Navigacija u vazduhoplovstvu

1

Navigacija u vazduhoplovstvu

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10210
  • Gde živiš: Banja Luka

@....

1. Osnovni pojmovi o Zemljinoj kugli.

Zemlja je loptastog oblika, ili, preciznije receno, ona je sferoid (rotacioni elipsoid). U nekim krugovima Zemlju nazivaju i geoidomom.

Slika predstavlja oblik Zemljine kugle.



Medjunarodna geofizicka unija je 1924. godine utvrdila sledece dimenzije Zemlje:
_Velika poluosa......................... a= 6 378 388m
_Mala poluosa........................... b= 6 356 909m
_Spljostenost............................ c= 21 479m
_Obim ekvatora........................ d= 41 138 875m

Tacke i linije na Zemljinoj kugli
_Osa Zemlje je prava oko koje se Zemlja okrece
_Polovi (severni-N i juzni-S) su tacke u kojima zamisljena osa prodire Zemljinu povrsinu.
_Centar zemlje (C) je zamisljena osa u sredistu Zemlje.
_Veliki krug dobija se presekom Zemljine povrsine kroz centar ili povlacenjem kruga kroz dve dijametralno suprotne tacke na Zemljinoj povrsini.
_Mali krug je svaki krug ciji se centar i poluprecnik ne poklapaju sa centrom i poluprecnikom Zemlje
_Ekvator je veliki krug cija je ravan okomita na Zemljinu osu i deli Zemlju na severnu i juznu poluloptu.
_Paralela je svaki mali krug cija je ravan paralelna sa ravni ekvatora.
_Mreidijan je veliki krug koji prolazi kroz polove. Grinicki meridijan prolazi kroz opservatoriju Grinic i on je pocetni (nulti) meridijan.

Geografska sirina i duzina

Geografska sirina neke tacke je luk meridijana od ekvatora do paralele te tacke. Meri se u stepenima i minutama od ekvatora na sever ili jug ka polovima do 90 stepeni.

Geofrafska duzina neke tacke je luk ekvatora od pocetnog meridijana do meridijana te tacke i meri se u stepenima i minutama od pocetnog meridijana na istok ili zapad do 180 stepeni

Merenje geografske sirine i duzine



2. Pravci i uglovi u vazduhoplovnoj navigaciji

U navigaciji je osnovni pravac sever.Merenje uglova vresi se od osnovnog pravca (meridijana) u smislu kretanje kazaljke na satu, tj. od 0-360 stepeni.
Smer je zamisljeni pravac koji polazi od pozicije posmatraca i prolazi kroz objekat. Smer se graficki prikazuje pomocu linije smera (LS), a odredjuje se pomocu azimuta.
Azimut (Az) je ugao izmedju severa (N) kao osnovnog pravca i linije smera (LS)
Kurs (K) je ugao izmedju severa (N) i linije kursa (LK)
Linija kursa (LK) je produzenje uzduzne ose aviona u prostor
Stranski ugao (SU) je ugao izmedju linije kursa i linije smera. Meri se od linije kursa udesno i ulevo za 180 stepeni.
Linija puta (LP) je linija po kojoj se avion krece u odnosu na Zemljinu povrsinu.
Putni ugao (PU) je ugao koji zatvara osnovni pravac severa sa linijom puta.
Ugao zanosa (UZ) je ugao koji zatvara linija kursa i linija puta.

Na ovoj slici je prikazan odnos izmedju azimuta, kursa i stranskog ugla.


Ortodroma i loksodroma

Ortodroma je luk velikog kruga koji prolazi kroz dve tacke na Zemljinoj povrsini i predstavlja najkraci put izmedju te dve tacke. Ortodroma sece svaki meridijan pod razlicitim uglom zbog cega je za vodjenje navigacije nepogodna. Koristi se za letove na kracim rastojanjima.
Loksodroma je krivulja koja spaja dve tacke na Zemljinoj povrsini sekuci sve meridijane pod istim uglom. Iz ovoga proizilazi da ta krivulja ne predstavlja najkraci put izmedju te dve tacke

Slika ortodrome i loksodrome


Ostale loksodrome


3. Jedinice za merenje

Gradacija avionskih instrumenata zavisi od proizvodjaca i iz tog razloga se javlja potreba pretvaranja jednih mernih jedinica u deuge. Odnos mera koje se upotrebljavaju u navigaciji je sledeci.

Duzinske mere:
1Nm................ 1852m
1km................. 0,5396Nm
1Stm................ 1709m
1km................. 0,62Stm
1ft................... 0,3m
1m.................. 3,28ft
1inc................. 2,54cm
1cm................. 0,39inc
1yd.................. 0,91m
1m................... 1,09yd

Mere za zapreminu:
1Imp. gall. ............. 4,546l
1l .......................... 0,221Imp. gall.
1US gall. ................ 3,8l
1lg (funta) .............. 0,45kg
1kg ........................ 2,2lb

4.Navigacijske karte i pribor

Navigacijske karte
Karta je srazmerno umanjena slika Zemljine povrsine ili jednog njenog dela sa vaznim prirodnim i vestackim objektima.
Razmera karte je odnos izmedju udaljenosti dve tacke na karti i te dve tacke u prirodi. Razmera se prikazuje na dva nacina: brojcano i graficki.
Brojcana razmera se izrazava u brojevima. Npr. 1: 500 000, sto znaci da svaka jedinica na karti predstavlja 500 000 takvih jedinica na Zemljinoj povrsini.

Slika grafickog razmernika


Projekcija karata.
Karta treba sto vernije da prikaze udaljenosti, oblike i povrsine na Zemlji. S obzirom da jedna karta ne moze da zadovolji sve pomenute, u navigaciji se koriste projekcije koje, pre svega, zadovoljavaju oblike i udaljenosti.
Prema nacinu predstavljanja Zemljine povrsine, projekcije se dele na: konformne, ekvivalentne i proizvoljne projekcije.
Prema odnosu centra projekcije i projekcione ravni projekcije se dele na: perspektivne, cilindricne, konicne i polukonicne.
Od perspektivnih projekcija za navigaciju dolaze u obzir polarne i centralne projekcije. Lambert-Gausova konicna projekcija spada u najbolje navigacijske karte. Narocito je pogodna za radio navigaciju. Medjunarodna polukonicna projekcija razmere 1: 1 000 000 sve se vise koristi kao navigacijska karta za avione vecih brzina.

Navigacijski pribor
Za merenje, ucrtavanje i proracunavanje navigacijskih elemenata, pored letacke karte, koriste se olovke raznih boja, uglomeri i navigacijski racunar.

Slika navigacijskog racunara.


5. Navigacijski proracuni

Za brzo izracunavanje navigacijskih elemenata sluzi navigacijski racunar ili logaritmar koji moze biti kruzni ili uzduzni
Proracun osnovnih elemenata leta (vreme, put, brzina) vrsi se pomocu izraza:

t:S=60:V

Proracun vremena leta (t)
t=S*60/V
gde je:
t ...... vreme leta u minutama
S ..... predjeni put u km
V ..... brzina leta u km/h
*...... znak za mnozenje

Proracun predjenog puta (S)
S=V*t/60

Proracun vazdusne (V) ili putne brzine (W)
V=S*60/t

Proracun visine leta
U navigacijskoj terminologiji koristi se nekoliko visina i to:
_Apsolutna visina (Ha) je visina u odnosu na srednji nivo mora.
_Stvarna visina (Hs) je visina iznad neke tacke na Zemljinoj povrsini.
_Relativna visina (Hr) je visina u odnosu na visinu aerodroma.
_Barometarska visina (Hb) je visina merena u odnosu na standardnu nultu ravan. To je, u stvari, visina koja se ocitava na barometarskom visinomeru kada se na skali pritiska postavi pritisak standardne atmosfere 1032,2 mb (760mm Hg ili 29,92 inc).
_Nadmorska visina terena-cilja (Hc)

Visinomeri nisu savrseni instrumenti pa imaju greske koje mogu biti: instrumentalne, montazne i metodicke.
Instrumentalne greske poticu od nesavrsenosti konstrukcije, kvaliteta materijala i temperaturnih promena. Ove greske se utvrdjuju pri svakoj proveri visinomera i upisuju se u grafikon.
Montazne greske nastaju u pitostatickoj instalaciji, dok se metodicke greske javljaju usled razlika barometarskog reljefa na raznim visinama i povrsinama. Montazne i metodicke greske se izracunavaju na navigacijskom racunaru.

Primer izracunavanja stvarne visine na racunaru.

Primer izracunavanja instrumentalne visine na racunaru.


Podesavanje visinomera
a) Ako se zeli da visinomer pokazuje relativnu visinu, pre poletanja treba kazaljke visinomera postaviti na nulu, a na skali pritiska podesiti pritisak aerodroma (QFE).
b) Ako se zeli da visinomer pokazuje apsolutnu visinu, pre poletanja treba kazaljke visinomera postaviti na visinu aerodroma, a skalu pritiska podesiti na pritisak nivoa mora.
c) Ako treba leteti po nivoima leta, tj. da se leti na visinama koje su merene od apsolutne nulte ravni, treba na skali [ritiska podesiti pritisak 1013,2mb, 760mm Hg ili 29,92inc.

Proracun brzine leta
U toku leta, posebno pri izvodjenju navigacijskih letova, proracunavaju se slrdece brzine:
_Vazdusna instrumentalna brzina (Vi) je brzina kroz vazduh koju pokazuje brzinomer.
_Vazdusna brzina (V) je stvarna brzina kroz vazduh.
_Putna brzina (W) je brzina u odnosu na zemlju.

Greske brzinomera
_Instrumentalna greska je ukupna greska instrumenta koja se posle provere brzinomera unosi u grafikon.
_Greska ugradjivanja nastaje kao posledica netacnog smestaja pito-cevi u odnosu na pravac vazdusnih strujnica.
_Greska usled stisljivosti vazduha se uzima u obzir kada su brzine vece od 100m/s.
_Metodicka greska nastaje zbog merenja i ispravlja se na racunaru.

Primer izracunavanja stvarne vazdusne brzine na racunaru


Primer izracunavanja instrumentalne brzine na racunaru


Proracun brzine uzdizanja-silazenja
Brzina uzdizanja (Vuzd)--silazenja (Vsil) jednaka je vertikalnoj komponenti brzine penjanja (Vp), odnosno spustanja (Vs). Pri odredjenim brzinama spustanja i penjanja, predje se odredjeni put (S). Vreme za koje avion vrsi penjanje oznacava se kao tp, a vreme za koje vrsi spustanje sa ts.

6. Navigacijski elementi

A) Kurs aviona
Kurs aviona je ugao od severnog meridijana do pravca u kome je usmeren avion.
Usled postojanja Zemljinog magnetizma pravi sever se ne poklapa sa magnetnim severom. Razlika se naziva magnetna deklinacija (MD). Odstupanje magnetnog meridijana od pravog na istok prouzrokuje pozitivnu, a na zapad negativnu magnetnu deklinaciju. Zbog toga, kurs meren od pravog severa, se naziva pravi kurs (PK), a kurs meren od magnetnog severa magnetni kurs.
Zbog uticaja avionskog zeljeza magnetni kompas ne pokazuje magnetni kur, vec kompasni kurs (KK) koji se od magnetnog kursa razlikuje za vrednost devijacije kompasa (DK). Odstupanje kompasne igle od magnetnog severa na istok prouzrokuje pozitivnu, a na zapad negativnu devijaciju.
Kursevi mogu da se proracunavaju graficki, racunski i napamet.
Vrednosti devijacije kompasa dobiju se proverom i kompenzacijom. Dobijena odstupanja unose se u grafikon devijacije kompasa, koji se stavlja na odredjeno mesto u avionu.
Vrednosti magnetne deklinacije za odredjeni rejon uzima se sa karte, a ako je karta stara uracunava se godisnja promena. Na nasem podrucju godisnja promena je 9 minuta istocno.

Graficki prikaz magnetne deklinacije i devijacije kompasa


B) Vetar u navigaciji

Veoma je retka pojava da je vazduh potpuno miran, tj. da nema vetra. Vetar otezava vodjenje aviona, jer se avion, pored kretanja u prvcu uzduzne ose usled potiska motora, krece i u pravcu vetra. Na taj se nacin formira tzv. navigacijski trougao.

Navigacijski trougao vetra
Navigacijski trugao vetra je trugao cije su stranice vektori triju brzina;
vazdusne brzine (V), brzine vetra (B) i putne brzine (W)

Elementi navigacijskog trougla


Uticaj vetra stvara ugao zanosa (UZ) koji moze da bude pozitivan ako vetar duva sa leve strane u odnosu na kurs leta i negativan ako duva sa desna strane u odnosu na kurs leta. Da bi se avion kretao po zadatoj liniji puta (ZLP), kurs se mora smanjiti ako je ugao zanosa pozitivan ili povecati ako je ugao zanosa negativan.

Graficki prikaz ispravke kursa leta aviona za velicinu ugla zanosa


Da bi se stvarna linija puta (SLP) poklopila sa zadatom linijom puta, mora se ispravljati kurs za velicinu ugla zanosa. Ugao zanosa zavisi od vazdusne brzine aviona, upadnog ugla vetra i brzine vetra, a proracunava se na navigacijskom racunaru.

Ispravka kursa po bocnom skretanju
Da bi se, posle izvesnog odstupanja, od zadate linije puta moga ispraviti kurs za direktan let na kontrolno orijentir (KO), moraji se znati odredjeni elementi, i to:
_kurs u kome je avion leteo od pocetne tacke merenja
_skretanje, stvarnu poziciju i bocno skretanje u kilometrima od zadate linije puta (BSkm)
_predjeni put u kilometrima (S1)
_preostali deo puta (S2) do kontrolnog orijentira
_ispravku kursa u stepenima izracunati prema obrascu
IK= BSkm*60/S1 + BSkm*60/S2
_ako je skretanje bilo u levo, povecati kurs za velicinu IK, a ako je skretanje bilo u desno, smanjiti kurs za velicinu IK.

Sematski prikaz ispravke kursa


7. Radio navigacija pomocu radio goniometra i radio kompasa

Radio navigacija je jedan od metoda vodjenja aviona koriscenjem radio uredjaja na vazduhoplovu i na zemlji. Racunska navigacija je osnovni metod vodjenja aviona. Medjutim, vodjenje aviona u slozenim meteoroloskim uslovima, nocu, na velikim visinama, na moru i iznad predela bez orijentira ne moze se ni zamisliti bez upotrebe radio navigacijskih sredstava.
Osnovni radionavigacioni sistemi su:
_radio goniometar
_radio kompas

A) Navigacija pomocu radio goniometra

Radio goniometar (RG) je radio uredjaj na zemlji sa usmerenim prijemom. Da bi sistem funkcionisao, na vazduhoplovu mora da se nalazi radio stanica koja radi na istoj frekvenciji kao i radio goniometar.
Princip rada svodi se na to da radio predajnik na vazduhoplovu emituje radio talase koje goniometar na zemlji prima i automatski odredjuje smer u kom pravcu se vazduhoplov nalazi ili iz kog pravca dolaze radio talasi. Ti smerovi mogu biti magnetni i pravi.
Pri koriscenju radio goniometra u navigaciji koristi se medjunarodni "Q KOD". Kratice koda sadrze:
_QDR___ magnetni smer od pozicije radio goniometra ka vazduhoplovu
_QDM___ magnetni smer od vazduhoplova ka radio goniometru ( kurs u kome treba leteti na radio goniometar)
_QTE___ pravi smer od radio goniometra ka vazduhoplovu
_QTF___ pozicija vazduhoplova odredjena smerovima dva ili vise rasio goniometara
_QFG___ momenat preleta preko radio goniometra.

Let na radio goniometar

Pasivan let na radio goniometar sastoji se u tome sto pilot trazi od radio goniometra QDM smer (kurs na radio goniometar) i u tom kursu leti sve do preletanja radio goniometra, tj. dok mu goniometar ne javi QFG (prelet).
Ukoliko nema vetra, let ce se odvijati po pravoj, a ukoliko ima vetra, po krivoj liniji. Let po krivoj liniji traje duze i zbog toga, ako je vetar jak, treba leteti na radio goniometar aktivnom metodom.

Aktivan let na radio goniometar zahteva, pre svega, izlazak na zadatu liniju puta, odnosno zadati QDM, a zatim, odrzavanje vazduhoplova na zadatoj liniji puta.

Let na radio goniometar pasivnom metodom



Let na radio goniometar aktivnom metodom


B) Navigacija pomocu radio kompasa

Radio kompas (RK) je radio prijemnik na vazduhoplovu pomucu koga mogu da se primaju smerovi od zemaljskih radio stanica. Radi na istom principu kao i goniometar.
Da bi se koristio radio kompas, treba ga nastrojiti na radio far (RF), prepoznati ga po Morzeovim znacima koje emituje i procitati na pokazivacu smer pravca na radio far. Kazaljka pokazivaca smera, bez obzira u kom kursu se nalazi vazduhoplov, uvek pokazuje na radio far, tj. stranski ugao radio fara.

Stranski ugao radio stanice (SUR) je ugao izmedju uzduzne ose aviona i linije radio smera. Stranski ugao se meri od uzduzne ose aviona u smislu kretanja kazaljke na satu od 0 do 360 stepeni.
Pravi radio smer (PRS) je ugao izmedju pravog meridijana i linije radio smera ka radio stanici. Ako se meri od magnetnog meridijana, onda je to magnetni radio smer (MRS)
Obratni radio smer (ORS) je ugao izmedju pravog meridijana radio fara i linije smera ka avionu.
Odnos izmedju stranskog ugla radio stanice, pravog radio smera, obratnog radio smera i pravog gursa proracunava se pomocu obrasca:
SUR=PRS-PK
PRS=PK+SUR
ORS=PRS+-180

Sematski prikaz stranskog ugla i sematski prikaz uglova izmedju radio fara i aviona


Let na radio far je osnovni nacin koriscenja radio kompasa i moze biti pasivan i aktivan.

Pasivan let na radio far
Da bi se uspesno letelo na radio far pasivnom metodom, u avionu potrebno je uraditi sledece:
_nastrojiti radio kompas na zeljeni radio far, proveriti emitovani znak radio fara i prebaciti prekidac na kkompasni nacin rada (ukljucuje se pokazivac radio kompasa)
_ocitati stranski ugao radio stanice i okrenuti avion u SUR=O stepeni
_leteti na radio far sve dok stranski ugao radio stanice naglo ne promeni pravac za 180 stepeni. Ovo je znak da je avion preleteo radio far.
Zbog uticaja vetra stranski ugao radio stanice ce se stalno menjati i zato ga treba povremeno doterivati na 0 stepeni sto zahteva promenu kursa.

Aktivan let na radio far
Sustina aktivnog leta na radio far je da se avion vodi na rasio far po zadatoj liniji puta odrzavanjem ustaljenog kursa i stranskog ugla radio stanice. Stranski ugao radio stanice treba da je otklonjen od 0 stepeni za velicinu ugla zanosa.
Ako je vetar unapred posnat, postupak je kao na slici


Ako vetar nije ranije poznat, postupak je sledeci:
_po ziromagnetnom kompasu (ZMK) izaci na zadatu liniju puta, usmeriti avion na radio fa i procitati stranski ugao radio stanice. Ako se avion nalazi na zadatoj liniji puta, stranski ugao radio stanice treba da je 0 stepeni.
_leteti po ziromagnetnom kompasu izvesno vreme i pratiti promenu stranskog ugla radio stanice i ne dozvoliti odstupanje (g) da bude vece od 5 stepeni
_ako treba leteti direktno na radio far, izvrsiti racunsku ispravku kursa prema obrascu:
IK=T/t*g(u stepenima)
gde je:
T...... ukupno vreme leta do radio fara
t...... proteklo vreme leta za koje avion skrenuo za velicinu g(u stepenima)
_za dobijenu velicinu IK ispraviti kurs u stranu radio fara

Odredjivanje velicine "g"


8. ) Navigacijska priprema leta

Navigacijska priprema leta je osnovni uslov za uspeh, tacnost i bezbednost vodjenja aviona, a time i jedan od uslova za uspesno izvrsenje zadatka. Navigacijska priprema obuhvata opstu, prethodnu i izvrsnu pripremu.

Opsta navigacijska priprema obuhvata radnje koje mogu da se izvrse pre dobijanja zadatka za let, a to su: priprema karata, proucavanje i oblet rejona letenja, provera navigacijske opreme na avionu i organizacija rada zemaljskih radio navigacijskih uredjaja.

_Priprema karte
Posle izbora letacke karte prema tipu vazduhoplova i metode naqvigacije vrsi se lepljenje listova karte tako da se istocni rub zapadnog lista zalepi povrh zapadnog ruba istocnog lista, juzni rub severnog lista povrh severnog ruba juznog lista karte.
Ako je karta starijeg izdanja, na njoj moraju da se izvrse ispravke. Narocito je vazno unosenje linijskih i drugih markantnih orijentira, kao sto su: novosagradjene zeleznicke pruge, auto putevi i drugi putevi, dalekovodi, mostovi, brane, vestacka jezera i hidroelektrane.
Da bi se pilot lakse koristio kartom, sklapa je na najpogodniji nacin tako da uvek moze videti onaj deo koji se odnosi na rejon iznad kojeg leti. Ovako slozena karta stavlja se u nosac karte.

_Proucavanje i oblet rejona letenja
Proucavanje i dobro poznavanje rejona letenja skracuje navigacijsku pripremu, olaksava orijentaciju i vodjenje aviona, sprecava lutanje i olaksava uspostavljanje orijentacije.
Proucavanjem rejona letenja upoznaju se: reljef sa glavnim i vaznim visinama, linijski i drugi markantni orijentiri, aerodromi i tereni za prinudno sletanje, pozicije zemaljskih radio navigacijskih sredstava, meteoroloske prilike u rejonu i predznaci vremenskih promena, zabranjene zone, vazdusni putevi i navigacijski propisi koji za njih vaze.

_Provera navigacijske opreme aviona
Ova provera obuhvata odredjivanje velicine gresaka navigacijskih instrumenata i njihovo registrovanje ili otklanjanjr. Proveravanje se vrsi u za to propisanim rokovima i u slucajevima kada je pilot ustanovio da se pokazivanja ne podudaraju sa izracunatim podacima.

_Organizacija rada zemaljskih navigacionih sredstava
Svrha ove pripreme je da se pilotu maksimalno olaksa rad i koriscenje zemaljskih navigacionih sredstava i da se obezbedi : vodjenje radio navigacije po celom rejonu letenja, vodjenje vizuelne orijentacije, navodjenje vazduhoplova na cilj, povratak i sletanje na vlastiti aerodrom.
Da bi uspesno koristio zemaljska navigacijska sredstva, pilot mora dobro da poznaje: pozicije, vrste rada i karakteristike svih navigacijskih sredstava u rejonu letenja; mogucnosti koriscenja zemaljskih navigacionih sredstava u zavisnosti od visine leta, daljinu prijema, ogranicenja usled reljefa, doba dana i godine, meteoroloskih uslova, atmosferskih smetnji; proceduru rada svih zemaljskih navigacionih sredstava koja rade na zahtev; vreme rada zemaljskih navigacionih sredstava.

Prethodna navigacijska priprema ima dva cilja:
a) Da obezbedi uspeh, tacnost i sigurnost navigacije u predstojecem letu.
b) Da smanji, sto je moguce vise, obim rada pilota pri vodjenju vazduhoplova.
Ova priprema obuhvata sledece: proucavanje meteoroloskih podataka, izbor i ucrtavanje mars rute, odredjivanje profila leta,proracun leta, radio navigacijsku pripremu, izradu navigacijskog plana leta i ostalih potrebnih proracuna i tablica.

_Proucavanje meteoroloskih podataka.
Proucavanjem karata pilot analizira sinopticku i vremensku situaciju, upoznaje polozaje atmosferskih frontova i njihove karakteristike, kao i prognozirani pravac njihovog kretanja, polozaj i karakteristike vazdusnih masa, zone oblacnosti, padavina, magle i slabe vidljivosti. Proucavanje meteoroloskih podataka vrsi na na osnovu prognoze koju daje meteorolog za odredjeno vreme (cas, dan) i rejon dejstva, odnosno rejon izvrsenja letova.

_Ucrtavanje mars rute
Ucrtavanjem mars rute treba da se obezbedi: najkrace trajanje leta ( najmanje lomljenje mars rute, sem ako zadatak ili borbeni uslovi to zahtevaju), najpogodniji pravac dolaska na cilj, sigurnost orijentacije, sigurnost leta u odnosu na reljef zemljista i vremenske prilike, mogucnosta koriscenja zemaljskih radio navigacijskih sredstava, mogucnost dolaska na alternativni aerodrom, prikrivenost leta od neprijateljskog osmatranja i sto vecu sigurnost od protivdejstva neprijatelja.
Osim glavne, predvidjaju se i rezervne mars rute, npr. kad dodje do promene vremenske i borbene situacije pre, ili u toku izvrsenja leta. Mars ruta se ucrtava jasnom i neprekidnom linijom, i to bojom koja se na karti dobro istice. Mars ruta se moze ucrtati alkoholnim flomasterom i na celuloidnim koricama nosaca karte.
Ucrtavanje mars rute na karti vrsi se na sledeci nacin :
_desno od ucrtane etape mars rute upisuje se razlomak tako da je u brojitelju udaljenost, a u imenitelju vreme leta i minutama;
_visina leta u hiljadama metara ili stopa upisuje se levo od ucrtane mars rute kod tacaka na mars ruti gde se zavrsava planirano penjannje, odnosno spustanje (snizavannje). Pocetak planiranog penjanja, odnosno spustanja obelezava se uslovnim znakom (H+, H-) kod odgovarajucih kontrolnih orijentira ili drugih tacaka na mars ruti.
_desno od zadate linije puta unose se 10-minutni podeoci i to od pocetne tacke mars rute do cilja.

Primer ucrtavanja mars rute na karti


_Proucavanje mars rute
Mars rutu treba prouciti jos pri ucrtavanju po etapama u pojasu odredjene sirine i to:
_ako se let vrsi vazduhoplovom kojim se ne moze voditi radio navigacija, sirina pojasa koji se proucava iznosi najmanje 30% duzine najduze etape mars rute;
_ako je vazduhoplov opremljen radio navigacionom opremom, sirina pojasa koji se mora prouciti iznosi najmanje 15% duzine najduze etape mars rute.
Proucavanje mars rute znaci:
Prouciti reljef zemljista i odrediti najmanju bezbednu visinu leta po svim etapama mars rute, narocito u instrumentalnom letenju.
Izabrati orijentire koji obezbedjuju opstu orijentaciju i linijske orijentire za uspostavljanje izgubljene orijentacije. Oznaciti aerodrom, pomocna letelista, teren za prinudno sletanje, zabranjene zone i sva zemaljska navigaciona sredstva. Oznaciti mesta preleta linije fronta. Prouciti rejon cilja, tj. polozaj i orijentir koji obezbedjuje sigurno pronalazenje cilja.

_Odredjivanje profila leta
Ova aktivnost je uslovljena: vrstom zadatka, reljefom i vremenskim prilikama, nivoima leta u uslovima instrumentalnog letenja, mogucnost orijentacije i koriscenja zemaljskih navigacionih sredstava, radarskim osmatranjem, protivdejstvom neprijatelja i taktickim radijusom aviona.
Odredjivanjem profila leta utvrdjuje se visina leta na pocetku mars rute, iznad pojedinih kontrolnih orijentira ili na pojedinim etapama mars rute. U letovima koji se vrse u cilju dejstva na objekte na zemlji, visina leta se utvrdjuje nad ciljem. Time se ujedno utvrdjuje i rezim brzine penjanja, horizontalnog leta i spustanja nad pojedinim etapama mars rute.

_Proracun leta
Ovaj proracun obuhvata merenje putnih uglova i duzina svih etapa mars rute, proracun vremena leta, proracun potrebne kolicine goriva i rezerve.
Proracun vremena leta vrsi se sa putnom brzinom, a u slucaju da se ne raspolaze podacima o vetru proracun se vrsi sa vazdusnom brzinom.
Ukupno trajanje leta dobije se sabiranjem vremena leta od poletanja do pocetne tacke mars rute, na svim etapama mars rute, u rejonu cilja i od krajnje tacke mars rute do sletanja.
Potrebna kolicina goriva dobije se sabiranjem kolicina goriva potrebnih za: probu motora, vozenje i poletanje, zbor i dolazak na pocetnu tacku mars rute, penjanje do odredjene visine, horizontalni let na pojedinim etapama mars rute, zadrzavanje u rejonu cilja, razlaz i let do krajnje tacke mars rute i let od krajnje tazke do aerodroma, sletanje i vozenje do stajanke.
Rezerva goriva je ona kolicina goriva koja se mora dodati potrebnoj kolicini goriva zbog promena u toku leta i to: 10% od potrebne kolicine za skolske i skolsko borbene letove, 15% za borbene letove, 5% od potrebne kolicine za let u grupi, 5% za let u slozenim meteoroloskim uslovima i 5% za vodjenje borbe u vazduhu.
Kada se ova rezerva doda potrebnoj kolicini goriva dobije se ukupna kolicina kojom avion treba puniti. Kada se uporedi ukupna kolicina goriva sa kapacitetom rezervoara, zakljucuje se da li se let moze izvrsiti.

_Radio navigacijska priprema
Ovu pripremu vrse piloti onih vazsuhoplova koji imaju mogucnost za vodjenje radio navigacije. Za ovaj vid pripreme koriste se pregledom navigacijskih podataka i strucnom pomoci organa kontrole letenja. Radio navigacijska priprema ima veliki znacaj za pilote mlaznih aviona, narocito u instrumentalnim i borbenim letovima. Ovom pripremom pilot treba da prouci i odredi:
_koja zemaljska radio navigacijska sredstva mogu da se koriste za radio navigaciju i trazenje navigacijske pomoci sa zemlje;
_mogucnosti zemaljskih radio navigacijskih uredjaja s obzirom na daljinu, reljef zemljista i profil leta;
_koja zemaljska radionavigacijska sredstva rade na zahtev i kada rade;
_pomocu kojih zemaljskih radio navigacijskih sredstava ce se vrsiti probijanje oblaka na mars ruti ako to odredjeni profil leta zahteva.

Pojas proucavanja mars rute
a) bez radio navigacijskih uredjaja
b) sa radio navigacijskim uredjajima


Izvrsna navigacijska priprema
Ova priprema je, u stvari, produzetak prethodne pripreme u vezi sa onim detaljima koji se nisu mogli izvrsiti u predhodnoj pripremi, a vrsi se neposredno pred let. U njoj pilot treba da: upozna meteoroloske podatke, unese elemente vetra u proracun navigacijskih elemenata, podesi visinomer prema QNH, sravni casovnik, pregleda navigacijsku opremu na avionu i proveri da li poseduje svu potrebnu licnu navigacijsku opremu.

Izvor:
Radna beleznica, sugestije prijatelja.
Crtezi su uzeti iz skripte "Navigacija" pisana '70.g



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • zidam zgrade i fasade ........... i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 17811
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Kako se to nekad radilo ...
stručan tekst iz 1941. o navigacionoj pripremi zadatka - skenirano iz Vazduhoplovnog glasnika







offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10210
  • Gde živiš: Banja Luka

@.....

Na sajtu Avijacija bez granica nadjoh izvod iz skolskog programa obuke u navigaciji.






Link: http://www.avijacijabezgranica.com/Photos/VVARazno/vvarazno.html

offline
  • Pridružio: 30 Avg 2007
  • Poruke: 329
  • Gde živiš: Beograd

Koga interesuje avijacija dosta korisnih stvari moze naci na forumu sajta www.scgvacc.net

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10210
  • Gde živiš: Banja Luka

@.....

Neke skracenice i strani izrazi koji se koriste u navigaciji:



AC
– (Alternate Current) naizmenična struja

DC
– (Direct Current) jednosmerna struja

HF
– (High Frequency) KT – kratki talasi

VHF
– (Very High Frequency) VKT – vrlo kratki talasi

UHF
– Ultra High Frequency) UKT – ultra kratki talasi

INTERKOM
– (intercom) interfonska veza između posade u avionu

VOR
– (VHF Omni directional Range) navigacioni zemaljski VHF radio –far i odgovarajući prijemnik na avionu

ILS
– (Instrument Landing System) navigacioni sistem za sletanje po instrumentima

ADF
– (Automatic Direction Finding) radio kompas

DME
– (Distance Measuring Equipment) navigacioni uređaj za merenje kose daljine do nekog radio fara

IFF
– (Identification Friend or Foe) uređaj za identifikaciju svoj/tuđ

HSI.
– (Horizontal Situation Indicator) navigacioni pokazivač horizontalne situacije

INS
– (Inertial Navigation System) inercijalni navigacioni sistem

LORAN
– (Long Range Navigation) hiperbolički navigacioni sistem baziran na emitovanju zemaljskih stanica

Omega
– sistem hiperboličke navigacije dugog dometa

HUD
– (Head Up Display) savremeni elektronski pokazivački sistem postavljen u visini pilotovih očiju, koji ima mogućnost projektovanja najvažnijih letnih i navigacionih podataka iz računara, tako da pilot ne mora spuštati pogled ka instrumentima, već gleda kroz vetrobran.

VTA
– Vojno transportna avijacija Rusije (i ranije SSSR

MAC
– (Military Airlift Command) Transportna avijacija RV SAD

ANG
– (Air National Guard) Vazduhoplovna nacionalna garda (rezervno, teritorijalno vazduhoplovstvo OS SAD)

STOL
– (Short Taking Off and Landing) oznaka za avione prilagođene kratkoj stazi poletanja i sletanja

APU
– (auxillary power unit) pomoćna pogonska jedinica

LAPES
– (Low Altitude Parachute Extraction System) sistem i tehnika izbacivanja tovara iz aviona padobranom u niskom letu

GEC
– General Electric Company

CAGI
– Centralni aero i hidrodinamički Institut «Žukovski» u Moskvi

NACA
– (National Advisory Comittee for Aeronautics) nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku SAD (danas NASA)

Fejl-sejf
– (Fail-safe) princip projektovanja avionske konstrukcije kod kojeg okolna struktura prihvata nošenje opterećenja sa oštećenog elementa


RV
– ratno vazduhoplovstvo

PVO
– protiv vazdušna odbrana

PSS
– poletno-sletna staza

PDT
– prednji deo trupa

CDT
– centralni deo trupa

ZDT
– zadnji deo trupa

Dopuna: 27 Jan 2008 15:15

@.....

Osnove navigacionih sistema.

https://www.mycity.rs/must-login.png

rip
  • Pridružio: 04 Sep 2006
  • Poruke: 667
  • Gde živiš: OKM RV I PVO

statutna milja je 1609,3 m

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2005
  • Poruke: 1186
  • Gde živiš: Springfild

Zar "AC" nije Amplitud Curent ?

offline
  • Pridružio: 30 Avg 2007
  • Poruke: 329
  • Gde živiš: Beograd

Mislim da je AC Alternate Current tj. naizmenicna struja kao sto je i navedeno.

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10210
  • Gde živiš: Banja Luka

@cyber fulkrum.....
Citat:statutna milja je 1609,3 m
U pravu si. Pogresio sam u kucanju.

@zak280173....
Citat:Zar "AC" nije Amplitud Curent ?
Evo sta kaze recnik:
Alternate= naizmenican; koji dolazi jedan za drugim

offline
  • madza 
  • Super građanin
  • Pridružio: 27 Nov 2010
  • Poruke: 1327

Nisam znao gde ovo da postavim, pa mi se ucinilo da je ovde najzgodnije.
http://www.military.cz/accessories/pilot_talk/pilot_talk_cz.htm
Radi se o pilotskom recniku, administratori neka prebace ako ima srodnija tema.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 401 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 0 sakrivenih i 395 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksmajstor, Dorcolac, galijot, havoc995, Mixelotti, rovac