|
Poslao: 09 Jun 2015 23:38
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 26049
|
A oproštaji kod poseta ..ili dolazaka na zakletvu...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 07:04
|
offline
- Pridružio: 13 Jan 2012
- Poruke: 2290
|
strela ::mongolac ::Samo kad se setim 87,15-og septembra! Ušao sam u kasarnu u 23.58h!
Полазак 17. септембра 87. са железничке станице Београд возом у Словенију. Илирска Бистрица 13. пролетерска бригада. Ушао у касарну у 8 увече, шишање (имао огромну косу - последњи пут у животу). Брица је покушао да се наслади, али машиница му прегорела па је морао другу да узме. Купање сви од једном: 1 минут туш, сапуњање, 1 минут туш, прање косе, 1 минут туш и нема више ко се спрао спрао се, ко није пешкиром брише шампон и сапун. Шаторско крилио задужење опреме. Скидање цивилке (тако су тада војници звали цивилно одело) у којој си дошао и паковање у јастучницу, писање кућне адресе фломастером и бацање на гомилу јастучница које ће бити послате кућама. Тада војска није имала право да носи цивилку, свуда се ишло у униформи (излазак у град). Први шок, свира труба, дежурни пали и гаси светло у спаваоници и виче устај војско, устајање у 5 ујутру , па фискултура у 5.10...
Ja sam bio u Ljubljani. Došao u kasarnu,prespavao u civilu,a ujutru ista priča,osim šišanja(ošišao sam se dan ranije na keca i imao problema oko toga).Inače te godine masa ljudi iz Beograda je bilo upućeno u Sloveniju.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 17:08
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 26049
|
Po dolasku u novu sredinu mnogi su se držali one zlatne devize
"Sigurnije je da se osamim i ostanem sam, barem znam sa kim imam posla"
Šalu na stranu svima je ta nepoznanica sigurno teško pala pa je i meni po odlasku u Sarajevsku Maršalku sa 14 godina i koi mesec u prvu godinu Srednje Vojne Škole bila takođe traumatična.
Nova sredina,odvajanje od porodice,prvo veće samostalno putovanje i..............
Zdarvo mlogo novoga u životu jednog klinca a povrh je svega ta jesen 1979.g.bila opterećena načetim zdravljem druga prastarog i tako je i obeležila čitavu tu prvu školsku godinu..
Internatski život je u vojnoj školi u najmanju ruku kao redovno služenje pa jošx4 za svaku godinu školovanja.
Doduše imali smo i malo raspusta i češćih druženja i poseta rodbini i prijateljima ali smo takođe kao i svi vojnici itekako omastili sve čari vojske.Od straže pa preko raznih vežbi,gađanja,redarstava,požarstava i ostalih vragolija i čarolija a povrh smo svega morali i da savladamo uz obavezne domaće jezike Slovenački ,Makedonski i resto Srpsko*Hrvatski koga smo mi označavali umesto ovim imenom kao KNJIŽEVNOST (da se neko ne naljuti valda).Takođe smo morali da se kompletiramo kao ličnosti i u obaveznom savlađivanju plivanja i skijanja a o ostačlim sportovima je svako mogao proizvoljno da se nadopunjuje u okviru dopunske nastave i raznih inih sekcija.
Sve u svemu organizovan život sva 24.sata na dan ,sedam dana u nedelji i svih 365-6 dana godišnje pa x4.
Lagaće svako ko kaže da mu je u SVŠ sve bilo med i mleko jer to je sigurna LAŽ i mnogi su kad tad propišali i majčino mleko neki na raznim vežbama a mnogi i na raznim predmetima i usavršavanjima koih je vazda bilo u toku samog ciklusa školovanja.
I mi smo imali svoje male ili veće ispraćaje a mnogi su u toku školovanja doživeli i prve dečačke ljubavi i sve što uz mladost-ludost ide...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 17:22
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11641
- Gde živiš: Vranje
|
voja64 ::
Slovenački ,Makedonski i resto Srpsko*Hrvatski koga smo mi označavali umesto ovim imenom kao KNJIŽEVNOST (da se neko ne naljuti valda)...
Taj se predmet zvao "Knjizevnost sa osnovama jezicke i estetske kulture"... dakle, ako si ga zavrsio, bio si i kulturan, ma sta to znacilo.
Pa si, iako si inzinjerac, ucio sredstva svih rodova i sluzbi, pa cak i poluautomatizovanu poljsku pekaru... da ne pominjem nesto prostije.
Pa si imao strojevu obuku ne retko izvodjenu od gardijskih oficira i (jos gorih, surovijih i pravilnijih) podoficira. Ne retko i na minus dvadeset ili plus trideset u hladu.
To samo da te podsetim. A za svo to vreme, obavezno gledanje dnevnika - to su ukinuli tek mnooogo kasnije.
Ja pamtim svoju prvu noc u kasarni "MT" u Sarajevu. Nikada pre toga, i nikada posle toga nisam bio tako i toliko sam. (Iako je oko mene hrkalo i pustalo golubove vise od pedeset buducih kolega pitomaca (moja generacija je u prvoj godini brojala vise od 700 dusa) Ostalo je sve bilo lakse.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 17:57
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 26049
|
Dobri sve si tačno naveo pa samo još i da dodam da smo se mi međusobno tešili da je zasluga za sve muke kroz školovanje ZA-VODNIKA vredelo ...
Em smo morali biti još i pride estetski i kulturno potkovani a potkivali su nas i sa drugim znanjima..
Meni je najsimpatičnije bilo negde nedelju ili koi dan pride po dolasku u Sarajevsku Maršalku kada je na jednom od obeda pomoćnik komandanta školskog centra išao od stola do stola i podučavao pitomce u pravilnom korištennju alata za ham -ham..
Jedan se Slovenac zdravo rasrdio i demonstrativno a možda i slučajno izvrnuo supu pa je sve imalo i nacionalni a i neki drugi značaj pa nas posle više niko tako nije PODUČAVAO na primitivan i drzak način BONTONU...
Bilo je svakakvih zgoda i nezgoda..al neka ovde i drugi pišu da ne smaram sa našim pitomačkim danima jer i to je vALDA bila Vojska i računala se u služenje vojnog roka...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 18:24
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 26049
|
Ta to sa ispomaganjem među klasićima gde su mešovito muško -ženske jedinice je bio svojevrstan cirkus i 1985 kada je bio onaj prvi opit a mi smo u kasarni imali bezmalo toliko razmaknute objekte sa žemskinjama da se neki nemoral ne zapati u kasarni a taka su i vremena bila..
A da je bilo ispomaganja to sam siguran jer sam neke u dobročinstvu pri noćnom obilasku zaticao kako se kaže na gomili...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 19:16
|
offline
- Sim.a
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2009
- Poruke: 3091
- Gde živiš: Zemlja čuda
|
Nikad neću zaboraviti prvo veče i pogled na krevet iznad mene u federe i žice na starim krevetima. Samo sam pomislio "Sad počinje, začepi i ne pravi se puno pametan". Kako su nas obukli ni sam ne znam. Onako šacometrijom smo dobili uniforme, mislim ali nisam siguran da su me pitali za broj obuće, uglavnom su sve pogodili bar meni a dugmadi je falilo koliko hoćeš. Imali smo popodne da se dovedemo u red do sutra. Ali to je sve onako simpatično jer nikad neću zaboraviti nešto drugo. Prvih nedelju dana sam se samo redovno brijao. Umivanje i pranje zuba sam par puta izveo ali baš onako čisto da ne bude jednom nedeljno  Kao u filmu. Puno ljudi, čekaš malo mesta ili se guraš i taman da zube opereš kad drekne desetar Trk napolje bez priče. Onda posle nedelju dana valjda se ljudi uigraju sami od sebe. Stigne se sve bez problema. Mislim da klinci danas ni ne znaju šta su izgubili. Ne zbog oružja i ostalog koliko zbog tog života među ljudima koje nikad ne bi sreo u svom životu i krugu kojim se kreće.
Još nešto. Nikad nisam pušio ali sam jako zavideo pušačima tih prvih dana. Njima je bilo najlakše da se upoznaju i pokrenu razgovor. Ponude cigarom ili pitaju za nju i eto početka. Mi nepušači samo se gledamo zbunjeno.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 19:32
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5561
|
A mi smo prvog dana odmah našli prvu mušteriju, u vojsci kad se sa svih strana skupe kojekakvi lako ih je naći.
Zadužili opremu u magacinu i kasnije uvjerili jednog da se vrati kod, ne sjećam šta je po činu bio, po kišobran jer mi ga kao svi dobili a ti ga nemaš...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2015 19:42
|
offline
- zumzum
- Super građanin
- Pridružio: 26 Avg 2012
- Poruke: 1219
- Gde živiš: Srbija
|
I nas su pitali za broj cizama, a ostalo smo dobijali zahvaljujuci iskustvu zene iz intendantskog,dugmice smo skidali sa unutrasnje strane pantalona (one sto drze ulozak). Secam se prvog pakovanja stvari u kasete i kontrole iste od strane nekog ,,ljutog" vodnika,koji je dosao bas do moje kasete (objektivno jedna od bolje slozenih) i kaze mi da nije bas najbolja i da je popravim a on ce doci da proveri za 10 min. Naravno,ja svestan realnog stanja ne pipnem ni prstom nista. Kad je usao ja ga pitam ,,jel sad dobro" ,a on odgovori ,jel vidis da moze. 
|
|
|
|
|
|
Pa posle ideš na raport jer desetar uglavnom neki druker ode pa ispriča kako se namerno gazi po barama da se prksaju prolaznici 
