Mornaricka pjesadija JNA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To bi bolje objasnio neko od oficira recimo. Ali kao sto rekoh svaki vod je imao 3 streljacka odelenja i jedno mitraljesko sa 3 mitraljeza.
U ceti je postojao i 4-ti protiv oklipni vod sa bestrzajcima i RRB.
Poprilicno jaka ceta, kad smo otisli na polozaj dobili smo i 4 minobacaca 82mm za koje su obucili vojnike a mladji vodnik im bio komandir.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

84/85 vod mornaricke pesadije imao je tri streljacka odelenja sa po osam vojnika, cetvrto odelenje je bilo mitraljesko...

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav, da se pridružim razgovoru.
Obuku za vozača MV VES 12701 sam završio u Čapljini VP 2469/1-2 posle 2 meseca premešten sam u Šibenik.

2 Četa Mornaričke Pešadije
VP 4470/8 59000 Šibenik u vremenu od 15.11.1989 do 07.06.1990 godine
Tu sam bio u Auto jedinici, obuka za pešadiju je trajala punih 12 meseci, mi vozači smo prošli samo deo te obuke. Uglavnom svo bili oko vozila, prevoženja istih itd...

Od 07.06.1990 do 07.09.1990 godine sam prekomandovan u istu jedinicu u Trebinju VP 6143/6
Dve trećine vremena u Trebinju sam proveo na odkomandi u Kuparima kod Dubrovnika gde smo patrolirali plažom i čuvali tadašnja vojna odmarališta i hotele. Tadašnji Veljko Kadijević je tamo imao svoju vilu.

Nosili smo redovnu zelenu uniformu sa plavom beretkom i plavom kravatom, amblemima na rukavima.
I danas podedujem jedan takav amblem, evo njegove fotografije. I još par fotografija iz Šibenika.
imgur.com/iHP19pk
imgur.com/R6k3lck
imgur.com/ltoGQam
imgur.com/R0pVQJc
imgur.com/0t8AnEc

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postovani gospodine,
upravo sam naisao na Vas komentar o poslednjem komandantu garnizona Trebinje.
Posto ste tamo radili,sigurno ste poznavali i kapetana Radosa Zugica.Ja sam sluzio vojni rok u Trebinju 1985/1986 i pomenuti kapetan je bio moj staresina.Da li znate nesto o njemu?? Bilo bi mi drago da mu se javim...Ako mi mozete jos reci,ko je bio komandant garnizona pre Cedomira Bulata..Ja se secam kada je za komandanta dosao Bulat ali se ne secam ko je bio pre njega.
Unapred zahvalan Vlastimir

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, novembar84
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sluzio sam vojsku u VP 9030/1 Brioni, klasa oktobarska 81 godine, prva četa komandir kap. R. Ćurčić.
Milo mi je pročitati sećanja bivših vojnika JNA na ta vremena. Napomenuo bih da, koliko se sećam jedinica se do januara 82 zvala 139 gardijska brigada a od tada 139 brigada mornaričko desantne pešadije. Krajem januara 82. god. presvukli smo mornaričke uniforme u smb sa tamno plavom beretkom i kravatom. U to vreme, u toku obuke jedinica je vežbala pomorske i vazdušne desante.

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Всем доброго дня! У меня есть такой вопрос - какая должна быть эмблема на синем берете морского пехотинца Югославской армии у офицера? В фильме «Лучший» как в армии. Но у меня есть американская книга для сотрудников CIA там нарисована как у офицера Военно-морского флота. ??? С приветом из России!
All good day! I have such a question - what should be the emblem on the blue beret of a Marine of the Yugoslav Army from an officer? In the film "The Best" as in the army. But I have an American book for CIA employees out there drawn like a Navy officer. ???? With regards from Russia!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postovani, ukljucujem se sa jednim obavestenjem, svi koji su sluzili u MDP, organizuje se skup Marinaca i ostalih pratecih rodova u Trebinju 21/10/2017, Na fejzbuku je grupa marinaca koja organizuje skup, pa ko zeli da evocira uspomene i pridruzi se bice vrlo rado primljen. Da se ne zaboravi da je Mornaricka pesadija bila jedna od elitnih formacija bivse Jugoslavije.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lisine ::Napisano: 05 Maj 2013 14:23

Slučajno sam naleteo na ovaj forum a i na ovu temu pa i ja da malo doprinesem. Služio sam vojni rok na Katarini generacija 80-81 godine u 139. gbrmp u madu (artiljerac). Bili smo stacionirani u kasarni 1. maj na I spratu centralno krilo. Postrojavali smo se na pisti ispred same zgrade odmah do mora. U to vreme pešadijski bataljoni su imali specifičnu uniformu koja se nije vidjala kod vojske u drugim gradovima: zagasito plava uniforma u stilu američke vojske (pantalone i vijetnamka) sa plavom beretkom. Jedino što je bilo isto kao i kod drugih su čizme. Inače kada sam ja bio na odsluženju u brigadi ona je bila u punom sastavu i što se ljudstva tiče a i naoružanja. Komanda je bila na ostrvu a u to vreme je komandant bio Stanko Gojković, kapetan bojnog broda. Vrlo dobro se sećam da je vozio belu ladu i da je svako jtro dolazio sa niom na posao a vojska ga je pozdravljala na celoj ruti od ulaska u kasarnu. Ne sećam se imean ljudi iz komande ali znam da ih nismo tako često vidjali.

Obuka nas koji nismo bili pešadija je bila naporna i izvodila se svaki dan i pre i popodne. Retko se dešavalo da se neki dan preskoči. Bio sam u minobacačkoj bateriji 120mm MB 120 M54 i završio sam dve obuke za poslužioca i računača u raćunačkom odljenju. Baterija je imala 6 orudja - jedno orudje jedno odeljenje (k-dir, nišandžija, punilac, I i II dodavač, vozač), izvidjački vod sa dva odeljenja (veza i izvidjači). Komandir baterije je bio Mijo Lalić, kapetan za koga sam čuo da je prešao u HV. Na početku smo imali k-dire vodova stažiste (slovenac ne sećam se imena) dok je kasnije došao iz haubičke baterije stariji vodnik Petkov Slave.

Dopuna: 05 Maj 2013 14:33

U okviru MAD-a sećam se i starijeg vodnika Hrnjaz Dušana, neznam na kojoj je dužnosti on bio i kapetana Lazarevića (ne sećam se imena) koji je bio pomoćnik komandanta za MPV. Kap. Lazarević je bio iz okoline Vranja i voleo je izuzetno da igra stoni tenis. Sto za stoni tenis je nalazi na I spratu na vrhu levih stepenica gledano sa ulaza. Ćata kod komandanta MAD-a je bio Obren Šehovac, rodom iz slavonije a njega je nasledio Blažok Željko njegov zemljak. U moje vreme je bila praksa da vrlo malo vojnika dolazi na obuku i da ostaje stalno u okviru kompleksa Katarine. Svega nas 6 je došlo i ostalo a svi ostali koji su bili u jedinici su došli iz prekomande (sa Lošinja) i nakon obuke su rasporedjivani ili u svoje jedinice ili u neke druge jedinice u okviru 5. VPS. Sama obuka je bila prilično naporna a za nas 18 godišnjake i složena pogotovo što nismo pojma imali o bilo čemu. Disciplina je bila vrlo oštra a glavni za sprovodjenje su bili desetari. Najgora stvar koja se mogla desiti je "generalka" koja je podrzumevala čišćenje prostorija do kvadratnog centimetra. Najgore u celoj toj stvari je bilo glancanje poda hodnika do visokog sjaja što je bilo izuzetno teško ako ste bili napolju po kiši i blatu asa opremom i praljavom obućom ste ušli u hodnike.

Dopuna: 05 Maj 2013 15:01

Inače kontrole i kojekakve "posete" su bile česte i svaki čas nas je neko posećivao i obilazio. Setih se da je komandant MAD-a bio major Novica Simić, vrlo strog starešina. Evo setih se i imena našeg staže: Koroša Anton, vodnik, koji se upravo tako predstavio i inspektoru GINE kad nam je bila u poseti. Dosta smo se "šetali" po pulskom zalivu i izvodili obuke raznoraznih tipova kao i gadjanja. Ako se dobro sećam na Prmanturi smo imali bojeva gadjanja a ova pešadijska na nekom poligonu a gde tačno ne mogu da se setim . Znam da su bile neke nadstrešnice a na nekim gadjanjima je bio orvoren prostor sa nekim betonskim grudobranima. Od ličnog naoružanja smo imali PAP-ovke M59/66 i M70AB (sklopiv kundak). Vrlo dobro smo znali svoje oružje a još bolje svoje orudje (MB 120mm). Vezanih očiju smo mogli da i jedno i drugo sklopimo i rasklopimo takvom brzinom koja se ni zamisliti ne može. Prelazak iz faze "spreman za marš" u spreman za poljbu na orudju i obrnuto se izvodio za mnanje od minuta. To govori koliko se radilo i koliko su posade bile uvežbane. Neki su išli i natkmičenja u sklapanju i raskpalanju ličnog naoružanja i imali su zavidne rezuiltate.

Što se odnosa vojnika tiče bilo je tu svega i svačega. Iako je disciplina bila stroga kao i starešine bilo je raznih ekscesa koji su dovodili i do toga da su neki zvršavali u bolnici. Najgore je bilo sa Albancima koji su se medjusobno vrlo brzo povezivali i prihvatali samo ono što nima ide u prilog a svo koji su dolazili su bili slabog obrazovanja. Slična stvar je bila i sa nekim muslimanima mada je bilo izuzetaka. U računačkom odlejneju je bio vojnik koji je držao olovku kao ašovčić i nikako nije shvatao kako se računaju azimut i odredjuje parametri za gadnje odrudja. To je bila muka. A u to vreme u okviru jedinice je postojao "računar" (u današnjem kalkulator sa nekim osnovnim funkcijama) koji se mogao isprogramirati da izračunava elemente za gadjanje. Upotreba takve stvarčice za te vojnike je bila kazna. Ne sećam se imena ali neka mi padaju na pamet: Ismail Iljami, Lokvica Daut, Zaim neznam prezime. Bilo je likova koji su bili drugari do koske i uvek spremni da ti pomognu kao što je bio Sarajlić Advan. Najgora je situacija bila sa svojim zemljacima koji su uvek gledali kako da se izvuku i da ti odradiš posao umesto njih.

Kada danas pogledam ove slike sa foruma i uporedim sa onima koje su mi ostale u sećanju, nekako se osetim nelagodno jer još uvek mi je jasna slika kakva je to moćna jedinica bila. Sećam se da je po nekoliko meseci u godini bila 1-2 podmornice na vezu na mostu ka Katarini. Jedanput smo neznam iz kog razloga pred neke vežbe dobili SDO koji je sledovao podmorničarima i to se nije moglo ni sačim porediti šta je sve bilo unutra. Znam da smo od toga mogli nedelju dana jesti a da ništa drugo ne dobijamo. Postojao je veoma jak rivalitet izmedju pripadnika bataljona (pešadinaca MDP), specijalaca (VP, podmorničari, divrzanti...) i nas koji smo bili u podršci. Taj rivalitet se ispoljavao na svakom mestu i u svako vreme. Svako je imao neki teren gde je bio najbolji ali sada sa ove distance jasno mi je da fizička snaga, izdržljivost i dr. su bili na strani bataljonaca, gledajući ukupno sve. Postojala je pri komandi mala sala i tu su se odvijala raznorazna takmičenja i mislim da su oni uvek bili sveukupni pobednici. Jednostavno imali su veći izbor i bli su fizički izuzetno spremni.

Dopuna: 05 Maj 2013 15:21

Što se tiče objekata mogu malo da pojasnim šta se gde nalazilo i čemu je služilo. Sam kompleks se nalazio prilično udaljen od Pule (možda oko 10-ak km) i graničio se sa kasarnom duga uvala. Nije bilo organizovanog prevoza već se sve svodilo na put pod noge pa kad stigneš. Na samom ulasku je bila prijavnica na blagom uzvišenju sa kapijom. Mali objekat samo za službu prijavnice (par vojnika). Pravo od prijavnice ka moru sa leve strane bio je fudbalski teren iza koga se nalazila šuma u kojoj smo sekli drva za grejanje. Odmah iza terena nalazilo se veliko skladište municije, potpuno izolovan objekat sa bedemom u kojoj se čuvala municija za MAD. Dalju uz put sa desne strane je bio mali objekat - vojnička kantina u kojoj smo se snabdevali osnovnim stvarčicama. Bila je još jedna u objektu koji je pripadao bataljoncima. U produžetku kantine bio je objekat za stražu - ne mnogo veliki objekat u kojoj se nalazio i vojnički pritvor. Kad se dodje na zaravan i kad se napred ne može više desno je bio objekat kasarne 1. maj a levo se išlo ka oligonu za obuku, KPS, ambulanti i kamenolomu u kojem je bio auto park. Sam kamenolom je bio ukopan u steni sa nekim objektima u sredini za koje nemam pojma čemu su služili. Od prijavnice do kamenoloma i okolo je vodila staza za stražu i koliko se sećam jedno stražarsko mesto je bilo iznad kamenoloma. Iz kamenoloma se pružao pogled na brodogradilište u Puli i pulski zaliv.

Objekat kasarne 1. maj je imao tri krila u kojima su bili stacionirane jedinice: levo krilo haubička baterija, srednje minobacačka baterija i desno krilo lard PVO. Naravno bile su tu i prostorije za komandu, magacini i dr. Sam objekat kao da je ukopan u zemljište i I sprat na zadnjoj strani je u visini zuemlje. Iza objekta se nalazila pekara koja nas je snabdevala hlebom.

U produžetku se nalazila menza sa kuhunjom za pripremu hrane. Dalje je bio objekat za kupanje, berbencu, vešeraj i sl. U produžetku su se nalazili objekti bataljonaca: desno objekat sa spavaonama, komandom i dr., pravo je bila komanda a u levom je bio vojnički klub. U objektu do same staze uz more malo pre puta za ostrvo se nalazio magacin sa vojnom opremom za kompetnu brigadu. Inače to sam zaboravio da spomenem, mlada vojska je dobijala poptpuno novu opremu i naoružanje na zaduženje a zbog obuke i terena na kojoj se izvodio često je dolazilo do oštećenja - cepanje, pucanje i dr. i u tom magacinu si mogao da zameniš svaki komad opreme koji se ošteti. Naravno, čim malada vojska dodje sa novom opremom u prvih dan-dva je nestajalo bar polovina ali na kraju kad se kao stari vojnik razdužuješ uvek je bilo svega viška, tako je to u vojsci. Naročito su bile interesantne čarape.

Ljudi pozdravljam vas a ako je ovo nekom interesantno i ako se seća nekih imena nek napiše a dopuniću još kad budem imao vremena, sada moram da idem. Nažalost nemam slika jer je puno vremena prošlo a i ova sva dešavanja...

Dopuna: 05 Maj 2013 15:25

Ljudi izvinite na slovnim greškama, viod a i ruke me ne služe baš najbolje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanima me u kom obimu je mornarica imala tu vrstu obuke?
Predpostavljam da su oficiri i podoficiri imali nesto obimniju, ali da li su obicni mornari u vreme kada smo jos uvek imali Jadransku obalu , ucili nesto vise od gadjanja puskom i ,,odeljenje u napadu" ?
U ovo ne racunam mornaricku pesadiju, oni su bili deo KOV.
p.s. gledajuci snimke starih parada imam utisak da su mornaricki oficiri jos i najbolje gazili strojevi korak u onim belim cipelama - koje su super izgledale u ,,paketu'' sa onim njihovim belim letnjim uniformama, izgledali su kao prava gospoda

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lisine ::Napisano: 05 Maj 2013 14:23

Slučajno sam naleteo na ovaj forum a i na ovu temu pa i ja da malo doprinesem. Služio sam vojni rok na Katarini generacija 80-81 godine u 139. gbrmp u madu (artiljerac). Bili smo stacionirani u kasarni 1. maj na I spratu centralno krilo. Postrojavali smo se na pisti ispred same zgrade odmah do mora. U to vreme pešadijski bataljoni su imali specifičnu uniformu koja se nije vidjala kod vojske u drugim gradovima: zagasito plava uniforma u stilu američke vojske (pantalone i vijetnamka) sa plavom beretkom. Jedino što je bilo isto kao i kod drugih su čizme. Inače kada sam ja bio na odsluženju u brigadi ona je bila u punom sastavu i što se ljudstva tiče a i naoružanja. Komanda je bila na ostrvu a u to vreme je komandant bio Stanko Gojković, kapetan bojnog broda. Vrlo dobro se sećam da je vozio belu ladu i da je svako jtro dolazio sa niom na posao a vojska ga je pozdravljala na celoj ruti od ulaska u kasarnu. Ne sećam se imean ljudi iz komande ali znam da ih nismo tako često vidjali.

Obuka nas koji nismo bili pešadija je bila naporna i izvodila se svaki dan i pre i popodne. Retko se dešavalo da se neki dan preskoči. Bio sam u minobacačkoj bateriji 120mm MB 120 M54 i završio sam dve obuke za poslužioca i računača u raćunačkom odljenju. Baterija je imala 6 orudja - jedno orudje jedno odeljenje (k-dir, nišandžija, punilac, I i II dodavač, vozač), izvidjački vod sa dva odeljenja (veza i izvidjači). Komandir baterije je bio Mijo Lalić, kapetan za koga sam čuo da je prešao u HV. Na početku smo imali k-dire vodova stažiste (slovenac ne sećam se imena) dok je kasnije došao iz haubičke baterije stariji vodnik Petkov Slave.

Dopuna: 05 Maj 2013 14:33

U okviru MAD-a sećam se i starijeg vodnika Hrnjaz Dušana, neznam na kojoj je dužnosti on bio i kapetana Lazarevića (ne sećam se imena) koji je bio pomoćnik komandanta za MPV. Kap. Lazarević je bio iz okoline Vranja i voleo je izuzetno da igra stoni tenis. Sto za stoni tenis je nalazi na I spratu na vrhu levih stepenica gledano sa ulaza. Ćata kod komandanta MAD-a je bio Obren Šehovac, rodom iz slavonije a njega je nasledio Blažok Željko njegov zemljak. U moje vreme je bila praksa da vrlo malo vojnika dolazi na obuku i da ostaje stalno u okviru kompleksa Katarine. Svega nas 6 je došlo i ostalo a svi ostali koji su bili u jedinici su došli iz prekomande (sa Lošinja) i nakon obuke su rasporedjivani ili u svoje jedinice ili u neke druge jedinice u okviru 5. VPS. Sama obuka je bila prilično naporna a za nas 18 godišnjake i složena pogotovo što nismo pojma imali o bilo čemu. Disciplina je bila vrlo oštra a glavni za sprovodjenje su bili desetari. Najgora stvar koja se mogla desiti je "generalka" koja je podrzumevala čišćenje prostorija do kvadratnog centimetra. Najgore u celoj toj stvari je bilo glancanje poda hodnika do visokog sjaja što je bilo izuzetno teško ako ste bili napolju po kiši i blatu asa opremom i praljavom obućom ste ušli u hodnike.

Dopuna: 05 Maj 2013 15:01

Inače kontrole i kojekakve "posete" su bile česte i svaki čas nas je neko posećivao i obilazio. Setih se da je komandant MAD-a bio major Novica Simić, vrlo strog starešina. Evo setih se i imena našeg staže: Koroša Anton, vodnik, koji se upravo tako predstavio i inspektoru GINE kad nam je bila u poseti. Dosta smo se "šetali" po pulskom zalivu i izvodili obuke raznoraznih tipova kao i gadjanja. Ako se dobro sećam na Prmanturi smo imali bojeva gadjanja a ova pešadijska na nekom poligonu a gde tačno ne mogu da se setim . Znam da su bile neke nadstrešnice a na nekim gadjanjima je bio orvoren prostor sa nekim betonskim grudobranima. Od ličnog naoružanja smo imali PAP-ovke M59/66 i M70AB (sklopiv kundak). Vrlo dobro smo znali svoje oružje a još bolje svoje orudje (MB 120mm). Vezanih očiju smo mogli da i jedno i drugo sklopimo i rasklopimo takvom brzinom koja se ni zamisliti ne može. Prelazak iz faze "spreman za marš" u spreman za poljbu na orudju i obrnuto se izvodio za mnanje od minuta. To govori koliko se radilo i koliko su posade bile uvežbane. Neki su išli i natkmičenja u sklapanju i raskpalanju ličnog naoružanja i imali su zavidne rezuiltate.

Što se odnosa vojnika tiče bilo je tu svega i svačega. Iako je disciplina bila stroga kao i starešine bilo je raznih ekscesa koji su dovodili i do toga da su neki zvršavali u bolnici. Najgore je bilo sa Albancima koji su se medjusobno vrlo brzo povezivali i prihvatali samo ono što nima ide u prilog a svo koji su dolazili su bili slabog obrazovanja. Slična stvar je bila i sa nekim muslimanima mada je bilo izuzetaka. U računačkom odlejneju je bio vojnik koji je držao olovku kao ašovčić i nikako nije shvatao kako se računaju azimut i odredjuje parametri za gadnje odrudja. To je bila muka. A u to vreme u okviru jedinice je postojao "računar" (u današnjem kalkulator sa nekim osnovnim funkcijama) koji se mogao isprogramirati da izračunava elemente za gadjanje. Upotreba takve stvarčice za te vojnike je bila kazna. Ne sećam se imena ali neka mi padaju na pamet: Ismail Iljami, Lokvica Daut, Zaim neznam prezime. Bilo je likova koji su bili drugari do koske i uvek spremni da ti pomognu kao što je bio Sarajlić Advan. Najgora je situacija bila sa svojim zemljacima koji su uvek gledali kako da se izvuku i da ti odradiš posao umesto njih.

Kada danas pogledam ove slike sa foruma i uporedim sa onima koje su mi ostale u sećanju, nekako se osetim nelagodno jer još uvek mi je jasna slika kakva je to moćna jedinica bila. Sećam se da je po nekoliko meseci u godini bila 1-2 podmornice na vezu na mostu ka Katarini. Jedanput smo neznam iz kog razloga pred neke vežbe dobili SDO koji je sledovao podmorničarima i to se nije moglo ni sačim porediti šta je sve bilo unutra. Znam da smo od toga mogli nedelju dana jesti a da ništa drugo ne dobijamo. Postojao je veoma jak rivalitet izmedju pripadnika bataljona (pešadinaca MDP), specijalaca (VP, podmorničari, divrzanti...) i nas koji smo bili u podršci. Taj rivalitet se ispoljavao na svakom mestu i u svako vreme. Svako je imao neki teren gde je bio najbolji ali sada sa ove distance jasno mi je da fizička snaga, izdržljivost i dr. su bili na strani bataljonaca, gledajući ukupno sve. Postojala je pri komandi mala sala i tu su se odvijala raznorazna takmičenja i mislim da su oni uvek bili sveukupni pobednici. Jednostavno imali su veći izbor i bli su fizički izuzetno spremni.

Dopuna: 05 Maj 2013 15:21

Što se tiče objekata mogu malo da pojasnim šta se gde nalazilo i čemu je služilo. Sam kompleks se nalazio prilično udaljen od Pule (možda oko 10-ak km) i graničio se sa kasarnom duga uvala. Nije bilo organizovanog prevoza već se sve svodilo na put pod noge pa kad stigneš. Na samom ulasku je bila prijavnica na blagom uzvišenju sa kapijom. Mali objekat samo za službu prijavnice (par vojnika). Pravo od prijavnice ka moru sa leve strane bio je fudbalski teren iza koga se nalazila šuma u kojoj smo sekli drva za grejanje. Odmah iza terena nalazilo se veliko skladište municije, potpuno izolovan objekat sa bedemom u kojoj se čuvala municija za MAD. Dalju uz put sa desne strane je bio mali objekat - vojnička kantina u kojoj smo se snabdevali osnovnim stvarčicama. Bila je još jedna u objektu koji je pripadao bataljoncima. U produžetku kantine bio je objekat za stražu - ne mnogo veliki objekat u kojoj se nalazio i vojnički pritvor. Kad se dodje na zaravan i kad se napred ne može više desno je bio objekat kasarne 1. maj a levo se išlo ka oligonu za obuku, KPS, ambulanti i kamenolomu u kojem je bio auto park. Sam kamenolom je bio ukopan u steni sa nekim objektima u sredini za koje nemam pojma čemu su služili. Od prijavnice do kamenoloma i okolo je vodila staza za stražu i koliko se sećam jedno stražarsko mesto je bilo iznad kamenoloma. Iz kamenoloma se pružao pogled na brodogradilište u Puli i pulski zaliv.

Objekat kasarne 1. maj je imao tri krila u kojima su bili stacionirane jedinice: levo krilo haubička baterija, srednje minobacačka baterija i desno krilo lard PVO. Naravno bile su tu i prostorije za komandu, magacini i dr. Sam objekat kao da je ukopan u zemljište i I sprat na zadnjoj strani je u visini zuemlje. Iza objekta se nalazila pekara koja nas je snabdevala hlebom.

U produžetku se nalazila menza sa kuhunjom za pripremu hrane. Dalje je bio objekat za kupanje, berbencu, vešeraj i sl. U produžetku su se nalazili objekti bataljonaca: desno objekat sa spavaonama, komandom i dr., pravo je bila komanda a u levom je bio vojnički klub. U objektu do same staze uz more malo pre puta za ostrvo se nalazio magacin sa vojnom opremom za kompetnu brigadu. Inače to sam zaboravio da spomenem, mlada vojska je dobijala poptpuno novu opremu i naoružanje na zaduženje a zbog obuke i terena na kojoj se izvodio često je dolazilo do oštećenja - cepanje, pucanje i dr. i u tom magacinu si mogao da zameniš svaki komad opreme koji se ošteti. Naravno, čim malada vojska dodje sa novom opremom u prvih dan-dva je nestajalo bar polovina ali na kraju kad se kao stari vojnik razdužuješ uvek je bilo svega viška, tako je to u vojsci. Naročito su bile interesantne čarape.

Ljudi pozdravljam vas a ako je ovo nekom interesantno i ako se seća nekih imena nek napiše a dopuniću još kad budem imao vremena, sada moram da idem. Nažalost nemam slika jer je puno vremena prošlo a i ova sva dešavanja...

Dopuna: 05 Maj 2013 15:25

Ljudi izvinite na slovnim greškama, viod a i ruke me ne služe baš najbolje.

loncar.b.stevan@gmail.com
Bili smo zajedno na istom mesto poznajem sve te ljude koje spominješ, bio sam vezista a kasnije i komandir odelenja. Došao sam u oktobru 1980-te. pamtim još dosta imena i voleo bih da nekako stupimo u kontakt. Ako si blizu vodopada Lisine onda smo jako blizu. Pozdrav svim učesnicima foruma!