|
|
|
Poslao: 11 Jan 2023 15:46
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 15354
|
Citat:НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕ 1491. ГОДИНУ ИЗБИО ЈЕ УСТАНАК ДЕМА - била је недеља 11. јануар 532. године.
„Странке плавих и зелених чиниле су остатке старих слободарских традиција античких градова. Отуда су морале да дођу у сукоб са аутократском владавином Јустинијана I (527-565) који је желео да спутавањем њиховог деловања ојача своју апсолутистичку власт. На тај начин је била изазвана највећа унутрашња криза у Византији у VI столећу.
Јустинијан Велики је према странкама водио превртљиву политику, подржавајући у зависности од тренутног распореда снага, час једну, час другу странку. Отуда не треба да чуди што је на тај начин навукао гнев и допринео да се, премда најчешће у сукобу, уједине против њега. Та дволична политика, удружена са прекомерним државним изданцима који су притискивали поданике, ујединила је дојучерашње супарнике и оштрица њиховог напада била је усмерена на Јустинијана.
До побуне дема, која је добила назив Ника и која је трајала само осам дана, дошло је у јануару 532. године. Овај устанак је оставио дубок траг у свести савременика и описан је у историјским делима читавог низа писаца. Захваљујући сачуваним изворима, у стању смо да готово у целости, из дана у дан, реконструишемо и пратимо бурне догађаје.”
Радивој Радић, Цариград – приче са Босфора, Еволута, Београд 2008.
https://www.facebook.com/RadicRadivoj
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2023 23:34
|
offline
- amstel
- Elitni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2137
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
1654 - Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки је после победе над пољском војском признао врховну власт московског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом. Козачки устанак избио је у априлу 1648. и убрзо су му се прикључили сељаци, градско становништво и православно свештенство, огорчени насиљем Пољака који су у Украјини насилно покатоличавали и преводили на унију православне вернике.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2023 23:06
|
offline
- amstel
- Elitni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2137
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
1879 - Изашао је први број војног часописа "Ратник". Традиције тог угледног гласила данас наставља лист "Одбрана".
1972 - Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гуам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Feb 2023 09:52
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 24853
|
1988.
Чувени бродски ТАРАН у Црном Мору.
Ко је ту коме дошао у авлију просудите сами и где су довеле прљаве игре САД и НАТО..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2023 20:49
|
offline
- djox
- Legendarni građanin
- Pridružio: 23 Nov 2010
- Poruke: 87569
|
Citat:“69 years ago today. On March 1, 1954, the US military conducted a hydrogen bomb 'Castle Bravo' test at Bikini Atoll .. Residents suffered from radiation sickness due to widespread fallout. 23 crew members of a Japanese fishing vessel were also exposed to radiation, one died.”
https://twitter.com/trbrtc/status/1630777955092709378
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Mar 2023 10:17
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 24853
|
Do 1992.g na današnji dan je u Sarajevskoj Maršalki bio Dan Centra.
Tekst sa FB grupe CVŠ od drugara
Milan Lišanin koji je i ovde ranije bio aktivan.
*** SEĆANJA NA “DAN CVŠ KoV” - 5. MART ***
RAZVOJ PEŠADIJSKE OFICIRSKE ŠKOLE OD 1945. do 1950.god
Prilikom formiranja Vojne akademije Demokratske Federativne Jugoslavije ( 21.11.1944. u Beogradu)
predviđeno je da se, pri Vojnoj akademiji obrazuje posebna škola za usavršavanje mlađih oficira
Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Prema naredjenju Vrhovnog staba Narodno oslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ) obrazovana je OFICIRSKA ŠKOLA, koja je dobila naziv OFICIRSKA ŠKOLA VRHOVNOG ŠTABA NOV i POJ, a otpočela je rad 25. 01. 1945. godine.
Naredjenjem Generalštaba Jugoslovenske armije, od 05.marta 1945. godine, reorganizovana je Oficirska škola Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije u KOMANDU PEŠADIJKSIH ŠKOLA GENERALŠTABA JUGOSLOVENSKE ARMIJE. Tradiciju te škole, preko Pešadijske oficirske škole General Štaba Jugoslovenske Armije, Pešadijskog školskog centra, a od 1975. godine, nakon integracije pešadijskog, intendantsko-finansijskog i veterinarskog školskog centra, nastavlja CENTAR VOJNIH ŠKOLA KOPNENE VOJSKE SARAJEVO. Otuda je 05.mart prihvaćen kao Dan Centra.
P.S : Knjiga " CENTAR VOJNIH SKOLA KOPNENE VOJSKE "
U tom sam centru i sam školovan od septembra 79/83 u 28 klasi SVŠ smer Inžinjerija.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2023 22:17
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 15354
|
Citat:На данашњи дан рођен је српски војвода Степа Степановић (11. март 1856-27. април 1929), у селу Кумодраж код Београда.
У српско-турским ратовима 1876-1878. године учествовао је као питомац Артиљеријске школе, након чега завршава двогодишњу Војну академију (1880). За време српско-бугарског рата 1885. године најпре је био командант чете, а потом батаљона у склопу Шумадијске дивизије. Током 1902. и 1903. године обављао је дужност помоћника начелника Главног генералштаба, а истовремено је и предавао на Војној академији. Године 1907. године добио је чин генерала, а за министра војске биран је у два наврата — 1908. и 1911-1912. године. У Балканским ратовима 1912-1913. године био је командант Друге армије, која се посебно истакла у освајању Једрена 1913. године. На челу Друге армије налазио се и током Првог светског рата 1914-1918. године, a захваљујући његовом командовању августа 1914. године аустругарска војска је поражена у бици на Церу. Била је то прва велика савезничка победа у рату, због које је добио чин војводе, највиши у српској војсци. Имао је значајну улогу и у Колубарској бици (1914), а победи савезничке и српске војске у рату значајно је допринео руководећи Другом армијом током пробоја Солунског фронта септембра 1918. године, после чега убрзо долази до капитулације Централних сила. Након завршетка рата једно време је службовао у Сарајеву као командант Друге армијске области, али се већ 1919. године, на сопствени захтев, повлачи са те дужности и одлази у пензију (1920). Последње године живота провео је у Чачку. Због војних заслуга сматра се једним од најзначајнијих српских војсковођа XX века.
https://www.facebook.com/MuzejGradaBeograda/
|
|
|
|
|
|
|
|
