maha ::Eto Sirius mogao bi malo pojasniti...o rediteljskom poslu manje vise svi znamo po nesta...a u cemu se sastoji posao producenta i scenariste!?
Укратко:
На ФДУ (факултет драмских уметности - позоришта, филма, радија и телевизије) у Београду, школује се девет група! (у моје време било их је осам). Једна је група за глуму, а ''осталих'' осам се школују да би та једна дошла до изражаја и била приказана !
Режија (позоришна, филмска), продукција (сценска, радијска, филмска), камера, драматургија, монтажа, дизајн звука... Сви ми радимо за те једне, глумце. Сви смо специјалисти за понешто, а општи циљ је као врх леденог брега , али буквално: нас осам ради да би се један видео!
Шта се, међутим, дешава у обрнутом смеру? Имате удружење редитеља које је бројније од удружења глумаца! Сваки глумац који је одиграо две-три представе и осмелио се да режира (видела жаба да се коњи поткивају) крене у тезгу, почне и он да режира и упише себе у редитеље. Тако је и с продукцијом (само код нас,нажалост). Довољно популаран и искусан глумац (рецимо Смоки) на основу своје славе прикупи паре и продукује (буквално - произведе) филм, при том се (вероватно) мешајући свима у посао, намештајући по систему ''ја данас теби - ти сутра мени'' улоге и оним глумцима који нису за тај филм...и резултат знамо.
Продукција јесте значајна, стручна област у којој нема места за практиканте, односно приучене.
Приметили сте да ја не пишем о лошим филмовима, осим кад морам. Сетите се филма ''Небеска удица'' и погледајте ко га је ''продуковао'', режирао , итд...Мислим да је то један од најгорих филмова у историји наше кинематографије, а имао је све шансе да буде одличан. Све му је било на располагању: искусна екипа, свежи ентеријери (гомила порушених објеката које није требало превише тражити нити додатно плаћати), добри глумци...који су под руком лошег ''редитеља'' урадили исто што и фудбалска репрезентација Србије - укењали се, с опроштењем. Онда овај филм ''Бели лавови'' који је најављиван као космичко дело, мал-те-не...Итд, итд. Једноставно, у Србији се сакупи пар ''фаца'' и почне да меша бабе и жабе, називајући то уметношћу, уместо да лепо, као КУД ''ИДИЈОТИ'' лепо кажу - ''ми смо овде само због пара''...
Ето, добри мој Маха и остали: могу дуго о томе да пишем јер ми је то струка (могу да направим и посебан текст како настаје филм, ако некога интересује), а ово је суштина...
Sirius ::maha ::Eto Sirius mogao bi malo pojasniti...o rediteljskom poslu manje vise svi znamo po nesta...a u cemu se sastoji posao producenta i scenariste!?
Укратко:
На ФДУ (факултет драмских уметности - позоришта, филма, радија и телевизије) у Београду, школује се девет група! (у моје време било их је осам). Једна је група за глуму, а ''осталих'' осам се школују да би та једна дошла до изражаја и била приказана !
Режија (позоришна, филмска), продукција (сценска, радијска, филмска), камера, драматургија, монтажа, дизајн звука... Сви ми радимо за те једне, глумце. Сви смо специјалисти за понешто, а општи циљ је као врх леденог брега , али буквално: нас осам ради да би се један видео!
Шта се, међутим, дешава у обрнутом смеру? Имате удружење редитеља које је бројније од удружења глумаца! Сваки глумац који је одиграо две-три представе и осмелио се да режира (видела жаба да се коњи поткивају) крене у тезгу, почне и он да режира и упише себе у редитеље. Тако је и с продукцијом (само код нас,нажалост). Довољно популаран и искусан глумац (рецимо Смоки) на основу своје славе прикупи паре и продукује (буквално - произведе) филм, при том се (вероватно) мешајући свима у посао, намештајући по систему ''ја данас теби - ти сутра мени'' улоге и оним глумцима који нису за тај филм...и резултат знамо.
Продукција јесте значајна, стручна област у којој нема места за практиканте, односно приучене.
Приметили сте да ја не пишем о лошим филмовима, осим кад морам. Сетите се филма ''Небеска удица'' и погледајте ко га је ''продуковао'', режирао , итд...Мислим да је то један од најгорих филмова у историји наше кинематографије, а имао је све шансе да буде одличан. Све му је било на располагању: искусна екипа, свежи ентеријери (гомила порушених објеката које није требало превише тражити нити додатно плаћати), добри глумци...који су под руком лошег ''редитеља'' урадили исто што и фудбалска репрезентација Србије - укењали се, с опроштењем. Онда овај филм ''Бели лавови'' који је најављиван као космичко дело, мал-те-не...Итд, итд. Једноставно, у Србији се сакупи пар ''фаца'' и почне да меша бабе и жабе, називајући то уметношћу, уместо да лепо, као КУД ''ИДИЈОТИ'' лепо кажу - ''ми смо овде само због пара''...
Ето, добри мој Маха и остали: могу дуго о томе да пишем јер ми је то струка (могу да направим и посебан текст како настаје филм, ако некога интересује), а ово је суштина...
Још питања?
Само бих додао да је данас у Србији могуће наћи доброг глумца, режисера, монтажера итд, али продуцента практично немогуће.
Код нас се тај посао сматра јако примитивно у смислу да као продуцент ти си неки тип који нешто муља, који је преварант са томпусом у руци који не мора ништа да зна о филму него ето само је потребно да си муфљуз и то је то...
Citat:Само бих додао да је данас у Србији могуће наћи доброг глумца, режисера, монтажера итд, али продуцента практично немогуће.
Код нас се тај посао сматра јако примитивно у смислу да као продуцент ти си неки тип који нешто муља, који је преварант са томпусом у руци који не мора ништа да зна о филму него ето само је потребно да си муфљуз и то је то...
Ево и појашњења зашто је то тако. Деценијама су светом филма владала два основна продуцентска (производна модела) амерички и руски . Амерички модел је онај у коме је продуцент главни. Он је тај који улаже новац у филм. То често власник студија, мада то може да буде и буквално било ко други - неки бизнисмен, бродовласник (као у случају филма ''Апокалипса сада''), власник ланца брзе хране, итд, итд. Најкраће - било ко ко има новац и хоће да га уложи. Он је тај који бира редитеља и сву осталу екипу.
Код Руса (и свих нас осталих) ситуације била формално иста, али је суштинска разлика била у следећем: продуцент је формално предузеће (Сутјеска филм, Авала филм, Моссфиљм, итд) са свим оним што то подразумева (директор, управна структура, итд), а о вредностима филма стварно и највише питао се редитељ. Он је био тај пред ким је продуцент стајао мирно, да се војнички изразим.
Шта се онда догодило? Оно што сви знамо - криминална револуција која се свуда на истоку у шали назива транзиција. Државна филмска предузећа су ''приватизована'' (читај - пропала, опљачкана, даље распродата или ''ђутуре'' или на парче), а остали су да ''висе'' редитељи, са свим својим знањем, искуством -али без пара и посла. Е, ту се појављују контроверзни биснисмени, али и сви они који знају помоћу неког трика да намакну паре и онда праве филмове (или се , просто речено, иживљавају). Ето, покушао сам да поједоставим колико је то год могуће.
Khaless ::maha ::Eto Sirius mogao bi malo pojasniti...o rediteljskom poslu manje vise svi znamo po nesta...a u cemu se sastoji posao producenta i scenariste!?
Producenti, to bi smo ukratko bili - mi!
Samo kada bi smo nabavili pare
Šalu na stranu, ali tako je. Mi smo ovde dosta pričali kakav bi film trebao da bude, mi nabavimo pare, i kažemo, "Film treba da bude takav i takav, da govori o tome i tome, na takav i takav način. Nadjite režisera i glumce, scenario i scenaristu"
Imamo rpavo da odlučujemo o filmu u globalu, mi bi smo imali pravo da kažemo kod "Svetog Georgija" : "Ovo ne dolazi u obzir, ova scena je užaš! Lalvi rovovi? Odakle bokalji da dobiju bitku!?"
Kao producenti mi ne možemo da kažemo kako nešto precizno uraditi i ne mešamo se glumcima u posao kako treba glumiti, ali možemo da kažemo "ne, ovaj nikako ne može da bude glumac" ali možemo da tražimo da se pojedine scene odbace.
Znači mi se sakupimo, naravno sa parama, jbg, i napravimo prvi kasning, za film koji smo zamislili, tražimo režisera, dobar scenario....
Recimo, ovako izgleda film "revolucija 1911 godine",
Glavni glumac, producent i režiser - Džeki Čen!
Ali sada da vidite kako izgleda trejler:
Sad još da Van Dam krene u projekat "Belgija - poslednja odbrana".
Citat:Само бих додао да је данас у Србији могуће наћи доброг глумца, режисера, монтажера итд, али продуцента практично немогуће.
Код нас се тај посао сматра јако примитивно у смислу да као продуцент ти си неки тип који нешто муља, који је преварант са томпусом у руци који не мора ништа да зна о филму него ето само је потребно да си муфљуз и то је то...
Ево и појашњења зашто је то тако. Деценијама су светом филма владала два основна продуцентска (производна модела) амерички и руски . Амерички модел је онај у коме је продуцент главни. Он је тај који улаже новац у филм. То често власник студија, мада то може да буде и буквално било ко други - неки бизнисмен, бродовласник (као у случају филма ''Апокалипса сада''), власник ланца брзе хране, итд, итд. Најкраће - било ко ко има новац и хоће да га уложи. Он је тај који бира редитеља и сву осталу екипу.
Код Руса (и свих нас осталих) ситуације била формално иста, али је суштинска разлика била у следећем: продуцент је формално предузеће (Сутјеска филм, Авала филм, Моссфиљм, итд) са свим оним што то подразумева (директор, управна структура, итд), а о вредностима филма стварно и највише питао се редитељ. Он је био тај пред ким је продуцент стајао мирно, да се војнички изразим.
Шта се онда догодило? Оно што сви знамо - криминална револуција која се свуда на истоку у шали назива транзиција. Државна филмска предузећа су ''приватизована'' (читај - пропала, опљачкана, даље распродата или ''ђутуре'' или на парче), а остали су да ''висе'' редитељи, са свим својим знањем, искуством -али без пара и посла. Е, ту се појављују контроверзни биснисмени, али и сви они који знају помоћу неког трика да намакну паре и онда праве филмове (или се , просто речено, иживљавају). Ето, покушао сам да поједоставим колико је то год могуће.
Naš i Ruski model je bio bolji iz prostog razloga što su producentske koće zapošljavale - na konkursima stručnjake.
Medjutim "demokratizacijom" i upadom kapitalizma, sve te kuće su kupoljene i razjureni su stručnjaci a dovedeni poslušnici ili klanovski ortaci.
Khaless ::Naš i Ruski model je bio bolji iz prostog razloga što su producentske koće zapošljavale - na konkursima stručnjake.
Medjutim "demokratizacijom" i upadom kapitalizma, sve te kuće su kupoljene i razjureni su stručnjaci a dovedeni poslušnici ili klanovski ortaci.
Па било је случајева довођења преко везе и раније.
Познат је случај у СССР-у где је лик задужен за статисте, иначе јевреј, набацио посао статиста за доста својих познаника, који су били нижег стаса и црне косе. Како су ти статисти требаи да глуме немце у озбиљном филму, било је јасно да избор није добар, те су ангажовали питомце из балтичких република.
vathra ::Khaless ::Naš i Ruski model je bio bolji iz prostog razloga što su producentske koće zapošljavale - na konkursima stručnjake.
Medjutim "demokratizacijom" i upadom kapitalizma, sve te kuće su kupoljene i razjureni su stručnjaci a dovedeni poslušnici ili klanovski ortaci.
Па било је случајева довођења преко везе и раније.
Познат је случај у СССР-у где је лик задужен за статисте, иначе јевреј, набацио посао статиста за доста својих познаника, који су били нижег стаса и црне косе. Како су ти статисти требаи да глуме немце у озбиљном филму, било је јасно да избор није добар, те су ангажовали питомце из балтичких република.
Тога има свуда, али то су, у принципу, изузеци. Колико је глумица дошло до улоге преко кревета а не преко талента, ни броја се не зна. Филм је врло сурова уметност па се врло брзо продуценту обије о главу кад иде мимо реда.
Добро је кад си навео тај пример. Ја бих могао да наведем десетине наших филмова (имало се, могло се) који су из такве обести пропадали. Или су их снимали татини и мамини синови, или партијски проверени редитељи...А публику не можеш пушком да натераш у биоскоп.
Сети се филмова оног Зорана Амара (мислим да се тако зове). Отац му је био наш професор и један од осниача групе продукције (Бата Амар), а син је снимио ''Пикник у Тополи'' и ''Шмекер'', јад и беду од филмова. Сад је у Њујорку и предаје на некој високој школи (пошто сви знају добро теорију). Нико га не пушта близу пара да их баци у бунар.
Сећаш се свакако и Баје Шарановића који је снимио (као проверен друг, дугогодишњи редитељ ''Заставе филма'') филм ''13. јули'' који је требало да буде црногорски ''Рат и мир''. Знамо како је испало са тим филмом...Итд, итд.
Једноставно, филм је исувише озбиљна и скупа ствар и не трпи такву врсту пречица.
ПС
И овај, најновији пример - ''Бели лавови''. Један одличан глумац ухватио се да ради нешто што му није посао. Сместа се видела реакција публике.
