offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 14 Feb 2014 11:23
Meni je ta prica o "nacionalnom pomirenju" tipa "ustase i partizani, svi smo mi Hrvati", "cetnici i partizani, svi smo mi Srbi" itd. otuzna do bola i jalova. Prvo, ti koji su se krvili pre sedamdeset godina su ili pomrli ili su jos zivi, ali imaju preko 90 godina. Narod uopste vise nije podeljen na cetnike i partizane niti je ta tema toliko eksploatisana u javnosti. Postoji nekoliko "cetnika po zanimanju" (@Eutropije je naveo koji su njihovi interesi i ne bih ponovo da se zadrzavam na tome) koji bi da radikalizuju stvari kako bi bili primetniji u javnosti i to je to. Postoji i nekoliko fantomskih organizacija, sto ovde, sto u dijaspori, koje funkcionisu po istoj logici. U svakom slucaju, prenaduvana tema.
Pre jedno petnaestak godina, jos sam bio gimnazijalac, jedan profesor (nije istoricar) navracao je u nase selo i pitao me je "zasto samo Srbi ne zavrse nikako Drugi svetski rat". Pitao sam ga zbog cega misli da ga nismo zavrsili, a on je poceo pateticno da pripoveda o tome kako su cetnici stradali na kraju rata. Kada sam mu rekao da je to bila sudbina porazenih, on je rekao da ga boli sto komunisti nisu bili porazeni 1945. godine. Ja sam mu na kraju rekao da to sto njega boli, ne znaci da Srbi nisu okoncali Drugi svetski rat. Okoncali su ga i to, srecom, na pobednickoj strani! Druga je stvar sto neki Srbi svoju porodicnu tragediju sebicno izdizu na nacionalni nivo.
Sto se tice Krsmanovicevog vidjenja "nacionalnog pomirenja", ja ne mogu do da se nasmejem, ali iskreno! "Mozemo da se pomirimo, ali da bude kako mi ocemo!" Ponuda je "uzmi ili ostavi". Ako ne prihvatis, ti si kriv, on je iskazao dobru volju.
Dopuna: 20 Feb 2014 0:38
Ova tema je idealna da konacno, posle godinu i nesto, odgovorim "klasicnom istoricaru" Miloslavu Samardzicu na jednu tezu koju on veoma cesto i smelo plasira. Ovim mojim postom, cini mi se, pomoci cu i drugim diskutantima da dokuce nacin Samardzicevog rada (ukoliko su otvoreni i zele da razumeju).
Dakle, na davno zamandaljenoj (i veoma korisnoj) temi o istorijskom revizionizmu - pseudoistoriji, Samardzic je govorio o V neprijateljskoj ofanzivi. Kasnije sam video da se uvek vracao na to. Recimo, kada je rezignirano "cetnoljublje" na "Pogledima" lupalo glavu kako to da na RTS-u u "prajmtajmu" opet emituju "Sutjesku", Samardzic ih je utesio pricom da bi prvi kadar filma koji bi realno oslikao tadasnja desavanja trebao biti ovakav. Prezadovoljan uspesnim zavrsetkom martovskih pregovora sa Nemcima Milovan DJilas, jedan od njihovih ucesnika sa partizanske strane, dolazi u Vrhovni stab NOVJ i prenosi im vesti da su Nemci vec zapoceli opseznu ofanzivu protiv cetnickih snaga u Crnoj Gori. Nastupa radosna atmosfera u partizanskom stabu, otvara se viski (da, dobro ste culi, posle bitke na Neretvi partizani u stabu imaju pravi, skotski viski u nekoj crnogorskoj zabiti!  ), grle se, ljube se, verovatno igraju i Kozaracko kolo. Nemacka ofanziva na cetnike propada jer lucidni general Draza Mihailovic "na blic" pronice u prave nemacke namere i munjevito, uprkos izrazito nepogodnom terenu izvlaci svoje jedinice iz klopke. Cetnicki gubici na Sutjesci su mizerni, mozda se neki omakao niz stenu i pao u ponor. U vec pripremljenu nemacku klopku za cetnike upadaju parizani. Nemci zatvaraju klopku i sasvim razaraju partizansku glavninu. Redom na kasapljenje kod Nemaca dolaze jedna, pa druga, pa treca partizanska divizija (3. udarna divizija, pa 7. banijska divizija, pa 1. proleterska divizija, pa...). Pise tako Miloslav i secka prsutu dok se, uz gutljaje domace rakije, "cetnoljubima" raspaljuje masta. "Au, brate Miloslave, pa znali smo da su komunisti bili zli, ali da su bili ovako glupi, e to vec nismo znali". Bitka se zavrsava pravom partizanskom katastrofom, a od njihove udarne snage ostaju samo neki tifusari koji pogubljeno i bez ikakvog reda i poretka tumaraju po istocnoj Bosni. Kada sam Samardzica pitao da mi saopsti izvor za onaj cuveni viski u partizanskom stabu sa pocetka price, rekao mi je da to ima kod Djilasa u "Revolucionarnom ratu".
Danas sam najzad procitao odeljak u "Revolucionarnom ratu" koji se odnosi na te momente. Ovo poglavlje, koje obuhvata najdramaticnije trenutke partizanske glavnine, tj. IV i V neprijateljsku ofanzivu, zove se "Kotao". Sta u njemu ima od ove Samardziceve teze da se partizanski vrh ugodno oseca dok Nemci planiraju da satru cetnike u Crnoj Gori? Nista ili uglavnom nista, posteno govoreci! Sastanak na kome se DJilas raduje sto su Nemci napali cetnike tako sto otvara viski, ne postoji! Od svih sastanaka u vezi sa martovskim pregovorima najslicniji onome sto Samardzic uporno opisuje i prezentira svojoj publici kao ekskluzivno i verodostojno najblizi je onaj koji je odrzan 23. maja 1943. godine i njega DJilas opisuje na 260. i 261. stranici "Revolucionarnog rata". Bilo je to ovako. DJilas se nalazio na predavanju u partijskoj skoli i na putu ka Vrhovnom stabu NOVJ sreo je nemacke "stuke" koje su bombardovale partizansku bolnicu na Pivskoj planini. Tada je shvatio da pocinje krupna nemacka ofanziva na glavninu NOVJ. Kada je dosao u Vrhovni stab NOVJ, tu su ga zatekli Josip Broz-Tito i Aleksandar Rankovic. Nakon Djilasovih vesti, sva trojica su bila besna na sebe sto su verovali Nemcima da nece preduzeti nikakvu ofanzivu na njih u skorije vreme i to nisu krili. Najbesniji je bio Rankovic. Ubrzo se Tito mentalno konsolidovao i izdao naredjenje o formiranju dve grupe, to mu je, po meni, velika greska jer su te dve grupe bile ni priblizno jednake jacine, a DJilas je bio vodja one grupe koju su sa Centralnom bolnicom cinile 3. udarna divizija i 7. banijska divizija i koja je trebala da se probije preko Tare u Sandzak.
Kao sto vidimo, o cetnicima ni traga ni glasa u svemu onome sto je DJilas napisao u "Revolucionarnom ratu". Istina, oni se spominju u drugom kontekstu i nemaju nikakve veze sa Samardzicevim romanticarskim diskursom! Sta pise o cetnicima tada DJilas?
1. Partizani su nakon njihove katastrofe na Neretvi nastavili da ih gone u duhu zamisli Vrhovnog staba NOVJ da se preko Kosova i Metohije prebace u Srbiju (Misao o povratku partizanske glavnine u Srbiju nije napustala Tita od 1941. godine). Razbijeni cetnici povlacili su se bez snage da zadrze nekadasnji njihov bastion - Crnu Goru. Partizane je, zapravo, pocetak V ofanzive docekao u pripremi napada na Kolasin i Mojkovac.
2. Nemci su bez ikakvog otpora uoci V ofanzive razoruzali cetnike. Ovi cetnici su razoruzani ne zato jer su bili opasnost po Nemce, vec, upravo suprotno, da velika kolicina oruzja i municije ne dopadne u ruke partizana koji su gonili te razbijene cetnike posle Neretve.
3. Cetnicki "crni teror" u Crnoj Gori koji je trajao od 1942. do 1943. godine. DJilas navodi da su partizani pustali obicne vojnike, a da su malo cetnickih oficira zarobili. Izgleda da su bili mnogo brzi, pa ih ovi nisu stigli! 
4. (Ovo Samardzic sigurno nece napisati ni u jednom svom (ne)delu!) Partizani su tek dolaskom u Crnu Goru saznali da je u doba IV ofanzive general Draza bio u Lipovu i da je tu odrzao jedan govor koji je predstavljao takav debakl da mu, kako DJilas ocenjuje, ni najvicniji partizanski propagandisti ne bi mogli podmetnuti nesto tako. 
Eto, to je sve o cetnicima u doba dok partizani jos ne shvataju da upadaju u ogromne probleme.
Kao sto se moze videti iz prilozenog (ko zeli da vidi, naravno  ) od "klasicnog istoricara" nema ni K. Imamo na delu KLASICNOG SARLATANA koji je toliko samouveren da i ne krije odakle je izmislio ponesto iz svog opusa - navede knjigu i da ne trepne, a u toj knjizi ni traga ni glasa od onoga sto on navodi da je nasao! Treba ozbiljno proveriti njegove fusnoste, ne mora bas svaku, to bi se oteglo jer je, kao i svaki sarlatan, hiperproduktivan, ali ja njemu ne verujem nista! Mozda on navede dokument kakav postoji, ali ko zna da li u njemu pise ono sto on kaze da pise!
|
