се јавимо. Наравно, то није спречавало поједине подофицире и официре да их ван касарне воде на пиће па чак и у стан (нисам ништа рекао).

• 7Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, ninoslav1011, zumzum, voja64, ssekir75, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Е јес' вас лепо слушати тако носталгичне
Једва чекам да одслужим па да се и ја вратим са којом причицом

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, zumzum, voja64, ssekir75, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::... Цигарета је, за разлику од десетак година касније, непожељног за помињање ( вала и сећање! ), периода, било сасвим довољно. Имали смо у батерији момка који од куће није добио ни динара ни пакета, па се дуванио од ондашње (сасвим симболичне!) војничке плате. Бар пар дана, а онда у гребачину. Пушио је као пук неуротичних Турака. Он један на нас 100+, па кад се распореди, не осети се. Дуванили га, шта ћеш, кад седне поред и гледа ти цигарету са тужним погледом кокер шпанијела с бомбоњере...Сећам се мојих септембараца '92. Првих десетак дана било је свега. А онда... кукала им мајка! Спасао их је неки резервиста који је иначе гајио дуван. И то је некако ишло, али онда су брзо потрошили и папир за мотање. А у какав су све папир (назван тако са много добре воље) после мотали дуван, не смем ни да се сетим...

Мени је, као непушачу, било жао да их гледам...