Kriza sa Italijom 1974

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad je naša politika bila kurvanjaska tepali su nam i istok i zapad jer se radilo o njivovim interesima nikome baš nije bilo do rata u to vrijeme ,no sve se dobro završilo ionako je s tim Trstom sve bilo riješeno pedesetih godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesantno je to sto je pri mobilizaciji jedinica, odaziv mobiliziranih bio preko 90%, a u nekim jedinicma je isao i preko 100%.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::Interesantno je to sto je pri mobilizaciji jedinica, odaziv mobiliziranih bio preko 90%, a u nekim jedinicma je isao i preko 100%.

Uvijek je tu bila milicija da reguliše stvari. Nađu kad im trebaš.
Nego malo mi smeta taj stav SFRJ. Ipak se išlo na koliziju sa Zapadom u trenutku kada je SFRJ bila prozapadna. Ili je moguće da je vršena kamuflaza svega što se izdešavalo od '65 pa taman zaključno sa '75.
Prema pričama starijih JNA je bila najspremnija za rat valjda 1966.god. tokom smjenjivanja Rankovića.
Sve posle, čak i '68 i Sovjeti u Pragu nije bilo u tom 'tripu'.
Stvarno bila je to jedna tumbava drzava kad bolje razmislim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Nego malo mi smeta taj stav SFRJ. Ipak se išlo na koliziju sa Zapadom u trenutku kada je SFRJ bila prozapadna. Ili je moguće da je vršena kamuflaza svega što se izdešavalo od '65 pa taman zaključno sa '75.
Prema pričama starijih JNA je bila najspremnija za rat valjda 1966.god. tokom smjenjivanja Rankovića.
Sve posle, čak i '68 i Sovjeti u Pragu nije bilo u tom 'tripu'.
Stvarno bila je to jedna tumbava drzava kad bolje razmislim.
Став СФРЈ није била колизија са западом, него да се узме (оно што се сматра као) своје.
Да ли је наша земља у колизији са ЕУ и САД јер су оне помогле независност Косова?

А што се тиче ЈНА, она никад није могла да се бори са својим суседима. И поред на папиру великог броја снага, нпр тенкова - недостајало је других оклопних возила, самоходне артиљерије, посебно камиона, система ПВО, ПО ракета итд. Није се ни могло доћи до тих средстава, јер продавци нису хтели да их једног дана употребимо против њих.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako su Amerikanci reagovali na masivne pokrete JNA?
Predpostavljam da je tamo bilo njihovih samohotki, artiljerijskih i PVO orudja kao i komunikacione opreme iz vojne pomoći.
Kakav je bio njihov stav na okretanje tih sredstava ka Italijanima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Kako su Amerikanci reagovali na masivne pokrete JNA?
Predpostavljam da je tamo bilo njihovih samohotki, artiljerijskih i PVO orudja kao i komunikacione opreme iz vojne pomoći.
Kakav je bio njihov stav na okretanje tih sredstava ka Italijanima?
У књизи Бојана Димитријевића ”Модернизација и интервенција - Југословенске оклопне снаге...” има и поглавље о Тршћанској кризи.

Пошто је сматрано да не би било лепо да се демонстрира са тенковима из помоћи, довучени су тенкови са источне границе, Т-34.
Такође су описани и проблеми са покретањем оклопних јединица - резерве, моторна возила из пописа, одржавања акумулаторе итд.
Логистички проблеми су увек били велики за ЈНА, и никад нису решени до краја.

Могу да прелистам да ли има још нешто о томе, али нема ништа о мишљењу са друге стране.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vathra
Logisticki problemi su veliki za sve armije.
@Kljift
@Nije im bilo bas lepo, ali tada je Juga bila u zenitu politicke moci, pa nije bas bilo pametno kaciti se sa njom. Pored istocnog bloka, na strani Juge bi stali i veliki deo nesvrstanih.
@Vhatra
Ne slazem se da je Juga bila slabija od suseda. U tom trenutku, Juga je verovatno bila vojno jaca od Italije u kopnenoj komponenti i vazduhoplovstvu, pri tome mislim na samu Italiju.
Problem je sto mi ovde mislimo na JNA kao na napadacku armiju, sto tada ne bi bio slucaj.
@Kljift
Kada sam spomenuo mobilizaciju u tim procentima, lislio sam na dobrovoljnu mobilizaciju. Polse toga su mozda i neki dovedeni, ali glavnina ljudi su se dobrovoljno odazivali mobilizaciji.
Izvinite sto sam poceo odozdo na gore, ali tako mi je bilo lakse da odgovaram.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::@Vathra
Logisticki problemi su veliki za sve armije.

Ne slazem se da je Juga bila slabija od suseda. U tom trenutku, Juga je verovatno bila vojno jaca od Italije u kopnenoj komponenti i vazduhoplovstvu, pri tome mislim na samu Italiju.
Problem je sto mi ovde mislimo na JNA kao na napadacku armiju, sto tada ne bi bio slucaj.
За ЈНА су проблеми били посебно велики, поготово од почетка.

За време Тршћанске кризе ЈНА је користила, према техничком документу из 1948, следећа оклопна возила:
- 11 врста тенкова: Т-34, Стјуарт, Форд-Шињет, Марк 2, Марк 4, Мајбах, Хочкис, Шкода, СПА 15т, СПА 7т и Фиат ансалдо
- 7 врста СО: СУ-152, СУ-76, Шерман М-7, Кадилак, Фердинанд, Марк 3, СПА 13т
- 10 врста ОА: БА-64, АЕЦ марк 2, Форд, Панхард, Хорх, Мајбах 8,5т, Мајбах 5,5т, СПА 7т, СПА 5т и Ланча.

Не треба бити велики зналац па схватити следеће:
- пола ових возила су нетачно названа (често по надимку или мотору)
- већина њих се није више производила у то време
- доста возила са списка је било трофејно и у мањем броју.

70-их година ситуација није била пуно боља:
- ЈНА је користила тенкове Т-34 и Т-55 совјетске (чешке, пољске) производње
- М4 и М47 америчке производње
Само тенкове је било 4 модела, са различитом топовском муницијом и деловима.

Оклопних транспортера је било свега неколико стотина, домаће производње (М60), који су још тада сматрани као недовољно добри.

Савремени рат мора да се води оклопним јединицама. А ми никад нисмо имали мобилност тих јединица, упркос великом броју тенкова.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zna li neko odnos snaga te 1974 SFRJ - Italija me interesuje posebno mornarica?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo:
Rekoh, pogledajte na Viki ''Osimske sporazume''.
Drugo, nemojte tako usko posmatrati to ''pumpanje mišića'' od strane Tita. Ne treba zaboraviti da je prva posleratna kompletna ratna uzbuna podignuta u noći 20 avgusta 1968. i da su naše OS tada pokazale da znaju svoj posao.
Treće: Tito je briljantno odigrao neke poteze i u Četvrtom arapsko-izraelskom ratu i naša vojska je stvarno bila ''u formi'', ako se tako može reći.

Četvrto: sve ovo što Vathra tvrdi jeste tačno (imamo, na kraju krajeva temu ''JNA - četvrta sila u Evropi'' ili tako nešto, da se ne rasplinjavamo sada), no takođe treba imati na umu sledeće: strateška osnovica SFRJ bila je gotovo idealna za sukob sa Italijom! Tu je NATO zatečen ''spuštenih pantalona''. Neutralna Austrija, usko i rizično Jadransko more i nepristupačnost našoj granici. S naše strane bilo je, pak, sve suprotno. Slovenija predstavlja strateško i logično suženje i završetak severozapadnih granica i u dva rata naše armije su dokazale da u naletu s lakoćom mogu da dođu do tih položaja. Kraljeva vojska se sjurila od Soluna do Sežane, a Tito je stigao i do Klangenfurta, Trsta, Gorice...