Nezavrseni projekti JNA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam nasao nista*. Da nije projekat posle 1990.?
Kroz godine, od 8x8 su razmatrani sovjetski BTR-60, 70 i 80 (uvek je problem bio izlaz), rumunski TAB-71 (uguran na silu, protivno zeljama i testovima), holandski YPR-408 (nejasno sta je tu bio problem).
*Sto naravno nista ne znaci jer se na raznim projektima radilo u vise institucija, recimo nisam nikada nasao ista pouzdano o lakom tenku, a znam da je postojalo vise idejnih resenja, jedno sa Masinskog fakulteta u BG, drugo iz Zagreba, trece se ne secam odakle.

• 1Ovo se svidja korisniku: Roksi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Da nije projekat posle 1990.?

Paligorić ga spominje kao tenkolovca i nosača za NORA. Ilijevski radio na pogonu.

Za laki tenk, igrom slučaja znam da je dugo na Mašincu, na motoristici rađanje analiza potencijalnog motora. Generacije asistenta i docenta. Tražili su komercijalni motor, pošto su negde oko sedamdesete batalili konstrukcije namenskih. Tu su čak gledali i motor za torpedo. I uvek je bio američki 90mm. Mada postoje i istraživanja visok niski pritisak. Ima i tragova da je nabavljana dokumentciju za francuski onaj F4.

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, Kenanjoz, Vlada1389, HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::...
Jos jedna stvar koja mi je promakla - idejni projekat razvoja PAT 30/1 na lafetu PAT 20/3 M55A4. Po svemu sudeci Zastavin M86.
40 godina kasnije napravise ga...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nego. Dal si Bojane nalazio nešto o ideji da BVP ima dvočalnu kupolu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::Nego. Dal si Bojane nalazio nešto o ideji da BVP ima dvočalnu kupolu?

Tesan mu venac kupole, ne može slonče u lonče.

• 1Ovo se svidja korisniku: HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eno je Foka, na njoj je veci prsten kupole
Ali veca kupola bi sigurno znacila gubitak barem jednog desantnog mesta. Davno sam nesto grubo uporedjivao, mozda bi moglo da se ocuva 6 mesta za desant, ali kod vecih kupola se gube tri mesta za desant sigurno, a to vec nije bilo prihvatljivo ni pod stavkom razno.
I to je ne uzimajuci u obzir faktor tezine gde nema bas ihahaj rezerve (~1500kg u ondosu na M-80A).

• 4Ovo se svidja korisnicima: pein, HrcAk47, voja64, CCCP
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Povodom Yugoslav-ovog/Hrckovog iskopanog modernizovanog T-34.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Trebalo bi da su postojali isto tako modernizovani M-47 kao i SO M-18 i M-36.

To me podseti:
O dve stvari je jako malo napisano:
Jedna je o pokusajima modernizacije tenkova M-47 i T-34 (za T-34 jos i ima nesto, za M-47 jako sturo i uglavnom sta sam pokupio iz usmenih izvora) kao i samohodki M-18 i M-36.
O tome kasnije.

Druga je o domacem razvoju kompozitnog oklopa, gde je veoma potencijalno postojao neki kontakt sa britanskim razvojem (Chobham), ili direktan ili posredan. Sve sto ja imam je da je za modernizaciju T-55 planiran kompozitni (metal-polimer) oklop:
- na prednjoj gornjoj ploci trupa debljine 100mm
- na prednjem i prednjem-bocnom delu kupole (~prednjih 120 stepeni) dva kompozitna dela debljine 200mm
- ojacane metalno-polimerne suknjice debljine 25mm, sastava 5+10mm celika i 10mm polimera (ako se dobro secam po dve sa svake strane, iste su planirane i za Vihor)
Taj oklop je trebao da poveca zastitu tenka T-55 dovoljno da ista moze da zastiti od starije potkalibarne i kumulativne municije (kalibar nije dat, ali se verovatno misli na 100/105/115mm topove) iz prednjih ~45-60 stepeni.

Sta imamo od "indikatora":
- kod Iracana se javlja kompozitni dodatni oklop (T-55 "Enigma") bas u doba izuzetno jake saradnje namenske industrije sa Irakom i da je isti takodje baziran na kombinaciji metala i polimera (celik, aluminijum, guma).
- U drugoj polovini '70ih postoje kontakti sa britancima u vezi OMJ, razmatra se izvidjacko vozilo CVRT Scimitar kao i samohodka Abbot (prvo otpada zbog nedostatka para i promene koncepcije izvidjackog vozila, a drugo jer su nabavljene znatno bolje Gvozdike). Iz objavljenih dokumenata znamo da su Britanci u tom trenutku zbog besparice bili spremni da prodaju mnogo toga, ukljucujuci i projekte sa kompozitnim oklopom (odobreno 1976/7., ubrzo Iran porucuje razvoj tenka Shir 2 iz koga ce kasnije biti razvijen Challenger 1).
Na osnovu toga postavlja se par pitanja:
- Da li je domaci razvoj bio zastnovan na britanskom?
- Da li je domaci razvoj povezan sa irackim projektom i kako?

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Druga je o domacem razvoju kompozitnog oklopa, gde je veoma potencijalno postojao neki kontakt sa britanskim razvojem (Chobham), ili direktan ili posredan. Sve sto ja imam je da je za modernizaciju T-55 planiran kompozitni (metal-polimer) oklop:

U ekipi koja je radila Chobham je bilo par inženjera iz SFRJ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odakle ti podatak? Po prezimenima u objavljenim dokumentima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Odakle ti podatak? Po prezimenima u objavljenim dokumentima?

Naleteo sam u Redingu na potomka jednog od njih. Rođen je Britaniji. Otac, inženjer je otišao krajem sedamdesetih tamo.