|
Poslao: 13 Jun 2015 18:48
|
offline
- Bogoslov
- Elitni građanin
- Pridružio: 20 Sep 2014
- Poruke: 1969
|
ninoslav1011 ::Svaka čast vama pitomcima srednje vojne škole, ili VA, ali vi ste odabrali vojni poziv kao svoju struku u kojoj ćete provesti ostatak života. Niko vas nije terao da odete tamo, to je bio vaš izbor. Drugo je sa nama običnim ljudima, odnosno mladićima koji smo morali da odemo na odsluženje vojnog roka, gde ste nas vi pitomci kao podoficiri ili oficiri zezali pa nam dupe pomerali, u 2 sata oblačili civilku i išli kući i vodili normalan život, dok smo mi ostajali u kasarni, jednom u dve nedelje izlaz do 21:00.
Mislim da je ovo tema, prvi dan u vojsci, ja sam bar shvatio kao za ljude koji su MORALI da dođu na odsluženje vojnog roka.
Сироти, морали да оду бар на кратко из завичаја. Да није војске и војног рока, појединци никад не би видели воз.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Jun 2015 19:36
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11646
- Gde živiš: Vranje
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, WS2, Bane san, Bogoslov, Mercury, voja64, ssekir75, Skywhaler, strela, HP 35, zumzum, VonQuixote
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
ninoslav1011 ::Nisam ja mislio da neko ne sme da piše, daleko od toga, ali ponavljam, razlika je u tome što ste vi to želeli, konkurisali za te škole, odabrali ste to zanimanje, za razliku od nas koji smo morali da idemo na odsluženje vojnog roka. A o kakvoj drugoj strani pričate? Pa koliko sam ja upoznao starešina, svi su svoje lične frustracije istresali na vojsci. Još ako su svi iz njegove generacije dobili viši čin, a on još nije. To smo mi vojnici zvali, grebe se za čin. Tu je vojska naj...la.
Teoretski, svi iz generacije su dobili cin istog dana. Sledeci cin se dobijao posle godinu (porucnika) tri (svi ostali oficirski i svi podoficirski cinovi), cetiri godine i slicno. Samo je pitanje azurnosti personalca da li ce ti naredba biti dostavljena istog dana, ili ce ih, kao u slucaju nekadasnje 3.armije, sakupiti sve odjednom i napisati samo jednu naredbu sa par stotina imena...
Prema tome, nema ni jedne osnove za pricu "grebe se za cin". Stroj i obuka to svakako nisu mogli da ubrzaju (incidentno nikako, na duge staze - u tome je tajna uspeha. U radu)... druga su bila i jesu merila.
"Nije mu zena dala", ili "dala mu je" je toliko glupo da ne zasluzuje nikakav komentar. Zar ne mislis da si isuvise vredan, kao vojnik i kao covek, pa da od toga zavisis?
Ja sam vazio za staresinu sa visokim sluzbenim ocenama tokom sluzbe. Odlikovan cak. I sa ratnim odlikovanjima kasnije. Naravno da sam imao visoke kriterijume za sve sto se radi (postoji normativ po kojem se ocena postize izvrsavanjem odredjene radnje na vreme - na primer ispitivanje telefona za 30 sekundi je ocena odlican, za 55 sekundi ocena dovoljan.) Zahtevao sam od svojih vojnika, svojih potcinjenih i sebe samoga da vojnicima trojka bude najniza dozvoljena ocena, poticnjenim podoficirima cetvorka, a sebi ocena odlican. Je li to "grebanje za cin"? Pa na dan kad sam dobio jedan cin, ja sam znao kojeg cu datuma dobiti naredni - sta sam imao i od koga da se grebem. Komandir cete mi nije pisao ni ocenu niti naredbu o unapredjenju - a jedino me je on gledao i kako radim, i sta radim i koliko je to i kvalitetnog rada ....
Verovao ili ne, i dan dannji, kada sam vec godinama u penziji, susrecem se sa nekadasnjim svojim vojnicima (po ugovoru i obicnim...). To jedino brine moju lepsu i pametniju polovinu, jer redovno padne okupljanje nas nekoliko pa se zasedi. Sa nekima idem na planinarenje.
Uvek se i oni i ja secamo lepih stvari. Takva je psiha covekova - ruzno se zaboravi, ostaju samo lepe uspomene.
Sad stavi prst na celo i razmisli. Jesu li ti jedina secanja na vojsku neki pacenik koga otpuzujes za "grebanje za cin" ili "za nedostatak paznje od strane zenskog pola"? Jer ako jesu, onda si u velikom problemu - kako bi se to danas reklo.
Zaista ti zelim da pronadjes lepe uspomene. One su ljudima neophodne.
A zaista nije isto kada se prva noc u kasarni (prelomna noc za mladog coveka - ona koja te deli od decjeg ili omladinskog zivota i zivota odraslog, odgovornog coveka) prezivljava sa 14, 21 ili 28 godina.
Neki koje poznajem bi bili klinci da su mogli u vojsku da dodju i sa 35 godina, ali to je druga prica.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2015 11:50
|
offline
- Georgius
- Moderator foruma
- Pridružio: 06 Jul 2009
- Poruke: 4939
- Gde živiš: Novi Sad
|
19 година ми је било, у 9 ујутру аутобус стиже у Крушевац, цича зима једва сам чекао да обучем униформу јер сам чуо приче маторог да је топла и да никакве цивилне јакне не могу да замене слојеве војне одеће. Већ у аутобусу се упознали, ко који ВЕС добио, одакле је итд...Свратили смо у неку кафану поред аутобуске станице на по једну љуту и чим смо се угрејали полу-трчећим кораком према касарни.
Испотписивали смо неке папире, одвели нас на шишање, нахранили нас већ око 13ч задужили униформу, могу вам рећи да су жене које су нам давале униформе ипак колико је у њиховој могућности биле предусретљиве да покушају свима да дају што је могуће тачнију величину. Ја нисам имао среће добих панталоне бр.12 (иначе мој број је 7-8 )  Брзо сам нашао лика од 190цм па смо се мењали.
Затим смо отишли назад у спаваоне са шаторским крилима препуним ствари и кад су нам рекли где треба све то да спакујемо мислио сам да нас тај ст. водник зајебава. Ту на сцену ступа старија војска која дође да нам покаже како слаже касета. Био један лик од старије војске који је рекао да припазимо на бројност мајци, кошуља итд...јер овима из њихове класе увек фали нешто па надокнаде тако што дођу да сложе касете фазанима
Јутро, постројавање на писти...изгледали смо као да нас је камион прегазио, стао па кренуо у рикверц да нас овери. Сви нешто усукани, опасачи и упртачи да те бог сачува, све нешто накриво беретке ко куварске капе итд...
Прва смешна ствар која нас је задесила, постројени ми у ходнику после доручка, долази ст. водник и пита да ли неко од нас има "Ц" категорију? - Тројица подигну руке и каже тај ст. водник : "Надам се да знате да возите Дајц". Ови срећни ко мали мајмуни. Иначе дајц је био назив за скаламерију када се стави сто на ћебе, ходници намажу ималином, двојица седе на клупи а двојица вуку и тако гланцају ходнике Oд тада су сви одједном престали да имају Ц категорију
Мало касније тог дана, исти ст. водник тражи 4 добровољца да орибају клоњару, за дивно чудо јаве се четворица и он каже : вас четворица у кантину, остали ће да рибају
Иако сам ја био међу тим што су рибали...био ми је осмех на лицу јер слушајући приче старијих из њихових војничких дана, видео сам да се многе ствари нису промениле и био сам срећан што ћу и ја доживети и преживети све те зајебанције у позитивном смислу као што су и они имали. Иначе сам цео војни рок схватио некако...лако...време је пролетело и прва ствар коју сам рекао родитељима, друговима и девојци када сам се "скинуо" и дошао кући је да бих сутра могао опет да одем у војску без размишљања 
п.с.
Колико је било хладно тих првих пар дана најбоље илуструју ове слике....
Таква хладноћа да је штипало за образе, руке се лепиле за пушку...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2015 12:03
|
offline
- HP 35
- Super građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 1001
- Gde živiš: Munze Konza
|
@Georgius
Secas se kako je pevalo Prljavo Kazaliste :
... sve je lako kad si mlad
svako odjelo dobro ti stoji
ma svaka rana manje boli ... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2015 12:39
|
offline
- Georgius
- Moderator foruma
- Pridružio: 06 Jul 2009
- Poruke: 4939
- Gde živiš: Novi Sad
|
dobri covek ::Je si l' ti ovo bio u, da prostis, brigadi abho?
Њет, био сам у центру за обуку логистике, противпожарац, обучавали ме за вес 12117
Пешадијска обука је била у истој касарни...дошла прекоманда...провели један дан на оним теренима иза војничког ресторана и вратили нас у исту зграду (различите спаваоне) 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2015 13:16
|
offline
- Pridružio: 24 Jun 2011
- Poruke: 37
|
Dobri čovek
Nigde nisam spomenuo da li je starešini žena dala ili ne, to sam pročitao kod nekog drugog, a što se tiče grebanja za čin, u Zalužanima mi je bio komandir voda neki poručnik koji je taj čin imao više od 4 godine, njegovi klasići su već uveliko bili kapetani, kakvu je disciplinu sprovodio, ne vredi da ti opisujem. Na kraju krajeva to da se grebe za čin sam čuo od desetara i instruktora, koji su isto bili zezani kao i mi. Nedeljno smo imali po 3-4 uzbune, za vreme nastave, postrojavanja, jutarnje fiskulture...
Pošto su ovde na sajtu uglavnom bivši oficiri i podoficiri, glupo mi je da raspravljam o ovoj temi i dalje, vi na to gledate sa jedne strane, ja kao običan vojnik sa druge, pa ispada kao da dva gluvonema pričaju telefonom.
Ruku na srce, bilo je i dobrih oficira, ne mogu reći da nije, viđao sam ih u drugim vodovima i jedinicama, ali sam valjda ja bio takve sreće da nisam bio pod komandom ni jednog od njih.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
