Monitor Sava ex Bodrog

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li neko moze da mi pomogne sa informacijom gde se tacno nalazi monitor Sava.
Znam da je bio u Novom Sadu, tamo na ulazu u kanal, neke slike su sa pristanista na Savi u Beogradu, cuo sam za informaciju da je na Adi Huji, ali ga nigde nisam pronasao u Beogradu. Da li iko moze da mi pomogne?
Da nije jos u Novom Sadu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da nije otplovio, daleko bilo, za austrougarsku?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

koliko je meni poznato, kod nas je, ali nikako ne mogu da ga lociram.
pronasao sam divne brodove i jos losije olupine, ali od njega, ni traga ni glasa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

u sumi u petrovaradinu oko 500 m od zezeljevog mosta imaju dva nasukana broda i veoma su osteceni

• 1Ovo se svidja korisniku: CHARLIE JA.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 01 Avg 2013 19:25

neka slika?

Dopuna: 04 Avg 2013 12:39

Pronasli smo Monitor Savu, naguran je sa nekim brodovima kod Ade Huje u Beogradu.
a sada se iskreno nadam da ce nadlezni nesto da urade i da ga izvucemo iz vode, zastitimo i sacuvamo za pokoljenja.

Dopuna: 07 Avg 2013 1:02

evo jedna sveza slicica monitora Save:


Dopuna: 08 Avg 2013 2:38

i jos jedna:

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Брод из кога је 1914. почео напад на Београд окован рђом на Ади Хуји

Аустроугарска речна флота прве гранате на главни град Србије у Првом свестком рату испалила је 28. јула 1914. године са пловила „Бодрог”, касније названог „Сава” који је службовао у више супарничких држава

Испалио је прве гранате на Београд у Првом светском рату, био ратни плен, мењао име и државе, три пута тонуо на дно Саве и Дунава и уздизао се на површину, а данас разоружан и делимично зарђао и даље службује на Ади Хуји. Брод „Сава” – челични радник, војник и страдалник заборављен у муљу и песку покрај обале једне шљункаре далеко од пажње коју заслужује напунио је 109 година од када је први пут поринут.

Без обзира на „биографију” вредну историјских романа и стручних монографија, на овај монитор – модел оклопљене речне топовњаче која се првобитно звала „Бодрог” сада залазе само посаде других пловила. Упркос дугом стажу, још није потпуно пензионисан, а користи се као пристан. Његов тачан положај тек недавно је откривен, без обзира на то што га је 2005. Министарство културе прогласило културним добром и заштитило.

– Када смо сазнали да је у овом делу Дунава успели смо да га лоцирамо уз опсежну претрагу и изненађујуће да је и после свега што му се догодило релативно очуван. Чак су приметни и кружни отвори на палуби из којих су се издизали топови. Век од почетка Првог светског рата биће обележен 2014, па је Научно веће Института за савремену историју поднело иницијативу да се овај монитор рестаурира и претвори у пловећи музеј под окриљем Војног музеја или Музеја науке и технике – наглашава др Ратомир Миликић, представник Института за савремену историју.

Истраживач који је пронашао плутајућег ветерана, као аргументе за ову иницијативу наводи бурне детаље из прошлости брода.

Под именом „Бодрог” пловило је 1904. први пут дотакло реку у Будимпешти, где је прикључено Дунавској флоти Аустроугарске. Монитор је прве деценије „живота” био на дужности у мирнодопским условима.

– У Земуну је стациониран у јулу 1914. и укључен у прве тензије – заробљавање појединих српских цивилних бродова. Коначно, само неколико сати после аустроугарске објаве рата 28. јула, покренут је са групом пловила како би бомбардовао Београд. Његово прво дејство било је тог дана око 23 сата, чиме су почеле оружане акције у „Великом рату”. Учествовао је у борбама око Београда и 1915. Пред крај рата наређено је да се врати у Мађарску, али се на том путу насукао и 31. октобра 1918. сукобио са српском артиљеријом, после чега га је посада напустила – дочарава Миликић.

Заробљени „Бодрог” на крају „Великог рата” први пут је потопљен, а затим извучен из воде и 1920. увршћен у састав морнарице Краљевине СХС, када је прекрштен и прозван „Сава”.

– Као ни нова држава, ни брод није имао превише среће. Опет је страдао у „априлском рату” 1941. Југословенска војска потопила га је 12. априла те године код Земунског кеја да га не би присвојили непријатељи и да би блокирао реку. Трупе новопроглашене НДХ извукле су га 1942. и две године користиле на Сави – каже Миликић.

Монитор је, трећи пут, отишао под воду 9. септембра 1944. код Славонског Брода где га је потопила НДХ посада. Из реке је извађен 1951/52. и после ремонта сврстан у Речну флотилу ЈНА. Из војне употребе повучен је 1959, да би га 1962. преузело предузеће „Херој Пинки”, а у власништву ове фирме која је приватизована и припојена „Дунав групи”, монитор „Сава” је и данас. Из Новог Сада на Аду Хују пребачен је 2012.

– Осим „Саве”, само још један монитор „преживео” је до овог тренутка. То је брод „Лајта”, а данас се налази у Мађарској. Пре неколико година ова држава већ га је претворила у пловећи музеј – закључује Миликић.


1904. Први пут поринут у Будимпешти

1918. Заробљени „Бодрог” први пут је потопљен на крају „Великог рата”

1920. Извучен из воде и увршћен у састав морнарице Краљевине СХС, прекрштен у „Сава”

1941. Потопила га је југословенска војска да га не заробе Немци

1942. Извукле су га трупе НДХ и користиле на Сави

1944. Потопила га је НДХ посада да га не заробе партизани

1951/1952. Извучен из реке и после ремонта сврстан у Речну флотилу ЈНА

1959. Постаје цивилни брод, три године касније власништво предузећа „Херој Пинки”

2005. Министарство културе прогласило је „Саву” културним добром

2012. Стиже у Београд из Новог Сада, а ове године је нађен


Пароброд „Србија” и даље ради

Само неколико десетина метара узводно од брода „Сава” налази се још једно пловило из Првог светског рата. „Србија” је једини пароброд у нашој земљи који и данас ради. Конструисан је 1917. у Регенсбургу под називом „Истер”. Краљевина СХС преузела га је у новембру 1918. Служио је и као миноловац од 1944, а касније га је преузело „Југословенско речно бродарство”. И данас се на њему види грб аустроугарске морнарице.

– Сада се користи за прање других бродова воденом паром. Котлови су још у функцији, а некада је ово био најмоћнији пароброд у нашој земљи са 1.200 коњских снага – објашњава Ратомир Миликић.

„Драва” – херој „априлског рата”

У историји нашег речног бродарства остао је упамћен и монитор „Драва” – једино пловило које је у „априлском рату” 1941. успело да нападне непријатељску територију. За разлику од осталих бродова на рекама који су потопљени да не би пали у руке противника, овај брод који је настао 1913. и до 1918. звао се „Енс” пружио је завидан отпор силама Осовине, борећи се од 6. до 12. априла на Дунаву на потезу Бездан – Челарево.

– Његова посада оборила је више авиона и успешно бомбардовала аеродром Мохач у Мађарској, при свему томе одбивши напад четири брода из ове државе. На крају је погођен авио-бомбама потонуо и са собом на речно дно повукао више десетина људи – додаје Ратомир Миликић.

Никола Белић, Политика

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

a sad da vidimo da li ce neko iz drzave i da zastiti ovaj brod i da ga pretvorimo u muzej.

• 1Ovo se svidja korisniku: CHARLIE JA.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Patak Daca ::a sad da vidimo da li ce neko iz drzave i da zastiti ovaj brod i da ga pretvorimo u muzej.

Načekaćeš se... kanda nisi svestan u kojoj državi živiš?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Реално никада нисмо имали неки добар однос према техничком наслеђу. Нпр. Ласта када је основана је имала у свом возном парку трофејни Мерцедесов аутобус троосовинац О 10000 (надимак осмак) за који се испоставило да је служио као Ромелово командно место у Африци. Немачка влада када је то сазнала нудила је нов савремен аутобус у замену, али је Ласта то одбила. Е сад, имамо ли ми тај аутобус негде у неком музеју? Не бих рекао. Или нпр. у војном музеју немамо ни један једини Шнајдеров топ модел 1907 набављен пре Балканских ратова, док се један топ М.1907А нашао игром случаја у Ираку, и недавно су га запленили амерички окупатори и однели у САД.

Што се тиче Саве, треба је средити, као и пароброде Србију и Жупу, тегљач бившег ББП (сада Дунав група агрегати) из 1927. и те бродове као и подморницу коју је ЦГ решила да поклони Србији треба усидрити код Бранковог моста као туристичке атракције.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema nista bez entuzijazista, jer drzavu realno zabole, ali zato izvalite sto je cica sredio autobus:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]