Vojni kviz '' Nagradno prisustvo''

726

Vojni kviz '' Nagradno prisustvo''

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2007
  • Poruke: 8422
  • Gde živiš: Ravni Banat

Није Нормандија.

А Чехе никако ни сам да докучим до краја - вазда искрсне нешто мени ново.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 26 Maj 2010
  • Poruke: 943
  • Gde živiš: Ajvar city

meni ovo izgleda kao deo Mulberry harbour-a al da me ubijes ako znam



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2007
  • Poruke: 8422
  • Gde živiš: Ravni Banat

Да откријем сутра ујутру, наравно, ако нико не погоди?

Има ту и интересантна причица...

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 1259

Možeš li samo reći da taj "rekord" nije u stilu "garnizon se poslednji predao" u širem okruženju?

offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3870
  • Gde živiš: Banat

"Квадрат".
Платформа, или брод, руске производње, рекорд је 22 оборена немачка јероплана за девет месеци, јер ни један брод није успео толико да их обори. За 16 оборених добијала се титула "Хероја Совјетског Савеза"...

(Молим колегу Zorge да нам исприча причу, ја баш не баратам руским као он...)

п.с.
Само да напоменем да је Севастопољ у питању, што целој причи даје чудан тон Smile

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Jel mu ćerkica preživela?

offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3870
  • Gde živiš: Banat

Аза?
Не знам. Желим и верујем да јесте.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2007
  • Poruke: 8422
  • Gde živiš: Ravni Banat

Изи је потрефио, али није "Квадрат", већ "Пловећа батерија број 3" или незванично, како су му Севастопољци наденули име - "Не тронь меня!" ("Не дирај ме!"), по једној старој топовњачи из 19. века.

Овај пловећи (боље рећи плутајући, јер није имао погон) објекат је у ствари 1:1 секција ревидираног "Пројекта 23", никад завршених бојних бродова класе "Совјетски Савез" депласмана око 65.000 тона. Ову секцију трупа димензија 50х30 м направили су 1938. године да би на њој вршили опитовања противминске и противторпедне заштите. После тих испитивања, секција је превучена у неки буџак око Севастопоља.

Капетан Бутаков је после почетка рата дошао на идеју да се од ње направи арт-батерија која ће штитити улаз у севастопољску луку, контра-адмирал Октјабрски се сложио и у јулу '41. је секција опремљена генераторима, просторијама за посаду, кухињом и слично, а постављена су и два оруђа 130 мм, са противподморничким пројектилима, четири ПА оруђа 76,2 мм, три 37 мм, два митраљеза 12,7 мм и један учетверени "Максим" 7,62 мм.

Посада је имала 130 људи, а за капетана батерија био одређен поручник Сергеј Јаковљевич Мошенски, јер је пре почетка рата у Лењинграду завршио курс за усавршавање командног састава војно-морске флоте за специјалност командира батерије ПВО.

Лето '41. је протекло мирно, али је од јесени почео притисак Немаца и на Севастопољ. Бартију су превукли у Козачки залив код Херсонског полуострва, источно од Севастопоља. Тамо је, због стабилности, насукана у плићаку, на око 300 метара од обале, а задатак је био заштита Херсонског аеродрома, на рту Херсонес, у првом комшилуку чувене артиљеријске 35. батерије.

Ово сам ја мало сецкао и црткао по Гугловим сателитским картама.



Тада су скинута и на обалу однесена она два арт-оруђа 130 мм, а посада је спала на 111 људи.

Тада су имали свакодневне налете Немаца и по бродском дневнику, око батерије је пало 1.100 бомби, али без погодака. Мошенски није напуштао батерију 7 месеци јер су вазда били под узбуном (осим када је у марту '42 ишао да прими "Орден Црвене Звезде"), а сам аеродром је постао једини совјетски аеродром на Криму. Иначе, у борбама на Криму, „Луфтвафе“ је ангажовала више од 120 ловаца и 300 бомбардера из више јединица.

Совјетска јавност је за „Не дирај ме!“ сазнала из текста писца Леонида Собољева, који је 19. марта 1942. године посетио батерију и разговарао са члановима посаде.

За девет месеци, колико се налазила у Козачком заливу, батерија је оборила 22 авиона, највише Ју-88-ца и та обарања су потврђена из најмање три извора - Мошенског, дежурног акваторије Севастопоља и, да тако кажем - ВОЈИН-а

Пошто је батерија постала озбиљна препрека Немцима, решили су је ликвидирају. 14. јула '42. је на њу пикирало 23 Ју-88 и бацило 76 бомби, али без директних погодака батерије. Уништен је један од пројектора, оштећена соха и рањена три члана посаде. Поподне је по батерији дејствовала и немачка артиљерија са копна.

Совјети су осећали недостатак муниције јер нису имали допремање са "Велике земље", па је на батерији остало мало муниције за 12,7 мм митраљезе и по пар оних клипсова за 37 мм оруђа. 19. јуна у 20:20 часова Немци успевају да погоде батерију - једна бомба у леви бок, а друга палубу и командни мост, када гине Мошенски и 28 чланова посаде, док је 27 рањено.

Остатак посаде је успео да оспособи један 37 мм топ и два 12,7 митраљеза, али нису имали муниције. Посада батерије је расформирана 27. јуна и пребачена на копно где је наставила да се бори као пешадија.

Мошенски је сахрањен негде око Камишевог залива, али се не зна тачно место.

У књизи Волфганга Дириха „Бомбардерска ескадрила „Еделвајс“ - Историја немачке ваздухопловне јединице“ поменута је и батерија број 3, где он пише да ју је погодио натпоручник Хинхрис, па да је на њој било чак 164 цеви (замислите ту коцку са толико оружја; онда Немци не би ни примирисали Севастопољу), да су је потопили... А истина је да је она остала читава, за шта је потврда и та фотографија коју су направили Немци у фото-извиђању, где се види напуштена батерија, а има и фотку те исте батерије са копна, коју су Немци направили после заузимања Севастопоља.

О жени и ћерки немам пуно података, али мислим да сам прочитао у коментарима на оригинални текст на "Лајв Џурналу", који је написао Влад Шуригин (такође веома интересантан човек; био '90-их добровољац код нас и говори српски), а кога је копипејстовао сајт за кога је Изи поставио линк, да су прећивеле рат и да од њих потичу писма Мошенског која су објављена.

У једном од писама је жени Вери написао и ово:

"Шаљем ти новац, путни налог за одлазак у Ташкент и документа. Треба да будеш тамо до краја рата. Док није касно, док је фронт још увек далеко - иди. Верочка, немој само да бринеш, примај све мирно и запамти да не треба да останеш овде, размисли о свом животу и животу нашег будућег детета. Бићеш мирнија у Средњој Азији, а о мени не мисли. Ако будеш далеко, биће ми лакше да ратујем, а биће много да се ратује. Потрудићу се да те после рата нађем што је пре могуће, а шта ће бити до краја рата - ја то не могу да знам."

Тај Влад Шуригин, из чијег сам блога и ја сазнао за ову причу, дао је изузетан наслов причи коју је написао у људима и батерији - у слободном преводу "Ексере да правиш од ових људи".

offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3870
  • Gde živiš: Banat

Фала "онолико", Zorge!
Ја ни пола овога што си написао нисам синоћ нашао на нету.

А'е једно једноставно питање:



Како се зове ова утока?

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2007
  • Poruke: 8422
  • Gde živiš: Ravni Banat

Зове се исто к'о и класична торта коју волим.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 812 korisnika na forumu :: 9 registrovanih, 0 sakrivenih i 803 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1591 - dana 17 Sep 2019 09:01

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: branko7, duskovuk63, Eyes Wide Shut, goxin, GreenMan, Milos1977, sasa76, Snorks, White Knight