Prvi dan u vojsci

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, ssekir75, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bogoslov ::Заборавио си марамицу. ИКОМ - игла, конац, огледало, марамица.

I dan danji, posle trideset godina u uniformi i toliko godina u penziji, nije mi jasno zasto smo to morali da nosimo. Ja sam oduvek koristio papirne maramice.

Ogledalce su koristile minobacaclije za neku zahebanciju oko nisanske sprave i libele, a jedva santimetar dugu kosu ionako nismo morali da cesljamo. Svoje lice ionako smo znali napamet.

Za iglu i konac...glupost nad glupostima. Normalno je da smo zasivali dugmad kada zavrsi svaka mogucnost da se otkinu - dakle, posle obuke. A ako si bio sretnik, cak si i u vreme kada sam ja pocinjao, mogao da pronadjes neku "dobrovoljku" koja bi usila dugmad ili obavila slicnu "operaciju". Pocepanu ili rasparanu uniformu si mogao da zamenis u servisu. Znam kolege koje su to radile da im se gospodje (u to vreme "drugarice") ne bi mucile oko peglanja.

Da ne pominjem sto su momci iz raketnih PO baterija donosili mikrokabl za vodjenje raketa, pa su svi njime usivali dugmad. Mogao bi da se otkine deo bluze ili sinjela, ali dugme nikad. Pravo inzinjersko resenje

Ali trazilo se da vrsimo pregled tih gluposti na smotri... i bilo je pozivanja na odgovornost i mrdanja prstom ispred nosa ako se to ne radi.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, ssekir75, Nesho, Skywhaler, babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A tek lažiranje friško otkinutog dugmeta sa šibicom dok smotra ne prođe..
Na žalost mnogih je taj trik brzo izdavao vlasnika i to najčešće kad netreba je dolazilo do loma šibice i pada dugmeta pred stroj na očigled starešine koi vrši smotru.
Uvlačenjem igle u kapu i namotavanje konca oko njeje jedno vreme bio vojnički hit dok nije nastala ona mala čuvena futrolica sa nekoliko boja konca i iglama a prodavala se u svakoj kantini za siću.
Ja i sad negde u ženinoj mašini za šivenje među iglenim priborom imam i tu futrolicu sačuvanu.

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, ssekir75, ninoslav1011, Skywhaler, strela, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Имали ми пречесто , нарочито викендом, за дежофа капетана Г.
Ни данас ми није јасно, јесу ли то кажњавали њега или нас?
Чика је имао разних фикс идеја, попут амбиције да туче гинисов рекорд у протеривању читаве бригаде кроз трпезарију за што краће време. Ниси људски ни сео, завршавај и напоље! Колико њих је докусуривало, колико се може, ручак са тацне, у реду пред џубоксом. Један сам од, иако сам прескакао онај изговор од супе. Мрзела га војска, још више особље кухиње (после његових егзибиција требало им је 3х више енергије и времена да се трпезарија среди ).
Не гарантујем за остале, али ми је пропало више дозвола за излазак, радије сам остајао уз црно бели екран или књигу, но да ме кињи код капије. Знаш какав је, спремиш се као за гину, џаба. Док дођеш до капије и смотре потенцијалних кандидата за излазак, на ципеле чијем гланцу пасји скротум скида капу,ухвати се покоји трун прашине-остав.
МЕРИО је конац, ко је имао мање од 2 метра, назад.
Марамица само платнена, опрана (ОК) и опеглана. Папирне није признавао, шта ако се укаже (не)прилика да некоме мораш превити рану? Чуди ме да није измислио и обавезну гарнитуру тампона, КоВ и са крилцима, прилике су разне. Уједао сам се за језик да прећутим како је еутаназија некима права, прва и последња помоћ.
Чуди ме превид, није проверавао слике на полеђини оглредала и елиминисао непоћудне.
Стојиш пред капијом, видљив са улице, откопчавајте шлицеве, да неко не шверцује цивилне гаће!? Проверавање чарапа је уз то било лака пошалица.
Знао је да врати превише мучних кандидата за излазак , све на те цепидлачке форе.
Никада не можеш да се скоцкаш довољно колико он може да закера.
Велика већина старешина била је сасвим ОК, али тај човек, хм...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, zumzum, voja64, strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::
Ja i sad negde u ženinoj mašini za šivenje među iglenim priborom imam i tu futrolicu sačuvanu.

Iz nekog, Bog te pita kojeg, razloga, ja taj komplet (nabavljen jos pre sto godina u kantini u Sarajevu) drzim u svom kompletu za prezivljavanje, da se nadje, zlu ne trebalo. I to onu, originalnu verziju, iz prve godine.

Navika ti je cudo!


Sto se tice raznih tipova koji su isterivali pravdu na smotri za izlazak u grad, mogu da ispricam brdo stvari. Upoznavao sam ih "iz kulisa". U pitanju su bili oni. Ne vojska.

Da je tada postojala svest o pravima, kao sto postoji sada, ne bi razni kapetani i porucnici lecili komplekse dokazujuci da o vojsci znaju sve... Hbg, bilo je tu slucajeva da pojedine tuku zene, da im nabijaju rogove kojih se ni jelen sedmogodisnjak ne bi postideo, da kuvaju kafu i nose slatko generalu koji je dosao da poseti njegovu suprugu, pa posle igraju prefersans (i gube) sa generalovim soferom i adjutantom, i slicnih ruznih stvari. Ali, ponavljam, sve sto su radili - bili su oni. Ne vojska.

No, to je bilo takvo vreme. Svesti o pravima nije bilo. Podvuceno: Vojnik ima pravo na dva izlaska u grad. I tacka. Pravo, priznato pravilnicima te iste vojske kojoj smo pripadali, nije mogao da obara tamo neki bedni komandircic prateceg voda, pa makar bio i general, a ne kapetan ili porucnik.
Ja sam, ono malo dezurstava koje sam imao, bio "insajder" za svoj bataljon . Jednostavno, javljao sam na vreme na koju se oblast "pravoverni" dezurni namerio... pa je procenat otpalih iz bataljona veze bio relativno mali.

Kasnije su neki od tih "pravovernih" koji su strucnost pokazivali na smotrama vojnika za grad postali poznati novinari i knjizevnici, a neki, verovali ili ne , cak i generali. A o njihovoj strucnosti se u medju nama, koji smo sluzbovali po tim garnizonima, i danas pricaju price.
Istinite, nazalost.

Na srecu, brzo sam presao na drugu vrstu dezurstva. Pa ostao na toj vrsti dezurstava do kraja.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, zumzum, voja64, strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Код нас командни кадар одлепио био јер су старешине сконтали да скоро нико не носи оне СМБ боксерице...па је дошло наређење од команданта да сви морају да носе те војне и рекли су да ће командант када буде смотра да командује "скидај панталоне" да провере, тек један друг добаци : "онда следи : нагузи се - е оћу *урац"

Мртав озбиљан то рекао са дозом забринутости у очима...иначе звали смо га деда јер је тада имао 27 година и био је најстарији у 1 и 2 одељењу (наша спаваона)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, zumzum, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predlazem da se naziv teme promeni u "Dani u vojsci" ili nesto slicno, posto smo se odmajli od prvih dana.

Nije sve u vojsci bilo tako lose, bilo je i lepih slika. Ili su se pojedinci trudili da zivot naprave boljim i lepsim

U Stipskom garnizonu je jedno vreme sluzio na duznosti pomocnika komandanta jedan pukovnik, pozadinac. Imao je pod svojom vlascu sve pozadince. Imao je i , za pozadinca, cudnu naviku - da proverava.
U redu sto je doveo u red svoje ljude (ako komad mesa u restoranu mora da bude 80-100 gr pre kuvanja, onda ce toliki i da bude... itd) nego je to isto zaveo po restoranima po gradu.
Bilo je desetak restorana koji su bili strateski rasporedjeni po dve-tri putanje kojom su se vojnici vracali iz grada u kasarnu. A zna se...poslednje pivo, poslednja pljeskavica koja se ponese u kasarnu... sladje su od bilo cega...

Ovaj je znao da (pokazalo se, opravdano) poziva sanitarnu i trzisnu inspekciju, da predlaze da se promene neke naredbe komande garnizona (i odjednom se zabrani vojnim licima u uniformi da ulaze u restoran ...) itd. Tako su pojedini lakomi ljudi naterani da postuju musteriju u uniformi. Jednosavno su postavljeni pred izbor. Ili ces ljudski, ili ces biti na veeelikom gubitku.
A u pojedinim restoranima vojnik je mogao da sedne i da se na miru i bez zurbe, pocasti. Ili da pocasti i drugare, posto su nestale duple cene i slicno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zumzum, voja64, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Деда сам био и ја, капетан ми је био млађи 13 месеци!
Нисам ескивирао одлазак у ЈНА ( по очном сам могао!), тако се уклопило.
Горепоменути дежоф био је кукољ у житу нашег старешинског кадра. Можда је био и добар човек, али нисам имао прилику да запазим.
Наравно да је било више лепих момената но оних других, али ИКОМ ме подсети на лик & дело.

Да се мало вратим на почетке војниковања. Кад се коначно докопасмо телефона, пред неколико говорница уз пријавницу (мобилни су били научна фантастика, власници Комодора 64 шминкери! ) ,од којих је радило махом чак две, формирала се колона као за ручак. Доминирамо ми, гуштери, али има и џомби.
Дођох коначно на ред, убацих адекватне новчиће и зовем моје, безуспешно, у више покушаја. Екипа иза почиње да негодује а ја коначно укапирам, окренуо сам позивни за Зрењанин, али место кућног телефона упорно сам бирао број пушке! Слаб сам математичар, да не кажем неурачунљив, телефонски бројеви, датуми (нарочито рођендани) нису ми баш јача страна. Не памтим нити се трудим.
Него, шибицом кајловано дугме је за смотру, али пиџаме модел Амиш? После одустајања од налажења и ушивања дугмади, ставе се канапчићи или пертле, па се лепо "копча" на машницу.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, zumzum, voja64, strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::. Кад се коначно докопасмо телефона, пред неколико говорница уз пријавницу (мобилни су били научна фантастика, власници Комодора 64 шминкери! ) ,од којих је радило махом чак две, формирала се колона као за ручак. Доминирамо ми, гуштери, али има и џомби.


Kod nas je tada general major Adzic bio komandant divizije. Imao je obicaj da za vreme smotre seta po kasarni. Pojavi se na kraju, pozove komandante i malo im "drzi politicku" na temu koju odabere. A bilo ih je.

Dosao on tako jedno subotnje popodne, a pred zgradom (imali smo posebnu zgradicu za te namene) dezurnog kasarne, red vojnika za dve govornice ... otegao se do u beskraj, k'o litija.... Isti takav red ispred kantine.

Sutradan, sastanak u komandi divizije. Prisutni, iz 'sektora komunikacija" svi merodavni u uniformi (medju njima i ja, kao VD komandira stacionarnog centra veze), direktor gradske poste, upravnik kantine, i jos neki...

Ukratko, rezultat tog sastanka... je bio neverovatan (Sastanak jer se tako zvalo, u stvari radilo se o Adzicevom monologu tipa - napravite, rok je... , doci cu da pogledam, sta treba kontaktirajte...) Za tri dana postavljen je zid (od cigle prikupljene nakon rusenja neke nepotrebne zgradice negde u cosku kasarne ...) Rad nasih inzinjeraca. Na zidu 24 govornice! Postojao je, naime, malo koristeni telefonski kabl od gradske poste do kasarne, i to je iskoristeno, da ne "stari upusto" (kao da to moze da ostari, al' ajde)
Mesec dana kasnije, imali smo postu u kasarni sa svim uslugama koje su bile neophodne i vojnicima i staresinama.
Nikad vise nije bilo guzve za telefon, a postari su, zadovoljniji nisu mogli da budu, praznili govornice svaki drugi-treci dan. Posta je kupila, na primer, nekoliko stotina sadnica ruza da se kasarna uredi.

Ispred ulaza u kasarnu otpocela je gradnja novog restorana VU "Vardar" - bila je planirana i ranije, ali je samo ubrzana, jer je dogorelo. Ispred kantine postavljeni kiosci za sendvice, sladoled i ostale "nuznoneophodne" stvari, a kantina dozidana i opremljena malom samoposlugom u kojoj su mogle da se kupe sve one sitnice neophodne za vojnikovanje.

Kad covek hoce, pokaze se da se moze. Potrebno je samo da ti je stalo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zumzum, voja64, strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Једна од поменуте две говорнице имала је лепу врлину (или ману, зависи ко процењује ): када се напуни пара до неког оптимума, даје везу бесплатно. Овај неправилни ритам будно је мотрен од заинтересоване солдатеске, кад крене, бубњеви прадеде врача обнародују, и само се слегне екипа, без обзира на доба дана. Било је ту и међународних, да не кажем интерконтиненталних разговора.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, zumzum, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Имали ми пречесто , нарочито викендом, за дежофа капетана Г.
Ни данас ми није јасно, јесу ли то кажњавали њега или нас?...
Велика већина старешина била је сасвим ОК, али тај човек, хм...Стварно претерано... Имао сам среће, па је код мене чак и ИКОМ ретко провераван. Није ми чак ни смб веш представљао проблем. Али, ако нешто, осим људске глупости, нисам могао да сварим, биле су пиџаме! Престао сам да их носим још као клинац, па ме сунце огрејало кад је старија класа, далеко им лепа кућа, отишла истој...